ЕСДЕЕСОВО ОПРЕДЈЕЉИВАЊЕ

ЗА САРАЈЕВО, ИЗМЕЂУ СРПСКЕ

И БиХ, ВЕОМА ОПАСНО

ПО СРПСКИ НАРОД

Сједница Народне Скупштине Републике Српске и њени Закључци о Бакировој Ревизију, коју је покренуо, уз саслужење српских чланова Савјета Министара, али и других изабраника, из СДС-а и ПДП-а, док су Хрвати, па и Хрватски Члан Предсједништва, уздржани у том рату Срба, муслимана, Сарајева и Београда, скоро да и није била потребна.

Јер је став Власти Српске био познат. Јер је став Ситношићарџијских Сепетара из Савеза За Промјене био познат. Јер нема законског и уставног механизма за контролу представника Српске који су одлучили да се потурче.

Савез За Промјене, у Сарајеву, никада неће дјеловати у интересу Српске.

Јер су штелери те машине тако подесили параметре.

Шаровићево извикивање да они морају дјеловати у Савјету Министара јер је то интерес Грађана, који, замислите, могу да остану без пасоша, политика је дјечијег вртића а не Национална Политика.

Дабоме да нико није очекивао од класичних и изанђалих Есдеесоваца да размишљају о Националном Интересу. Јер су одмах, на почетку, прихватили Пробосанство као своју оријентацију.

Такође, Шаровићева парола да они, у Сарајеву, одлучују по својој савјести, најава је темељитијег Политичког Потурчавања Представника Републике Српске у Заједничким Институцијама.

Очито је да се ради о грађанизацији и комшићизацији Срба у Савјету Министара и ПСБиХ.

Ништа се боље не би понашао ни Иванић да га Бакир Изетбеговић није понизио и дирнуо му у сујету.

Иванић је, без обзира на сво његово Србовање и Српствовање, најодговорнији за овакву ситуацију. Јер је он, како је сто пута изјављивао, имао циљ да у мозаичкој властничкој композицији у Сарајеву буде Сазап а не СНСД и коалициони партнери му.

Стога СДС и ПДП обављају посао за Иванића. А то што се Иванић антиревизионише, у складу је са његовом оријентацијом ка улизивању Бирачима Српске, након одласка са мјеста Предсједника ПДП.

Сазап на овај начин ставља Заједничке Институције изнад Републике Српске.

Што је антиуставно, јер у Уставу Дејтона, ПСБиХ, нигдје и ниучему није изнад Народне Скупштине Републике Српске. Нити је Савјет Министара изнад ентитетских влада.  

И антисрпски је.

Те институције БиХ не бирају се у Српској. У Српској се бирају представници Српске, односно једна трећина тих институција.

Стога се не може позивати на Бираче и изборну независност. Они представљају Бираче а не себе.

Понашање свих тих изабраних и именованих представника није лако регулисати Законом и Уставом. Не само због тога што је Национални Интерес Српске тешко преточити у параграфе а Народну Скупштину поставити у неког врховног налогодавца или савјетодавца и оцјењивача. Већ и због тога што је за то потребан политчки процес и вријеме.

Стога је овај преседан Сазаповог понижавања Народне Скупштне, и Републике Српске, опасан преседан.

СНСД-у, као носиоцу власти у Републици Српској, остаје једина алатка која је могућа.

А то је да до избора 2018е, најгрубље оголи овакву Пробакировску оријентацију Савеза За Промјене, Есдееса и Педепеа.

Како би Бирачима било јасније да се ради о најпрљавијој Издаји Српског Народа и Републике Српске.