АМЕРИЧКО-РУСКИ

МОЗАИК

НА БАЛКАНУ

Док су Амери и Руси, на основу Јалте, држали Балкан, некако је и било.

Кад се уплела ЕУ, Европа, а најпрецизније, Њемачка, уједињена и осокољена, а од Америке економски ојачана и за остале, Француску и слично, надмоћна, Балкан је опет постао Рат.

И Балкан ће Рат и остати.

Неће се све завршити на Распаду СФРЈ, који још траје.

Јер се лако могу у Рат увући Албанија, Грчка и Бугарска. Једина нада је, засада, Слаба Америка.

Од Распада СФРЈ још стоје незатворени фронтови

● Црна Гора. Гдје се настоји прецртати постојање Срба. Црногорци се претварају у посебну нацију. Нешто слично као и Срби и Хрвати у Босанце. А муслимани у Санџаку у Бошњаке.

● Македонија. Са фронтом према Грчкој и са унутрашњим фронтом Албанци – Македонци.

● Косово. Са Севером Косова. Које Србијанска Власт већ годинама настоји безуспјешно да утрпа Приштини.

● Југ Србије. Гдје Шиптари настоје не само да балансирају и прикривају притисак на остатак Срба Севера већ да Србији даље уврћу муда и припремају одузимање територије.

● Санџак. Који је Бошњачки и који једва чека да се и ту стационира нека Америчка Војна База.

● БиХ. Са Агресивним муслиманским Сарајевом. Агресивним према свима. И Србима и Хрватима. То више, није унутардејтонски сукоб, два ентитета, или Државе, како јој, непостојећој, воле да тепају, и сепаратистичке Српске. То је покушај одумирућег Сарајева да, задњим трзајима поклопи Србе док Хрватима не да ни да бирају Члана Предсједништва.

*

Неоспорно је да Амери долазе са Југа.

Амерички Армажман Македонија може да се претвори у Рат. У коме ће Македонци, ненавикли на ратовање, као и муслимани у БиХ, бити искасапљени од дивљих хорди, потомака некадашњих комунистичких бункераша.

Иако је Иванов, Предсједник Македоније, Сорошево, Натоово и Америчко Чедо, није пристао да да мандат лажним социјалдемократима који су се нагодили са Шиптарима на основу Платформе коју је одобрила Тирана.

Ну. Македонци могу очекивати унутрашњи рат и разарање у једном дужем временском периоду, мрцварење које би се завршило фактичким шиптарским стањем као што могу чекивати и неку врсту сиријске руске помоћи која не мора бити руска. Као и добровољачке манифестације из Србије. Косово би се такође глатко укључило и на тај начин, у нејасним варијантама, отворило могућност ангажовања Србије у заштити Срба Севера. Који би, од Шиптара, одмах били на удару.

Американци, дакле, имају Приштину. Нису сигурни за Скопље. Сарајево је одсјечено и све више личи на бункер Енвера Хоџе, којим сада газдују Бакир Хоџа и Шевћета Кормак. Београд им је нејасан. Јер је Русија, очито, пустила Вучића да побиједи. Док је, истовремено угостила Додика. То и Београду и Америма треба да буде преочигледан знак. Јер није Додик примљен код Лаврова због тога што је загађен бродски хрватск зрак.

Русија је одувијек имала стратешки циљ на Балкану. Не да влада Србијом. Већ да се Србија налази у стабилном Балкану. И да се због Срба не сукобљава са Америком. То је окосница политике коју је Русија формирала након пада Берлинског Зида.

Сада је дошла до даха. Јер су јој то будале, америчке и бриселске, санкцијама омогућиле.

Она сада има и подциљеве, које јавно не демонстрира.

● Приближавање Србије Русији. Даље, корак по корак, везивање Србије. На разне, економске и оружне начине.

● Строги Дејтон у БиХ. Што значи апслутна подршка Српској. Мада се то никада неће рећи.

● Изградњу великог упитника у Црној Гори. У погледу уласка у Нато Пакт.

*

Када се све пореда. Русија боље стоји. А Америка ће се морати бавити унутрашњим фронтовима. И, након, дебакла и Сирији, неће имати снаге да овдје разбуктава Рат таквих размјера.

Ну.

САД ће, то пулсирајуће војно, територијалистичко, морганистичко, крило, које ће живо бити и кад би се појавила два, три, Трампа у Бијелој Кући, настојати да од Албанаца и Шиптара, начине ИСИЛ Балкана.

Колико ће бити одлучне у томе, те Трампове и Нетрампове САД, видјеће се по развоју догађаја у Македонији.

Стога посјету Додика Москви, боље речено Лаврову, треба гледати слојевитије од Наде Мацуре.

А не као БББ, Будалетине Босанских Брдусина, које у први план извлаче изјаву како Српска неће ићи у Референдум Сецесија.

Најбоље да је Додик толики Тале па да оде Лаврову у Москву и тамо каже Прво ми па онда Донбас.

Све док Сарајево одумире брзином Бакира Изетбеговића, Република Српска нема потребе за Референдумом Осамостаљења.

Али. Република Српска треба да ради као да ће Бакир бити ту још сто година. А да се спрема као да ће сутра морати да се осамостали.