ЕСДЕЕСОВО
ОПРЕДЈЕЉИВАЊЕ
ЗА
САРАЈЕВО, ИЗМЕЂУ СРПСКЕ
И
БиХ, ВЕОМА ОПАСНО
ПО
СРПСКИ НАРОД
Сједница Народне
Скупштине Републике Српске и њени Закључци о Бакировој Ревизију, коју је покренуо,
уз саслужење српских чланова Савјета Министара, али и других изабраника, из СДС-а
и ПДП-а, док су Хрвати, па и Хрватски Члан Предсједништва, уздржани у том рату
Срба, муслимана, Сарајева и Београда, скоро да и није била потребна.
Јер је став
Власти Српске био познат. Јер је став Ситношићарџијских Сепетара из Савеза За Промјене
био познат. Јер нема законског и уставног механизма за контролу представника
Српске који су одлучили да се потурче.
Савез За
Промјене, у Сарајеву, никада неће дјеловати у интересу Српске.
Јер су
штелери те машине тако подесили параметре.
Шаровићево
извикивање да они морају дјеловати у Савјету Министара јер је то интерес
Грађана, који, замислите, могу да остану без пасоша, политика је дјечијег
вртића а не Национална Политика.
Дабоме да
нико није очекивао од класичних и изанђалих Есдеесоваца да размишљају о
Националном Интересу. Јер су одмах, на почетку, прихватили Пробосанство као
своју оријентацију.
Такође,
Шаровићева парола да они, у Сарајеву, одлучују по својој савјести, најава је темељитијег
Политичког Потурчавања Представника Републике Српске у Заједничким
Институцијама.
Очито је да
се ради о грађанизацији и комшићизацији Срба у Савјету Министара и ПСБиХ.
Ништа се
боље не би понашао ни Иванић да га Бакир Изетбеговић није понизио и дирнуо му у
сујету.
Иванић је,
без обзира на сво његово Србовање и Српствовање, најодговорнији за овакву
ситуацију. Јер је он, како је сто пута изјављивао, имао циљ да у мозаичкој
властничкој композицији у Сарајеву буде Сазап а не СНСД и коалициони партнери
му.
Стога СДС и
ПДП обављају посао за Иванића. А то што се Иванић антиревизионише, у складу је
са његовом оријентацијом ка улизивању Бирачима Српске, након одласка са мјеста
Предсједника ПДП.
Сазап на
овај начин ставља Заједничке Институције изнад Републике Српске.
Што је
антиуставно, јер у Уставу Дејтона, ПСБиХ, нигдје и ниучему није изнад Народне
Скупштине Републике Српске. Нити је Савјет Министара изнад ентитетских влада.
И
антисрпски је.
Те институције
БиХ не бирају се у Српској. У Српској се бирају представници Српске, односно
једна трећина тих институција.
Стога се не
може позивати на Бираче и изборну независност. Они представљају Бираче а не
себе.
Понашање
свих тих изабраних и именованих представника није лако регулисати Законом и
Уставом. Не само због тога што је Национални Интерес Српске тешко преточити у
параграфе а Народну Скупштину поставити у неког врховног налогодавца или
савјетодавца и оцјењивача. Већ и због тога што је за то потребан политчки
процес и вријеме.
Стога је
овај преседан Сазаповог понижавања Народне Скупштне, и Републике Српске, опасан
преседан.
СНСД-у, као
носиоцу власти у Републици Српској, остаје једина алатка која је могућа.
А то је да
до избора 2018е, најгрубље оголи овакву Пробакировску оријентацију Савеза За
Промјене, Есдееса и Педепеа.
Како би
Бирачима било јасније да се ради о најпрљавијој Издаји Српског Народа и
Републике Српске.