ЈОШ САМО

ЧОВИЋЕВ ИДЕАЛИЗАМ

ДРЖИ БиХ

У ИЛУЗИЈИ ДРЖАВЕ

Босна и Херцеговина је једини Мртвачки Сандук који је закован изнутра.

Зато је БиХ тешко и сахранити а камоли шта друго с њом учинити.

Драган Човић је, опет, изненадио.

Данас је у Авазу, уз Драматично у наднаслову, рекао да је забринут. Да жели да зна да ли посао у Федерацији иде или не, да ће инсистирати на билатералним разговорима.

Сутра ће са Бакиром Изетбеговићем а најављен је и сусрет са Фахрудином Радончићем.

Ефекат ће бити као да је и са мном разговарао.

Ново Доба у Босни и Херцеговини, немогуће је отворити на институционалан начин.

Јер ни Сарај Чадор не дјелује тако. Сребреница, Столац, Мостар.

А у те неодговарајуће институционалне зачине спадају и Билатерални Разговори Лидера.

Са Изетбеговићем је беспредметно разговарати.

Не само због наслијеђеног лисабонског генетског материјала његовог Бабе, већ и због тога што је цијели систем у Федерацији, а и у БиХ, подешен на самозакључавање цијелог механизма у случају да се додирне било који његов дио.

Федерација и БиХ су савршен Перпетуум Мобиле који стоји.

Случај Уставног Суда БиХ, који је подешен тако да се не може промијенити без промјене Устава БиХ, али се може употребљавати на начин да служи само једној Политичкој Странци и да у њему сједе дојучерашњи страначки функционери, довољан је за микроанализу која може да важи за све у Босни и Херцеговини.

Стога је Човић погрешно кренуо Путем Идеализма.

Још кад је у Брисел носио оне апликације за Статус Кандидата, шта ли.

Босна и Херцеговина се мора дијелити да би опстала.

Али се мора дијелити ванинституционално.

Што не значи анархично, бесправно или насилу.

Мора се дијелити на основама универзалних права Народа, Нација, као што је Референдум у Републици Српској, осамостаљивањем подручја у Дејтонскм Границама, као што је Самосталност Републике Српске, и инсистирањем на Дејтонском споразуму и Уставу, као што је Споразум Страна, односно Споразум Ентитета и, не нужно коначно, непризнавањем, дедефактирањем, нелегалних, у односу на Дејтон и Устав, механизама као што су Конститутивност, Суд, Тужилаштво...

А БРЛ, са Бакиром и другима, то је нако.