КАКО
ЈЕ ЋЕЛО,
ОД
БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКЕ
ИСТОРИЈСКЕ
ЛИЧНОСТИ
ДОСПИО
У ИСТОРИЈУ
ЋАРШИЈСКЕ
АВЛИЈЕ
Никад се
неће сазнати Истина о Босни и Херцеговини.
Јер то,
једноставно, није битан простор да би се на то губило вријеме.
Историчари
се не усуђују да износе своје трајекторије. Треба им времена и архива.
Али, како
вријеме пролази све мање ће га бити. А ни у архивама се неће нешто богзна важно
наћи.
Босна и
Херцгеговина је такво буњиште да нико озбиљан о њему не оставља ништа у
Архивама.
Највише је
оставила Аустро-Угарска. Јер је имала озбиљне експлоатационе намјере.
Оно што је
јасно.
● Босна и
Херцеговина није била никакав инструмент успостављања муслиманске државице у
Европи.
● Она није
била ни попуна дубоког Хрватског Трбуха, како би се створила велика Хрватска и
Шаховница На Дрини.
● Она није
била никакав равноправан продукт Распада СФРЈ. Она се историјски случајно нашла
у друштву Словеније и Хрватске.
● Босна и
Херцеговина је била предвиђена као кључни пункт истребљења Срба са Лијеве Обале
Дрине.
Стога се на
све начине овдје настојао испровоцирати рат иако већина живља није била за то. Говорим
о инокосним схватањима живота у БиХ.
Али провокације
типа Српског Свата и Сијековца, радикализовање муслимана довођењем
фундаменталистичких дивљака, протјеривање Срба из Хрватске а везивање застава
СДА и ХДЗ, и друго, учинили су своје.
● И након
рата БиХ је наставила да буде полигон тог Истребљења Срба. Општа пресија на
Републику Српску, захтјеви за Унитаризацијом, Насиље над Уставом из Дејтона.
И тако ће
бити све до Распада БиХ. Кад ће се, коначно завршити Распад СФРЈ. А то ће
услиједити када се ријеши питање Косова и Македоније. А ако Србија не буде
добра, и Војводине.
Апсурдно
је, а на то нико не обраћа пажњу, Распад БиХ, одговара и Русији и Нато Пакту. И
то ће бити један од кључних адитива у том процесу. Када дође вријеме.
Стога,
узевши све ово у обзир, данас је небитно да ли је Ћело убио Српског Свата по
налогу Есдеа или није.
Јер је СДА
била само трансмисија других. Као у случају Алија Лисабон.
Срби, и
Српска, од таквих сазнања, која су, пошто нису одиграла своју улогу Истребљења
Срба, сада постала ћенифски смрад авлијских обрачуна у Сарај Чадору, немају
неке велике користи. Пропустили су шансу да све то пропагандно и политички искористе
кад је требало.
И биће, тај
смрад, све више Авлијски Обрачун. Јер је у питању Бакир Изетбеговић а не Ћело
или Радончић.
