САВРШЕНО
ФУНКЦИОНИШЕ
ИНЖЕЊЕРИНГ
СТРАНАЦА.
ОПШТА
ЈЕ
НЕСТАБИЛНОСТ
У
БиХ.
За разлику
од Младена Дел Бој Иванића, Младен Родни Босић је изузетно Политичку Глуп
Чојек. ПГЧ.
Дел Бој
Иванић је подмукао, нарцисоидан, себичан, прорачунат и хладнокрви обављач.
Родни Босић
је мува која је, из шуме, угледала ражањ на коме је било крме и више не гледа
ништа, спремна је напустити и опозициону ладовину, излетјети на сунце и спржити
крила, јер није спремна да лети на тако сувом и врелом зраку, само да би се
дватрипут облизала, изблиза, код ражња.
Тако је
пројектован Савез За Промјене.
У који је Родни
Восић улетио као Мува Зунзара. А Дел Бој Иванић, чекао у ладу, са Петокраком,
на хајнекену, и задовољно мастио брке јер је вишеслојне омотаче ражња већ
појео. Постао је Члан Предсједништва, СТЈЖ. Жежено.
Слично је
пројектована и власт у Федерацији. Слично је пројектован и Кловн Комшић, не
први пут. Па је од такве власти у Федерцији и такве гарнитуре из Републике
Српске, створена нестабила власт на нивоу БиХ.
Остало је
још да се дестабилизује власт у Републици Српској, што се све успјешније ради.
Родни Босић
је душу дао да води један регионални одбор велике странке. По могућству,
Дубичко-Ножички. Али није ни близу референтан да води Велику Политичку Странку
кроз Велике Режиране Трендове.
Народњаштво,
Пробосанство, Помирење, Неконфликтност, Несукобљивост, Нереферендумност,
Сарајевичност, Државитост. Све су то политичке флоскуле и оплазе које су му
потурене. А на које је он полетио као она шумска мува.
Није схватио
процесе који се већ креирају у региону.
Узмеш Будалу,
претвориш га у неку од ништанезначећих еуропских амбалажа, Демократски Прогрес,
Напредна Странка, потапшеш га по рамену, касније, кад постанете интимнији, и по
гујици, и кажеш Ти си нам једини спас, рачунамо на Тебе и на Реформе. И ни на
кога више.
Процеси у региону
не иду ка помирењу и оном што је Младену Босићу потурено као прича. Иду ка
потчињавању и разбијању Срба.
То ће се
чинити свим приручним средствима. Тим Српским Пробосанством али и Резолуцијама
о геноциду. Јер оне изазивају сукобе из којих ће, опет, Срби изаћи још
потчињенији и разбијенији.
И тако унедоглед.
Док се Србија потуно европски не шумадизује.
Савез За
Промјене и сет Резолуција о Сребреници, из истог су дизајнерског центра. Обликовани
за исту намјену. Потчињавање и разбијање Срба. Србија се већ сама разбија и
није потребно пуно зноја.
У томе је
трагичност Младена Босића.
А не
Младена Иванића.
Јер је он
одраније пројектован као такав зупчаник у диференцијалу и јер му је Странка
тако пројектована.
Али. Младен
Босић, води Велику Српску Странку.
И нема
права да буде Моника Код Била.
Република
Српска би данас била много стабилнија и самосталнија да Босић није прихватио
учешће у Бакировој Власти у Сарајеву.
Али. Младен
Босић, тај наивни несимпатични Родни Српске Политичке Сцене, не може да схвати
да ће у овој нестабилности све падати а само ће се Бакир држати на површини.