ПРОБЛЕМИ

СА КОАЛИЦИЈАМА

И ВЕЋИНАМА

ЗНАК СУ НЕДОСТАТКА

ПОЛИТИКЕ

Беспотребно је да овдје расправљам о детаљима тих законских поставки о Јавним Набавкама Окупљања и о провидности Невладиног Сектора Секјурити.

Томан је давно рекао да Слабом Курцу и длаке сметају.

Нити је повлачењем приједлога закона Јавно Мишљење ослобођено, као што серуцну Чавић Сребренички I, нити је Власт и Влада дошла у неку велику опасност.

Највећа опасност за сваку Власт и за сваку Владу, за сваку владајућу Политичку Странку и за сваку Опозицију, јесте у њеној неактивности, дезоријентисаности и недостатку јасне политике.

Не знам зашто се онај кога ни глисте нису клале, боји мегафона.

Из те психолошке сфере власти долазе и закони о проширењу мјеста јавног окупљања, о том јавном реду и миру и о том невладином сектору.

Јасно је да се Невладин Сектор, једним, великим или мањим, дијелом финансира из иностранства, црним средствима. Али то се не може спријечити Законом.

Јер и огроман број минималних плата, у Српској, у БиХ, и свуда, домирује се црном, илегалном, ловом, кешом, сваког мјесеца. На шта нико не реагује и не доноси закон о томе.

Постоје други инструменти.

Сада Сарајево ликује како је Игор Радојичић, ваљда, одустао да подржи те законе. И Шукало. Хероји су. Као.

Истовремено. У Федерацији никако да се склопи власт. Влада ради без министара Хрвата. Из Хадезеа. Пријети опасност, ево, ја сву гујизу раздерао, чешућ се од бриге, да се криза прелије и на Савјет Министара. Кукунама.

Ко је на федералном а ко на заједничком нивоу Игор Радојичић.

Па да се фокусирамо.

Као што се већ мјесецима, а и више, у Српској свака мрака фокусира на Игора Радојичића, тако се и у Федерацији и на ниову Савјета Министара, фокусира на Жељка Комшића. Као нову младу у селу.

Оба фокуса су промашаји.

Не ради се о појединцима.

Нити је Игор Радојичић какав дисидент, анархист и вјесник нове странке и нових посланика, нити је Жељко Комшић вјесник новог приступа политици, како у Сарају воле да се самозаваравају.

Ради се о недостатку Политике.

У Републици Српској Влада одавно нема иницијативу и политику. У Федерацији нема ни Владе. Још из прошлог мандата. На нивоу Зајорг, нема ништа. То што се лажно представља као нека коалиција народњака, то је конгломераторијум ситних шићарџија, српских издајника и хрватских незадовољника.

Ту, дакле, нема ни Коалиције ни Политике. Поготову у Федерацији. Тамо гдје политички фактори желе да подјарме цијели један народ, не може ни бити Коалиције и Политике.

У Републици Српској, пак, Есенесде је у дефанзиви, још од прије локалних избора. И то се одржава на креирање и провођење Политике, кроз Странку а онда и кроз вођење и учешће у Власти и Влади.

То је довело до тога да други, милионима пута мањи фактори, преузму иницијативе.

Па су законске одредбе о проширењу јавног боравка, усмјеравању јавног реда и отпакивању невладиног сектора, само каскање за тим небитним иницијативама.