КРАЈИШНИК

И САРАЈЕВСКИ

ПОЛИТИЧКИ СРБИ.

КОМПЛЕКС

САРАЈЕВА

И НАИВНОСТ

КМЕТОВА.

Ни данас, толико времена послије Ратова Братства Јединства, да не кажем послије унутаркомунистичког партијског закувавања и интернационалне припреме Распада Југославије, клети учесник тих догађаја, овај пут, говорим о Србима Овдје и Србији, објективни посматрач са стране, интелектуалац, и живаљ, немају јасне историополитичке и историографске представе о томе шта се догађало.

Треба, ради објективности рећи да се ту не убрајају малобројни који су радили по задацима и знали, дакле, барем дио позадине, као ни они који својом научном и интелектуалном свијешћу досежу размјере пројекта али не желе да се појављују у јавности или науци.

Дабоме, још увијек нема свих валидиних доказа, а добар дио послова се радио тако да ни не остану докази, нема их јер се увијек прије отварају активе него што се отворе архиве.

НДД Сфера која не умије да предвиди главне путеве и раскрснице, не умије брзо да извуче поуке и координате, из оног што се десило, не мора истовремено, али не смије много да одлаже, и не умије да предвиди куда Све То Води, увијек ће бити у ситуацији Сламке Међу Вихорове.

Србе је управо то задесило посљедњих деценија. Можда цијели вијек.

Али свакако је тачно да период стабилности и мира у СФРЈ нису искористили за пресабирање, путева бирање и приоритетирање. Па су у Распаду Југославије прошли Ко Усран Кроз Ђубар.

Момчило Крајишник, читам у Недјељнику Андрее Фалачи Вуковић, нема више шта да каже о свим тим догађајима. Није ни тада имао. И тада је Момо био позориште. Као и Радован. Само што је Радован више био луткарско, са оном косом за висине изнад 1800 метара а Момо урбано приградско. Одијело, кравата, ноћу пресована френкуша према назад, озбиљуша Ја нисам сељак пјесник, ја сам парламентарац.

Али. Интервју је, мени, занимљив због двије ствари.

Прво. Потврђује недавни мој текст о проблемима унутар Есдееса због оптерећености Сарајевом и одбојности према Бањалуци.

Друго. Због наивности коју су демонстрирали Сарајевски Политички Срби, дијелом и због тог идолопоклонства Сарају.

СПС, њихов многи појединац, понашао се баш у складу са оном ратном муслиманском политичком филозофијом, не знам да ли је то Алија или Ченга, Моребитбидне Моребитнебидне.

Момчило Крајишник данас говори о томе како је са Алијом договорио Самосталност Српске и референдум након пет година. Потписао.

Мој Момо.

Након Лисабона, сваком је требало бити јасно да се муслимани гурају у рат како би се и они и Срби међусобно измљели.

А то што је са Алијом преговарано, кобива, о Самосталности, за вјешање је. То је класични кметовски однос. Кмет Моман.

Са Џелатом се не преговара о Самосталности.

Мјешавна те Наивности СПС и Кметства, замало нас је коштала нестанка Срба из цијеле БиХ.

Зато данас треба друкчије гледати.

Потребни су јасни коридори, координате и релације.

Потребни су људи и политике са концептима који морају постати јавно политичко власништво. А не Ви ратујте а Ми преговарамо, водимо политику. Јер све ово што је данас на сцени на просторима бивше СФРЈ, барем што се тиче Србије и Хватске, го је Момо и Радован.

Све наивно и кметовано.