ВЛАСТ
НЕ
МОЖЕ
ДА
УРАДИ НЕШТО
А
ОПОЗИЦИЈА
НЕ МОЖЕ
ДА
УРАДИ НИШТА
Ни прднут,
ни мрднут.
Влада
Републике Српске нема концепт, програм и план. Не треба бити никакав експерт. То
је видљиво по томе што је министар финансија Зоран Тегелтија главна мета свих напада.
Као да је
усмјерио ријеку Саву према Емге Минду па Дунав Осто Сува Курца.
То је
паметно одабран циљ. Јер финансијски токови функционишу унаточ жељама свих да
стану плате наставнику, доктору и полицајцу. Као и пензије.
Било ког другог
министра можете да објесите, нико неће ни примијетити осим његове породице.
Једини
програм који остаје оваквим владама, на оваквим вјетрометинама, јесте Програм Релаксације
Запошљавања.
Али. То је
мукотрпан посао. Од радног мјеста до радног мјеста, сваког божијег дана и ноћи.
И за то треба имати многа практична знања и искуства, уз нешто теоретских.
Садашњи састав
Владе Српске о томе нема појма. Да не говорим о учмалом другом, трећем и
четвртом ешалону.
Савез За
Промјене, та побједница, љубимица и светица, са конкурса међународне мешетарске
и мјешинарске заједнице за избор Невине Требе у Курвањском Картелу, што се у
мом европском крају звало Јебственичка Заједница, циркуска је, пак, шатра за
неколико кловнова и параду малих животиња.
Кловнови су
Младен I, Младен II и
Црнадак III.
Тај
Парадеријум је приредио опозициону сесију, тог Савеза За Промјене, и закључио
да интензивира рад на стварању нове скупштинске већине. Разговорима је
присуствовао и Мићо Мићић Мандатар, водитељ нове кулисоарске емисије Мићина
Шареница.
Занимљив је
тај пројектуљак Младена Босића, којег је, сада, са мало закашњења, подржао и
Иванић, што значи да је неко оцијенио да је то погодна спинзајебанција.
Великодушност
Босића према свом противкандидату за предсједника странке може се објаснити
оним питањем Откад је милост ушла у џелате.
Али добра
је представа за Јавност Српске и за Наивност Миће.
Тај Парозмај
Спин даје привид да опозиција нешто ради, да има циљ и да има жељу. Додуше не
такву какву има Змај да се Пари.
Јер, ни једно
од тога трога није истина.
Савез За
Промјене заборавља да је процес формирања Скупштинске Већине од Скупштинске
Мањине такођер Папкарски Процес јер су такве критеријуме сами поставили.
Заборавља да
је од 98е до 2000е дјеловала Влада Српске без Скупштинске Већине.
Заборавља да
се могу расписати и ванредни избори.
Заброваља да
њих, Промјенаше, у суштини не занима Власт у Републици Српској.
Јер они
нису због тога ни пројектовани.
Пројектовани
су као Бакирова Подршка за искрцавање у Пет Мултиетничких Регија.
Да су ради
и оћни да нешто учине за Републику Српску, Промјенаши би урадили најмање:
·
Напустили
власт у Сарајеву
·
Креирали реалан
и разумљив политички програм
·
Све снаге
бацили на политичку сцену Српске
·
Јавно се
кандидовали за Власт у Бањалуци.