МИ, ИЗ ОПОЗИЦИЈЕ...
И МИ, ЈАДНИ С ВАМА...

 
Говорим, дакле, о Српској Опозицији. Опозицији у Српској и у Србији. Једна је, у ствари, Опозиција Српској а друга је Опозиција Србији. Једна вјеша Додика, друга чува Вучића.
Све то је могуће зато што Запад, под који најприје убрајам Њемачку па Брисел, НАТО, Америчане... дјелује против Срба и Српства, Српске и Србије.
Свако ће, дабоме, рећи да је то Теорија Завјере.
Ну, Пракса Завјере је много видљивија и убједљивија.
Срба нема у Хрватској, у пола БиХ, на Косову, у Македонији. У Црној Гори су осакаћени преко пола.
Опозиција, Странке Опозиције, немају никакав Политички Програм.
Осим рушења Додика и чувања Вучића.
У Српској, ко шта ради, руши Додика.
У Србији, Маринике нападју Палме. Чиме штите Вучића. Јачају га, тако да може да ради шта хоће.
Јачају, овдје, и Додика. Али он не може да ради шта хоће. Друга је констелација.
Српска Опозиција нема никакав Политички Легитимитет. Нема покриће за Гласове које је добила. Не мора то да буде златно важење, могу и обећања. Али, ни обећања нема.
То што нема Политичког Програма, Националног Програма, за Српску и за Србију, може да се разумије. То није лако створити, нема образовања за то, то се ствара једном у педесет или сто година...
Али, то што има Политичког Страха, то се Српској Опозицији не може опростити.
Срска Опозиција не смије
◘ Да каже да у Сребреници није био Геноцид.
◘ Да каже да је Косово Србија.
◘ Да каже да је 1244 међународно сидро Србије.
◘ Да каже да ОХР и Високи Представници, ради за Сарајево и муслимане у БиХ.
◘ Да каже да Република Српска има Самосталност и по Дејтону.
◘ Да проговори о Мирном Разлазу БиХ, која је Српска Тамница, као она Гаврилова, у којој ће скапати од сипње.
Нико Србе не оставља у БиХ, да би БиХ била боља, да би БиХ успјела. Већ да би послужила са истребљење и елиминацију Срба, на било који од начина.
◘ Да зуцне о Русији.
◘ Да прозбори о сарадњи са Кином. Али, пуна су уста ЕУ и Америке, два Конгломераторијума Трулог Запада, чија силазна путања, само говори о томе да се неко пење другом, узлазном путањом.
Српска колаборација са Фашистима, довела је до пола вијека Комунизма. До чега ће довести српска колабирација са данашњим Западом.
◘ Да пробијели против ЕУ.
◘ Да одбије НАТО.
*
Шта смије.
Не смије ништа.
Коме треба таква Опозиција.
Србима не треба.
Треба Западу.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ДА СЕ ПОВУЧЕ
ИЗ РАЗГОВОРА О ПРОМЈЕНИ
ИЗБОРНОГ ЗАКОНА

 
Треба да донесе потребне одлуке да Опште Изборе сљедеће године, проведе по Закону Српске.
Ионако се, на свим нивоима, проводе на Територији Српске, когод доносио регулативу.
Стигла је вијест да се тражи помоћ Међународне Заједнице, те старе курветине, као и вијест да треба укључити Централну Изборну Комисију у промјене Изборног закона БиХ. То су пред Интерресорном Радном Групом, како то високотехнолошки звучи, изнијели Амамб, Нелсон Вегета, Вепеу Сатлер и она Кетлин Кавалец.
Није јављено да ли је Вегета Нелсон предочио демократска искуства из отимања Избора Трампу.
Или га је било срамота, пошто је муслиманско отимање избора Хтрватима, далеко суптилније и ефикасније.
Ну. Срали су о Бирачким Одборима о томе да се сваки Глас мора пребројати...
Кључна ствар је да се залажу за све оно што је дошли изван БиХ, од пресуда за Сејдић Финци до Венецијанске комисије.
Јасно је да се захтијева укључење садашњег ЦИК-а, како би чланови тог сумњивог Органа, били тројанске кобиле и коњи њихових концепата.
Такође је јасно да нема објективне могућности да Хрвати изборе исколчење своје територије на којој би се бирао Хрватски Члан Предсједништва.
У том односу снага, циљ измјена Изборног Закона може да буде Само Република Српска.
Јер, поменута тројка се не залаже за равноправан избор Чланова Предсједништва, дакле за Хрвате.
Процијенили су да однос снага не иде на воду сарајевских муслимана, односно на воду Међународне Заједнице.
Иако су, свеједно, мале шансе да се ишта од тих промјена усвоји и догоди, Република Српска треба да буде опрезна и да гледа унапријед.
Што никад није чинила, па неће ни сад.
 

 

ВУЧИЋ НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ
НА СТРАНИ БиХ, ОХР-а
И ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА,
НИЈЕ ДОВОЉНО ДА РАЗУМЕ
СТРЕПЊЕ ДОДИКА
 

Вучић је, од стране Црног Запада, одавно одабран и регрутован за Србију, много прије него што је Тадић изгубио Изборе.
Зато је Вучић опасан за Републику Српску.
Не треба потцијенити његов боравак у Гвожђарији у Инглеској.
Стога је Додик требао од почетка заузети Братску Дистанцу према њему.
Са Вучићем се не може дневнопрагматички улазити у односе.
То је монструозан профил Политичке Личности. Он увијек говори о себи. Шмит је мој познаник. И кад говори о Држави, он не мисли на Србију него на себе.
Можда још није касно за дистанцу.
Ну. Ствари се не развијају добро по Републику Српску.
Ситуација се обрнула, у троуглу Загреб – Сарајево – Београд.
Загреб је, од цвјетне сурадње са Сарајевом, дошао до једног гадљивог и одбијајућег односа. Милановић је искористио свој поетски талент рекавши да је Босна смрдљива, треба јој сапун па тек онда парфем.
Загреб је стао иза Хрвата у БиХ, и на нивоу ЕУ, како никад досад није, барем у формално-политичкој равни.
Београд је од „Агресора“ дошао до умилног љубитеља Целовите БиХ. Вучић јуче каже да ће увек, бре, да чува леђа БиХ и Републици Српској.
Зашто.
Шта је БиХ.
БиХ је увијек против Републике Српске. Та БиХ, Сарајево, Бакируша, од Париза ради на девастацији Републике Српске и претварању Срба у Грађане, ако већ не могу да их претјерају преко Дрине.
Непотребне су консултације Додика и Руководства Српске са Вучићем, око Шмита.
Вучић мора да испуни своје српске обавезе, најприје.
Не треба никада да помиње БиХ. Најмање.
БиХ је ту и пусти је. Ко Пљуваоницу у ћошку.
У случају доласка Шмита, Додик и Српска су заузели тврд став који је наставак разобличавања Инцка пред УН. И наставак противунитаристичке политике ОХР-а и Сарајева, још од први пут поменутог Референдума, 2005е. Који је на линији са Русијом.
То са раскринкавањем Инцка, као Високог Представника и његов, практично, изгон из БиХ, огроман је корак на путу Самосталности Српске.
Не треба сада нико, па ни Вучић, да балега по том путу.
За Српску ништа не значи што Вучић каже да разумије стрепње.
Додик од Вучића мора да захтијева, непрестано, да се залаже за Републику Српску на основама Дејтона. То је довољно.
Не мора да говори ништа против Сарајева.
Ми ћемо.
Али, то је од њега немогуће очекивати.
Вучић обавља посао Запада.
Што више буде одмицао његов рад на Косову, више ће се окретати Републици Српској.
А владаће Србијом још дуго.
Запад је, коначно, нашао правог.
 

 

БиХ ЈЕ МОГЛА БЕЗ ЂУРЕ, 

БЕЗ ТИТА,
БЕЗ БРАНКА И ХАМДИЈЕ, 

БЕЗ АЛИЈЕ.
КАКО ЋЕ, ЈАДНА, 

БЕЗ ОХАЕРА.

 
Бакир, сутра да умре, ни осјетило се не би.
Ну. Охаер, ако оде, однијеће цијелу једну Епоху Илузија.
И без садашње заврзламе око Високог Представника, јасно је да је цијели процес почео прије десет година.
Неке археолошке ископине показују и раније периоде.
Мени још није јасно да ли је ствар усрао одлазак Церића, долазак Бакира или именовање Инцка.
Некидан је Реис Кавазовић рекао да је Народ изгубио правац, прамац и замајац.
Мислио је на муслимане а ја сам то поетски уобличио.
Тај процес је повезан са успјесима и неуспјесима Охаера.
ППЗ, муслимани, Бошњаци, нису имали ни пред Распад СФРЈ.
По томе су идентични Србима.
Ну. Срби су ипак имали нешто у рукама, а муслимани нису имали ништа.
Он да су то Ништа жртвовали за Немогућу БиХ.
Алија је, као ортодоксни вјерски затуцани аналфабет, ускликнуо да ће за БиХ жртвовати Мир.
То је исто погубно, по  муслимане и друге, по сто хиљда живота, као и Бакиров усклик да ће, ако затребадне, стати пред Народ.
Дакле, на два краја, на почетку и на крају, двије су извике које показују да је Реис Кавазовић у праву.
Чињенице.
◘ ОХР је злоупотријебљен, за недејтонско и неуставно насиље, како би се муслиманима пружила прилика да добију Унитаризовану БиХ, да се елиминише Хришћанство, са нагласком на Србе.
◘ Тај процес није донио резултате. Осакатио је ионако немогућу БиХ. Муслимани, њихово вјерско и политичко Вођство, понашали су се као слон у стаклари.
То се, више, није могло правдати и бранити.
У ОХР није хтио да дође нико озбиљан.
Дошло је до оматувљеног Шварц Шилинга и малог ћелавог бандита из Аустрије.
◘ Промијенила се геостратешка констелација у Европи, на релацији Исток – Запад и у Исламском Свијету.
Пукао је Балкан.
Хрватска, као велики добротвор Сарајева, отишла је у ЕУ.
◘ Панта тече ал Сарајево се не мијења.
Инцко је поднио Оставку, ОХР је одавно Овца Јаловица. А ПИК, ПИК је олињала распуштеница.
ОХР, сумњиво дејтонски-недејтонски, и Високи Представник, тотално деформисана дејтонска институција, у ствари, жртве су политике Сарајева Без Кормилара.
◘ Оставка Инцка је крај једне тужне усране каријере.
Да је тај потез повукао прије него што су га Додик и Човић истранжирали пред УН и цијелим Свијетом, још би имао неког смисла.
Оставка је и крај ОХР-а.
Без обзира што још тричетири Шмита могу доћи иза њега.
Инцко је, вјероватно хтио да оде на било који начин али да Оставком примора на именовање Шмита.
◘ Именовање Шмита неће тако глатко ићи.
Нејасно је, само, што Шмиту то треба.
Иди биди у Бундестагу и ћути.
◘ Крај ОХР-а је крај Босне и Херцеговине.
Уопште не мора доћи до Рата или до Мирног Разлаза.
Дејтонске Границе, између Државе Републике Српске и нечег што је требало да буде Држава, Федерације БиХ, као и између Жупанија и Кантона, све више ће да се продубљују.
Као што су се продубљивале братске границе између Социјалистичких Република у СФРЈ.
◘ Муслимани, њихово Вођство, све мање шанси имају да нађу Пут.
◘ Република Српска је на коњу. Пред њом је дуг и стрпљив али сигуран пут.
Хрвати су на магарцу. Сада Загреб више ради за њих него они за себе. То морају промијенити.
И, кад све Хришћанске Земље буду на Коњу, нико неће ићи у Сарајево да их поји и поткива.
 

 

БОРБОМ ПРОТИВ ДОДИКА,
ОЧЕКУЈУ РУШЕЊЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
А СРПСКА ОПОЗИЦИЈА
ОЧЕКУЈЕ ВЛАСТ
И СТАТУС ВОЈИНА МИЈАТОВИЋА

 
Јесте нелогично. Јер Додик није Република Српска.
Али Додик се довео у ту позицију, има јавне чињенице које могу да буду мета, и оголио се, на великој њиви са једним дрветом у које стално туче гром.
Сарајево, Запад, Службе и Опозиција, стављење су у тај четверопрег и, кроз своје Медије, туку ко Каћуше или Хитлерови далекометни Топови.
Додик није требао да се доведе у такву ситуацију.
Али, од разраде те теме нема никакве користи.
Битне су посљедице садашњег стања и садашње синхронизоване офанзиве.
◘ Сарајево купује Вријеме. Завлачи Хрвате и чека пад дугогодишње Власти Српске. Ако се то догоди, Хрвати могу да се поздраве.
◘ Опозициона Политичка Артикулација је стављења настрану. СДС и ПДП уопште не дјелују као Странке нити Странке Опозиције.
Видљивије су њихове унутрашње трзавице од опозиционог активизма, програмске презентације и политичких циљева.
◘ Иванић, као ГПС, Главни Политички Сопрано, ћути. Бореновић, ћути, понекад дадне неку сумануту изјаву која је неартикулисана мјешавина некадашњег Есдееса и Шешељвадикала, Тривићка ћути, Шаровић ради као Бодигард Радовићу... Вукановић кевће по камену херцеговском... али трилинг БНТВВС, туку из свих оружја и искључиво против Додика.
Балоначелник најављује рушење и Додиковог ресторана.
Први Косац Бањалуке, Крушко Багерист, није изабран да буде Градоначелник већ да руши Додика.
◘ Такво фокусирање у Политици, гдје се Политичка Артикулација, борба, програми, алтернативе, стављају настрану, продукује кордоне патолошких личности на јавној сцени.
◘ Патолошке Личности анимирају Бираче који су Против. И окупљају их. Тај Конгломераторијум може донијети Гласове на Изборима, али у политичком, парламентарном, демократском, смислу, не значи ништа. Јер. Одмах након избора, престаје да постоји. Изабране, тако, нико не контролише. Као сада Станивуковића. Ни Странка, ни Бирачи.
◘ СНСД, Организација, Бирачи, Симпатизери, пасивизира се. Налази се у завјетрини Главне Битке. Нико их није увео на положаје, дао оружје, рекао шта се брани а шта да напада.
То ће се одразити на број Гласова.
◘ На Изборима 2022е лако могу превагнути ирационалне трансверзале, које су увијек у темељима Избора. У односу на рационалне, које нису довољно често и јасно предочене.
Као што је то било у Бањалуци.

 

СВО СРПСКО НЕЗАДОВОЉСТВО
И НЕСРЕЋА НЕСТАНКА,
ИСТИЧЕ ИЗ СРПСКОГ ОДБИЈАЊА
ДА СЕ ГРАДИ ДРЖАВА

 
Зато Срби, многи около, гледају у Србију.
Сад је, већ, то прошло вријеме.
Гледали су.
И најебали.
Јер, и Србију не занима Држава.
Срби имају сумануте циклусе бављења географским картама и припајањем Србији.
За то вријеме Запад и Српски Издајници, предано, као мрави, пчеле и цврчци, раде на истребљењу, прогону и нестанку Срба.
Сада је, опет, лудим Србима, подваљен већ кориштени нужнички Нон Пејпер, читав вагон тих таригуза.
И они, Срби, почињу полако да обнављају своје лудио. У свим варијантама.
Од неке безхрватске конфедерације, укључујући и Албанију, до припајања Републике Српске Србији уз високу аутономију Косову.
С тим у вези, изнијећу само неколико окрутних чињеница.
◘ Република Српска је опстала на својој борби за Опстанак. Није опстала на политици одласка у Србију и припајања Србији.
У Рату су у Србију ишли само Издајници и Дезертери.
◘ Република Српска је Српска Држава, призната од Великих Сила. И треба тако да се понаша, да јача, да се гради, да се демократизује, да гледа себе.
Боље је имати Двије Српске Државе него једну сипљиву, сакату и крњаву.
◘ Током несрећне историје, Срби овог дијела, бјежали су од истребљења и покора, тражили слободну земљу и ту се настањивали.
Нису, дакле, ишли у Шумадију.
◘ У Политици, коју данас, а и одприје, води, Србија је Окупирана.
А, ми смо ишли за Слободом  и Земљом.
◘ Сви који су слушали Београд и гледали у Србију, нестали су.
Да ли треба да бројим.
◘ Србија је помагала у Рату. И мораш помоћи Брату.
Али, највећи дио тога је плаћен, на разне начине.
◘ Од свих Пара, које сада даје Србија, као помоћ, од Дрвара до Братунца, и коликогд би још дала, немјерљиво би већа помоћ била када би у Скупштини донијела  резолуцију, декларацију, или обичну извику, да је Република Српска Друга Српска Држава и да ће се Србија тако према њој и свима односити.
◘ Срби Српске су опстали и стварали Државу, упоредо, гинући и борећи се пред непријатељем који је био многострук и крволочан, крволочнији од оних Кољача Јасеновца, само зато што су се окренули својој Држави.
Нисмо водили Дијалог о предаји своје земље. Што је остало изван Српске, то је отето.
◘ Срби Српске не треба да гледају на Србију као матицу, мајку, брата и сестру, доклегод Србија даје Косово. Као што га даје. Данас, јуче и прекјуче.
Шта ће нам мајка, која се одриче својих њедара, својих очева и своје дјеце.
◘ Србију, Србе Шумадије, никад нису занимали овдашњи ни други Срби. Они гледају своја посла.
Београдске Власти су друго. То није Србија. Њих су сви Срби около занимали само као Роба Политичког Бувљака. Или Кванташке Пијаце.
Не могу Срби Шумадије да нам помогну и да гину за нас. Ни да нам праве Државу. Кад их и за њихову Боле Мекурац.
◘ Ако ниси отишао усвијет, ту, гдје си рођен, ту ти је и Колијевка и Црква, ту ти је и Бункер и Кућа. Ту прави Државу.
Иначе, неће ни Тора бити за тебе.

 

СОЦИЈАЛНА ФЕНОМЕНОЛОГИЈА
ТРЕБИЊСКОГ ИСПАДА
ГАТАЧКОГ МЕЂЕДА ВУКАНОВИЋА

 
Најопаснији су Људи без Гравитације, без Центрипеталне Силе. А који немају Памети и Ума.
Такве Гравитација држи у орбити. Гравитација потиче од Породице, Социјалног Миљеа, Града, Средине, Клуба, Странке, Нације...
Ну. Кад се Појединац отме Памети, отме се од свега. Он почне да тражи нереалне оријентире и бауља мимо путева. Његова Орбита није елиптична, она је цик-цак.
Стара народна клетва каже, Дабогда био у орбити сам са собом.
Тако се Вукановићу, суманутом Новинароиду једне мелиорацијске телевизије, једног дана указала Политика.
Претпостављам да нико од Странака није хтио да се балега са њим па је приступио Политици по упутама за монтажу Икеа намјештаја, или Уради сам.
То је тужна судбина.
Кад те неће ни Станивуковић, неће те нико.
А такав потенцијал. Он из Требиња потегне у Бањалуку да држи говор.
То је, дакле унутрашња суштина цијеле појаве.
Вукановић и не може другачије да се понаша него тако.
Његова Сулудост, Суманутост и Ступидност, програмирана је.
Он, у ситуацији одбачености, у ситуацији немогућности да се приближи Кругу Кандидатура, вуче џиншарповске потезе скретања пажње биједне политичке а циркуске јевтиноће.
Он није Будала на мах, није Будала из нехата, није Бидала тренутно помраченог ума. Он је Будала намјере.
Он свјесно иде у јавни инцидент. То му је записано у том дневном календару. Он тражи начин да буде ухапшен, приведен, одведен, било шта.
Јер би технологија његових далеких ментора то протумачила као дрскост Режима, диктатуру Власти.
То што он на основу минималног броја Гласова, ко зна каквих Гласова, уништава институцију Народног Посланика, Представника, ако не Народа, оно барем тог свог круг, круга Гласача, то је њему недокучиво.
Менторима је то повољно и пожељно.
Уништава се институт Народног Посланика али и институт Народне Скупштине.
Која је увијек циљ сулудих анархиста.
Штагод се догађа у Друштву, когод је незадовољан, когод наиђе путем, извади га на Народну Скупштину.
Довољне су Три Будале, да Скупштину претворе у Задругу.
Од Гатачког Међеда треба очекивати још сулудих и суманутих перформанса.
Треба имати на уму да се Закон мора примјењивати.
Али треба имати и на уму да се ради о Болести Вукановића.
Он изјављује да ће Правосуђе довести у ред.
Замислите таквог на Психијатрији. И разумјећете га.
Али. Немојте гласати за такве.
 
 

 

СРБИ.
УСЕ, НАСЕ И ПОДАСЕ.
АЛИ ЗАСЕ, ТЕШКО.

 
Премијер Црне Горе, Здравко Кривокапић, дошао је у званичну посјету Републици Српској.
То је велики корак за Републику Српску и за Србе Црне Горе.
Црна Гора се, након тридесет година, сјетила да постоји Република Српска.
Почео је и Вучић да долази.
У Републику Српску.
Ну.
Још је тешко изговара.
Лакше му је да каже Целовита БиХ.
Ако побиједи на Изборима сљедеће године, мораћу му наћи логопеда.
Постоји та нека србијска, србијанска, злакобина у којој Сви Срби, што их је било, воле Србију а Србија не воли никог.
Постоји неизговорена а практикована горка реченица, Само бре да се решимо оних Срба тамо.
У тој Злакоби, Срби Србије су заборавили, већ цијели Вијек, да имају Државу и да им је Држава Пресудна.
Да су у Сфрј, Државу Србију градили као што су је градили Словенци и Хрвати, из Распади би изашли на коњу. И Срби Хрватске, и Срби БиХ, и Срби Косова.
Некако могу да им опростима кад се не брину за околне Србе.
Кад видим како се не брину за себе и своју Државу.
То значи да ми, овдје, у Републици Српској, треба да бринемо само о себи. Јер неће нико други.
Док ми Србију, и све друге, научимо Српству, вјенчаће се Рушка и Гордана.
И добити праунучиће.

ПЕРМАНЕНТНА СЛОЈЕВИТОСТ
ОПСТАНКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

Веома је опасно мислити да ће један корак завршити Опстанак Републике Српске. Или да је то питање завршено, па се требамо окренути економији, братству и јединству и Фатиној баклави.

На овом другом инсистира Опозиција у Српској. Заједно са Западом, Амбасадама и Бриселом.

То излази из оквира мишљења и прелази у Издају.

Јер је претворено у понашање.

Настанак Републике Српске, изборили су Народ у Војска, у тим тешким и крвавим годинама Рата.

Ну.

Опстанак се не може изборити у четири године.

Опстанак је трајна борба.

То се мора схватити да се не би упразно и са позиција Сарајева, Запада и Издаје, изнутра, нападала Политика Републике Српске.

Занимљиво је погледати неколико слојева Опстанка, који су, наизглед, неважни и неуспјешни. Па схватити да је то константан процес којег морамо учинити обавезним за сваку Власт, чак и за најопозиционију, ако сутра дође на Власт.

◘ Референдум. Лансиран 2005. Није лансиран да се обави и успије. Лансиран је да би добио јавну легитимацију.

◘ Преговори Ентитета и Три Конститутивна Народа. Нису обзнањени зато што ће успјети, што ће до њих уопште доћи и што ће сви полетити да разговарају са Републиком Српском о мирној будућности или мирном разлазу.

Обзнањени су као ревитализација Дејтонске поставке БиХ. СНСД је у свом оснивачком  Програму записао да је БиХ Два Ентитета и Три Конститутивна Народа. И данас се тога држи.

Идеја Пеговора ревитализује Стране у БиХ.

Република Српска не жели да о БиХ преговара или разговара са Бакиром. Он нас сматра Геноцидашима.

◘ НАТО. Од Вјежбе са НАТО дошло се до вјежбе са Америчким Војницима. Само запјенушани Издајник ту не може да види драстичан помак за нас а назадак за НАТО.

То је директна посљедица изгласане скупштинске Војне Неутралности Републике Српске.

◘ Бук Бијела. Република Српска неће њеном изградњом да оде у Економски Рај. Биће власник тек половине електране.

Али је битно да се демонстрира Самосталност у великим економским пројектима.

Јер. Нико други неће мислити на нашу Самосталност.

Да хоће Брисел би, ММФ, или неки други Гуликожац, дао повољне кредите и грантове да се изгради та Бук Бијела.

◘ Хандке. Један Нобеловац. Невезано за његово праведно опредјељење у случају Срба и страдања њихових.

Његов долазак је практично признање међународно Републике Српске као Државе. Њему то не треба. Мјесецима је на Столу Анатомије у Њемачкој и ЕУ. Али, Републици Српској то је веће од Монт Евереста.

◘ Кривокапић. Премијер једне Државе. Долази, данас, у Бањалуку да се састане са Руководством Републике Српске.

...

Државна Политика је дуготрајна, мукотрпна и исцрпљујућа.

Њена несрећа је што све мање Људи има за такав процес.

И што се све може уништити, оно што је грађено деценијама, једним обичним издајничким давањем гузице. 

x

 

ВЕЛИКА ПОЛИТИЧКА СТРАНКА
ЈЕ ВИШЕСЛОЈНА ТОРТА.
АКО ПРЕВИШЕ МЉАЦКАТЕ
ГОРЊИ СЛОЈ, ДОЊИ СЛОЈЕВИ
ХОЋЕ ДА УСКИСНУ И ДА СЕ КВАРЕ.

 
То не важи за мене. Мене сви воле и гласају за мене, не питају за Странку. Да није мене, нико не би гласао за Странку. Ја сам њихова Торта. Ја сам Торта са само једним, најслађим, горњим  слојем. Ја сам Торта која се сама прави. Нема Кувара за овакве Торте.
*
Срби су чудан Народ.
Народ који толико воли Странке, још од Савеза Комуниста Југослвије, који има више Странака, него Циго секундарних сировина, веома мало се бави Странкама.
Зато му Странке све јадније стоје.
Ну.
Странке су се мало изучавале и у Социјализму. Па и у цијелој Европи.
Више је свима био допиздио Сартори. Немаш кога другог да цитираш. И ја сам га цитирао у својој Књизи Политичка Странка перманентне изборне активности.
А у Социјализму није ни било потребе да се изучава Странка и Организација. Кад је СКЈ био савршен. У садејству комунистичког апарата и понизно-улизичке популације Чланства.
Организација Политичке Странке, њени Гласови, дакле, састоји се од сљедећих слојева, најмање.
◘ Активисти. То је слој константних генератора Организације. Он је такође вишеслојан. Од „оснивача“ до младих, који се укључују у вријеме добијања права гласа. Већим дијелом он је флуктуирајући али је константан. Он обухвата цијелу организациону структуру, од Мјсним Одбора око Бирачких Мјеста, до Општинских и Градских Одбора.
◘ Стално Чланство Странке. То су они који су у Страначкој Бази Чланства, за које се имају разни подаци, од телефона, адресе, занимања, датума рођења...
Први слој мора са овим слојем да стално контактира. Да зна ко се удаје, ко се жени, ко има љубавницу, ко је поуздан за активност, ко је мање поуздан, ко је незадовољан, ко сигуран...
◘ Симпатизери. Они скоро редовно гласају за Странку, али не желе да буду Чланови. И они имају сегменте. Неки стално гласају за Странку, неки повремено, неки долазе једном па одлазе. Највећи дио њих гласа за Лидера, за појединачне функције, ако је Лидер привлачан. Онај ко из тог слоја гласа за Лидера, најчешће не гласа за Странку.
◘ Лични слој. То су они које кандидати анимирају и окупе. Кандидати за Одборнике или за Посланике. Они могу бити и чланови других Странака. Нису стални Организациони Слој.
◘ Придобијени слој. Апстиненти, млади који постају пунољетни, разочарани Гласачи малих Странака...
*
Јасно је да за све ове слојеве, подслојеве и микросегменте, треба велика и синхронизована Организација. У том послу једна година није ништа.
У том послу паралелно тече неколико послова. Обука. Градња Организације. Одржавање Организације. Окупљање организационих сегмената. Контрола активности и квалитета...
Мале Странке немају тих проблема. Ту, углавном Паре обављају посао. Триста марака за двадесет гласова. И Чланови Бирачких Одбора. Нешто намакну и функционери, кад су у Власти, нешто Тајкуни, ако су у опозицији.
То је прилично стабилно Гласачко тијело. Али, једнократно.
Кад Организација Велике Странке, кроз све те Слојеве почне да атрофира, значи да се један од Слојева осилио и одвојио, подмјехурио се, мало шта може да помогне.
Нема Респиратора.

 

КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА,
ОДГОВОРНОСТ, ХИЈЕРАРХИЈА,
БЕЗ ТОГА НЕ МОЖЕ
ДА ОПСТАНЕ НДД СФЕРА

 
Иако су то чисти техницистички појмовуи масовне индустријске производње, користим их у објашњавању судбине Нације Државе Друштва. Па и већих масовних организација, као што су Црква, Странке, Војска...
Пропадање Нације и Државе, непримјетно је.
То је као и свакоднево гледање себе у Огледалу.
Никад не старим.
Све стари осим мога Огледала.
Политичари, Интелектуалци и Лидери, међутим, ако нису саучесници, морају сваки дан да одбаце слику из Огледала и погледају шта је на ствари.
На два једноставна примјера, све постаје очито.
Новинарство и Држава.
Некадашње Новинарство, данас Медији.
Уништена је Информација и Вијест.
Без тога ви не знате ништа. Не знате шта се догађа. Ви, само, гледате.
Информације и Вијести, нема без Новинара, Уредника, Одговорног Лица. Чак ни без Цензуре.
Ту је, дакле, садржана и производња, и контрола квалитета, и онај ко потписује Отпремницу, и онај ко је одговоран пред Законом.
Данас можете објавити шта хоћете.
Ну. То се онима у Медијима само тако чини.
Начињено је мозаичко окружење да се објављује само оно што треба да се објављује.
Што одговара Власнику или Западу.
Дошло се у апсурдну ситуацију да су најслободнији, у цијелој тој анархији, Државни Медији.
За које натурају назив Јавни Медији. Зато што желе да укину Државу.
Држава је Добровољни Систем организације, ограде територије и одговорности за Држављане, Поданике, који свачију дозволу добија чином рођења.
Држава је Систем који може бити у рукама Капитала, Политике, Интереса... ви немате куд. Најчешће се каже да је у рукама Демократије. Што је Лаж, као и сама Демократија.
Запад има ултра јаку Државу. Способну да изманипулише читаве Изборе у некој великој Земљи.
Вама, ће, међутим, савјетовати, учинити све, прислити вас, да уништите своју Државу.
То се ради помоћу искључиво силазних степеница. Приватизација, Слободно Тржиште, разарање Војске, дерегулација Полиције, уништење Политичких Странака, развлашћивање Владе и Министарстава, Независна Регулација, Агенције...
Тако да, данас, онај ко је добио Изборе, што не значи да је побиједио, са Државом може да ради шта хоће.
Као што ради Вучић, напримјер.
Дакле, и Медији и Предсједник Државе, могу да раде шта хоће, ако то Власнику или Западу одговара.
Стање постаје безизлазно, када се људи у све то укључе, као навијачи или обманути и самообманути учесници.
Када одбијају, или пристају, да граде Странку, Војску, Полицију, па и Цркву, на техницистичким параметрима а за људску употребу.
Одбијају да раде на Вакцини.
Јер то захтијева године мука, проба, испитивања, корекција и долазак до много Људи.
 
 

ТРЕЋИ БЛОК У СРПСКОЈ,
ГЕТОИЗАЦИЈА МУСЛИМАНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Апсурди Босне и Херцеговине, бескрајни су.
Десет Странака са сједиштем у Федерацији БиХ, у противхрватском дијелу Федерације, окупило се и извикује о Трећем Блоку, о Покрету за Државу, о осам до десет Народних Посланика у Народној Скупштини Републике Српске.
Судбина муслимана у Републици Српској тежа је него судбина Хрвата у Федерацији БиХ.
Они су од Сарајева остављенији и искориштенији него Хрвати од стране Загреба.
Сарајево је инсистирало на повратку на разне начине унесрећених Људи, унесрећених још у тренутку када се Алија попишманио послије Лисабона и кад је узвикнуо да ће за БиХ жртвовати Мир.
Многи муслимани су се вратили.
И нека су.
Ну. Сарајево им је већ раније налијепило етикету бораца против Републике Српске.
Није им дало да се понашају као грађани Републике Српске. Већ је од њих тражило, и данас тражи, да буду Грађани БиХ у приврменој борби против Државе Српске.
Муслиманима у Републици Српској се не дозвољава да схвате, и да се тако понашају, да живе у Републици Српској.
Други велики проблем муслимана у Српској јесте објективна немогућност њиховог политичког организовања. Нема артикулацијског интересног везива.
Потпредсједник Републике Српске је небитна функција. Наметнута. Клуб Бошњака у Вијећу Народа, такође. А обоје је под палицом Сарајева, од чега муслимани Српске немају никакве користи.
Лажни Геноцид Сребреница не може да политички повеже муслимане у Српској.
Зато је њихов интерес за Изборе све слабији.
Нисам прецизно мјерио, али ми се чини да најбоље пролазе муслимани у Зворнику. Зато што су нашли начина да сарађују са локалном влашћу.
Осам до десет Народних Посланика је суманута бројка. За то треба савршена страначка органиизација и инфраструктура.
То није ни циљ Сарајева.
Њихова тежња, мада је то инструкт са западне стране, јесте што више Посланика за случај да се клацка број Посланика садашње Власти и тадашње Опозиције.
Главни Циљ, пак, јесте прикупљање и мобилизација гласача муслимана за појединачне функције. За Члана Предсједништва и за Предсједника Републике из СДСПДП.
Кључно је да Сарајево добије свог Предсједника Републике Српске.
За Члана Предсједништва није толико битно.
Процјењују да и са два аутсајдера могу да функционишу тако да им Хрвати и Српска не могу ништа у одржавању постојећег стања.
Али, ако успију изнимно мобилисати муслимане, могу добити у пакету обје Функције. Јер су те двије кандидатуре увијек систем спојених посуда.
Рачунају и на то да неке Српске Странке неће гласати за Кандидате СНСД-а.
Рачунају и на унутарсрпску манипулацију дириговану из Београда.
То може успјети само ако се сви фактори синхронизују и ако СНСД још даље атрофира у својој Организацији.
Углавном, ради се о безобзирној употреби муслимана Републике Српске. 

 

ПРАЗНИНА ЈУГОНОСТАЛГИЈЕ
НА БРДУ КОД КРАЊА
А, УСТВАРИ, ФАРСА ЈЕДНЕ
ДУГО ПРИКРИВАНЕ ТРАГЕДИЈЕ

 
Нека врућина узађе узаме, кад се сјетим како су се Људи уздали у разговоре оних Југословенских Самоуправних а Новодемократских Идиотида, по разним мјестима Братства и Јединства Зијемља.
Ја сам се највише уздао у Васила Тупурковског. Онако, нестандардизован Политичар, кежуал, боли га курац, дође у некој џемперчини. Свијет каже како је ноншалантан. А он, дебео ко мјешина, нема шта друго ни да обуче.
Остали су се пицанили, бацали фаце, изигравали озбиљушу. То су Лидери. СТЈЖ.
Исто као и ови данас, на Брду код Крања.
Осим што Џаферовић стоји коусран.
Празнина иза које иде тешко Вријеме.
Само да не буде неко веће Зло.
Ну. Јебеш Васила, Џафера и Пајаце.
Шта је, данас, битно.
◘ ЕУ и НАТО су се намирили. Узели су шта им је требало. Јадран и Хрватску. Једина им је брига да Словенија са неким не зарати.
◘ Остали дио Сфрјишта, занима их утолико да Русија неће то отворено запосјести и донијети своје Ракете. На том осталом дијелу, битно им је, и довољно, да имају Бонд Стил.
◘ Битнији процес од Еуинтеграција и Евроатлантских Интеграција, јесте даља еродизација Срба. Ту су постигли велике успјехе и створили солидне темеље за аутодеструкцију, па не морају да журе.
◘ Тренутно, од ерозиције Срба, битније им је да им узму све што је рудно и ресурсно добродошло, да Србе удаве Кредитима и да им Срби изграде Аутопутеве за неки будући и могући Drang nach Osten.
◘ Брисел и Вашингтон су „главне процесе“ препустили Абориџинима. То Брдо и сличне манифестације, обичне су НВО, са још мањим значењем од уобичајеног.
Ту се Хрватска и Словенија, протоколарно курче да ће помоћи Западном Балкану.
Западни Балкан је једна глупа, дезоријентишућа синтагма која служи за заваравање Домородаца. Исто као Подунавска Конфедерација, Велика Албанија, Уједињење Српске и Србије, укидање Роминга, Нон Пејпер.
Срби, дабоме, интеграцијски уобичајено глупи, иду на та Брда. Збрда здола.
Умјесто да гледају своја посла. Своје Државе и да се окану ћорава посла.
Све што је требало ЕУ и САД су овдје начинили. Разбили СФРЈ и уништили Србе. Више неће ни прстом да мрдну.
 

 

БИРАЧКЕ СНАШЕ ВОЛЕ БУДАЛАШЕ
А И ЗАПАДНЕ ДАМЕ,
ДА СЕ, КО БУДАЛЕ, НЕ СМИЈУ САМЕ
- ИЗБОРИ ЗАГРЕБ, БАЊАЛУКА, БЕОГРАД

 
Понекад треба погледати детаљније Изборе по Државуљцима Сфрјишта. Може се много закључити, уз неко претходно минимално праћење стања и срања.
Били су локални избори у Хрватској.
Неко ће рећи, То су Усташе, то нас не занима.
Трендови, међутим, још увијке прекогранично живе, за разлику од влажног Братства и Јединства. И једнаки су за све ове транзиционе Земље, иако не долазе и не пролазе истовремено.
Хрватска је још осебујније пригрлила локалну Демократију. Па у великим Градовима имају двокружни избор Градоначелника. Ако нико не добије 50% плус један Глас. Не знам како је у обичним Опћинама.
Та чињеница је сама по себи довољна за Вашариште, Циркус и Естраду. И генијалан је злаћни прах у очи Грађана и њихове небитне важности.
У Сплиту је највише гласова добио Професор Физике. Они који знају Фарадејев Кавез, они су изнимно погодни за Политику. То је велики напредак за Сплит, јер, није било давно кад је највише Гласова добио Професор Пршута. Сад је трећи.
У Загребу је највише добио Политиколог, Зеленокембриџовац, више од 45%, што је, по мом суду,  по Загреб, горе него Доктор Пршут по Сплит.
Други иза њега је забављач Шкоро, познат као лош пјевач и недуховит забављач.
Томислав Томашевић, тај Политиколог Кембриџовац, познат је тамо по уличним перформансима. Долазио је пред Тодорићеве Дворе да изнајми собу, јер се то негдје водило као Хотел, бранио је неке Улице у Загребу од саобраћаја... све већ виђено као мјестимични мозаик маслачака Обојене Револуције Џина Шарпа.
Он нема Странку. Има Покрет који је формирао прије двије године. Покрет се зове Можемо.
Сви ће рећи да је то велики скок и напредак, послије Бандића. Ја ћу рећи да је то само Наставак.
Али немам жеље да објашњавам.
Томислав Томашевић нема никакав програм.
Његова побједничка ријеч је да жели Загреб пун оптимизма у коме сви виде перспективу.
Пошто у Загребу нема Странака, ХДЗ и СДП, да има, не би покојни Бандић побјеђивао 153 пута, нема ко да Загрепчанима овјасни да је то лук и вода. Боље би то урадиле Кумице са Долца.
Слично се догађа и у Бањалуци.
Побиједио је овдашњи Томашевић. У нашој варијанти, Мало Мајмунче. Добро, нема магистратуру Кембриџа. Али је, зато, уважени прималац Дипломе Бањалучке Гимназије.
И он се, прије избора, излаго и Богу и Народу.
Сад је лансирао извику да су обезбијеђени бесплатни Уџбеници.
Из Министарства Просвјете нико не реагује. Да износи податке, барем у двоструком времену изношења лажи или јевтиних чињеница, о томе колико се даје за школе, за породице, за уџбенике првачића и другачића, за мајке, за дјецу...
Тамо се грију Оне Ствари у лагодном простору Административног Центра Републике Српске.
Доро, сад је већ вријеме да се ладе. Али и то им је обезбијеђено.
Дакле. Одсуство озбиљног страначког политичког наступа.
Не можеш добити Изборе понашајући се Ко Власт у Ладној Води.
Србија је већи примјер него Загреб и Бањалука заједно.
Тамо је сва Србија и политички претворена у Београд. У Србији такође нема Странака. То како стаљинистички, комунистички, као у доба Мао Це Тунга, СНС реагује на миг Вучића, то је доказ да СНС не постоји.
Опозиција се годинама бави београдском калдрмом, док Вучић све руши и гради Београд на води. Умјесто да је изградила једну Велику Странку.
А њихове странчице - покрети су једнако смијешне као и Станивуковићев покрет На Фејсбук, или Томашевићев Можемо.
Доста је било.
Неко мисли са тим побиједити Вучића.
То је више пјанска синтагма пред сами фајронт.
У Хрватској, је стање исто као и у Србији. Манифестације су, само, различите.
Као што је у Србији дошао Вучић, тако је тамо дошла Стрина Колинда. Или сада Милановић.
А Пленковић, у белим рукавицама, обавља посао. Као што је то обављао Санадер, док није нешто засро.
У Србији то чини Вучић. Он нема беле рукавице али умије да Претерано Сере. Што се на Западу једнако цијени.
У Бањалуци је главни циљ срушити Додика.
Да би се створили услови за неког Пленковића или Вучића, у Српској.
Углавном, капитална је погрешка одустајање од традиционалног политиког организовања, од Странака и Страначке Организације.
Иако је то, одавно европски Тренд. Али неке земље нађу начина да држе странке главним фактором Политичке Сцене. Као што је Енглеска, нпр. Без Странака, не би могла да изађе из ЕУ.
Њемачка, без јаких Странака, не би могла да држи дизгине ЕУ.
То одустајање од Странке као Организације оквирних политичких истомишљеника, води само у два путића.
Или у опште политичко вашариште. Као што је талијанско. Гдје је више Влада него лада. Гдје комичари побјеђују на Изборима. Води у бањалучке Балоначелнике, Керуме, Белог, Шкоре, београдске Глумце...
Или у Тоталитатуру Једног Човјека. Који је болестан али нема картон у Породичној Медицини.
Оба путића, омогућују Западу да Земљурке држи у свом посједу феудалне судбине и јевтиног територијалистичког управљања.
 

 

БиХ ЈЕ СУДАР СВЈЕТОВА,
САРАЈЕВО
НЕ МОЖЕ ОПСТАТИ
ИЗМЕЂУ ДВА
МЛИНСКА КАМЕНА

 
Сарајево, муслимани, њихово вјерско и кобива Политичко Вођство, увијек су неком служили.
Тај дугорочни, дугостољетни, тренинг, претворио се у дресуру а потом у трагедију.
Отоманској Империји, Аустроугарској Царевини, Ендехазији, Хитлеровим Нацистима, Комунистима, разбијачима СФРЈ, гдје они нису били ни рачун, ни крчмар, ни конобарица коју ће неко уватит за гузицу... Сада служе Бакиру.
Али. То није све. Шаровић, исто, служи Бакиру.
Јучерашње одашиљке из Сарајева и Бањалуке, гдје је Вијећница у бојама Заставе Палестине а Палата Предсједника Републике у бојама Заставе Израела, најбоља је политичка и геостратешка анализа Босне и Херцеговине.
Не може опстати.
Не може опстати узимајући Хришанску Земљу.
Овдашњим муслиманима је најбоље било да су, као и други, отишли за Отоманском Империјом.
Послије тога упадају из грешке у грешку.
У Распаду СФРЈ, сви су били уз њих.
Они су тако мислили.
У суштини, били су против Срба.
Али. Прихватимо да су били на страни муслимана.
То је било прије само тридесет година.
Данас, више нико није са сарајевским муслиманима.
Са њиховим вођством.
Изгубили су све савезнике.
Посљедњи је отпао Бајден. Наки Бајден.
За многе од њих, Сарајево је само умислило да су савезници.
Једноставно, не разумије како функционише тај векер.
Зашто су се осули Есесовци. СС. Сарајевски Савезници.
Зато што ту нема никакве дугорочне политике, националне политике, оријентације на коју се може ослонити. Иако је то све, у геостратешким размјерима, ситно, преситно.
Апсурд Сарајевске Политике, сада, у томе је што подржава Палестину а од Републике Српске жели да начини Палестину.
Вјерски конектор не може да буде озбиљан програм у националним и државним пословима.
Добро, ту нема ни Нације ни Државе.
Заставске боје у Сарајеву и Бањалуци, знак су нечег много дубљег, од дневних опредјељења према локалним сукобима. Говоре више од хиљаду језика.
То треба да буде опомена обичним муслиманима у БиХ.
Вјерско и Политичко Вођство, њихово, то не може да схвати.
Запад то схвата, зато се читаво вријеме тако и понаша према њима.
Опомена да од Босне и Херцеговине, тројне, нема ништа.
Опомена да од њихове Босне и Херцеговине нема ништа.

 

РУКОВОДСТВЕНИЈЕ СДС-ПДП
ИДЕ У ЦРКВУ, АЛ КЛАЊА

 
Странка Дудук Станића и Партија Добрих Подвала, немају проблем са Влашћу, са Републиком Српском, са Политичким Програмом... они, њихово Руководственије, имају проблем да Људима у Српској, својим Бирачима, и малобројном Чланству, објасне да су примили Ислам.
Њихово понашање у Народној Скупштини, око безазлених питања као што су одбијање Инцковог Ултиматума о Одликовањима и одлуке да се покрене Иницијатива за разговоре двије Стране у БиХ, Српске и Федерације, и Три Народа, о будућности БиХ, не може се подвести ни под опозиционарство, ни под политички програм, ни под тактику дневне политике...
То је Издаја.
Гола Издаја.
То Власт треба тако да категоризује.
Не треба да се боји неких подјела у Српској, код Бирача, код Срба.
На Основу Издаје не долази до Подјела.
Ако има среће, долази до Вјешала.
Бирачи СДС и ПДП, у које не убрајам оне који су Противаши и на разне начине Плаћеници, добро разумију шта СДСПДП-ово Руководство ради.
Зато се те Странке урушавају и осипају.
Знају да би, ако сутра дођу на Власт, ону Чавићеву цифру од 8.000 преправили на 16.000.
И лансирањем и поткрепљивањем тезе о Издаји, помаже се Бирачима. Даје им се нека доза охрабрења и подршке, даје им се јавни аргумент.
Кад ја смијем рећи да је Вучичћ Издајник, зашто ви не смијете рећи да су Шаровић и Иванић Издајници.
Њих двојица, пак, у овој срамоти СДС-а и ПДП-а у Народној Скупштини, нису стали Пред Свој Народ.
Мудро су прећутали то, преспавали.
Шешићу су дали да их пере од балеге и гована.
А Иванић је Бореновића, класичног аматерског аналфабету, истурио за Пријеседника, СТЈЖ.
Чим видим да се Бореновић зацрвени ко мајмунско дупе, знам да није дорастао ситуацији, и да то зна. И да зна да су га гурнули на слијепи колосијек.
Ако СНСД од оваквих изгуби Изборе, сви Органи Странке, треба да се самоповјешају уз најфреквентније путне правце.
Политика више није комитетска.
Није племенита вјештина бокса.
Противник се почиње тући кад посрне или кад падне.
Зато их сада треба дотући.
Треба Јавности у Српској јасно и милион пута до Избора, рећи да се ради о Издаји Републике Српске и Издаји Српства.
Тиме ће се потући и противсрпски ракетни систем БАХРО, Бакируша, Амамб, ОХР.
И усрано замешатељство Београда.
И помоћи људима да одустану од СДС-а и ПДП-а.
Јер то, више нису странке учених и националних људи.
То су странке Станића.

 

ИСКЉУЧИВИ ПОСАО
АНАЛФАБЕТСКОГ
НАЧЕЛНИКА БАЊАЛУКЕ
ЈЕСТЕ РУШЕЊЕ ДОДИКА
И ПРЕДАЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Дабоме да је он, у том мозаику, тек један каменчић.
Али ме чуди да још није у Градској Управи формирано Одјељење за рушење Додика.
Јебеш киоске и монтажне терасе.
Најава Commedia in piazza, у Бањалуци, гдје ће у центру града бити изграђен Болесни Опозициони Дизниленд са макетама свих фирми које су повезане са Породицом  Додик, није више смијешно и жалосно бауљање по одговорним дужностима Градоначелника Главног Града.
То је озбиљна узурпација Бирачких Права и преваром добијених Гласова.
Демократија има велику ману која се показује дан послије избора.
Слободна бирачка воља, слобода избора, већински број гласова, завршавају се са затварањем Бирачких Мјеста.
Већ од сутра, Бирачи немају никакву могућност да контролишу онога кога су изабрали.
Прича о скупштини, парламенту, јавности, медијима... то оставите онима који приступе НВО, узму флашицу воде и носају је ко прилуде.
Прво пролазно вријеме контролише се кроз четири године. На новим Изборима.
А за четири године, може се почети и завршити Рат.
Стога је умоболно Градоначелника бирати на директним Изборима.
Тако се ствара апсолутни несклад са Одборничком Скупштином. У корист Градоначелника.
То је убацивање металне Коцке у Диференцијал.
Најпригодније рјешење је избор Градоначелник и Начелника Општине у Скупштини Града и Општине.
Лако се бира, лако се контролише, лако се мијења.
С тим да највећа Странка у локалној скупштини, треба да има додатна три гласа, а друга, два гласа, само у случајевима смјене старог и бирања новог Градоначелника, да би се умањио ефекат куповања одборника гдје један доноси превагу.
Овако, Градоначелник је заштићен ко Међед.
Јасно је да је Бањалука појела говно.
Бањалуци то није јасно и неће никада бити јасно.
Она је гласала не само против себе већ и против Републике Српске.
Пресија на Додика, са Три ББ, једнако са мјеста Болесног Балоначелника, као и са Болесног Блога Васковића, као и са Болесне БН, има једину сврху да се разбије бирачко тијело СНСД и добије мјесто Предсједника Републике.
Шта се сада може учинити.
Веома мало.
Опозив Градоначелника је ризичан посао, као и увијек и свуда.
А увијек се може искористити као Представа Жртве. Ја сам добио највише гласова Мог Народа а они ме сада руше.
Скупштинска Већина у Бањалуци, за Бираче, није Власт.
Бирачи, овдје, не разумију синтагму Највише Законодавно Тијело.
Све борбе СНСД, и Додика, против Унитаризације, нису енергија која иде према онима који су незаинтересовано против Власти.
За многе политичке теме, Бирачи су или слијепи или незаинтересовани.
Нема Брајеве Азбуке за то.
Великим Политичарима, Мудрим Главама, у СНСД-у, исподнижења је да се боре против Аналфабете Аматера.
Као што је срамота оне из ПДП и СДС да га подржавају.
А он јаше Бањалуку, ко Магарца и ради посао за Сарајево, Запад и Вучића.
Много ће бијелих крвних зрнаца, добро организованих, требати да се та инфекција побиједи.
Што неће спасити Бањалуку да четири године буде гужена.