ШТА ВУЧИЋ,
ЗА РАЧУН ЗАПАДА,
МОЖЕ РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
Не може ништа.
Може да фолира али нема кога.
-------------------
У Јавности се непрестано тка прича о Вучићевој улози у одређивању положаја Републике Српске и њене будућности.
Чим преда Косово, он опрелази на Републику Српску.
То лансира један дио аматерске политичке Јавности а и сам Вучић.
Вучић то чини у својству
◘ нарцисоидности и властите политичке болести о потреби појачане важности, он има Пријатеље и све њега питају,
◘ најновије бољке Бабавангизма, он зна какве зиме долазе, он зна куд ће кренути Рат у Украјини,
◘ самопонуде да остане још на власти јер он учествује у Миру и стабилности Региона, он је створио Опен...
 
Његово нуђење видљиво је по његовим непрестаним Просерицама о Целовитој БиХ, по томе да не долази на Девети Јануар... он се веома пажљиво „усклађује“ са Западом.
Треба, дабоме, у све ово укључити и мало погледа уназад.
Република Српска је, током Рата, имала извјесних потешкоћа са Милошевићем, Београдом. Имали смо Санкције на Дрини. Слао нам је Аркана. Дошао је на Пале, на сједницу Народне Скупштине, да Српску убиједи у неповољан план Међународне Заједнице.
То је једини пут да је некуда мрднуо из Београда у току Рата.
Скупштина га је одбила. Дакле, Караџић. Дакле, није само Биљана Плавшић била против Милошевића.
Јесмо Браћа, ал немој да радимо како ти кажеш.
Милошевић је, тада, био јак ко црна земља.
■ Вучић је данас Гокурац у односу на Милошевића тада.
■ Механизам Међународне Заједнице није више онако моћан као што је био.
■ У некој активности против Републике Српске, Вучића неће подржати ни Сарајево.
■ Запад, пак, нема никакве ефективе у ангажовању Вучића. Вучић је немоћан да им ријеши и Косово.
Зато су написали Папир и рекли, Не мораш ни да се сложиш, ни да потпишеш, иди кући и причај шта хоћеш а ми ћемо по овоме да радимо.
Да би себи да важност он каже да ће учествовати у имплементацији али неће потписати за Чланство у УН.
Нико га неће ни питати.
У такву ситуацију је довео Србију.
■ Вучић не може рачунати ни на неку подршку Русије. Порушио је све мостове.
■ Вучић не може рачунати ни на унутрашњу подршку у Републици Српској.
Људи га не доживљавају.
Нека удбашка Странка у Власти, слабашна је подршка. Опозиција му се неће окренути, без обзира што лају за њега, кад је то против Власти овдје.
-------------------------
Република Српска не може да рачуна ни на помоћ Вучића и Београда. И кад оде Вучић.
Мора сама да се бори за Опстанак. Као и до сада.
То што је Додик „добар“ са Вучићем, то није аргумент.
Додик је био добар са свима.
Власт мора да буде добра са Србијом.
То је питање Српства.

 

НАЦИОНАЛНИ
ДЕСТРУКТОР
ВУЧИЋ

 
Република Српска је, од Дејтона, доживљавала многа понижења.
Прво је било то Милошевићево заступање у Дејтону. Које је преваром, и Патријарха, добио а по замисли усраних Америчана.
Многа од тих понижења и срамоћења, Република Српска је морала да доживи и претрпи.
Сви су, увијек, као и сада, били против ње.
Они који су реални, далеко су и имају мало практичних могућности.
При свему томе, Република Српска није морала да доживљава понижења од Србије.
Ну. Србија...
Понижење које је Република Српска доживила од Троугла Шмит – Вархељи – Вучић, тешко је јер се догађа на прекретници.
Република Српска је кренула у повратак на уставну позицију, позицију дејтонског Устава БиХ.
То није лак ни кратак посао.
Ако сада падне, Унитаризација ће се наставити, брже и боље.
Троугао ШВВ, у коме је на једном углу и Патријарх, на самом старту вежу ноге Републици Српској.
Срамота и понижење није само у томе што је Вучић примио Шмита, као чин против Републике Српске, већ и у томе што се на друштвеним мрежама, такорекућ, на вибер групама развлачи Додик као мали послушник из Провинције.
Да би Грађанин Шмит, на шовинистичким телевизијским платформама Сарај Чадора, ликовао.
Вучић је Суманута Протува, Политички Болесник, који, међутим, савршено обавља Пројект Запада над Србима.
Вучић даје Косово. Без ријечи.
Он проводи Референдум, изјашњавање Срба, али не на цијелој Територији Србије.
Он Правосуђе из руку Државе даје Западу.
Користи ситуацију када у Србији нема ниједне политичке странке која се може оквалификовати као Политичка Артикулација.
Да о Националној Странци не говорим.
Погрешно је мислити да он све то чини да би опстао на Власти.
Па, као, сљедећа његова крпа је Република Српска. Која ће му омогућити још један мандат.
Он, без проблема са Западом, остаје на Власти.
Запад има толико потраживања од Србије да Вучић може бити миран сто година.
Ту чињеницу Република Српска мора да схвати.
И да сад учини по „савјету“ Вучића, ништа се неће поправити у њеној позицији ни зауставити у Вучићевој деструкцији Србије и Српства.
Срби су увијек били и увијек ће бити Циљ Запада.
Очигледно је да Република Српска мора да се одмакне од Вучића.
Мора да успостави релацију дејтонске Хладне Братске Коегзистенције.
Да би то била мирољубива братска коегзистенција, повезивање, уједињење, у Србији мора постојати Политичка Снага која је српскија и националнија од оне у Републици Српској.
То се никад неће десити.
Ну.
◘ Вучић потпуно проводи Матрицу Запада над Србима. То није једна ставка.
◘ Вучић наступа са истих позиција према БиХ, као и Пленковић. Само, Вучића не чека ангажман у Бриселу.
◘ Запад никада није објавио Минус на било који Вучићев Чин у Србији и у Региону.
◘ Вучић мами Српску и Додика у Провалију. Он захтијева повратак у Инстутиције БиХ.
Али. Тај повратак је у својству Српске Листе на Косову.
◘ Лансирање синтагми Српски Свет, Заштита Ћирилице, Сабор Србије и Српске, сједница двије Владе са ВДЖБ... бацање је магле у којој Република Српска сваки пут добије по носу и буде кажњена.
◘ Вучићева парада и шарада над Српском, у Сарај Чадору се оцјењује као пројект Велике Србије. Што је смијешно. Вучић не жели да гради ни Велико Ваљево.
Но. Цијену тога плаћа Република Српска. Јер, ето, није Држава, по дејтонском уставу, већ привјесак агресорског Београда.
Све то слаби позицију Републике Српске.
Задњи Додиков одлазак Вучићу, једно је од значајнијих слабљења у скоријем времену.
◘ Вучић нема никакву ни формалну ни братску подлогу да дјелује над Републиком Српском.
Он нема ни једну Националну Референцу.
Он нема ни једну Националну Битку, коју је, барем изгубио. Све их је предао, још прије него што је Непријатељ кренуо.
◘ Вучић је директни Предрадник Унитаристичког Сарајева.
Његов београдски „савјет“ Додику, сада се користи као уцјена Сарајмуслимана.
Неће да разговарају о Хрватском Изборном Закону, док Додик не допуже у Институције, подвуче се под Сећију и чека дозволу да може да лизне Синију.
По томе се види колико је црн Сарајевски Унитаризам.
Све то Вучић може да ради јер Србија, Срби Србије, не зна о чему се ради.
Не знају ни за себе а камоли за Републику Српску.
Стога је одговорност на Додику огромна. На Политичкој Већини у Народној Скупштини и Републици Српској уопште.
Уз подсјећање да овдје, у Српској, Изборе неће никад добити неко ко је за БиХ и за Сарајево а против Републике Српске.
Може само да му их отму и покраду.
За разлику од Србије.
Гдје Изборе може да добије ко хоће. Не морају да му краду.
 
 
  
 
 
 
 
 

 

ЋИРИЛИЦА И ГРАДИНА
НЕ МОГУ ДА ЗАТРПАЈУ
ПРЕДАЈУ СРБИЈЕ АНГЕЛИ МЕРКЕЛ
И ПРЕДАЈУ КОСОВА ЗЛУ

 
Земља Ангеле Меркел омогућила је Јасеновац над Србима.
Њена Земља је стријељала Ученике у Крагујевцу.
Њена Земља је депортовала и убијала Србе у логорима на својој територији.
Ми, данас, не можемо стријељати Ангелу Меркел.
Можемо се одмакнути мало од ње и њене Земље. На културан, дипломатски, начин.
Ако, већ, не можемо рећи њој да се она и њена Земља, одмакну од нас.
Александар Вучић, највећи укопник Србије, након усраног краљевског уласка у СХС, чини управо супротно.
Цијелу Србију понижава кловновским, мечкарским, дочеком Ангеле Меркел.
Као да долази Господ Бог.
То што је бескрајним заставама по Београду, дочекује, могу да тумачим и као његову личну болест. Да га правдам да он то чини ради себе, не ради ње, да себи даје велики наднаравни значај.
Ну.
У питању је све остало, што не може да се заобиђе и прекрије, површним анализама.
Вучић је у задње вријеме, потпуно заборавио Косово. Више не инсистира ни на Дијалогу.
Два су разлога.
Он и нема намјеру да нешто издијалогује са Косовом.
Иду Избори и он не жели да Јавност Србије подсјећа на Косово, кад га је она, ионако, заборавила.
Вучић се окренуо Србовању према Републици Српској.
Он ће финансирати Споменик у Градини, Јасеновачки Логор.
Он даје паре општинама у Српској и српским општинама у Федерацији.
Он прави дан Заставе и Јединства, са Српском.
Он доноси Закон о Ћирилици, са Српском. Мада о Ћирилици све законски већ постоји.
Вучић тиме постиже двије ствари.
Србује за Србију и за Изборе. Код оних лабаво националних покушава да придобије барем неутралност, да прикрије да је Издајник Косова и Српства Целог.
Купује Српство у Републици Српској. Он већ има значајну подршку Медија, опозиционих и противсрпскијанских а пробосанских. Он већ има јавну или прећутну подршку политичких Лидера и њихових Партија.
На сцени је закон  спојених посуда.
Како Додик губи подршку у Србији, коју је у једном времену имао и до четвртине броја Гласова, кад би се, претпостављено, појавио на Изборима, тако је Вучић, подршку, добија овдје.
То, сада, не слаби толико Додика колико јача Вучића.
А то може да буде опасно по Републику Српску.
Вучић је за Целовиту БиХ.
Он никад није за Самосталност Српске.
Он, само, проширује свој утицај, јер га нема на Косову и у Црној Гори. Тамо је посао завршио. А завршили су и други, прије њега.
Остала је још Република Српска.
Сутра, када дође вријеме, он ће подржати Пробосанце, Целовиташе, Унитаристе.
И то ће проћи у Републици Српској.
Стога је ово са Градином и са Ћирилицом, опасно по Републику Српску.
Нека се Вучић окрене Косову, ми већ живимо са Градином.
Нека пише Ћирилицом на Косову, нашу Ћирлицу је исписала Војска Републике Српске и Народне Жртве.
 

 

ВУЧИЋ НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ
НА СТРАНИ БиХ, ОХР-а
И ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА,
НИЈЕ ДОВОЉНО ДА РАЗУМЕ
СТРЕПЊЕ ДОДИКА
 

Вучић је, од стране Црног Запада, одавно одабран и регрутован за Србију, много прије него што је Тадић изгубио Изборе.
Зато је Вучић опасан за Републику Српску.
Не треба потцијенити његов боравак у Гвожђарији у Инглеској.
Стога је Додик требао од почетка заузети Братску Дистанцу према њему.
Са Вучићем се не може дневнопрагматички улазити у односе.
То је монструозан профил Политичке Личности. Он увијек говори о себи. Шмит је мој познаник. И кад говори о Држави, он не мисли на Србију него на себе.
Можда још није касно за дистанцу.
Ну. Ствари се не развијају добро по Републику Српску.
Ситуација се обрнула, у троуглу Загреб – Сарајево – Београд.
Загреб је, од цвјетне сурадње са Сарајевом, дошао до једног гадљивог и одбијајућег односа. Милановић је искористио свој поетски талент рекавши да је Босна смрдљива, треба јој сапун па тек онда парфем.
Загреб је стао иза Хрвата у БиХ, и на нивоу ЕУ, како никад досад није, барем у формално-политичкој равни.
Београд је од „Агресора“ дошао до умилног љубитеља Целовите БиХ. Вучић јуче каже да ће увек, бре, да чува леђа БиХ и Републици Српској.
Зашто.
Шта је БиХ.
БиХ је увијек против Републике Српске. Та БиХ, Сарајево, Бакируша, од Париза ради на девастацији Републике Српске и претварању Срба у Грађане, ако већ не могу да их претјерају преко Дрине.
Непотребне су консултације Додика и Руководства Српске са Вучићем, око Шмита.
Вучић мора да испуни своје српске обавезе, најприје.
Не треба никада да помиње БиХ. Најмање.
БиХ је ту и пусти је. Ко Пљуваоницу у ћошку.
У случају доласка Шмита, Додик и Српска су заузели тврд став који је наставак разобличавања Инцка пред УН. И наставак противунитаристичке политике ОХР-а и Сарајева, још од први пут поменутог Референдума, 2005е. Који је на линији са Русијом.
То са раскринкавањем Инцка, као Високог Представника и његов, практично, изгон из БиХ, огроман је корак на путу Самосталности Српске.
Не треба сада нико, па ни Вучић, да балега по том путу.
За Српску ништа не значи што Вучић каже да разумије стрепње.
Додик од Вучића мора да захтијева, непрестано, да се залаже за Републику Српску на основама Дејтона. То је довољно.
Не мора да говори ништа против Сарајева.
Ми ћемо.
Али, то је од њега немогуће очекивати.
Вучић обавља посао Запада.
Што више буде одмицао његов рад на Косову, више ће се окретати Републици Српској.
А владаће Србијом још дуго.
Запад је, коначно, нашао правог.