ВЛАСТ ЈЕ НЕВИНА,
ТОТАЛИТАРИЗАМ ЈЕ
У НЕВДИЉИВОМ СИСТЕМУ

 
Чиме можемо преварити све Људе. Изласком Сунца. Не, то није Превара, то је Истина. Онда, Изборима. Уведите Изборе.
То је дио пресретнутог давнашњег разговора између Свевишњег и Невидљивог.
Ноћас је у Америци Трамп одржао Конференцију за Медије коју су преносиле разне панам Телевизије, у Америци је Филм, Умјетност а Телевизија, Слобода, и њих седам је прекинуло директан пренос чим је Трамп изговорио ријеч Превара.
То је својесврсна историјска прекретница у технологији Власти.
То је већи технологијски скок него прелазак са Чешагије на Чип.
▪ Након неколико минута водитељи су коментарисали да Президент лаже, нема доказе за то, побијали ставку по ставку.
Ну.
Чак и Президента у једној усраној Америци, бирали су неки Бирачи. Већина њих, прије четири године. Што нико није оспорио.
Панам Телевизије, које нису само Телевизије, већ канали свијести, миксери свијести, инстантери свијести стотина милиона Људи, поништавају постојање Бирача. А не само њихову вољу.
▪ Тај ноћашњи догађај показао је само то да је Трамп прошли пут побиједио јер се Системском Тоталитаризму поткрала грешка.
То, ноћас, директна је активност Системског Тоталитаризма.
Који је почео још насељавањем Запада и истребљењем Бизона и Индијанаца. Пропупао у доба Пулицера. А процвјетао у свој својој љепоти и мирису, у доба Макартизма.
Када Системски Тоталитаризам проводи Власт, то су Америчке Вриједности.
Када га не проводи Власт, Президент је Лажов.
▪ Амерички Системски Тоталитаризам има особину, и достигнуће, да се једнако успјешно може примјењивати и унутра и вани. Док, нпр, Стаљинизам то није могао. Кинески такође није успјешан према вани.
Због те особине АСТ, Трамп не може да добије ове Изборе, чак и ако су покрадени.
▪ Да су Избори у Америци покрадени, има превише доказа. Али то им није први пут. Први пут је на сцену ступио Амерички Системски Тоталитаризам.
Досад је форсирао Анкете Јавног Мнијења, скројене по жељи и потреби да Бајден побиједи. Када се нису остваривале, почео је Изборни Инжењеринг, што се чак и одавде види.
Анкете имају своје циљеве. А општа пресија да Президент лаже, наставак је тих циљева.
▪ Трампова грешка је што је случајно побиједио. И што нема Странку. Што је читав Мандат, сам самцат. С тим да је Странка у Америци Интерес. Мрежа Интереса. Он није ни покушао да изгради Странку. Мрежу.
Против АСТ, који је масован, може се борити само масовном организацијом. А он није форсирао ни лажне анкете да ће побиједити.
▪ Ипак. Ноћашње пробијање на видјело, Америчког Системског Тоталитаризма, који се није указао ни код Атентата на Кенедија, знак је да је један Амерички Вијек завршен.
Стање је тако лоше да су се сви морали разоткрити.
Америци се, више, ни за паре, не може вјеровати.
То је прва силазна степеница САД као свјетске Силе Водиље.
Ноћас је наступио Кинески Миленијум.
 
 
 
 
 

 

ТАЧИДАУН,
ДА ЛИ ЈЕ ТО ЗНАК ДА ЈЕ
КОСОВО ГОТОВО
И ДА СЕ ЈОШ МАЛО
ПУМПА СРПСТВО

 
Потврђена оптужница против Тачија, за Ратне Злочина над Србима, након свега што је тај Народ прошао од припрема за Распад СФРЈ, до данас, дјелује подјебавајуће а не међународно правно и праведно.
Ну.
Како смо ушли у Распад, добро смо и прошли.
У другим подручјима чишћења, нестанка, убијања и протјеривања Срба, нису кориштени механизми који су примијењени за Тачија.
Једноставно је пуштено да Туђман, или Изетбеговић, цркну редовном смрћу.
Шиптарска грешка је што нису за Вођу нашли неку гробину. Данас не би имали ових проблема.
У свјетлу укупно другачијег страдања Срба на Косову, од страдања у Хрватској, Половини БиХ и у Црној Гори, гдје нису проглашени Агресором на своја огњишта, пошто су претходно, деценијама одлазили и протјеривани, Тачидаун има друге аспекте.
▪ То није Правда према Србима. Јер страдање Срба на Косову је библијских размјера. И не може добити Правду ни када би све Шиптаре одвели у хаг, укључујући и оне из Породилишта.
▪ То није Међународно Право. Јер, све што је рађено на Косову, и пред почетак Распада СФРЈ, и послије, нема покриће у Међународном Праву.
Стога се из неправне ситуације не може извући сљедствени правни чин.
▪ Тачидаун је знак да је Косово готово. Да је Вучићева Србија на путу признања Косова као Државе.
Кројачи, амерички, прије свега, желе да очисте територију и да инсталирају мирнодопско послушније гарнитуре.
▪ Са Тачидауном се признаје, формално правно, да су постојали Злочини над Србима. Они ратни. Да ли ће Тачи бити осуђен, то је други пар рукава и небитно је у том контексту.
▪ Тачидаун значи, само, укључеивање пумпи за пумпање Српства. Како би се Вучићу олакшао посао. Још ако се ситуација са суђењем, које ће бити навођено и лажно, подгрије, пред предсједничке изборе у Србији, ето још користи за Вучића и Кројаче.
▪ Остаје жалосно, поред великог српског губитка, и то што је Србима, и другим Нацијама, требало милиони Жртава да би имали Државу. А Шиптарима ће требати само Тачи.
Ако и стигне до Цјепала.
 
 
 
 

 
ИЗБОРИ СУ
ВИШЕ ИРАЦИОНАЛНИ
НЕГО РАЦИОНАЛНИ –
АМЕРИЧКИ ПРИМЈЕР

 
На мањим Избориштима је то теже доказати.
Радећи на Изборима више од 15 година, од писца саопштења до самосталног вођења, закључио сам да Бирачи, као Колективна Изборна Свијест, али и, подсвјесно, као Јединке, одлуку о Изборима доносе на половини Мандата.
А у Америци се гласа на основу „одлука“ које трају више од пола Вијека.
Зато је занимљиво анализирати Изборни Ирационализам баш на Америчком Изборишту.
▪ Гласање Против, један је од првих знакова Изборног Ирационализма.
Код Бајденових фаланги то је очигледно. Он на Барикадама нема Програм. Нема списка ставки које ће остварити. Трамп има. И током мандата је нешто од тога и остварио.
Бајденовци окупљају све оне који су Против Трампа.
Дакле. Они не размишљају рационално. Колико је који Кандидат добар за Америку. Јер се Президент бира за Америку.
▪ Није важно шта си урадио ни шта ћеш урадити.
Трамп је нешто урадио током Мандата.
Најважније је шта није урадио. Његова ставка Ратова по Свијету, празна је, у односу на све претходне Президенте. Бајден је настављач оних којима су ставке Ратова пуне Крви.
То се, дакле не види у резултатима Избора.
▪ Територија одређује изборно опредјељење. Дугин је писао о Копненој и Морској Америци. О средњој, копненој црвеној и обалној, плавој. Која има потпуно двије различите Идеологије и Геполитике.
Дакле, Ирационализам је када нека Држава, већина њених Бирача, гласа за Кенедија, нпр, и Трампа, кроз толики временски распон и такву различитост једног од другог.
И када стално гласа за кандидате Демократа или Републиканаца, без обзира на резултате и програме.
▪ Изборни Ирационализам је када се стари амерички проблеми транспонују на изборе у овом вијеку.
Као што је Робовласнички Ехо и проблем Црне Америке, односно Афроамериканаца.
▪ Америка је више Држава у Свијету него Држава у Америци.
Трамп је оживио синтагму, Учинимо Америку поново великом.
То никакву рационалну одлуку није изазвало.
Јер, избори су и сада тијесни као и прошли пут.
*
Шта све то, и још много ирационалних знакова, значи и за Америку и за нас, овдје.
Значи да се Политика води на дуги рок. Коликогод се ми упињали да је дневно банализујемо и сведемо на Шихтерицу.
 
 
 

 

ЧАК И КРВОЛОЧНИ НАТО
ТРАЖИ ДОЗВОЛУ
ЗА ЗРАЧНИ ПРОСТОР
А ТЕРОРИСТИ УЛАЗЕ
У ЗЕМЉАНИ ПРОСТОР
БЕЗ ПИТАЊА И ДОЗВОЛЕ

 
Ништа боље од Државе није смишљено.
Без Државе немаш Власт.
Без Државе нико не може да има Власт.
Људи не могу да живе без Власти.
Без Пичке, Дувана и Алкохола, могу, али без Власти не могу.
Европа је поклекла и одрекла се оног што је измислила и створила.
Одрекла се Државе.
Кад се одрекнеш Државе, одрекнеш се и Границе.
Слободарски, неолиберални, алтруистички Шенген је илузија.
Пошто немаш Границу, не знаш ко је ушао и гдје живи, ти мораш да контролишеш Људе по Улицама.
Да ли то може да функционише. Може али не може ефикасно.
Потребно је имати Границу, макар каква је мађарска, данас, јер не можеш имати толико наоружане и спремне Полиције по Улицама свих градова, градића и села.
Проблем Европе није почео са Мигрантима.
Европа, та Стара Прдара, са својим старим неполитичким Прдарама, Меркел и слично, и са искомплексираним Прдарима, живи изван времена.
Европа није схватила да, кад твоји Људи престану да раде, пропадаш.
У такво стање је дошла Америка. Кина преузима водећу улогу, јер њени Људи раде.
Европа је врло давно почела да увози Гастарбајтере.
Терорист из Беча је друга генерација. А навелико је на сцени и трећа.
Ти људи, Људи Ислама, никада се неће интегрисати у Европу. У Западну Културу. У Западну Цивилизацију. Нису за то дошли.
Треба анализирати шта је некидан написао Кабиб.
Пророк је важнији од свега. Од Мајке.
Од таквих Људи се не прави Држава.
Исламизација Европе је Пројект.
Као и Албанско насељавање Косова и Шиптарско понашање према Србима.
Све док се не преузме Територија.
Стање је, сада већ, неповратно.
Питање може да буде, само, како ће се завршити.
Да ли ће Европа морати да уводи Хришћански Терор. Да ли Војно-полицијску Државу. Да ли Гета и Логоре. Да ли ће једноставно попустити и нестати.

 

СРПСКО ТРОЈСТВО:
МОЈ ЈЕЗИК,
МОЈА НОГА,
МОЈА ЗЕМЉА

 
Нема другог Тројства. Сва друга су лажна. Сва друга су туђа. Сва друга су истребљујућа.
Срби, изван Србије, испред Србије требају ставити себе и своје Тројство. Ако, већ, није касно.
Београдоцентризам се показао као српски непродукривна заједничка нит.
Срби из Црне Горе су добровољно одлазили у Београд, деценијама. То је омогућило Милу Издајнику и Западу Лешинару, да створе нацију Црногораца, бројнију од Срба у Црној Гори.
Срби са Косова су одлазили ка Београду, по Србији, под притиском Шиптара и остављени од Београда.
Срби из Хрватске су протјерани ка Београду.
Била је то круна на лошој политици Београда према околним Србима.
Све је то, мањевише познато, мада не и прихваћено ни науковано.
Кривица је Београда, огромна.
Кад кажем Београда, то не значи Србије, Срба Србије.
Мада је и кривица овамошњих Срба такође велика. И пресудна.
Београдоцентризам се у разним временима испољавао на разне начине.
▪ Меморандум САНУ. Постојећи, непостојећи, тумачени, нетумачени, свеједно.
▪ Само Слога Србина Спашава.
▪ Сви Срби у једној држави.
▪ Србија је наша Матица.
Распад Југославије, Београд је дочекао неспремно и несрпски. То није могла да дочека Југославија, јер се она распадала. А Београд, усљед свога деценијског Несрпства, то је учинио катастрофално.
Политички су засједали и одлучили да ће бранити Србе по Југославији (Јовић).
Али није одлучено да то брани Србија, већ ЈНА, која се такође распадала.
То је отворило пут трагедији Срба Социјалистичке Републике Хрватске.
Ту долазим до кључног проблема.
Срби СР Хрватске су били у Уставу те републике-државе.
Они то нису схватали. Они су се препустили и њих су премрежили Београдски Удбаши.
Они нису имали никакве представе о потреби свог политичког, територијално и националног организовања. Њихов први потез у том смислу је била удбашка досјетка о балванима. Што је веома брзо претворено у спрдњу над Србима, синтагмом Балван Револуција. Данас се то, нарочито у Сарај Чадору, показује као, Можете да идете и понесете само мало блата на опанцима. Имате резервну отаџбину, ово је наше.
То што је постојало у Хрватској, РСК, Војска и остало, потпуно је зависило од Београда и Служби.
Када су у Београду, Милошевић, схватили да Србе Хрватске, сада већ признате државе, не могу користити у своје сврхе, оставили су их саме. У Избјегличким Колонама.
То је Београд.
Да су Срби СР Хрватске, много прије Распада, јер Распад није дошао једног јутра, прије зоре, имали свој национални, политички и територијални концепт и програм, своју организованост, никада не би доживили погроме, прогоне и колоне.
Данас би учествовали у управљању Хрватском. Или би Хрватска била подијељена.
Срби АП Косова, нису имали ни појма о потреби НПТ Програма.
Зато су данас изједначени са Лажном СЗО Александра Вучића.
У Црној Гори је Српска Православна Црква, Митрополија, морала да се бави националним, политичким и територијалним, код Срба, заустављајући, тако, најезду Мила и Запада у великом походу Одсрбљавања.
Срби у СР БиХ су узели пушке и отишли у Рат за Опстанак.
Платили су то животима војника и вивила, многи су протјерани са подручја данашње ФБиХ.
Нису кренули За Београд. Супротставили су Милошевиићу, који је на Пале дошао да уредује.
Формирали су Државу, Институције и Војску. Веома рано и на вријеме. То је заслуга СДС-а, политичког вођства Срба овдје. Послије су заслуге прешле на Војску Републике Српске.
Дакле, Срби Српске су једини, примијенили Своје Свето Тројство. Мој Језик, Моја Нога и Моја Земља.
Све на једном мјесту и истовремено.
То морају да учине и Срби Црне Горе. За њих још није касно. За Србе Косова, касно је.
Ми не можемо да се уздамо у београд. Ни у чему. Не можемо свјесно и подсвјесно да живимо са тим да имамо куда да однесемо Завежљај.
Наш Завежљај мора да остане Овдје.
Не можемо деценијамам и генерацијама да радимо и градимо и да све то оставимо.
Београдоцентризам треба заборавити.
Као и Матицу. Док не постане Српска Држава.
А она је, данас, и педерска, и шиптарска, и санџачка, и западњачка, и њемачка, и вучићева... само није српска.
 
 
 

 

АКО РАЗБИЈУ ЉУДЕ,
НЕЋЕ ВЛАДАТИ СВИМА,
ПОТПУНО ЋЕ ВЛАДАТИ
СВАКОМ ЈЕДИНКОМ –
ЧИМЕ ЗАМИЈЕНИТИ
МАСОВНОСТ У ПОЛИТИЦИ

 
Дугим уситњавањем и општим злоупотребама, изгубила се Позитивна Енергија Масе.
Појединац је слаб.
Зато га Запад и велича.
Човјек је Масовно Биће.
Он воли да иде заједно, или у спроводу, или у свадби, или у Рат, или у Револуцију. У Литије или у Страдију.
Данас му је све то одузето. Чак и Рат.
Твитераш Шпиро је данас констатовао да је Амфилохије  био посљедњи који је могао да окупи Масе.
Без Масе, Држава и Нација су у великој опасности.
Од некад Масовних Француза, дошло се дотле да их једног по једног кољу по улицама и по црквама, ко овце у Анадолији.
Од некад масовних дочека Америчких Предсједника, дошло се дотле да БЛМ терорише читаве градове.
Од некад масовног ишчекивања шта ће саопштити Предсједник Владе, дошло се до смијешне крпене лутке лезбаче коју не јебе нико низашта.
Зашто Кина успијева, зашто је опстала толике хиљаде година, зашто је постала водећа сила у свијету.
Зато што се није одрекла Масе.
Стање са играњем мице у формирању Владе у Црној Гори, иако је то мали узорак, мала земља, али, нама је близак и видљив, говори колико је погубно изгубити Масовност као снагу Нације и Државе.
Свети Амфилохије је обликовао Вјернике у Масе које су утицале не политичке изборне трендове.
То јесте неприродан ток. Али се друкчије није могло. Пошто не постоји Велика Политичка Странка, на другој страни црногорске клацкалице.
И данас, када је Амфилохије отишао међу Свеце, остало је то уситњавање као могућност да пиништи све.
Само су два начина да се замијени Масовност у НДД Сфери.
Прва је, Велика Политичка Странка, организована тако да може да дође до Појединца.
Друга је, Полуилегална Мрежа какву је у Србији изградио Запад, уз садејство Вучића, која може да искористи сваког Појединца. Потчини га као и све остало.
Ко хоће да се преда и непримјетно нестане, нека се одмах опредијели за другу варијанту.
Ко хоће да опстане, да се одупре, да има људски амбијент, мора да се опредијели за први начин. Који је тежи, тражи рад и жртве, тражи много напора сваког појединца.
Али гарантује да сутра неће бити заклан, као у Француској, или преварен и подведен, као у Србији.

 

ОНО ШТО ВУЧИЋ
САМ РАДИ СРБИЈИ,
КОРДОНИ СТРАНАЦА У БиХ
МОРАЈУ ДА НАМЕЋУ

 
Извјесни Сатлер је изјавио да нешто треба инсталирати у Високи судски и тужилачки савјет БиХ како би то било вако и нако, како треба. Како би правосуђе у БиХ било независно.
Додик је рекао, Само свеобухватна Реформа правосуђа коју је он договорио са Кетрин Ештон, ономад у Бањалуци.
Кетрин Ештон је умрла мало послије Кеопса, оп. а.
▪ Правосуђе у БиХ треба вратити на оно што стоји у Дејтону. До коначног разлаза БиХ.
▪ Све што Запад тражи да у БиХ, или било гдје, буде Независно, то значи да ће бити зависном од њих.
▪ Правосуђе не може да буде Независно. Оно мора да буде Зависно од Државе којој служи.
Пошто БиХ не постоји као Држава, Правосуђе, овдје, мора да буде зависно од Републике Српске. Од њене Народне Скупштине и њеног Устава.
▪ Лажно Независно Правосуђе, странцима треба за управљање БиХ и држање тог Расутог Терета на окупу.
▪ Република Српска не може да чека да Сарајево схвати да то што Странци заступају и раде, није у корист БиХ, ни дејтонске, ни овакве, неуставне, нити у корист њих.
Они могу да Ћорканишу вијековима. Немају шта да изгубе. Нису Државу створили, као Срби, немају Нацију, а на сваком Прелому, неком ће се приклонити, ко је јачи.
За Србе и Српску, то значи нестанак.
▪ Република Српска треба да гради своју Самосталност, у овим условима, јер је то невјероватно сврсисходна Вјежба Суверенизма.
Да не упадне у грешку Вучића, који све што је Србија, крчми на раскршћима и даје комегод се курчић дигне док иде путем.

 

ПОШТО
БУДУЋНОСТ ПЕДЕПЕА
ЗАВИСИ ОД ЕСДЕЕСА,
НИКАКВА ЈЕ

 
ПДП је формиран као чиста манипулативна Странка, са огавном карактеризацијом Партија, и са двоструким циљем. Да искористи Есдеес и подведе га Западу и да онемогући друге варијанте и политичке снаге, као што је Есенесде.
Зато су Удбаши, на почетку сарадње Педепеа и Есдееса ширили приче о томе како се не треба бринути јер Педепе само хоће да уништи Есдеес. Есдеесу су говорили, Само ви нама пустите те функције, немојте се много истурати, ми ћемо све то за наше добро.
Тако су говорили и Додикови Социјанери, са којим је удружио СНСД. Ви имате Структуру, ми имамо Кадрове.
Нико, ни Педепе, ни Запад, није рачунао са могућим природним растом нове Странке и нове Политичке Идеје. Чак су и помагали Есенесде, покушавајући да га потчине и уједине са ЛЛС, Лагумџијиним лажним социјалдемократама.
Педепе је по наредби Запада изашо из Власти са Есенесде.
Црнадак, а и тада су, сере о томе како је ПДП предложио неке мјере и молио да Есенесде прихвати барем двије. Пошто хтио није, они су отишли у легенду.
Већ тада су јасно почели да зависе од Есдееса.
Јер су с њим Опозиција.
Без Есдееса, нису ништа.
Већ нешто као ДЕГЕНЕК.
Демократска герила неколицине.
Есдеес није схватио игру. У ствари. У Есдеесу нема ко то да схвати, одавно.
Прихватио је рукуподруку са Педепеом и кренуо у Сарајево.
То је био окидач за разбијање Српске Демократске Странке. Онда се појавио Додик са неколико идеја.
Сада је Есдеес дошао дотле да га нема ни у једном великом центру Републике Српске.
Педепе је остао усамљен и почео неартикулисано да се креће.
Њихов Тројац ТБС, ништа је нисачим.
Њихова једина нада је Бањалука и Локални Избори. Али ту нема наде. То је воајерска сторија преко седам авлија.
Есдеес у Бањалуци не постоји. Њихово Бирачко тијело Педепе не може да користи. Ни у Бањалуци ни у другим подручјима.
Педепе је демократски прогрес без Гласова.
Есенесде, дабоме чини велику грешку. Као што је то уобичајено у задњих скоро десет година.
Потребно је да се приближи Есдеесовим Гласачима које Есдеес губи.
Он то, привидно, чини и сада. Али на потпуно погрешан начин.
То је потребно ради елиминације Педепеа, као нуклеуса потчињавања Републике Српске Западу и Сарајеву.
Други начин је дизање Есдееса у ортодоксно националну странку. И коалирање са њим. Али. То не може да изведе Есенесде. А у Есдеесу, више нема ко.
Зато су ови Локални Избори крај Педепеа.
Они ће резултатски бити тако лоши по њих да на Општим Изборима неће постићи, такође, ништа.
Треба видити неко мјесто за Бореновића.
Шумска Инспекција Републике Српске. Тако нешто.

 

ОДБОРНИЧКЕ ЛИСТЕ
НА ЛОКАЛНИМ ИЗБОРИМА,
ТЕШКА СУ НЕРАВНОПРАВНОСТ
КАНДИДАТА И БИРАЧА

 
Друг Маркс би рекао да је то експлоатација.
Смрад Демократије кружи Изборима, рекао би васић. друг васић.
Погледаћу, овлаш, Бањалуку, на изборима прије четири године.
ПДП, као мала Партија, добила је 7.200 гласова. СНСД је добио 31.419 гласова. ПДП добио 3 одборника а СНСД 11.
У ПДП сљедећи који није прошао имао је 646 Гласова. У СНСД, сљедећи који није прошао имао је 2.076 гласова а нису прошли ни они који су имали више од 3.000 гласова. Први у ПДП, који је добио Мандат, имао је 2.264 Гласа.
Просјечно, СНСД одборник има 2.856 Гласова а ПДП-ов 2.396.
У ПДП је 2.488 гласова остало испод црте. То значи отишли оним трома који су прошли. И нешто, на крају, као рестл, другима.
Дакле, 32 кандидата у ПДП, радили су за 3 која су прошла.
Шта је на ствари.
▪ Неравноправност Странака. По ком основу побједничкој Странци треба више гласова за једног одборника, него петој или шестој на ранг-листи.
▪ Неравноправност Кандидата. Недозвољиво је да да први на некој листи пролази са много мање гласова од оних који су на побједничкој листи отпали.
▪ Неравноправност Кандидата унутар једне Листе. По основу рангирања и по основу проја гласова у односу на пролазак.
▪ Неравноправност Бирача, односно Гласова.
▪ Превара Бирача. И на тај начин и Дуплим Кандидовањем. Кандидовањем оних који неће ни узети добијени Мандат.
*
Јасно је да Мале Странке, оне које немају имиџ, немају Лидера, немају ореол, ангажују пуну одборничку Листу, од 35 кандидата, иако знају да ће проћи један, два или три. Они користе гласове наивних кандидата да би љубимци из уске групе те Странке добили позиције.
Странке које имају Лидера и Ореол, пак, користе Кандидате, у мањем броју, али са више гласова, такође за пролазак фаворита које су ставили на врх листе.
При чему они који отпадају имају више гласова од оних из друге странке, који пролазе.
Таквим третманом, заваравају се и Бирачи. Они су дали личне гласове тачно одређеном Кандидату. А Гласови су отишли другом Кандидату за кога они нису гласали.
Бесмислен је Лични Глас у таквом систему легалног мешетарења.
У односу на Лични Глас Кнадидату за Начелника, ово је Масовна Манипулација Личним Гласовима.
*
Рјешење је да Странке иду на Изборе, без листе Кандидата Одборника и Кандидата Народних Посласника.
А након Избора, по броју гласова одредити им број Мандата.
Које ће Странке попунити у складу са својим рангирањем Активиста.
Иако Странке немају неку Унутарстраначку Демократију, највећи дио њих, ипак би то било демократскије него што то омогућује ова технологија Избора гдје се крајње безобзирно израбљују Бирачи и Кандидати.
 
 

 

ПУЦА ГЕОПОЛИТИКА
САРАЈЕВСКЕ КОТЛИНЕ

 
Њихов, још, једини Савезник је Вучић. Ако вјерују Првој Петорки Амбасада, већ су завршили своје.
Данашња смијешна Саопћидба СДА, Алијине Странке која је покушала да као Курбан прикоље Босну и Херцеговину на крову куће која још није ни почела да се гради, о томе како Додик руши Дејтон и како ће, ако се тако настави, вратити Републику БиХ.
Република БиХ је предратна волунтаристичка муслиманска импровизација, потпомогнута западним софтвером, која је довела до коначног разлаза муслимнана и Срба, до лажног спајања муслимана и Хрвата и до одлагања краја Распада СФРЈ, формирањем асиметричне лабаве Конфедерације муслиманско-хрватске Федерације и Државе Републике Српске.
Што се зове Дејтонски Споразум.
Та импровизација, коштала је Сто Хиљада Живота.
Њих данас, поред унесрећених на други начин, нема. Као што нема ни Босне и Херцеговине.
Дакле. Ни Рат није успио да успостави Републику БиХ.
Данашњи однос снага није ни близу оном, противсрпском.
Онда је Сарајево, БиХ, требала у борби против Србије.
Данас, против Србије, постоје друга, дјелотворнија Оруђа.
О чему, онда, прича СДА.
Јавља нам, у ствари, да је испала из Времена. А са њом и МСР, Муслиманска Сиротиња Раја.
Која ће још неко вријеме да вјерује у те ријечи. Или, да их ићиндијски, акшамски, прима равнодушно.
Јавља нам да није разумјела овако скројену БиХ за потребе да се у њој заврши Распад СФРЈ, док се не учине друге потребне предигре.
*
Додик је у свом познатом Бомбашком Походу на Београд, бацио бомбу о томе да ће Хришћани у БиХ да сачине једну Декларацију, па ако не може БиХ да функционише, да се разилази. Без Рата.
СДА је одмах скочила да је то функционисање по њиховој жељи.
Кријући, тако Двоструки Проблем Равноправности. Равноправности у Федерацији БиХ.
И, Равноправности у БиХ.
Сарајевска Котлина не схвата да свој топографски положај не може да дигне на ниво геополитичког.
Да је Сарајево била само једна мала епизода Геополитике.
Да нико више то не може, а и не жели, да нађе на карти.
Да овдашња МСР не припада ни турском свијету, ни арапаском свијету, ни ни шиитском свијету.
Једноставно, припада Балкану.
Не можеш искочити из своје Котлине.

 

ЛАВРОВ ДОЛАЗИ
НА РУШЕВИНЕ
СРПСКЕ ПРОМАШЕНЕ
ПОЛИТИКЕ

 
Западовци ће да кажу, Ето вам Руси.
Русофили ће да кажу, Брзо ће Крај Запада.
Ја ћу да кажем, Срби су сами криви.
Као и током цијеле Повијести.
Лавров долази у БиХ и у Србију.
Јављени дио посјете је разговор у Сарајеву и састанак са Српским Чланом Предсједништва БиХ.
У Београду је то сусрет са Вучићем и Патријархом, те присуство обиљежавању унутрашњег завршетка Храма Светог Саве и паљењу Вјечне Ватре на Гробљу Ослободиоцима Београда.
Јасно је да Лавров долази зато што Путин неће доћи.
Лавров има тужан задатак да евидентира крхотине једне самоуништавајуће српске политике и невјероватно концентрисање неколико побједа Запада.
У Хрватској, недавно, Помпео је завршио све што је требао. Ради се о геостратешком одвикавању од Русије. Зашто би, иначе, Помпео, долазио у једну малу Хрватску.
Данас је објављено, уз присуство Амамб у Сарајеву, да се гради гасовод који ће из Хрватске да узима Плин који није руски Гас.
То је названо Јужна Интерконекција.
Кад је Фата, у Какњу, питала Хасу шта је Јужна Интерконекција, јел то значи да ће Пељешки Мост да буде наш, Хасо је реко, Немој опет да би кувала мауне, пети дан, пичка ти матерна. И отишо у Термоелектрану на посо.
У Београду, Патријарх хвали Вучића. Ко да му је насљедник.
Истовремено, Вучић учествује у безбједносном форуму са Непријатељима Срба, Новине објављују да је признање Косова услов за улазак у ЕУ а улицама Београда, вади се Кита Мирдита.
Лавров све то зна.
Остаје му, само, симболично помињање Ослободилаца Београда.
Као што се, ових дана, исто симболично, помиње Ослобађање Приштине, 1912е.
Русија, дакле, губи на Балкану.
Губи и Кина. Како је запријечен Руски Гас, запријечи ће се и Кинески Пут Свиле.
Да ли је Русија крива за губитак Балкана.
Није.
Криви су Срби.
Кад су посљедњи пут учинили нешто за себе.
Осим стварања Републике Српске.
Откад су се Срби опредијелили за Краљевину СХС, Несврстане и Запад.
Није то од јуче.
Вучићева Србија сада, само, додаје запршку.
Република Српска је ухваћена у замку.
И да се одвоји од Вучића, да му није ни подилазила, веома мали маневар има.
Лаврову треба рећи да га молимо да Русија инсистира на Дејтону и на 1244.
А ми да радимо на Самосталности Српске.
Да не будемо Пичка ко Вучић.
Вријеме ради против Запада.

 

ЦРНИ СЦЕНАРИО
СРБИЈЕ,
ИЗ РУКУ ВВВ,
ВЕЛИКОГ ВОЂЕ ВУЧИЋА

 
ВВВ данас, одмах пошто буде конституисан Парламент, који се случајно зове Народна Скупштина Србије, може да издејствује одлуку о Признању Државе Косово.
И, ништа се неће догодити.
Ниједна Шерпа.
Политика, на Насловници, пише о Концентрационој Влади, о већини са 239 руку, од 250 Народних Посланика, а под насловом – Подела одговорности пред тешке изазове.
Да је Комунизам, рекао бих да неко у Редакцији зајебава Вучића. Овако, јасно је да је Вучић диктирао овакав Наслов.
Кратка инвентура.
▪ Косово је готово. Отишло у неповрат.
▪ На политичкој, јавној, интелектуалној сцени Србије, не постоји ни једна снага, ни најмање ампераже, која је против овакве политике ВВВ према Косову. А и према било чему што је интерес Државе Србије.
▪ Срби са Косова, у Србији, више не постоје. Они су разбијени у јадне јединке, не чак ни у турске буљуке, као и Срби из Хрватске. Који још имају нешто носталгије, која је код Срба са Косова непозната.
▪ Судбина Срба на Косову, запечаћена је. Као и судбина Срба у Хрватској.
▪ ВВВ је почео безболно одвајање од Русије.
▪ На било којој сцени Србије не постоји русофилска снага нити снага која би се залагала за равнотежу односа са Западом и са Русијом.
▪ ВВВ је потчинио Српску Православну Цркву.
▪ ВВВ је анестезирао Србе Црне Горе.
▪ ВВВ је пригрлио Додика и тако га ујаловио у националном и у босанскохерцеговачком смислу.
▪ ВВВ је Политичку Артикулацију Србије, учинио потпуно јаловом. Његова Странка, СНС, не постоји. Јача је лезбијска пишуља од циједлог СНС-а. СПС му служи за мале варке. Не исплати му се да их уништи, што може да учини једним потезом, слањем у Опозицију. Овако, служе му, ко најрођенији. А кад их довољно исцрпи, послаће их у Опозицију.
▪ Најавио је ванредне Изборе, без иједног разлога. Спојиће их са својим Изборима. Одмах након тога, Наропдна Скупштина ће донијети одлуку о признавању Косова Државе.
▪ Великог Вођу Вучића, Србија, Бирачи, Становници, Улица, Избори... нико... подбогом, не може смијенити и побиједити. То може само Запад.
И то је најжалоснија чињеница Новије Српске Историје.
Вучић је само Црна Трака на реверу.
*
Незаинтересованост и небрига Срба за Српску Државу.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ИЗБОРИ СУ,
И У КОМУНИЗМУ
И У ДЕМОКРАТИЈИ, НАКО.
САМО ЈЕ У КОМУНИЗМУ
ПОСТОЈАО СИСТЕМ.

 
Ако нешто хоћете да обесмислите, омогућите масовно учешће. Напримјер, пустите Публику на Терен, да игра фудбал, организујте Групни Секс, ставите хиљаду људи на љестве, да напредују.
То је случај са Америком. Сви имају једнаке Шансе. И сви пропадају.
У Кини нико нема шансе. Диктатура је општа. Комунизам прекрио небо. И Кина престиже Америку.
Систем, дакле.
Један од ефикасних начина уништавања НДД Сфере, тамо гдје доспије Запад, поред економског, јесу Избори.
Уситњавање Политичке Сцене и либералан Цензус довели су до огромног броја учесника у Изборима, поред Бирача, да је све изгубило смисао.
Политика је као и скок удаљ. Нема два рекордера.
Шта се догађа.
▪ Највећи дио Странака нема Организацију.
То значи да нема  ко да проводи њихово учешће у Изборима. Све се своди на писање кредом по тараби. Извисим своју слику на билборд или на бандеру, и мислим да је све завршено. Добро што мислим ја, већ то мисли и моја Странка. Још ако има упаљача...
▪ 99% Кандидата за Одборнике, на примјер, не зна зашта се кандидује. Шта ће да ради, кад прође и добије мандат.
▪ Осим оних који су већ били Кандидати и били Одборници, нико не зна шта се догађа, око њих, у тим Изборима. Избори су за њих, као онај Интернетов Мангуп Клауд. Неђе јест, ал нико не зна ђе.
▪ Сви су Кандидати и сви су Бирачи. Али нико никог не види. Људи мисле да Медији преносе Поруке. Па су задовољни ако им је негдје искочио неки Банер. Видио сам се у Изборној Хроници, СТЈЖ. Купио десет торби за Ђаке а није се појавио кад је то дјеци дато, да види маме и поприча са њима.
Човјек је Порука.
Кад је Зока Тегелтија побиједио, у Мркоњић Граду, први пут, побиједио је након обиласка цијеле Општине, уздуж и попријеко, не митинзима и шаторима, већ доласком до Људи.
Данас Кандидати туре своје име на Упаљач и неко га раздијели. Највише онима који немају никакве везе са Бирачким Мјестима и подручјем из којег је кандидован дотични јунак.
Или. Кандидатима се, преко Странке, обезбиједи неки огласни простор на медијима који немају везе са Бирачким Тијелом за јунака.
Највећи дио кандидата за одборнике може да прикупи гласове на једном, три, пет, Бирачких Мјеста. Све изван тога је недођија. То значи да морају да виде сваког Бирача на том подручју. Чак и туђег.
А они не виде ни Чланове своје странке.
▪ Велике Странке, добрим дијелом, широка је тема, генеришу овакво стање. И одговорне су за Демократију Анархије у Изборима.
Велике Странке користе Цензус и производе Мале Монструме.
*
Посљедица је да мали број одлучује у Изборима.
Одлучује се у Бирачким Одборима.
У име Учесника и у име Бирача.
Мањи него у Комунизму што је било.
Самоуправном Социјализму.  

 

ПРАВИЛА
ЗА ЦИЈЕПАЊЕ ДРВА
СИКИРОМ

 
▪ Обловина треба бити исјечена на кладиће.
▪ Избјегавати сјечу и цијепање под соковима. Код цијепања, вода из кладића, избија Сикиру.
▪ Када се обловина изреже на кладиће, добро је оставити их мало самосталне, да их сунце види и да се просуше.
▪ Сикира не смије бити лагана, мора бити откована и наоштрена, са јаким сикириштем.
▪ Руковалац Сикиром мора бити јак и одлучан а нарочито жилав.
▪ Кладић се Сикиром увијек удара по средини. И сваки дио кладића сијече се кроз средину, ради равнотеже сила. Онда се једна половина одбија од друге а Сикира мало ради.
▪ Никада не цијепати једном руком. Цијепа се објеручке, израменица.
▪ Сикиру једном руком држати за сами крај Сикиришта, а никада са обје на истом мјесту. Да не би страдала бутина или муданца.
▪ Кладић се увијек широм страном поставља на пањ за цијепање. Сикиром удараш у ужу страну.
▪ Ако има већа и јача кврга у кладићу, постављаш га на њу. Па одсијецаш колико је могуће. Тако оголиш и најтврђе језгро и оно је спремно да изгори.
▪ Сикиром замахуј и удри само колико треба. Тако да просијече кладић и само се лагано забије у пањ.
▪ Увијек гледај има ли, код сувљих, каква напуклина у кладићу, па прво њу нападај.
▪ Ако код првог ударца не успије разбијање кладића, окрећеш на ушице. Тако чиниш да кладић сам себе разбија. Ако се није показала напуклина послије првог ударца, види да ли је боље извадити Сикиру.
▪ Сјечивом увијек ударај тако да ушице буду у средини расцјепа и да оне улазе и разбијају а не сикириште при ушицама. Јер ће га кладићи оштетити. Чувај Сикириште ко и Сикиру.
▪ Никада не успостављај емотивну везу са кладићима.
*
Мислио сам да пишем о разбијању Странака. Али цијепање дрва ме се дојмило ових дана.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ПОЛИТИЧКИ ГУБАРИ

СЕ ИЗВЈЕШТИЛИ

У ВАРАЊУ БИРАЧА

А БИРАЧИ СЕ ИЗВЈЕШТИЛИ

У РАВНОДУШНОСТИ

 
Нема у томе, неког лошег резултата по НДД Сферу, Нацију Државу Друштво.
Осим што се снижава критеријум за оне прве.
НДД ионако иде стрму.
Што је, дабоме, законита појава након процеса Ослобађања Широких Народних Маса, Анархијом, коју си претходно назвао Демократијом.
Шта се, дакле, догађа на тој масовној преварантској сцени.
▪ Много Странака, много малих Странака, превара је Бирача. Мале Странке не могу утицати на процесе. Оне се само могу неком приклонити или се некоме подати, из љубави или из џепа.
Њихова улога је као и улога Малих Акционара у лажној Приватизацији.
Цензус се мора драстично  подићи.
▪ Широка обећања. Типа, провјерићемо све дипломе, запослићено сто хиљада, зауставићемо криминал и корупцију...
Ништа од тога се не може урадити. Ни класичном војном диктатуром. Јер је, деценијама, много малих актера учествовало у стварању таквог стања, па је то преширок фронт који се не може побиједити.
Трендови неког Друштва, углавном су незаустављиви. И они се, као Сијерак, из жиле, јаве и послије Ратова, Дубоког Орања и Промјене Власти и Система.
Они се хране особинама сваког појединца скупљеним на једну велику колективну камару.
▪ Изборне Поруке, Слогани, Програми и Обећања.
То су све бесмислице. Слогани, или Изборне Поруке, могу да имају ефекта ако каналишу или приближавају Општи Циљ, ако се понављају много пута у дугом времену, ако се на организационе начине приближе широком слоју Бирача... ако, дакле, допру до Подсвијести.
Све остало у стилу, Ми ћемо... Слобода за све... испод је и границе Преваре Бирача. Једноставно, сувишно је и небитно.
▪ Превара Бројевима.
Не само Истраживањима Јавног Мнијења.
Једна небитна, мала, манипулативна Странка, као што је ПДП, ових дана извикује поруку, Више нас је.
Пошто немају структуру која може бити уобзирена, чак ни у Бањалуци, као највећем гласовном ареалу, јасно је да они рачунају да друге слојеве Бирача и Живља. На оне који су против, на оне који нису са онима, на незадовољне, на апстиненте.
Ну.
Више нас је, не може да каже ни СНСД, који има скоро двјеста хиљада Чланова.
У Политици, Више не значи ништа. Осим, у Скупштини, кад је више Гласова.
Превара је Бирача да се то, Више нас је, може претворити у Више Гласова у Скупштини.
▪ Организовање Протеста, позивање на Улице, напад на Институције... такође је Превара Бирача.
Кад се све сруши, кад се све заузме, опет неко мора да добије Изборни Легитимитет, да би, чак, и улице почистио.
▪ Обећања о Капиталним Пројектима.
Што чини и Власт и Опозиција.
Ако није дошло до одлучивања, све је Превара Бирача.
Власт је ту, у великој предности над Опозицијом. Јер може да утиче на одлуке. Опозиција тек треба да дође на Власт. А, онда је питање околности за припрему и само одлучивање.
▪ Преваре Бирача су масовна и раширена појава, након краха Државе, јер се Политика форсира као Пијаца, као Позорница, а не као Технологија управљања Друштвом, на основу Устава, Парламента и Закона.
▪ Што је масовнија Превара Бирача, то је већа подложност домаћих Политичких Актера, Западу, Финансијерским Територијалистима и Поретковцима.
Немоћ Политичких Актера, њихова послушност, чињеница да су најобичнији продукт Запада, прикрива се масовним Преварама Бирача.
*
Бирачи су навикли на то. Стога равнодушно и у миру, посматрају велике и мале Циркусе.
Знајући да, каквагод је, Власт може највише, или нешто, да учини.
Зато Власт, на Изборима, увијек има предност.
 
 
 
 

 

ОНИ У САРАЈЕВУ,
ДА НИСУ БУДАЛАШИ,
ПЛАТИЛИ БИ ФАХРИ
ДА НА АВАЗОВОМ ТОРЊУ
СТОЈИ УЛТРАМЕГАБОРД,
КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ

 
Република Српска мора да почне агресивну Кампању Самосталност Српске. За почетак, сваком становнику да поштом пошаље слику Жељка Комшића.
Да се људи подсјете каква ће их будала сутра представљати. И како су прошли Хрвати јер нису бринули о себи.
Темељна Глупост сарајевског бошњачког круга спречава сваку разумну БиХ, па и ону најједноставнију, Дејтонску.
Случај Комшићевог стављања Признања Косова на дневни ред сједнице Предсједништва, не говори ништа о Комшићу. Али говори све о Неартикулисаном Сарајеву.
Сами Бог зна шта су хтјели да постигну са овим.
Нити су се коме могли додворити. Нити су од Косова могли нешто добити. Само су могли Додику обезбиједити још једну Предизборну Позорницу.
Да сам на Додиковом мјесту, ја бих, пак, допустио да БиХ, са 2 : 1, донесе одлуку о Признању Косова.
Тако је било и на Референдуму. Па је након тога створена Република Српска.
То би била страховита предност за Републику Српску.
А за Косово не би значило ништа. Јер, толико је Земаља признало Косово, па ништа.
Признање Косова директно цијепа БиХ.
Јер Косово је отето и БиХ га признаје.
Република Српска је призната отишла у Дејтон и из Дејтона се вратила као Држава у саставу БиХ.
Држава која заједно са Федерацијом, твори БиХ.
Све што је у међувремену отето од Републике Српске, нигдје није легализовано. Ни у Уставу а ни у УН.
Као што ни Косово није легализовано па се тражи од Србије да га призна.
Тако се и од Српске тражи да сама себе поништи.
Околина, Београд и Загреб, није поуздана.
Сада Милановић увиђа с ким у Сарајеву има посла. А подржао је Комшића.
Док Београд, Вучићева Србија, стално изјављује да је за цјеловиту БиХ. Што је исто као да изјављује да је за Подунавску Конфедерацију.
Прије неколико мандата, ставови Београда и Загреба су били обрнути.  
Због те нестабилности, Република Српска треба конкретним корацима кренути у Самосталност.
Прва одредница је Колективна Свијест.
Срби, овдје, морају да у своју Свијест приме Самосталност. Послије ће она, од њих, имати подршку.
И то је довољно. Остало је на Руководитељству.

 

ИЗ ВЛАСТИ
СА ЕСЕНЕСДЕОМ,
ИЗЛАЗИ СЕ САМО
ПО НАРЕДБИ,
ПОШТО НИКО НИЈЕ
ТОЛИКА САМОСТАЛНА БУДАЛА

 
Предсједник ДНС је изјавио да ће сутра одређени орган Странке размотрити даљу сарадњу са Есенесдеом. Значи, размотриће Мјесто Боравка у Власти.
Данашњи ДНС је посљедица неколико великих Додикових и Павићевих грешака.
Цијели пројект је почео након Биљане Плавшић, која није била талентована за Политику нити за Странке. Али јесте за Српство.
Данас, пак, нико није талентован за Српство. Али су сви суперталентовани за Политику и Странке.
Биљана Плавшић је покушала да СДС ишчупа из раља криминала и да га врати Српству. То није успјело па је формиран СНС. Додику је дала Мандат јер је он једини хтио. Пошто Иванићу није успјела прича да окупи све у Већину и да тако он, у име Лондона, влада и управља.
А, сви су мислили да ће Додикова Влада трајати три мјесеца, па се нико није узбуђивао.
Београд никад није волио Биљану Плавшић.
Тако је на сцену ступио Удбаш Марко. Наслиједивши Доктора који је млад и наиван, улетио као међуфаза.
Додик је знао одакле долази опасност, па је ДНС-у дао већи колач, послије којег једва има снаге да се оближе. Ну. Марко је стално затезао, стварфао Републику Приједор и чекао, па и чинио, да Додик падне.
Посљедња београдска офанзива је била Банкар Мандатар.
Додик се, касно, досјетио, да их смјести у Вјечна Рудишта. А на други прозор, мигно другим Удавачама.
Додик је највећи Политички Заводник у цијелој Српској Политичкој Историји.
С њим уђеш у Власт из Љубави а кад одеш, не знаш дал си јебан или зајебан.
Данас је Деенес дошао у ситуацију да није битно да ли је опозиција или позиција.
То је посљедица дијагнозе коју је, под Пе, често износио покојни министар Јово Башић – Мачку мала телећа глава.
Дакле. Није битно да ли излази по Наредби.
Јер неће моћи да опстане. Ни ако остане ни ако се цензусира.
Само је ПДП, послије изласка из Власти са СНСД, опстао и нешто се глацно.
Али, иза Педепеа, који је по Наредби изашао из Власти, стоји мало моћнији Играч од оног који стоји, и статајао је, иза Деенеса.
За СНСД, све ово значи да је престао да дјелује као Политичка Странка. Да је организацијска технолошка постројења конзервисао и обуставио производњу.
Што није добро за Српску, за Додика, за СНСД.   

 

ПОД УСЛОВОМ
ДА СИ МИТСКО БИЋЕ,
ПОЛА БУДАЛА, ПОЛА ГЕНИЈЕ,
ШТА ТИ ЈОШ ТРЕБА
ДА ОСНУЈЕШ СТРАНКУ

 
▪ Мораш бити Добра Будала или добро прикривени Болесник.
▪ Мораш имати стабилне изворе финансирања. То је велики проблем. Јер онај ко даје Паре он хоће и да одлучује. Финансијери не траже камате. Они већ сутра хоће да узму више него што су јуче дали.
▪ Мораш имати велику екипу сарадника, које ћеш, на крају, све до једнога, да зајебеш на разне начине.
▪ Мораш имати стабилну Боју Лица. Да можеш да чучнеш крају пута и сереш, док они сви наилазе, црвене се и непријатно им, а ти мртавладан називаш Бога и питаш, Како је.
▪ Мораш се чувати Издајника. Што је немогуће. Од било којег броја, увијек ће те један издати. Од три, од два.
▪ Мораш спријечити да око тебе буду они који раде за Странце. Што је немогуће. Јер, Запад, овдје, има више Чланова него побједничка Странка.
▪ Мораш онемогућити да те у старту не поклопе Странци. Њих ћеш лако препознати. Једну мркву ти гурају у уста а другу у гујицу. Па замијене.
▪ Мораш да трпиш Каријерне Будале око себе. Као она Педепеуша, нпр, што каже да воли Политику. Или оне којима је прије њих, испичке испала Памет.
▪ Мораш бити инкарнација Далај Ламе, Буде и Факира. Да се контролишеш да никад не кажеш шта знаш, кога знаш и како знаш. Што укључује надљудске напоре да увијек и сваког слушаш а не шиштиш кроз уши.
▪ Да будеш прецизнији Картограф од Гугла и Сателита. Да стигнеш у свако  мјесто по 173 пута најмање, док ти и твоја Странка не побиједите. Послије ћемо се посебно договорити.
▪ Да имаш Политички Програм који има мјеста на Политичком Спектру. Али не једну кришкицу, већ добар комад. Да то људи разумију и да има много оних који ту идеју подржавају.
▪ Мораш да одабереш Предпреломно Политичко Национално Вријеме и понудиш Оптимизам, Наду, Излаз. Кад побиједиш, можеш да радиш исто као и они прије тебе.
▪ Мораш да имаш много Чланова и много нових Чланова. Што је немогуће. Овдје су сви већ били Чланови или јесу или су по двапут, трипут, истовремено. Млади се не занимају за Политику нити је разумију. Младе мораш себи да школујеш. Што тражи много времена.
▪ Мораш да схватиш да су сви људи комформисти. Радије ће задржати Гованце на грани него одсјећи грану и пасти у Злато.
▪ Мораш да знаш да Људи не смију јавно да говоре. А и ако смију, неће. Хоће јавно да лају. Али да говоре, неће. И кад пишају из живице, увијек се обзиру, јер су у страху да неко не чује кад прдну.
▪ Мораш да жртвујеш сав свој Живот. Мораш да живиш без Породице. Да једеш оно што никад не би јео. Да јебеш оно од чега ти се само диже коса на глави. Да непрекидно забављаш све око себе. Да се одазиваш на Шефе.
▪ Мораш да имаш најмање десет година времена да чекаш Побједу на Изборима. Под условом да имаш све услове.
▪ Мораш да имаш снаге да се поднесеш, кад, послије Побједе, видиш да си се зајебо.
▪ Мораш да помогнеш и подржиш сваку Будалу, много већу од тебе, која хоће да формира своју Странку.
▪ Мораш...
*
Моја другарица Јелена ми рекла, Оснуј Странку.