АКО РАЗБИЈУ ЉУДЕ,
НЕЋЕ ВЛАДАТИ СВИМА,
ПОТПУНО ЋЕ ВЛАДАТИ
СВАКОМ ЈЕДИНКОМ –
ЧИМЕ ЗАМИЈЕНИТИ
МАСОВНОСТ У ПОЛИТИЦИ

 
Дугим уситњавањем и општим злоупотребама, изгубила се Позитивна Енергија Масе.
Појединац је слаб.
Зато га Запад и велича.
Човјек је Масовно Биће.
Он воли да иде заједно, или у спроводу, или у свадби, или у Рат, или у Револуцију. У Литије или у Страдију.
Данас му је све то одузето. Чак и Рат.
Твитераш Шпиро је данас констатовао да је Амфилохије  био посљедњи који је могао да окупи Масе.
Без Масе, Држава и Нација су у великој опасности.
Од некад Масовних Француза, дошло се дотле да их једног по једног кољу по улицама и по црквама, ко овце у Анадолији.
Од некад масовних дочека Америчких Предсједника, дошло се дотле да БЛМ терорише читаве градове.
Од некад масовног ишчекивања шта ће саопштити Предсједник Владе, дошло се до смијешне крпене лутке лезбаче коју не јебе нико низашта.
Зашто Кина успијева, зашто је опстала толике хиљаде година, зашто је постала водећа сила у свијету.
Зато што се није одрекла Масе.
Стање са играњем мице у формирању Владе у Црној Гори, иако је то мали узорак, мала земља, али, нама је близак и видљив, говори колико је погубно изгубити Масовност као снагу Нације и Државе.
Свети Амфилохије је обликовао Вјернике у Масе које су утицале не политичке изборне трендове.
То јесте неприродан ток. Али се друкчије није могло. Пошто не постоји Велика Политичка Странка, на другој страни црногорске клацкалице.
И данас, када је Амфилохије отишао међу Свеце, остало је то уситњавање као могућност да пиништи све.
Само су два начина да се замијени Масовност у НДД Сфери.
Прва је, Велика Политичка Странка, организована тако да може да дође до Појединца.
Друга је, Полуилегална Мрежа какву је у Србији изградио Запад, уз садејство Вучића, која може да искористи сваког Појединца. Потчини га као и све остало.
Ко хоће да се преда и непримјетно нестане, нека се одмах опредијели за другу варијанту.
Ко хоће да опстане, да се одупре, да има људски амбијент, мора да се опредијели за први начин. Који је тежи, тражи рад и жртве, тражи много напора сваког појединца.
Али гарантује да сутра неће бити заклан, као у Француској, или преварен и подведен, као у Србији.