ЗАМКА

У ПРЕДСЈЕДНИШТВУ БиХ,

ЗА СРБЕ И ХРВАТЕ

Пошто Џафер Паша и Вето Комшић, неће пријећи у његову Скупштиску Већину, Додикове импровизације у Предсједништву БиХ, већ сада се могу оцијенити као сувишне.

Дабоме да је важно питање Заставе, и у Кабинету, и у Предсједништву, дабоме да се Федерацији јебе за њену Заставу, дабоме да Џаферовић воли Љиљанушу, дабоме да Комшић не зна шта је Застава...

Али, о Застави Републике Српске, у Заједничким Институцијама потребна је процедурална акција, која, онда, може служити и за кочење или уцјењивање.

Импровизација није потребна.

Додик не смије да се у Предсједништву понаша као локални дриблер који је дошао у Велики Клуб и одмах почео да протура крозноге.

Јер. Сарајевска Раја не занемарује Тактику.

Шта је циљ и како ће дјеловати Џафер Паша и Вето Комшић, у ове четири године.

◘ Заједнички Циљ је истурити Додика на вјетрометину и тако, код Странаца Усранаца, подјаривати климу главног проблема у БиХ.

◘ Циљ Џафер Паше је даља девастација Хрвата и њихова сатанизација. Како ХДЗ БиХ, тако и Хрватске.

◘ Заједнички Циљ је ваљање Човића у катран и перје, како би Комшић имао и други мандат. Који не треба њему, али треба Сарај Чадору.

◘ Џафер Паша ће избјегавати да Србује. Он ће, пошто има Комшића узасе, два против једнога, глумити принципијелност, интересе Државе БиХ, Еврпски пут, Нато интеграције...

◘ Вето Комшић ће стално да мијења пелене Грађановштине и тако скида Хрватско питање са дневног реда.

◘ Обадвојица, и Џафер и Џељко, неће радити али ће чекати, да посрћу, и посрну, Хрвати а и Додик. Други ће радити у том циљу.

Стога Додик мора темељно да припрема своје активности и циљеве, тактику и стратегију. За доба када је Предсједавајући, и за доба када је Подсједавајући.

Његов Кабинет, као и сви његови Кабинети, још од оног Предсједника Извршног Одбора Скупштине Општине Лакташи, није дорастао тим задацима.

Додик увијек, све успијева сам.

Али. То му неће помоћи за Пад.

У томе ће му обилато помоћи други.

Он, дакле, мора створити тим који ће да дјелује у Репубици Српској, јер горе може да има шест савјетника.

Тај тим мора да буде стручна, политичка и стратешка подршка. Нека врста Владе.

Јер, Предсједништво је Извршни Орган.

И, тај Тим не може да се склапа као Влада Републике Српске. Мало Наталије, Мало Алена, један Марку, један Јанку, један из Фоче ал да је Хрват...

УПЕТЉАЛИ СЕ

КО ПИЛЕ

У ДЕЈТОН

Сарај Чадор и Странци Усранци су Босну и Херцеговину тако упетљали у Сарајунитарне и Натотериторијалне апетите, да већ двадесет пет година живи ко Пиле у Кучинама.

Под сталном чињеницом да БиХ није требала опстати у авнојевским границама, али је морала јер је то била једина изгледна нада да се без Рата униште и протјерају Срби, може се рећи да је Дејтон смишљен, као нека врста копије дијелова Америчког Система и Устава, по равноравности ових Нација, коректно, да је Српска остала јер је већ била Држава, са Парламентом, Војском и Територијом.

Али. Холбруковштина је обећала Сарају да ће током мира да се девастира Република Српска и да ће БиХ бити унитарна грађанска Сарајкратија.

У ту сврху је Сарај Чадор одмах ујаловио Хрвате.

Сад се дошло дотле да у БиХ постоје два проблема.

Непремостива.

◘ Република Српска.

◘ Волунтаристички девастрани, паралелни, Дејтон, и његов Устав, до те мјере да се претворио у лавиринт из ког нема излаза.

Свакод дана је то видљиво. И у ситницама и у капиталним стварима.

Оно што је наметнуто и из Сарајева сигерисано и суфлерисано Високим Представницима, отело се било каквој демократској и парламентарној контроли.

Нико ништа не може Агенцији ОБА, и другим „полицијским агенцијама БиХ“, Суду, Туилаштву, ВСТС, Уставном Суду, Савјету Министара, ЦИК-у, Попису 91, Вијећу Народа у Реублици Срској, СИПИ, Граничној Полицији, УИО...

Практични унитарни муслимански волунтаризам, адиран из Америчке Амбасаде и ПИК-а, осим Русије, достигао је размјере  у којима може да ради ко шта хоће и да предлаже шта хоће.

Као што је случај са сада актуелним начином конституисања Дома Народа у Федерацији БиХ.

Тај Дом, више, једноставно, није могуће конституисати а да Срби, Хрвати и Муслимани буду равноправни.

Није могуће, јер већ постоји Комшић.

И све испод се захтијева по том истом принципу.

Није могуће, јер се одступило од основне дејтонске чињенице да је Федерација, босанским језиком речено, Већи Беха Ентитет, Држава равноправних муслимана и Хрвата.

Зато и јест Федерација.

Оно шт је јасно, јасно је да ће било каква одлука коју донесе ЦИК, бити мучење и бити на штету Хрвата.

Као што је и све друго, досад било.

Или унитарно или на штету Срба и Српске.

ЂОН РЕВОЛУЦИЈА

И ВУЧИЋ, КАО

ПОСЉЕДИЦА

НЕНАЦИОНАЛНОГ

СТАЊА СРБИЈЕ

Јебем ти Револуцију. Нисам се волико наодо у животу.

Србија је у тешком Апсурду. Жива је зазидана. Не може ни напријед, ни назад. Ни тамо, ни вамо.

Опозиција, како то, у Србији, недефинисано звучи, отпочела је са Шетњама по Београду.

Које прете да постану традиционалне, СТЈЖ.

Апсурд Србије је то што тај опозициони чин, само јача Вучића.

Зато је он, данас, изјавио да ће пружити прилику Опозицији да се покаже на Изборима.

Мисли на ванредне Изборе.

Што је понижавајућа изјава.

Вучић, тако, анималним инстинктом, иде на слабљење конкуренције у станишту.

Ну.

Апсурд је апсурд. А шта је Проблем Србије.

Проблем Србије је Нација.

Која је тако слаба да не може да произведе адекватну Политичку Артикулацију за себе.

Не може да произведе Националну Српску Странку.

То СНС није. Он није ни Странка.

То нису били ни Радикали, СРС.

Они су били Национални Дивљаци чије дјеловање је изшло на руку Западу и Губарима Србије.

То није била ни Слобина Партија. То су само српске Лагумџије и Рачани.

Тако долазим до кључне чињенице.

Није Вучић, у Србији, ништа узурпирао, ништа уништио.

Он је, само, посљедица Ненациналног Стања Србије.

Зато је и оваква Опозиција.

Опозиција Ђона.

Шетња је само домократска драперија која Вучићу, или било ком Вучићу, служи за демократске игроказе и мале и експерименталне сцене.

На којима се једном Монструму супротставља једна Карановићка.

Шетње Опозиције су фарса Петог Октобра.

На, крају, питање је и жели ли Србин, као Нација, да ствара Велику Националну Странку, која би побиједила на Изборима.

Уназад неколико деценија, Србин није показивао ту жељу.

СРЕБРЕНИЧАРИ

Њемачки Амбасадор у Београду поручио да Србија треба да масакр у Сребреници призна као Геноцид.

А појављује се и београдска слика Жена у Црном како држе слова Сребренице.

Та Хистерија Геноцида, која траје од завршетка ратова у БиХ, наткрилила се над ССС, Србима, Српском и Србијом, из веома практичних међународних, поробљивачких разлога.

Та папагајска какофонија има неколико циљева.

◘ Србију потврдити као Агресора у БиХ.

◘ Србе у БиХ учинити Агресорима. Јер Агресори не живе у тој Земљи

◘ Припремити оправдање за изгон Срба из БиХ.

◘ Одузети Дејтонско право на постојање Републици Српској, јер је Геноцидна Творевина.

◘ Вјечно Србију држати у уцјени. Чак и када нестане Срба и Српске у БиХ.

*

Све је то, мање више познато и јасно.

Али, једна добровољна нагузничка, плаћена Србија, једна Мањина, и даље влада Србијом.

Њу подржавају Титини Братствојединствонци, они који не знају шта су Хрвати и мусимани чинили Србима у Другом и у овим ратовима, који једва знају за Крагујевац. Али, то су, бре Немци, то нису наша браћа муслимани и Хрвати.

Подржавају их необавијештени романтичари и љубитељи свега страног, модерног и бољег од нашег, јер смо ми најгори.

Република Српска се против Лажног Геноцида у Сребреници бори колико може.

Али. Главни циљ је Србија.

Србија, пак, вучићевски јалова и љигава, не бори се уопште.

Није довољно да Премијерко изјави неком страном медију да није био Геноцид у Сребреници.

Она нема Српског Ауторитета за то.

Ну. Гледајући и Власт и Опозицију, и то је пуна шака браде.

Та тужна и мучна Тортура Сребреничара, трајаће све док се у Србији не створи јака Национална Странка. Странка Државног Националног Интереса Србије.

Тада ће се, ваљда, пробудити интелектуални, културни и  правни сегмент Србије, истражити све аспекте и побити право било ком Суду, нарочито противсрпском политичком, да уставновљава шта је Геноцид.

Или сам превише оптимист.

Кад гледају, мирно, како се даје Косово, даће и Сребреницу и Републику Српску.

СРПСКА

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА

ПРЕШЛА ЈЕ БОГАЗ

ПРЕМА ШИКАРИ

Иди у Шикару, усијеци притке.

Јер. Дебла су у Шуми.

Вјештачка тема, за све, не само за СДС, да ли ће Скупштина Странке изгласати неповјерење Говедарици, или ће он сам поднијети Оставку, сада је небитна за Српску Демократску Странку.

Српска Демократска Странка се могла спасити након Локалних Избора, да је промовисала Националну Политику, какву такву, па је дограђивала, или се, у мало мањој мјери, могла спасити у ноћи послије Избора, мало предзору, да је Вукота Говедарица поднио Оставку.

Сада је брод у таквом стању да је рупа више него воде.

Говедарица са свим тим нема много везе.

Осим што не схвата ништа од Политике и што његов Главени Лонац није капацитиран за ту Функцију.

Да је могао ишта да схвати, не би прихватио да, након Босића, преузме Странку.

Босић је кључ пропасти.

И Пробосанска Политика, коју је тако наивно прихватио и наметнуо Есдеесу.

Која јој стоји ко Крмачи Луи Вуитон.

Сада су сви потези Говедарице, и Есдееса, изнуђени.

Сада, штагод чине, остављају рупе иза задње ноге.

Чак и у најбољој и најздравијој комбинацији потеза, Есдеес се неминовно своди на Романијско Семберски Покрет.

А ако Миличевића западне мјесто Предсједника Странке, то ће, само, значити да су она двојица мудрија и да не желе да се приближе Рупи. И да се, што је много погубније, наставља тихо уништење.

Говедарица није могао, а она двојица, Миличевић, поготову, такође неће то успјети, да схвати да Странка није Мрежа Мојих Људи по Феудима.

Гајиш Интересе.

Све не можеш задовољити и залити.

Некога ћеш зајебати.

А неко ће тебе зајебати.

То је ко лишћем драче поклапати буре воде, које вучеш коњским колима.

На првом вагашу оде пола воде и цијели поклопац.

Дакле, Есдеесу преостаје да се што прије преобрати у Регионални Окуп.

Који неће бити присутан у Бањалуци, Добоју, Зворнику, Требињу.

Па ни у Српском Сарајеву.

ОДЛАЗАК

МЛАДЕНА ИВАНИЋА,

ОДЛАЗАК ЈЕ

ЈЕДНЕ НЕПОСТОЈЕЋЕ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

А ако избор руководства Представничког Дома, од СНСД, ХДЗ и СДА, наговјештава и такву структуру већине, већине коју ће сачињавати страначки изборни побједници из Три Нације, онда је то навјештај једне реалније, дејтонскије, троножне, тронационалне БиХ.

Истина, Младена Иванића је наслиједио Жељко Комшић, нови Члан који не представља никог.

То ће коштати Бошњачку Политичку Позицију. У Федерацији, прије свега.

Као што је улазак Младена Иванића, коштао Српску Демократску Странку. Распада и губитка 50.000 гласова.

Младен Иванић је био вишедеценијски покушај да се од Републике Српске начини Овца Јаловица.

Он је политички феномен јер је на тај начин толико дуго опстајао на МЕС БиХ.

Зато је тако и завршио.

Није прошао у Дом Народа.

Одлазак Политичара је увијек Казна.

Или зато што је нешто урадио.

Или зато што је нешто погрешно урадио.

Само је за Младена Иванића, Награда. Јер није урадио ништа.

ЉУДСКА ПРАВА

НА МИГРАЦИЈЕ

ИЛИ ПРАВА ЗАПАДА

НА УНИШТЕЊЕ

ДРЖАВА И НАЦИЈА

Актуелан је Маракеш.

Треба да се донесе Декларација која ће Миграције прогласити Људским Правом.

Реални Историчари знају да су Људска Права, Невладине Организације, Цивилно Друштво... одавно планирани као Инструменти Запада у најезди на остатак Свијета.

То је Кока Кола у ринфузи.

Тако је Србија добила Лезбачу за Премијера.

Која није ни у СНС, побједничкој Странци.

Која, дабоме, има сва права ко и друге жене мужјаци. Али нема већа, нарочито не у посебним сегментима као што је Политика.

А она је, ипак, Премијер. Као да је свака друга жена у Србији Лезбијка. Па, гласала за њујга.

Сада се Миграције желе прогласити Љуским Правом.

Пошто је са Истополним Браковима добар дио посла завршен.

То је мало закшњели посао јер су мигрантски таласи већ преплавили и разјединили Европу.

Посао је требао да иде обрнутим редослиједом.

Најприје је требало Међународну Јавност сензибилизирати, јесам трендиран и суптилан, јелде, па организовати УН и то, да се то људско право на Миграције призна акламацијом запета овацијама.

Онда нападнеш Либију, Ирак, Сирију. И, наравно, Иран.

Потом, они сви дођу у Европу Ко Људи. Са Правима.

Ти добијеш Земљу, Европа добије Багру.

Која уништава Земље Европе.

Европа и јесте проблем јер је то Цивилизација Националних Држава.

Које су се, Државе, показале пресудним за одржање Нације. Много важније него, рецимо Пирамиде или Макчу Пикчу, каколионо.

Дакле.

Сада Запад ретроактивно тражи своје право да изазива Миграције.

Знајући да Европа не може направити никакав Трампов Зид против тога.

И онај један који је имала, Берлнски, није знала очувати.

Европа, као и мале Нације са Руба, треба да, под вођством Мађарске оснује Покрет Права Државе.

Да се заштити.

Јер. Нацицонална Држава је основно Људско Право.

Она омогућује сва Права.

Ако немаш Националну Државу, немаш права ни упишану Аутобуску Карту.

Ми, овдје, имали смо наук.

Запад је разбио Југославију, генерисао међунациналне покоље, из БиХ произвео Мигранте... само да би добио Територију и да она не оде Русима.

Реците Мртвима и Избјеглима, Расељнима, Протјеранима... да се уздају у Маракеш.

ДУХ ЗАСТАВЕ

ПОЧЕО ДА ЈЕБЕ

ДУХ ДЕЈТОНА

Један мали дио Босне и Херцеговине, Сарајево, од Деведесетпете, не прихвата реалност.

И жели ту илузију да претвори у Отомански Унитаризам.

То је сав проблем БиХ.

И једини узрок њеног будућег Распада, Подјеле, Раскрвљења или Мирног Разлаза.

Сарајево, под чим подразумијевам Сарај Чадор, Бошњачки Политички Круг, Интелектуални Убуђали Кајмак, Ахмедије, Једну Макро Амбасаду, никад није схватило и прихватило да БиХ постоји искључиво као Државна Заједница, као Државни Облик, састављен од два Ентитета.

Три Конститутивна Народа нису никад ни признали јер су Хрвати, отпочетка, пристали да, у Федерацији БиХ, играју њихову Унитарну Државну Игру.

Па су их, у Федерацији БиХ, која је почела као Муслманско Хрватска Федерација, потпуно потчинили и понизили. А, касније, и у цијелој БиХ.

Сарајево је, тако потпуно заборавило, уставно затурило, политички забацило, Федерацију, као Ентитет.

Остао јој је још само, на врату, Мањи беха ентитет, како су, из понижења, звали Републику Српску.

Само дилетант отоманске провенијенције, новосокачки аналфабетски политикоид, није схватио да ће то да произведе Српски Рационални Национализам у Републици Српској.

Он није могао да дође од СДС-а. Јер је Есдеес био осакаћен чињеницом да није успио, а није ни могао, да прерасте у Политичку Странку. И оптерећен кривицом Ратних Злочина које су њему, Србима и Српској, навлачили у слојевима.

Зато је дошао из СНСД-а.

Додик, сада, сајамски, фестивалски, демонстрира тај Рационални Национализам Српске.

Застава, обезбјеђење, Кабинет у Српском Сарајеву...

Тај процес неће донијети неке спектакуларне резултате.

Али ће легитимисати захтјеве Републике Српске.

Као што је то учинио Референдум, 2006е.

Откопаће Дејтонски Споразум који је замијењен Сарајским Ћеифом.

А Сарајски Ћеиф је БиХ претворио у Ћенифу, из које Република Српска већ четврти мандат, жели да изађе.

И да се представи као Уставни Дио БиХ.

Ако већ, и засад, не може као самостални.

Треба очекивати свакојаке контраофанзиве. Од покушаја да се СНСД, опет, изузме из Власти у Заједничким Институцијама, до режираног насиља око зграде Предсједништва.

Али се не смије поклекнути.

Барикаде морају остати до краја.

ВУЧИЋ

У РАНГУ

НАЈЕФИКАСНИЈИХ

ЗАПАДНИХ РАЗАРАЧА

ДРЖАВЕ И НАЦИЈЕ

Некидан је Александар Порфирогенит, Порфирогениталац, изјавио, Сатерани смо у ћошак.

Добро што је Ћошак Турцизам, али што он јавно обмањује Србију.

Ми смо сатерани а ја све радим сам.

Главно питање, дакле, данас, у Србији, није

● Квалитет Политичке Сцене, Институционалне Демократије

● Лепеза Политичке Артикулације

● Снага Опозиције

● Државно и Национално Вођство.

Главно питање је Шта Ради Вучић.

Дабоме, да је за једну велику политичку анализу битно како је дошло до тога да Вучић све ради сам.

Ако некоме буде требало.

Ако буде преостало оних којима ће требати.

Углавном. Србија Мирно гледа Шта Ради Вучић.

Срби као да не желе да имају Државу.

Као да су неспособни за то. Па су улазили у Југославије које су биле промашај. Па у СРЈ, која је била промашај. Па у СиЦГ, која је била промашај.

Па, кад су у прилици да имају Државу Србију, унапријед су дигли руке од ње.

Однос према Држави је однос према Нацији.

Држава ће можда и бити, иако не припада односној Нацији.

Али, Нације, без Националне Државе неће бити.

Запад је, још прије пада Берлинског Зида и Распада СССР, кренуо у акцију уништења Државе.

И данас је у том послу.

Настоји да уништи Руску Државу, Кинеску Државу...

Тим послом добија Бесплатну Територију и Неорганизовану Свјетину.

Нестају Нације, Војске и Вјере.

За тај посао у Србији, Запад је ангажовао неколико бауштелаца али се са Вучићем усрећио.

Вучић је читаву политичку сцену потчинио себи. Чак и оно што се зове СНС. На начин да, као Странка, не постоји.

Потчинио је све Институције и све Медије.

То му, ни у једној десетини не би било дозвољено, да не обавља посао за Запад.

Својим волунтаризмом, распродајом и девастацијом, мијења свијест Срба о Држави. Чини да они више немају разлога да вјерују у Државу као национално достигнуће Европске Цивилизацие и гаранцију колективног опстанка.

Својом банализацијом око Косова, од Унутрашњег Дијалога, до историјске поруке Сатерани смо у Курац, Вучић мијења свијест Срба о важности и могућностима Нације. Он поручује новим генерацијама да припадност Нацији није важна. То управо ради Запад у Паризу. Важнија је припадност Жутим Прслуцима.

Вучић је у прилици да први у Историји оствари оно старо француско, Послије Мене, Потоп.

Јер нема наде да се у Србији може ревитализовати Национална Државна Идеја и организовати Велика Национална Политичка Странка, за Државни Национализам 21. Вијека.

КАД НАТО

НУДИ

И НА РАЖАЊ

СПРЕМАН БУДИ

Чак и ако је манипулативна Вијест, а сарајевски медији воле да тако манипулишу, да је Столетенберг, генерални секретар Нато Пакта, у Бриселу, рекао Очекујем да ћемо од БиХ затражити израду првог годишњег програма. Сада је на властима БиХ да прихвате ову понуду, забрињавајућа је.

Ради се о МАП-у. БиХ је поднијела захтјев за МАП.

МАП је много виши ниво сарадње са Нато Пактом од овог што се сада дешава са БиХ.

То је нека врста предсобља Чланства.

Годинама уназад је услов за МАП било књижење Перспективне Војне Имовине, на непостојећу Државу БиХ. Или на, такође недејтонско, Министарство Одбране.

Кад се каже ПВИ, не мисли се на стражарске кућице. Мисли се на Дејтонску Државну Територију Републике Српске. Као што је огромно подручје Мањача изнад Бањалуке.

То је подручје будућег Босанског Бонд Стила.

Сада, наједном, Столтенберг не помиње ПВИ.

Нато Пакту се жури из неколико чињеница.

◘ Зону БиХ треба синхронизовати са Операцијом Косово и Операцијом Украјина против Русије. То долази одатле, што је вјероватно, близу да се Вучићу почне пуштати пјесма Да са га мило. Али на Норвешком. Да се Власи не досете.

◘ Избор Додика у Предсједништво БиХ поништио је избор друга два Члана. Са којима Нато нема проблема.

◘ Није извјесно коће бити Министар Одбране и како ће се понашати.

◘ Сарадња Русије са Републиком Српском се побољшава.

◘ Вријеме Вучића на власти мора се до краја искористити. Изгледа да постаје пресудније Натирање Територије него само србијанско признање Косова као независне Државе.

*

Убрзање МАП-а, значи успорење Приступног Пута Европској Унији. Или потпуно одустајање.

Све ово је сигнал да се Додик, и остали Представници Српске у Заједничким Институтицијама, које су све одреда неуставне и недејтонске, понашају крајње опрезно.

И да ни једним репом не мрдну у сусрет Мапу и Нато Пакту.

Јер. Запад увијек користи технологију твог Првог Корака, за хиљаду својих.

Од Параде Поноса, до Премијерке.

Од Забране Летова, до бомбардовања цијеле Земље.

Од Мајдана, до уништења цијелог Народа.

СТРАНКЕ СЕ

ТЕШКО РАСПАДАЈУ,

ОСИМ КАД СУ

САМОУПРАВНЕ

ИНТЕРЕСНЕ

ЗАЈЕДНИЦЕ

Мада би црв сумње могао да мало загрицка и ону ријеч Савез у Демократски Народни Савез.

Дошло би се до закључка да је Савез погубан кад си мали а некако се држи кад си велики. Што је разлика између Демократског Народног Савеза и Савеза Независних Социјалдемократа.

Који је, такође, у своје редове напримао Одзла Јада па до цијелог Града.

Сад многе мора да тетоши и даје им функције до саме смрти.

А неки ће, и кад умру, састанке Општинских Одбора, држати на Гробљу.

Ну.

ДНС је са једним или два пријема, прескочио и претекао све муке СНСД-а.

И расцијепио се.

Марко Павић је разбио ДНС.

Два правила којих се озбиљана, нарочито владајућа, Странка мора држати.

Не примај никога из других Странака, ко је обављао какву страначку функцију или изабрану и постављену.

Не примај никога ко има Велике Паре или мисли да су његове паре велике.

Зато ће Марко Павић и неславно да заврши ту своју одисеју.

Или ће морати да оде са чела Странке и да га препусти Чубриловићу.

Или ће, оно што остане, кад већина оде под називом неке друге Странке, да за двије године изгуби на Локалним Изборима у Приједору и тако нестане.

ДНС је наук да је донекле добро бити уз власт и бити власт. Дај ми мало да дрпнем, мало да порцнем, и пуна шака браде. А да, однекле, није добро бити само Власт. Мораш бити и Странка.

Не можеш од Власти добијати Позиције а од Бирача Гласове.

Јер ће те неко, једном, зајебати. Или ћеш некоме, једном, превршити мјеру.
Нарочито не можеш трчати у побједничкој групи а стално се обазирати, гдје је Опозиција. Па, чим сустигне зачеље, ти би да се прикључиш.

Као и увијек, проблем је Некле.