ШТА ЈЕ ШТА

И КО ЈЕ КО

У ЗАЈЕДНИЧКИМ

ИНСТИТУЦИЈАМА БиХ

То ће врло брзо сазнати Сарај Чадор Унитарлук и Америчка Невладина Амбасада.

Када Здрава, изборно утемељена, Република Српска преузме своја мјеста и дејтонске улоге.

У Предсједништву БиХ, у Савјету Министара и на српским мјестима које је држао Сербез За Промјене.

Волунтаризам Неуставне Политичке Моћи, у протекле четири године је владао српским мјестом у Заједничким Институцијама, уз помоћ Иванића и Мектића. А као блентове је користио Шаровића и Црнатка.

Иванић је био у сјени и у завјетрини, што је његова омиљена политичка технологија.

Мектић је витлао хапшењима, криминалом, кантама црнила за Републику Српску.

Савјет Министара је служио за финансјску блокаду Републици Српској.

Сада ће се то промијенити.

Неће се промијенити у смислу уставне дејтонске улоге Савјета Министара, јер је та аждаја нарасла мимо свих параметара.

Али се може искористити против Унитаризма.

Додик и СНСД не могу Савјет Министара да врате у оквире Дејтона, да има три члана и да је помоћни орган Предсједништва БиХ, које је замишљено као Извршна Власт.

Али могу, у складу са својом изборном моћи и са сељењем Додикове моћи за њим, да успоставе нови однос снага.

Зато је Бореновић, портпарол Америчке Амбасаде за Српску, онако панично изјавио да је Предсједништво само за Спољну Политику и да се Додик спусти на земљу.

Заобишао је чињеницу да је Иванић, прије четири године, у том Предсједништву за Спољну Политику, онемогућио изборног побједника, СНСД, да представља Српску у Заједничким Институцијама.

То није било насиље над Парламентаризмом, не морају побједници увијек да владају, већ је била урота Иванића, Бакир Сарај Чадора и Америчке Амбасадае.

Која ће, сада да дође на наплату.

Нажалост. Ни ове четири године неће ништа моћи да поставе на темеље Дејтона и Устава.

Али ће бити један добар корак ка крају БиХ.

НОВО ДРУШТВО,

ДРУШТВО ПРОТИВАЦА

У другој половини прошлог вијека почело је озбиљно западно раслојавање Државе и Нације.

Под Западним, треба подразумијевати искључиво Сједиње Штати Америке.

Јер је тамо Финансијеризам одавно јачи од Државе и од живља које је настало конгломерацијом, након истребљења и изумирања Индијанаца и Бизона.

Финансијеризам је постао Територијални, када је потпуно овладао Америком.

Кенеди, који је убијен прије 53 године, био је само узалудан покушај стварања Државе у Америци.

Америчко раслојавање Државе и Нације, једнако је уперено и против највећих и против најмањих.

Једнака су им мета и Русија и Република Српска.

Раслојавање и Аморфизација теку свим колосијецима.

Од Војске, преко Медија, преко Политике, Судства, Банкарства, Приватизације, до отворене натурене Педеризације Друштва.

Потка свему томе је стварање Кордона Противаца.

Нација се замјењује Противцима.

Вјера се замјењује Противцима.

Новинари се замјењују Противцима.

Политичке Странке се замјењују Противцима.

Зато је, у Србији, ономад, могао да се појави Отпор.

Импозантан Покрет Против. А да су сви мислили да је демократски. Мада нису знали против чега је Против.

Велики Победник мале Осме Седнице, није био дорастао претходним процесима. Ни државним, ни националним ни политичким. И зато је сатјеран пред Отпор. Зато је отјеран у Хаг.

Циљ и мета, дабоме, није био Слободан Милошевић.

Циљ је био ово што данас има Србија.

Мада ни ово још није потпун Циљ.

Русију, и Путина, настоје да сруше такође помоћу Противаца.

Републику Српску једнако нападају Противцима.

Вукота Говедарица и Младен Иванић, који немају Политичке Странке за побједу на Изборима, требали су да побиједе на крилима великих таласа Противаца.

Противци су Људи који су увијек Против.

То су Људи који су национално, економски, државно, несвјесни.

Њих је пуно свако Друштво и свака Нација.

Али јака Држава, базирана на некој врсти Националне Диктатуре, може да позитивно каналише те слојеве.

У ослабљеној Држави, Држави коју је напала Приватизација свега постојећег, Медији који дјелују анархистично и абразивно, затрпавајући Јаловином сваку позитивну и нормалну, или важну, Тему, коју су премрежили од Запада финансирани Енвеојци... посљедњи траншеји одбране су Велике Националне Политичке Странке.

Зато се форсирају Вукота и Млакота а не њихове Странке. Зато је Вукота важнији од цијелог Есдееса и педесет актера и активиста. Зато је важнији Драшко Лебац од цијелог Педепеа. Или Банкарадовић од цијелог ДНС-а.

Република Српска је већ неко вријеме на граници да Противци прелију Насип.

Противци су опасни за сваку Политичку Идеју. Која овдје мора да буде и Национална.

Они су Крпељи, Губари и Стјенице, сваке Политичке Идеје.

У првој фази.

У другој фази они спречавају да се Политичка Идеја уопште зачне.

Противци не дјелују увијек отворено Против.

Они се прикривају под лажним образовањем, под станачким запошљавањем, под галамом против криминала и корупције, под породичарством и фамилијаризмом, под парама порескох обавезнка, под јавним власништвом над државним медијима, под уличном демократијом, под нападањем Полиције и Судства, под литањем по Парламентаризму...

СНСД је, у Републици Српској, остао још једини међу Великим Политичким Странкама.

Унаточ томе што скоро десет година стагнира.

За четири године, послије Избора 2014е, СНСД је добио више од 20.000 нових приступница.

А на овим изборима само 4.500 гласова више него 2014е.

Негдје је нестало 15.000 старих Гласова. Углавом, Чланова.

То је директна посљедица процеса који су почели прије 2010е.

То је директна посљдица потцјењивања Чланова Странке.

Колико је Члан Странке, и Глас, важан, видљиво је да су се у овој години, и у прошлој, у СНСД-у све масовније почеле појављивати Приступнице на којима је писало да је био члан ДНС-а.

То раније није био случај.

Чланови су, очито, веома рано и веома сензорски, детектовали процесе који се у ДНС-у нису тада показивали. А поготову их није Јавност регистровала.

СНСД се треба чувати да се не сусретну та два процеса.

Процес вањске Противизације и унутрашње Пасивизације.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЋЕ ОСТАТИ

ЦЕНТРАЛНО МЈЕСТО

ЗА СРПСКЕ ПОСЛОВЕ

У БиХ

Нека се нико не заноси чињеницом да је Додик постао Члан Предсједништва, да је он прагматичан, да ће да пере своју лошу биографију на Западу, да ће се у њему пробудити дух Реформиста Анте Марковића...

Њему је ово прилика да претекне Милошевића на љествици постјугословенских Српских Лидера, да устрану, или на таван, смјести Вучића, и да отвори очи Политичкој Србији која је запала у кал Вучићевих лажи о Пријатељима, о Напретку, о Компромисима.

Темељно одређење Додиковог положаја у Предсједништву није Додиков концепт, већ однос снага.

Два Муслиманска Члана Предсједништва.

Радикал Џаферовић ће дјеловати под диригентском палицом Бакира Изетбеговића и пољуљаног положаја СДА.

Жељко Комшић ће да асиситира том Унитаризму кроз своје небулозе о Грађанској БиХ и о томе да Конститутивниост не постоји.

Истовремено, обадвојица ће да призивају НАТО и чланство БиХ у том Савезу Зла.

То је довољно игралишта за сукобе и позицију Додика у којој он нема шта да игра осим на Пат и на Народну Скупштину Републике Српске.

Утицај Странаца, Америчке Амбасаде, појачаће се.

Они ће преко Два Муслиманска Члана да непрестано форсирају прегласање Додика и његово кориштење Вета и Народне Скупштине.

То ће им добро доћи да и Додика и Републику Српску стално држе у црнилу и тако машу српском кривицом што БиХ нема напретка.

Република Српска не смије да посустане. Не смије да подлегне таквој ситуацији.

Сваки Компромис који се тражи од Срба, истворемено је и захтјев да са собом носе пањ и сјекиру.

Избор Комшића, то ће се показати, Избор је Месића.

Да је изабран Човић, токови би ишли ка реално могућој БиХ.

Са овом двојицом муслимана, све постаје нереално и немогуће.

ЛАНА ПРЛИЋ

У БОРБИ ПРОТИВ

БИРАЧКЕ МАФИЈЕ

Ако у БиХ има 5.000, најмање, Бирачких Мјеста, на којем у Изборном Дану ординира 25.000 Чланова Бирачких Одбора, зашто, онда, Опозиција, четири године дрви да су неких 16 министара и дватри предсједника, криминалци, диктатори, режимлије и пљачкаши.

Шта је тих двадесетак окорелих Криминалаца у односу на кордоне тих фаланги од 25.000.

У тим Бирачким Одборима, дабоме, нису сви Криминалци.

Али је довољно да буде један и онда морају и остала четири. Ако хоће да направе посао.

Бирачки Одбори су најслабија тачка цијелог Изборног процеса и механизма.

Мада се годинама за Изборне Крађе окривљују Странке и Паре.

Али то није могуће промијенити. Јер чим се крене у промјене Изборног Закона, дође се до Промјена Дејтона.

Иако је крађа у Бирачком Одбору, Кривично Дјело, то у БиХ, правно и правнички, никога не занима.

Али, све занима који ће се Попис Становништва примијенити.

Стога је извјесна Лана Прлић, посланик СДП-а у Парламенту Федерације БиХ, морала сама да подноси Кривичну Пријаву против пет чланова БО на њеном БМ. Њој су украли Глас који је дала за себе.

ЦИК је неким чудом пристао на поновно пребројавање и утврдио Крађу.

Умјесто да је Прва Петорка одмах била похапшена, Лана је морала да пресавије табак.

Што значи да већ неколико мачкова имају спреман реп.

У Бањалуци, и не само у Бањалуци, и не само у Случају Вукота, Бирачки Одбори су обавили посао. Они су му дали Гласове. Нису све Гласове Вукоти дали Бирачи.

Али Бањалука нема толико Лана.

Стога бих ја, да сам барем Марков Шарац, отворио Логор под именом Голи Одбор. И улогорио све Чланове Бирачкх Одбора.

Па, који се опере, добије четврт љеба и паштету, и иде кући.

НАРОДНА СКУПШТИНА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

СА ВОДВИЉИМА,

КУПЛЕТИМА

И КАН КАНОМ

Многи, који данас сједоше у Народну Скупштину, не знају зашто су ту.

Не знају подјелу Власти на Законодавну, Извршну и Судску.

Многи мисле да Демократија почива на Америчкој Амбасади, Парама и Комедији.

И да је пожељно да се та три стуба Власти, што више мијешају. За разлику од оне теоретске и практичне, демократске. Гдје су строго одвојени.

Старији свједоци Вишестраначја у Српској, сјетиће се цијелих лепеза, гарнитура у кордона, Цуркусанера у Народној Скупштини и по локалним заједницама.

То је била директна посљедица изласка оваца из Комунистичких Торова на сеоска раскршћа, мераје и пропланке.

Васцијели Живаљ је похрлио у Политику.

Са основним сазнањем да му то Комунизам није допуштао.

Тако је, извјесни Радек, из мог родног села, локални дрипац пјанац, једне прилике поносно изјавио да је постао Министар Финансија Добоја. То се тада, чини ми се, звало Шеф Управе Прихода.

Његов генетски насљедник је Обрен Петровић.

Једнако незграпан, неполитичан и аналфабетичан.

Данас је, у Народној Скупштини Републике Српске, која је успостављајућа и на којој Предсједница Републике и Српски Члан Предсјендиштва, треба да положе заклетве, наступао Лебац Драшко и Шукало Слава Света Петка.

Њихови генетски преци су Боривоје, покојмудуши, Сендић и Мрва Прстојевић.

Озбиљнији Аналитичари ће се сјетити како је Мрва у Народну Скупштину, доносио двоглед и провоцирао Драгана Калинића, тадашњег Предсједника. Те читао повјерљиве извјештаје КОС-а. Краљеве Обавјетшајне Службе.

Многи ће се сјетити и Драге Калабића који се облачио у Давидове гуњеве и шубаре. Додуше, у Сарајеву.

Драшков Јазавац је, данас био Шукало.

Али опасност је да у току мандата, млађани Станивуковић и сам постане Јазавац.

Он ће у свом аналфабетизму, и на крилима свог броја гласова, цијели Мандат провести у Народној Скупштни као у Станивуковића Циркусу.

Имаће подршку од других из Педепеа и од Остатака Есдееса.

Њихово схатање Опозицијства је подцјењивање, самопромоција, запишавање.

Народна Скупштина треба да се пословнички промијени и уозбиљи.

Да онемогући циркус, кан кан и стриптиз.

Морају се увести строга правила Парламентаризма.

Међу којима је и укидање оне смијешне говорнице у холу здања Народне Скупштине.

Изволите се обратити у просторијама својих Странака.

А не злоупотребљавати Народну Скупштину и Скупштинске Извјештаче.

Народна Скупштина мора да буде најозбиљнији Демократски Пункт.

Јер је једини.

Извшрна Власт је дневни распоред.

А Судска ради строго по Закону и Уставу.

Народна Скупштна је Темељ Републике Српске.

Влада и Суд су механизми.

НЕ РАДИ СЕ О БОРБИ

ПРОТИВ КРИМИНАЛА

И КОРУПЦИЈЕ,

ВЕЋ ЗА ОПСТАНАК

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

И кад нестане Српске и Срба, остаће Криминал и Корупција.

К&К се није ни појавио настанком Републике Српске.

Стога то није Легитиман Политички Циљ нити Валидна Политичка Тема.

Борба против К&К не зове Људе на Изборе. Зове, у Изборе, оне који би да пљачкају, јер сте их убиједили да сви пљачкају, и оне који су Против.

За Опстанак Републике Српске, пак, потребни су Људи За.

Есдеес је, за све ове мандате, излудио сам себе, и Јавност, борбом против К&К.

Помаже му и Педепе.

Јер се заборавило како се Демократски Прогрес развијао на пању Српских Шума.

Борба против К&К је ствар институционалне мреже органа и законских надлежности.

Али је Америчка Амбасада то наметнула као Изборну Тему. Та Усрана Амбасада већ деценијама овдје шири лаж да су они који си изабрани на Изборима, криминалци и да не раде у интересу оних који су их бирали.

Политичке Овце Јаловице, Чавић, Босићч, Иванић, Бореновић, Говедарица, и Будала Мектић, прихватили су то као Тему.

Мислећи да ће тако да дођу на Власт.

Не схватајући да је то смртни покров за Републику Српску.

Тај карцином се проширио опозиционом свијешћу а и дијелом Опште Јавности.

И веома га је тешко истријебити.

Или некога у нешто убиједити.

Али. Има једна једноставна показна вјежба, коју је извео сам Есдеес.

У двије године растјерао је педесетак својих људи разних нивоа важностти и гласовности.

Они су били одавно у Есдеесу.

И највећи дио њих је пришао Властима, дакле Режиму Криминала и Корупције.

На разне начине. Што посредно што непосредно.

Како објаснити да вишегодишњи Чланови и Актери, Изабраници и Постављеници, вишедеценијски, нису схватили да се Есдеес бори против К&К па су отишли у загрљај тим гнусним Лоповима.

Или су и они сами Лопови и Криминалци.

Ради се о томе да је то Есдеесово бауљање по Политичким Темама, одвело нормалне политичке људе до ћорсокака, одвело их у провалију и у гротла, у којима више нема сврхе да се врте укруг.

Вукота Говедарица је одлучио да настави то слуђивање Есдееса.

Јуче му је, на том ГО, скинуо још 50.000 гласова.

То говори да је он, или плаћен, или уцијењен, или насјео на Америчке идеје и задатке. Или га његови вјерни пратиоци тако убједљиво савјетују да дјелује као изузетно глуп. Што се баш, толико, не чини.

Неко би му, у Есдеесу, требао да каже да се ни криминалци не баве политичким темама. Унитаризацијом. ЕУНАТО Интеграцијама. Дејтонским Надлежностима...

ИГОР РАДОЈИЧИЋ

НЕ ТРЕБА ДА НУДИ

ОСТАВКУ

НИТИ О ТОМЕ ТРЕБА

ДА СЕ ГЛАСА

Ако је Анархистичко Трговање у Центру Бањалуке, како тврди, однијело гласове СНСД-у, а другима донијело, онда Игор Радојичић, поготову нема разлога за нуђење Оставке.

Трг Анархије није донио гласове Опозицији.

То јесте био озбиљан анархистички пројект, али је његова сврха била, прије свега, да створи димну завјесу на бојишту, иза које ће да продефилују Кордони Манипулације.

Давор је у редовима СНСД-а.

Они који су кокетирали са Тргом Анархије, били су тамо неколико пута или једном.

То им није донијело Гласове. Није ни могло.

Њима су Гласове донијеле Паре и Бирачки Одбори.

Ако се, сада гласа о понуђеној Оставци Игора Радојичића, на мјесто предсједника Градског Одбора Бањалука, какавгод буде исход тајног гласања, како предлаже Радојичић, све ће се завршити на томе. Имао Радојичић икаквог чињења или нечињења.

А они који су дефиловали иза Димне Завјесе Анархије, у редовима СНСД, остаће на својим позицијама и у својој мрежи.

Ствари треба обрнути.

Потребна је детаљна Анализа Изборних Активности у Бањалуци, функционисања Организације, рашчлањивање траса до Рејонаца и од Рејонаца, анализа политичких и страначких биографија сваког Члана Бирачког Одбора, анализа дјеловања сваког Мјесног Одбора, успоредба Жељкиних гласова прије четири године и сада, на бирачким мјестима, појединачно изјашњавање о свему, сваког Предсједника Мјесног Одбора...

У Мјесним Одборима, у највећем броју, прецизно знају колико је гласова отишло за који ниво и за појединачне кандидате.

То се треба успоредити са званичним резултатима са тог Бирачког Мјеста.

Када се све то сагледа, и још много, неће у тим аналитикама бити објашњења зашто је Трг Анархије казнио само Жељку Цвијановић а не и Додика.

И када се све то анализира, тек онда Радојичић може да размотри понуду Оставке.

ЗАШТО СУ

ОВИ  ИЗБОРИ

У СРПСКОЈ

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

ПРЕТВОРИЛИ

У РАСУТЕ ТЕРЕТЕ

Најприје, кратке биографске скице о данашњим Политичким Странкама на сцени у Републици Српској.

◘ СДС – Није Политичка Странка. Почео је као један слој Народног Покрета насталог у страху Срба од Коначног Јасеновца и изгона преко Дрине.

Тај слој никад није дефинисао ни пресудну оријентацију. Да ли је то Српство, или је то Антикомунизам. Да ли је то вјештачко Покрштавање, у килажи од 90 до 120, театрално црквенисање или анализа околних процеса и политичко кориштење Националног Времена.

Због тога никада није могао, ни покушао, да се организује као Странка, да оформи Политички Програм и да заступа одређени слој Срба. Пошто је немогуће заступати све Србе.

Зато је тако лако манипулисано СДС-ом, од Чавићеве Сребренице, до Босићевог Пробошњаштва.

◘ ДНС – Настао је одвајањем од СДС-а. Када је Биљана Плавшић, покушала да искоријени, барем дио, криминала у СДС-у, и није успјела. Тада се то звало Српски Народни Савез.

Пошто је Биљана Плавшић била против Милошевића, Политички Београд је све учинио да она изгуби од Поплашена. Тако је њено мјесто преузео млађани доктор Костић, којег је Павић, као Стари Службаш, лако елиминисао и преузео Странку.

Павић је у тој групи одлазећих, из СДС-а, са Биљаном Плавшић, политички био највјештији.

Зато је у сваким изборима његов ДНС играо на два колосијека. Правило Службаша у Политици је Никад не испадни из игре.

У овим изборима је Службашка Структура преферирала Вукоту, не као Политичара већ као Будалу, којег ће искористити.

ДНС је, у овим изборима одступио од играња на двије карте и више играо на Вукотину. То без Павића није могло ни да почне ни да прође.

◘ НДП – Инсталатер Чавић, инсталиран у СДС, задао је један од смртнијих удараца СДС-у. Са својом познатом Сребреницом. Чавић је Чеда Јовановић СДС-а. Вукота је сада, крај Чавић-Босићеве ере.

Када је протјеран, његови ментори су му помогли да оснује НДП, како се данас зове.

То је класична манипулативна Странка. Као и ПДП.

Сада је Менторска Сиса пресушила. А и ако није, окренула се ПДП-у.

◘ ПДП – Класика Манипулативности. По налогу Ментора иступио је из Власти са СНСД. Даља објашњења нису потребна.

Младен Иванић је Расим Љајић Републике Српске.

Увијек на Положају а никад заслужан низашта.

◘ СП – Остатак Социјалиста које је послије рата овдје направио Слобо и Политички Београд. Користећи Удбашку Мрежу.

Живко Радишић, са својим познатим Чуперком на челу, није био дио те структуре.

Зато је направљен ДСП, одвојио се и касније отишао у СНСД.

Из два разлога. Да преузме Додикову Странку и да никад не испадне из Колосијека.

СП Ђокића никад није показивао политичку уцвиљеност расплетом, понашао се скромно и практично, није манипулативан, задовољан је оним што им СНСД омогући. И што, понекад, дође Дачић.

◘ СНСД – Настао на крилима полета послије Рата. На крилима Успјеха Европске Социјалдеморкатије. Није био ничија проточна цијев. Зато и има оно Независних у називу.

Отпочетка је имао профил Алтернативе Есдеесу, профил Странке, јасну оријентацију према Људе. И данас се старим Члановима очи засјаје кад се помене то вијеме.

Стога је у првих десет година растао иако је имао све против себе, и СДС и Београд, и Четнике и Цркву.

Странци су га тетошили пошто у имали наум да га интегришу у Босанску Социјалдеморкатију Лагумџије и да тако унитаризују БиХ.

Побједа 2006е је на површину избацила дио СНСД-овог програма: БиХ – два Ентитета и три конститутивна Народа.

Окретање Републици Српској, Национализму, изазвала су два процеса.

Унитаризација из Сарајева, што укључује и агресивизам Лагумџије, и крах европске Социјалдемократије, коју је Територијални Финансијеризам искористио у неолибералне сврхе.

СНСД је увијек окупљао мање или минорне снаге. Утапао их и ишао даље.

Грешку је направио са ДСП-ом.

То је зауставило раст СНСД-а.

Та структура је по цијелој Републици имала систем скретница и кочница.

Додик је, вјероватно, из неког разлога то морао да учини. Али никада неће објаснити зашто.

2010е СНСД је стао.

Тражио сам да се СНСД реорганизује и окрене Људима, да постане Политичка Породица.

То је био почетак мог краја.

Добар дио те инкорпорисане структуре, у овим Изборима је радио не само у корист Вукоте већ и против СНСД-а.

СНСД је, само ове године, добио 9.000 нових Приступница, прије Избора. А број Гласова, у односу на 2014у, повећао тек за четири, пет хиљада.

Организација је, дакле, заборавила своје Чланове, затурила их негдје, и они су се пасивизирали, нису изашли на биралишта или су дали глас неком другом.

Не само то. Организација СНСД није ни један од 50.000 изгубљених Гласова СДС-а, привукла на своју страну.

*

Дакле. Стагација СНСД, у овим условима распада свих Странака, а и ПДП је пред распадом, који ће мало закаснити, још увијек је стабилност.

Распад других је потпуно логичан слијед њихове историје.

Након три пораза, падају и најјачи.

И за то није заслужан Додик.

Али. У тим условима распада свих, СНСД-ова Стагнација је назадак.

Да је 2010е почео Пројект Политичке Породице, данас би имао близу 40 мјеста у Народној Скупштини.

Помогли би му и ови процеси у другим странкама, који се тек сада показују а који су били предвидљиви, најмање уз Локалне Изборе. А и инсталирањем Пробосанства код Срба.

СНСД, ако жели да крене даље, мора да већ сада зна шта ће бити за двије а шта за четири године.

Не само са СНСД-ом, већ са свима.

И да се технолошки реорганизује на бази 2000 Одбора. Да се врати Људима. Да организација постане власништво Чланова и Бирача а не ФЛМШ у Службашких Структура.

То, ако је уопште могуће, захтијева Петољетку цијелу.

ДОШЛА СУ

ЈЕБЕНА ВРЕМЕНА.

ИЗ ПОЛИТИКЕ СЕ

ИЗЛАЗИ НА ГЛАВНИ

А УЛАЗИ НА

СПОРЕДНИ УЛАЗ.

Не видим ништа спорно и срамотно у чињеници да се у Палату Предсједника Републике Српске, идући код Додика, улази на Споредни Улаз.

Спорно ми је, само, кога је, напримјер, срамота што иде заједно са оним другим, Уроша Гостића или Обрена Петровића.

Сазаповци, који сада прилазе СНСД-у, и иначе прилазе на Споредни Улаз.

Главни Улаз је био прије Избора.

Они су и у Сазап, Савез За Промјене, ушли на Споредни Улаз.

Они су и у Пробосанску Политику ушли на Споредни Улаз.

Они су, уопште, у Политику, ушли на Споредни Улаз.

Легитимно је, то, дабоме.

Али за посљедицу тога, увијек, имаш излазак из Политике на Главни Излаз.

Сви ови, и они који ће доћи послије суботње сједнице Главног Одбора СДС-а, изашли су из Политике.

Под свјетлима Главног Излаза.

Њихова судбина је тужна, избјегличка, прогнаничка, мигрантска.

Никада више неће бити нико и ништа.

То је посљедица уласка у Политику Голом Гујицом у Глогову Шикару.

У Политику се улази са Организованом Политичком Странком.

Тада она има обавезу према Бирачима.

А ти, према тој Странци.

Пробосански и Промјенашки Аранжман, у који су ушли Главноизлазећи и Споредноулазећи, начињен је мимо воље Бирача.

Стога СДС и НДП, нису одговорни Аранжеру. Али ни Аранжер није одговоран према њима.

Зато их је сада оставио на ледини, да чекају да их убије гром. Нисте успјели. Јебите се.

Бирачи су то, са педесет и више хиљада гласова мањка, такође рекли. Јебите се, идите код Додика.

Срећа њихова да Додик више воли Моћ него добро организовану Велику Политичку Странку.