БАУК СИГУРНОГ ГЛАСА

КРУЖИ СРПСКОМ

Сигурни Глас је у власништву Есенесдеа.

Несигутни Гласови лебде над Савезом За Побједе.

Сигурни Глас је у СНСД дошао из Србије.

То је технологија Вучићевог СНС-а. Која није ни Странка ни Партија. То је Вучићева Братија. И њој, савршено одговара Концепт Сигуран Глас.

Ну.

То није Вучићев нити проналазaк новопресвучених Радикала.

Есдеес је, пред рат, овдје, преко Добрих Домаћина и других противника Тите и Партије, практиковао Сигуран Глас. На разне начине.

Сигуран Глас је насилна метода.

Активисти, намјештеници, директори, службеници фондова и елетродистрибуција, уопште, учесници Јавне Куће, обавезују се да пријаве сигурне гласове за Странку.

Слабости тог система су

◘ Једнократност

◘ Импровизација

◘ Непоузданост

◘ Немогућност контроле.

У Србији је тај систем ефикасан јер је Вучић изградио паралелни систем моћи у коме је дозвољено много онога што у Српској није ни могуће.

Задужи се Тројка за триста гласова из солитера у Браће Јерковић. И нема збора.

У Републици Српској, пак, такав систем колико је ефикасан толико је и разоран за организацију СНСД.

Јер је феудализује, чини је зависном од ФМШ структуре.

А кад за двије године једног од тих Феудалаца, Мајкуна, Шефида, склониш, са њим нестане и његова мрежа за намицање Сигурних Гласова.

Много је боља разуђена хоризонтална организациона структура Један Мјесни Одбор – Једно Бирачко Мјесто.

То је свакодневна комуникација са свим члановима Странке.

Најсигурнији глас, или неколико, донијеће Члан који је са људима, међу бирачима.

Мјесни одбор броји од 15 до 20 чланова, стално активних, међу највише 500 оних који излазе на изборе, на том бирачком мјесту.

Они имају увид и у то ко вара жену, ко воли Нектар а ко Јелен, а не само ко за кога гласа.

У Српској постоји 2000 бирачких мјеста, занимљивих за СНСД.

То може да окупи војску и до 40.000 активиста.

Питање је да ли ће, нпр, ПДП добити толико Гласова.

Сви Есенесдеови ФМШ, и туђи, ме ногу да имају толико у својим мрежама.

А најважнија особина тог система 1МО – 1БМ, је у томе што Странку гради као Политичку Породицу.

И што може да функционише, скоро, сам од себе.

ЦИЈЕЛА ЊЕМАЧКА

ЈЕ РАДНИ ЛОГОР.

ТО ЈЕ СОФИСТИЦИРАНИ

НАЧИН ОКУПАЦИЈЕ

МАЛИХ ЗЕМАЉА.

Порталоиди, поједини, по Балканоиду, објавили су информацију о припреми новог закона о азилу и раду у Њемачкој. Неки тако детаљно, ко да се ради о неком овдашњем регулисању животног питања.

Избачен је и закључак да ће то помоћи овима који живе у трећим земљама, које нису чланице ЕУ. БиХ и Србија.

Хвали се приједлог једноставног њемачког закона у коме је битна диплома и струка која одговара њиховом тржишту рада. А знање Њемачког није потребно.

Иако никад нико Њемачку неће оптужити за мијешање у Изборе у БиХ, оваква информција, без обзира ма мале почетне тираже и кликове, јер је овдашњи Медијски Систем саздан на оном Реко ми он/она, дјеловаће на Јавност као најбоља софистицирана и плаћена Пропаганда.

Ну.

И без ових објава, јасно је, већ годинама, да Њемачка и Аустрија практикују невјероватан либерализам у прихватању овдашње радне снаге и цијелих породица.

У Њемачкој је због тога, а заслугом Миграната, процвјетао читав један паралелни систем рада и живота Нацрно.

Што је за земљу ДИН Старда било незамисливо.

Одавно, такође, тврдим да је то Државна Политика Њемачке и ЕУ.

Први циљ те политике је пражњење Територија.

Други циљ је економска бесперспективност ових Државуљака на Балкану.

Трећи циљ је уништење НДД Сфере. Нације Државе Друштва.

Четврти циљ је запосједање, окупација тих Територија.

Пети циљ је директна пропаст Територије. Јер. Форсирањем кредита за инфратсруктуру, нпр, Територија се задужује а нема ко да ради да би то вратио. Тако се добија Запосједнута Пустиња са добрим Путевима. И трајно се сузбија Руско Изборно Мијешање.

Шта добија Њемачка.

Прво. Цијела Њемачка постаје Арбајт Гето Лагер. Што је давнашња њемачка опсесија.

Друго. Страна радна снага јевтинија је од Њемачке. А троши у Њемачкој.

Треће. Нијемци добијају плављу крв јер не морају, а и неће, да раде те индустријске, тешке, прљаве и понижавајуће грађевинске послове. Сви Нијемци постају Власници јевтине радне снаге. Која се никада неће интегрисати у Њемачку Нацију. Треба само видјети број бракова њемачких, аустријских, талијанских жена са другим вјерницима, бојама коже и нацијама.

Четврто. Добијају тржите на длану. Оно живља што у Државуљцима остаје мора да купује робу из ЕУ. Нема ко да им произведе властиту.

Државе и Државници, мада је, данас, нејасно чега је од тог двога мање, морају да схвате да је то најмонструознији фашистички и нацистички колонијализам 21Вијека. Да је то нова врста Индијанских Резервата. Да је то много више од Геноцида. Јер је Истребљење.

И да се окрену властитим Држава и Нацијама. Као и сваки Припадник.

То се не односи само на БиХ и Србију. У истој кожи је и Хрватска а чланица ЕУНАТО. И друге Земље које не пратим тако детаљно.

Коликогод то било економски, индустријски и неповољним окружењем, неизгледно и надљудски.

У питању је Опстанак.

НИШТА НЕ МОЖЕ

УГРОЗИТИ БУДУЋНОСТ

БОРЕНОВИЋА

Бранислав Бореновић је један од предсједника двију опозиционих странака које су дванаест година улудо проћердале и нису успјеле да побиједе на Изборима у Српској. Ни уз подршку Сарајева и Америчке Амбасаде.

Можда им, свима у том квартету, као оправдање може да послужи и нека објективна олакшавајућа околност.

Али. Чињеница да су након свих тих мандата, на челним мјестима тих странака, ПДП-а и СДС-а, Бранислав Бореновић и Вукота Говедарица, не даје ни једну зраку наде ни у наредних дванаест година.

И чињеница, да обадвојица, нису за та три мандата испекли ни основе Политичког Мајсторлука, говори о Опозиционим Рудиштима Јаловине а не потенцијалних Лидера, Националних Вођа или Државника Српске.

На националној вјетрометини, каква је овдашња, немогуће је бити у Политици, бити на челу неке Странке и бити све изнад тога, а не знати технологију функционисања НДД Сфере.

Не могу сви, дабоме, да заврше студије Политичких Наука.

Али. Данас сви могу да се образују.

За три мандата, може се завршити пет факултета.

Може се, темељно, прочитати пет стотина књига.

Бореновић је изашао са тезом да Ништа не може да угрози будуност Републике Српске, осим неких политичких тензија.

А, онда, у интервјуу за Н1, чини ми се, то поткријепио ставом да од случаја Давид зависи будућност Републике Српске.

Оставићу по страни то што унапријед тврди да је момак убијен, чиме ниподаштава двије важне институције Републике Српске о чијој будућности говори.

Тај интелекуални, мисаони, ковитлац, настао у тежњи да сваку борбу за Републику Српску прогласи непотребном, што је стара теза те Четверочлане Банде, СДС, ПДП, Амамб, Сарај, а да се јевтино, дневно, нељудски, олешинари о једној смрти и једној несрећи, једнак је лепези лапсусаријума Вукоте Говедарице.

Потпуно безвриједан, политички, национално и српски.

РАСТЕ КОЛИЧИНА

ОПОЗИЦИОНОГ СРБОВАЊА,

МАДА СЕ ВИДИ

ДА НИСУ ВЈЕЖБАЛИ,

ИДУ НА СВЈЕЖИНУ

Како сви смију да серу идући иза Додика.

Једини ја серем испред њега.

За што и најебах, више пута.

Гледам, сад, пред Изборе, два лажна процеса Србовања.

Један Сарајски. Гдје Бошњаци покушавају да практикују Нацицонализам али им не иде од руке.

Досад је то за њих обављао Високи Представник, Америчка Амбасада, ПИК мање Русија, Хаг...

А они глумили еуропејство, интелектуализам и мултикултурлук.

Сад је нестало тих ресурса. Па морају сами. А невјешти.

Како показати Национализам без Нације.

Други Иванићев.

Младен је скочио у одбрану Републике Српске од специјалних бригада полиције Федералног Мектића.

Изјавио је да, по Дејтону, само Полиција Српске покрива Републику Српску.

То Покрива је стручан израз и има функцију да ставу да убједљивост експерта.

Онда је изјавио да се мора знати истина о Страдањима Срба и да се начини Извјештај.

Вукота се још не оглашава.

Очекујем да изјави. Ни Кила Федералног Брашна неће ући на Територију Републике Српске.

Све то, од Иванића провидно је и празно.

Не стоји му, закашњело је.

Небитно.

Осим да Јавност успореди карактере, муда и квалитет Српства.

Што бирачима неће требати, јер Иванић и Вукота, на Великм Изборима, појављују се сад и више никад.

ОПЕТ ВАМ НЕКО

У ДУПЕ НАБИО

ПРЕДИЗБОРНУ ШИПКУ

А УСИЈАНИ ДИО

ОСТАВИО НАПОЉУ,

ДА НЕ МОЖЕ

ДА СЕ ИЗВАДИ

Избори су таква површина Површности и Кича, Позоришта и Прча, да није чудо што их Срби схватају неозбиљно. Као још једну прилику за зајебанцију. И давање лажне наде Будалама.

Добро, Срби. Они, традиционално, не воле Државу. За њих је свака Држава, Турска.

У Србији је то данас показ.

Само чекам кад ће Ацики Ангели, да почну да скандирају Србине Турчине.

Срби Српске, пак, мало су друкчији.

Они знају да су читаву историју најебали без своје Државе. И да их је туђа Држава користила за себе. Ако није имала бољу прилику за клање, јаме и прогон.

Али. Шта је са овима који воле Државу које нема. И воле да је њихова. Воле да је имају а не умију и не знају шта ће им. И ништа друго немају, што је потреба прије Државе. Смуцају се по историји, ко без гаћа.

Како они иду грлом у Изборе.

Откако су се Стари Грци зајебали са оним Тргом, Избори су најозбиљнија ствар неозбиљне и лажне Демократије.

Избори су нека врста прелаза из Нације у Државу. Или њихов конект, интерфејс, редуцир.

Нација, Народ, гласа на Изборима о својим политичким путевима. А онда их предаје Држави и Изабраним Дрипцима. Од којих ће само понеки од њих, у великом времену од хиљаду година, постати и Државник.

Остали неће остати ни Дрипци.

У БиХ, закључујем, муслимани и Хрвати не желе Државу.

За Хрвате у реду, они ово никад нису сматрали својом Државом. То што причају о Еуропским Интеграцијама, то је ко поп композиција Зринка Тутића.

Али, муслимани, Бошњаци. Њима су пуна уста Државе.

Па опет, у Кампањи, о томе не зборе ништа.

Не кажу како да је направе са Српском и Хрватима, или како да је направе без Срба и Хрвата.

Они се ухватили Извјештаја о Сребреници. Којег је Скупштина и Влада Српске, упутила тамо гдје му је и мјесто. Ну и Архив.

И који није њихова заслуга. Већ Србенде Чавића.

СНСД им је још једном успјешно завукао. Као са Референдумом, 2006е.

Несрећа муслиманске политичке артикулације, и оне под фесом и оне без феса, у томе је што се они баве овим Ивјештајем, и Сребреницом, и против Додика, Путина... мислећи да се тако гради Држава.

Не схватају да се тако гради само Држава Српска.

Алијебига.

То је та расистичка разлика међу Народима.

Избори су таква површина Површности и Кича, Позоришта и Прча, да није чудо што их Срби схватају неозбиљно. Као још једну прилику за зајебанцију. И давање лажне наде Будалама.

Добро, Срби. Они, традиционално, не воле Државу. За њих је свака Држава, Турска.

У Србији је то данас показ.

Само чекам кад ће Ацики Ангели, да почну да скандирају Србине Турчине.

Срби Српске, пак, мало су друкчији.

Они знају да су читаву историју најебали без своје Државе. И да их је туђа Држава користила за себе. Ако није имала бољу прилику за клање, јаме и прогон.

Али. Шта је са овима који воле Државу које нема. И воле да је њихова. Воле да је имају а не умију и не знају шта ће им. И ништа друго немају, што је потреба прије Државе. Смуцају се по историји, ко без гаћа.

Како они иду грлом у Изборе.

Откако су се Стари Грци зајебали са оним Тргом, Избори су најозбиљнија ствар неозбиљне и лажне Демократије.

Избори су нека врста прелаза из Нације у Државу. Или њихов конект, интерфејс, редуцир.

Нација, Народ, гласа на Изборима о својим политичким путевима. А онда их предаје Држави и Изабраним Дрипцима. Од којих ће само понеки од њих, у великом времену од хиљаду година, постати и Државник.

Остали неће остати ни Дрипци.

У БиХ, закључујем, муслимани и Хрвати не желе Државу.

За Хрвате у реду, они ово никад нису сматрали својом Државом. То што причају о Еуропским Интеграцијама, то је ко поп композиција Зринка Тутића.

Али, муслимани, Бошњаци. Њима су пуна уста Државе.

Па опет, у Кампањи, о томе не зборе ништа.

Не кажу како да је направе са Српском и Хрватима, или како да је направе без Срба и Хрвата.

Они се ухватили Извјештаја о Сребреници. Којег је Скупштина и Влада Српске, упутила тамо гдје му је и мјесто. Ну и Архив.

И који није њихова заслуга. Већ Србенде Чавића.

СНСД им је још једном успјешно завукао. Као са Референдумом, 2006е.

Несрећа муслиманске политичке артикулације, и оне под фесом и оне без феса, у томе је што се они баве овим Ивјештајем, и Сребреницом, и против Додика, Путина... мислећи да се тако гради Држава.

Не схватају да се тако гради само Држава Српска.

Алијебига.

То је та расистичка разлика међу Народима.

У СРБИЈИ, ВИШЕ,

НЕ УСПИЈЕВА

НАЦИОНАЛНА

ИДЕЈА

Добро што Вучић лупа о Србији, и Косову, ко Максим по дивизији.

То се увијек догађа кад неког из кошаркашког тима ставиш за центарфора у Фудбалу.

С тим што је и оно гдје је Вучић играо, код Шешеља, више била екипа за Боћање но за Кошарку.

Вучићева ера, Ера Инсталатера, обиљежена је његовим дјеловањем, и великом параинституционалном моћи, мада и извјесном реалном гласовном моћи, које се одвија у ритмичном хаосу и пулсирајућим паратемама које не рјешавају ништа нити имају било какве везе са Политичким Програмом, Националном Идејом, Стратегијом Националног Пута Србије.

Те лепезе не само да нема код Вучића, он је и инсталиран да је нема, већ је нема ни у академским и интелектуалним круговима, у круговима ортодоксне политичке артикулације, у јавном сегменту, у култури.

Некад су, против Власти Комуниста постојали Поп Пјевачи „Усташе“. Данас, у Србији, против Власти Вучића, немамо ни Певаљке Четнике.

Сав Национални Отпор Ери Инсталатера, све здраве Националне Идеје, или барем цртице и скице, сви Нациоцнални Програми, у сегментима, постоје у приватној својини, на Друштвеним Мрежама, разбацане, по Блоговима утрапљене, у појединачним интелектуалним својинама.

Особина те Националне Енергије јесте да је неуништива, као и Енергија у природи. Али је неповезљива, некомпатибилна, нетрансформативна, нема у себи друштвене моћи и политичке кинетике.

Такво стање у друштву, у Нацији, прелијева се и у Политичку Артикулацију.

Зато опстају изумрле врсте, Шешељ, Чанак, Јовановић... а новог што се јавља, безвриједно је, као маховина с јужне стране.

Стварање Савеза против Вучића, логичан је потез. Али је против Вучића.

Није Савез око Политичке Националане Идеје.

Послије Инсталатера, није добољно да дођу Демонтери.

ДВА ДАНА

СРЕБРЕНИЦЕ

Само једном таквом Колективитету, какви су Срби, могуће је било наметнути општи страх од Сребренице који је утемељен на Лажном Геноциду.

А, онда су Неквалитетни Срби, у својим подваријантама, то схватили као улазницу у високо друштво свјетских државника или као могућност за подршку за напредовање на Политичкој Сцени.

Па је, тако Вучић правио будалу од себе идући у Сребреницу, за годишњицу.

Или онај Водич Паса у Предизборном Времену, Јанковић, који јавно признаје Геноцид у Сребреници.

Или Драган Чавић, који је пристао, као Класична Српска Пичка, да буде промотор наметнутог и диригованог самоокривљујућег Извјештаја о Сребреници.

Ради се о Квалитету Нације.

Српство се, током деценија уљуљканих у Комунизам, девастирало.

У Распаду Југославије није знало гдје се налази.

Па је запосједање Косова, од стране Америчана и Шиптара, дошло као логична посљедица.

Како је и сада сљедствено ово што ради Нобеловац Вучић.

Република Српска, пак, наставља свој Пут Самосталности.

Зато је Народна Скупштина наложила Влади да поништи Извјештај о Сребреници.

Иако ће сви рећи да је то предизборна тема.

Али. Није. Гласови се не добијају за то.

Да је Република Српска повукла добар потез, говори и обим и квалитет реакције на скупштинску одлуку.

Од Пишуље Јакшића, класичних авазових противсрпскијаша до Амамбих, Охаера и Стејт Департмента.

И ништа више.

Све је то лук и вода.

Јер. Сви знају да је Сребреница велики скуп лажи и фалсификата.

Нико важан не жели да заложи свој углед за један најобичнији противсрпски спин.

Који треба да оправда нечије противсрпство и подршку муџахединима.

Несрећа је само у томе што се огроман број муслиманског живља уживио у ту улогу Жртве Геноцида.

Па, сада, на томе, гради своју нову имагинарну мржњу.

Која је много стварнија од Мржње оних коју су били рововима.

УЗДИЗАЊЕ

СРПСКОГ

РОДА

Српски Род је доживио тешки суноврат са суновратом Комунизма и Самоуправог Социјализма у Катуну СФРЈ.

Послије стољећа вјетрометина, Српски Род се уљуљкао и мислио да је Катун препун Браће.

А, на крају, једва је спасио гаће.

То није кривица Српског Рода.

То је кривица Српског Политичког Ума.

Посљедњи слободоумни политичар, који се појавио код Срба, био је Милован Ђилас.

Какве су се Будибогснамице појавиле послије тога, осјетили су сви на својој кожи, крви, земљи и територији.

Данас је, након толико времена од Распада СФРЈ, што је, изворно, Антисрпски Пројект, потребно оживљавања, ревитализација, консолидовање и уздизање Српског Рода.

Косово је једна од прилика.

Република Српска је свјетло на крају таме.

Без обзира што је Косово наводно независно десет година, и оно је пројект Антисрпског Распада Југославије. Један од кључних дијелова.

Препуштањем Косова, Српски Род се трајно укопава у Смрад Историје.

Прекрива се њиховом, од Запада унапријед креираном, наметнутом, кривицом, за све што се било коме догодило на простору СХС и СФРЈ.

Неодустајање од Косова, Србима враћа небо за хоризонт, будућност за наду, љестве за успон.

Двије Српске Државе, Српска и Србија, нажалост, не учествују на једнак начин у овом времену потребног Уздизања Српског Рода.

Док се Република Српска бори против Издајника, Колаборациониста, Пробосанаца, на својој политичкој сцени, Србија на власти има такве. Издајнике, Колаборационисте, Прошиптаре.

Док Српска поништава срамни Извјштај, који је ОХР и Педи Ешдаун, натурио да га баш Српска сачини и прихвати, дотле Вучић пита Србе ко жели да живи у Ђаковици. Ја не желим, каже.

Тако нећемо постићи ништа.

Србија мора да се прене.

Ништа јој се не може догодити ако прекине преговоре са Косовом и Бриселом. И изјави да је Косово уставни дио Територије Србије. И да чека.

Има иза себе толике земље, и Велике Силе, које нису признале Косово.

Чиме је садашња Врхушка, Александар Вучић, уцијењена или купљена да то не смије да учини.

Није ничим.

Ради се само о класичном мањку Српског Политичког Ума.

Србија је себи дозволила да не промијеша политички лонац већ је узела оно што плива на површини, што је труло, прозукло и безвриједно.

Србија се мора ослободити.

У Уздизању Српског Рода, Српска Правславна Црква мора преузети већи терет.

Мора мање да се држи Политике и Политичара. Мора да онемогући оне у својим редовима који мисле на све друго сам не на Народ и Род.

Има свјетлости у Цркви.

Али има и превише Црквоида.

Српска Православна Црква је преживјела дресуру Комунизма а онда је потрчала сумњивим новим снагама уз скуте и у крило и од њих почела да учи најлошије лекције.

То Црква мора одбацити.

Сада је вријеме да није довољно молити се за Народ.

Мора се стати у Народ.

Вучића, тог Издајника с површине, не може да отклони Опозиција. Могу само три фактора. Војска, Странци и Црква.

За први фактор нема услова и није више вријеме за такве акције. Странци су га и намјестили, па могу га надомјестити само горим.

Црква треба да му каже да не иде никуд, да не зна куда иде и да не може Српски Народ, он, такав да води.

И да сваког будућег обавеже да никне из Народа и остане у Народу.

Како би Држава Србија била Држава 21. Вијека.

Иначе ћемо се сви претворити у разбијено, разбацано, неповезано, мјестимично, Српско Зијемље.

ПОНИШТЕНА

СРЕБРЕНИЦА

ТРЕБА ДА БУДЕ

ВЕЛИКА ПРЕКРЕТНИЦА

Шта је Сребреница.

◘ Удружена Злочиначка Лаж Сарајева, Хага и Запада, против Срба, Српске и Србије.

◘ Аутопут изгона Срба из БиХ.

◘ Тотем за стварање Муслиманске Нације, Бошњака.

◘ Посљедња алатка права муслимана на цијелу БиХ.

◘  Намјерена Трајна Куга на образу Српског Рода.

◘ Поништење свих злочина над Србима, који нису почели са Јасеновцем.

◘ Обично Стријељање Ратних Заробљеника. И није Геноцид.

Одавно је завршена Ера Тортуре ОХР-а на Србима и Српском.

Власт са Есенесдеом на челу, изборила се за то.

Данашње скупштинско расправљање о Извјештају Комисије коју су формирали тадашњи властодршци, Чавић и Микеревић, коначан је обрачун са Охаерисаним Сарајавом и Сарајевисаним Охаером.

Сребреница мора, у Српској, да се прогласи као Лаж.

Без обзира ко ће да буде против и шта ће то да значи у ширим релацијама.

Истина се никада неће установити.

Јер нико у Сарајеву неће дозволити анализе ДНК, свједочења породица, спискове оних који су били у Себреници, наоружани, у заштићеној зони, ексхумације...

А Лаж Сребренице је већ установљена.

Небројено пута. Од стране међународних свједочења и аутора.

Поништење Извјештаја Сребреница значи

◘ Одлазак у историју, у мрачни подрум, Српских Издајника и Слугана Странаца.

◘ Почетак самосвјесности Репблике Српске.

◘ Праг обавезног политичког нивоа за будуће генерације Странака и Политичара.

◘ Наставак Опстанка и Одбране Српства у Републици Српској.

◘ Први корак ка Самосталности Српске.

СРПСКА НЕ МОЖЕ

ДА ГРАДИ НАЦИОНАЛНИ

КОНСЕНЗУС СА ОНИМА

КОЈИ СУ ПРОБОСАНСКИ

ОРИЈЕНТИСАНИ

И УКОЛИЈЕНЧЕНИ

Какав је ниво Српскозитета код Савеза За Побједу, Есдееса и Педепеа, кад све чине да побјегну од скупштинске расправе о Извјештају Комисије за Сребреницу, у вријеме Чавића и Микеревића, и да то пребаце у Владу Републике Српске.

Тако низак да га ни третман угљеником не може регистровати.

Тај страх од приче о Сребреници и Извјештају, и тадашњем Есдеесовом Предсједнику Републике, као и Педепеовом Предсједнику Владе, није због тога што они мисле да ће Бирачи да им то узму негативно.

Већ су узели. Чавић је изгубио Изборе од Милана Јелића, неполитичког актера који је био блискији Есдеесу него Есенесдеу.

Но је због тога што је то опасност да се СДС и ПДП замјере Бакир Сарај Чадору и Једној Амбасади.

А без њих, и Иванића, они би данас били нико и ништа. И свих ових година мандата.

Национални Консензус, ни да остане име Република Српска, није могућ са Савезом За Поромјене Побједе у Пораз.

◘ Иванићево инсистирање да СНСД не буде у Заједничким Институцијама БиХ, иако је побједник на Изборима, јасно је опредјељење и њега и СЗП против Републике Српске. Није то против СНСД-а.

Против Републике Српске, а за Сарајево.

◘ Босићево, Есдеесово, опредјељење за Пробосанску Политику, како је то одмах окарактерисао Шаћир Филандра, послије Босићевог предавања на ФПН Сарајево, а ни Босић, ни Есдеес то никад нису порекли нити се оградили од тога, јасно је окретање Сарајеву, Унитарном Пробосанству а не Српству.

◘ Четверогодишње учествовање у разним активностима Рушења Режима, Власти у Републици Српској, која је демократски изабрана и формирана, бацање блатом и балегом на све, од Киле Злата до МУП-а Српске, јасно је опредјељење Сазапа ка дестабилизацији, рушењу, Републике Српске а градњи и стабилизацији Сарајева.

◘ Противљење Трећем Ентитету и подвале њиховог Беенелса о томе како се Хрватима, Трећем Ентитету, даје Посавина и Шипово, јасно је сврставање на страну Бакира а против потчињених Хрвата у Федерацији.

*

Да ли неко мисли да се са таквима може градити Српско Јединство у Републици Срској, такорекућ Консензус.

Не мисли нико.