ШУМСКЕ АЛАТКЕ

ЈНА ШЉЕМ ЗА ВАЂЕЊЕ КОМА 

ЗАБАРИКАДИРАЈТЕ СЕ

У ПОЉСКИМ

НУЖНИЦИМА

ЗА ВЕЛИКА ДЈЕЛА

Већ одавно Српска Јавност има један тоалетни папирни слој који се претвара у непропусну изолацију кроз коју не може да прође ни здрав разум, ни обична мисао, ни отворено око, нити било шта што је уобичајен људски поглед на свијет.

Тај слој се наткрилио над политиком, културом, вјером и забавом и од сваког тог сегмента узима најсмрдљивије па размазује по осталим.

Тај смрдљиви слој живи и дише помоћу медија, вјешто се маскирајући еуропејством, западњаштвом, слободом, опозиционошћу, независношћу, зависно какав пробој треба учинити и за кога треба дјеловати.

У економију се тај слој усране јавности не мијеша.

Јер о томе не зна ништа и јер тамо, одавно, царују криминалци са бојевим пуњењем.

Пошто се формирао, тај ССЈ, Смрдљиви Слој Јавности, добио је и свој прецизан задатак. Мада он тога није свјестан. Народ је, кадикад, прецизно рекао Будали не говори шта ради.

Тај задатак је, оквирно, Разарње НДД Сфере. Нације Државе Друштва.

Помоћу двије једноставне технологије.

Уништи сваку вриједност. Облати, запишај и засери свакога ко је успјешан. Ко нешто може да створи. Ко је у нечему способан изнад нас и мимо нас.

Разори Власт. Али тако да разараш и систем и институције. Јер ће то бити плодно тло да све преузму страни намјесници, домаћи диктатори и политички сљепићи. При томе пођи од неке једноставне претпоставке. Нпр. Сви су криминалци. А тиме су већи што су више гласова добили.

Случај уништења Владе Дивца у Србији и сатанисање Емира Кустурице у Републици Српској, довољни су за велику књигу анатомије тог ССЈ. Слоја Смрдљиве Јавности.

То прекривање културе, политике, па онда и вјере и нације, изметом, прелази границе Таблоидиотизације, Ћоркановштине, Припростости, Дворсколуђарије, и претвара се, неумитно, у Самоуништење.

Јер, тада преузима друге двије технологије.

Манипулацију.

И Сатанизацију.

Са једним јединим циљем. Да се заштите тихи, невидљиви, умрежени, моћници, који владају свиме. Као што су они о које је главом ударио Дивац, када је зарађене паре у Америци, покушао да уложи у Србију, у куповину Вечерњих Новости.

Зашто да се заштите они.

Зато што ће они лако да се нагоде око Издаје, Продаје, Предаје НДД Сфере. Уз помоћ оних сљепића које поменух.

Све би то било социолошки и политички хладно и  аналтично, а незанимљиво, да се смрад не шири.

Заиста је смрдљиво гледати како се, нрп, сатанизује Кустурица док његов филм у Венецији затвара Фестивал. Портал БНТВ, са крволочном сладострашћу, објављује шта је о Кустурици рекао Депардје.

Они који не могу створити ништа за Калесију или за Сурдулицу, а камоли за Венецију, а једва, стењући и напињући се, створе нешто за Пољски Нужник упрегли су се у Стопреге уништења свега постојећег.

Црни Пришт. Куга. Губа. Колера.

ЈЕСЕН

МОЈ

ПРИЈАТЕЉ

ПАПА

Оставићу, сада, по страни, неприлагођености као што је објава да Папа долази у Србију на позив Вучића.

Србија не може да оде ни иизван себе, без позива Вучића.

Папа је нешто што је и изван Хришћанства и изван Католичанства.

Папа је Дистрикт Историје.

И Папи се може свашта везати око штапа, и финансије, и дипломатија, и педофилија.

Али. Главни задатак Папе је Геокатоличанство.

Папа је долазио у Сарајево па је долазио и у Бањалуку.

Наивни сликар би помислио да је то због Босне, која је крварила у тешком Рату, који се има окарактерисати као Српска Агресија, Српски Геноцид и Српски Меморандум. Још наивнији би помислио да је због равнотеже. И Сарајево и Бањалауку. Као што Србија има равнотежу И Брисел и Косово.

Тачно је једино да је Папа долазио у Сарајево, и у Бањалуку, јер је то граница Католичанства и Православља, са малим примјесама Ислама, коју треба помјерати на Исток. Не чувати, помјерати.

Папа, Ватикан, није признао Косово.

Наивни сликар ће рећи да је то принципијелно. Да се онај Трг за проповиједи, не би отцијепио од Ватикана. Да је то подршка Србији, Србима, Хришћанству.

Истина је у томе да Ватикан не жели да да подршку и једном кораку Ислама на Запад. Гдјегод то може.

Папа, сада не долази у Београд, да да подршку Европској Србији, Еврпском Путу Србије, не долази да постане Мој Пријатељ, да убрза Србију како би прије сустигла Ватикан него Мађарску.

Папа долази због Војводине.

Коликогод ја, сада, изгледао као Наивни Сликар.

Папу није требало пуштати у Србију.

У ситуацији када је очигледно спорење, православљенско, Москве и Цариграда.

Одлазак Цариградског Патријарха у Загреб говори ми да нисам баш тако наиван сликар.

Као што Папу није требало пуштати ни у Бањалауку, на неколико хиљада метара од стравичног другоратовског усташког покоља Срба, и на неколико десетака километара од Јасеновца. Који су се одвијали уз садејство католичког свештенства.

А није му наумпало да помене та српска страдања. Или да оде до тамо.

С Папом се не играш Граница и Пријатеља.

АКО

РЕПУБЛИКА

СРПСКА

ОДУСТАНЕ

ОД РЕФЕРЕНДУМА,

ИСПАШЋЕ ПИЧКА

То више, дакле, није политичка категорија. То није Право Народа. То је питање Политичког Карактера. То је питање Националног Достојанства.

Сви они који су против Референдума, било зато што су против Есенесдеа или зато што су за Унитарни Сарај Чадор, управо и желе да Република Српска постане то из Наслова.

Треба само поредати оне који су против, од Амамбице Кормак, до оних, у Србији, који нису способни сачувати ни празну ЗСО на Косову, јер Косово више нико и не помиње, па видјети да је то синхронизован, конзистентан, што би рекла Амамбица, систем потчињавања, обезвређивања делегитимисања, Републике Српске.

То би био још један снажан корак у њеном обезвређивању.

Медији који су деценија противсрпски, Сарај Чадорлије, Интелектуалитаријум Миљацке и Арапске Илиџе, Издајници из Сазапа, а нарочито из Босић Чадора, Уставосудобранитељи са Башчаршије, већ данима стварају пресију о излазу по коме ће Уставни суд прихватити захтјев Републике Српске а то ће онда значити да се све враћа на почетак, као да Одлуке о неуставности Дана Републике није ни било.

У исту гарантуру спада и Иванићево измишљање имена за Девети Јануар, за наредних педесет година.

Када се све то тако догоди, како желе лажни љубитељи Републике Српске, остаје почетак. А то је Апелација Бакира Изетбеговића.

То и јесте главнипроблем. Господо и другови Кретени.

Одакле право једном Бакиру, једном Бошњаку, једном муслиману, да пред Уставним Судом, који нема надлежности за то, покреће питање Дана Републике који обиљежава дан и прије него што се догодио Дејтон и настала БиХ.

Ако Република Српска одустане од Референдума, то ће право трајно уручити Бакиру, и свим будућим Бакирима у руке.

Онда ћемо их питати, у врло блиском будућем времену, не само можемо ли да пишемо и зовемо се Република Српска, већ можемо ли да пишемо и рачунамо да смо Срби.

Референдум треба схватити као Национални Сигнал о Српском Постојању. О праву Српске на Постојање.

Република Српска није питање једне амбасадае или добре воље Уставног Суда да нешто прихвати и врати на почетак.

УЛОГА БИЛБОРДА

У СЕКСУАЛНОЈ

РЕВОЛУЦИЈИ

КАНДИДАТА

Некако са Странцима Усранцима, дошли су нам и Билборди, Флајери, Инфо Пултови.

Сјећам се, кад сам након рата, још земљаног и амонијакалног воња, и засобом и предсобом, први пут наишао на Сити Лајт. Унередио сам се од среће. И није ме било срамота.

То је био истински Билдинг за мене.

Сјећам се како је Лидере и Кандидате хватала паника.

Гдје су наши Билборди. Шта радимо ми. Ко планира Кампању.

Гдје су наши аутопутеви за Билборде. Аналитички упитам.

И тако су у Босни и Херцеговини почели да се граде Аутопутеви.

У међувремену, имали смо много идеја и рјешења, приручним средствима на привремено запосједнутој териорији.

Можемо ли, од цолерице, сковати Билборд на Ђуриној Кошани. Можете. Де ти нама, добри рајко, пусти то одобрење на факс. Оћу.

Та Билборд Револушн, кулминирала је, некако, пред саму пропаст Есдепеа Златана Лагумџије.

Есдепе је те године Бехар Земљу Зелену претворио у Црвени Чадор. Држава За Човјека.

Ако хоћеш да ти пропадне и Држава и Партија, закупи скоро све Билборде.

У Кампањама се зна дати и 300.000 марака за закуп билборда, мегаборда и гигаборда. Добро, ови трећи још нису пронађени јер су се Штабови опаметили а Паре нестале.

Иначе, циљ је бо да се Билборд види из Свемира.

Ове године, Билборди су прднули у чабар. Јер је код Странака нестало пара.

А избори ће се ипак одржати и Странке, како која, ипак ће однијети побједу.

Ја сам, донекидан, мислио да ће због тако малог броја закупљених Билборда, све Странке имати једнак број одборника. И да је Сајам Књига нека странка за коју треба гласати. Пошто и он има Билборд.

Као Предизборни Штабљеник, мислио сам да све те паре треба дати акивистима и организационим пунктовима, за телефоне и бензине. Да могу да дођу до сваког Члана и Бирача.

И увијек сам проглашаван за Будалу.

Он ни упаљаче није штампао. Он нам разара организацију.

О графичком рјешењу Билборда не треба трошити летрасет.

Кампањоиди мисле да читав Горски Вијенац треба исписати на Билборду. И да све боје и нијансе CMYK треба да буду заступљене.

Јер, возачи не гледају куд возе. То раде сувозачи. А они блеје у билборде.

Никада није урађено истраживање о стварној улози Билборда и порука са њих. Колико их је путника и возача примијетило а колико је, на основу њих, донијело одлуку да гласа.

А и не треба. Знам поуздано да није ни један, никада, одлучио, на основу Билборда.

Једноставно знам. Одлука о гласању на изборима доноси се много прије полијепљених билборда и мјесеца званичне допуштене кампање.

У писхолошком смислу, Билборди су Нарцисоидни Сексуали Продужетак Кандидата. Њихова подсвјесна жеља да буду обожавани, да буду изнад, да иду у небо, да буду љепши и паметнији него што јесу.

То је њихов Биг Селфи које реализују Странке.

Велика Политичка Странка, има обавезу да те површнске, вашарске, позоришне прекривке, из Избора, Комуникације и Кампања, елиминише или сведе на минимум.

Повратак Људима.

Много Људи, Мало Пара.

Ко не даје важност Бирачу, даје важност Билборду.

СНСД –

БАЊАЛУЧКА

ПРЕДИЗБОРНА

МЈЕРИЛА

А како стање у Бањалуци одређује и друге релације у Републици, ово је дијагноза за коначан обрачун.

Конретније, побједа Сазапа у Бањалуци могла би да преокрене стање у цијелој Републици Српској. Она је, побједа у Бањалуци, вреднија него све друге побједе, у градовима, заједно. И старе, и нове, које би се догодиле.

Иако је и прије заласка у изборно полугође било јасно да Драган Чавић, Буцо Крагуљ 2.0, не може, у Бањалуци, побиједити Игора Радојичића, односно не може побиједити СНСД, стање треба појаснити.

Ако ништа, оно због оног Свиђа ми се твој начин размишљања.

Почели су први предизборни скупови, у оквиру прописаног мјесеца кампање.

Што се тиче Есенесдеа, односно Бањалучке Градске Организације, треба узети у обзир

● 20.500 чланова Организације. А то је бројка која је остала након свих филтера, ревизија и чишћења чланства.

● 250 мјесних одбора који су везани за Бирачка Мјеста и конкретне спискове Бирача и Чланства.

● Двогодишњу активност организације која је подијељена у 16 рејона. Који имају своје изборне штабове, као што их имају и Мјесни Одбори.

● Чињеницу да први скупови показују исти број, или нешто већи, присутних чланова и бирача, у односу на прије двије године. А за те двије године СНСД је био стријељан, рушен, девастиран и запишаван, од сваке божије мраке. Уз садејство из властитих редова.

● Високотехнолошку организованост кампање по систему Много Људи – Мало Пара.

Што се тиче противкандидата Чавића треба узети у обзир

● Воју Глигића.

Да ли, дакле, неко може да претпостави да се без свега тога што има СНСД, уз апсолутну неупоредивост кандидата Радојичића и Чавића, у корист Радојичића, може побиједити у Бањалуци.

Дабоме да не може.

Јер. Избори су рационалан збир ирационалних чињеница и одлука.

Нико од Бирача не води теку са активом и пасивом, са грешкама и добрим потезима једних и других, са обећањима и остварењима, са лажима и истинама. Али, у оном времену Половине Мандата, донесе непогрешиву одлуку.

Чавићу би, и било коме другом, помогла атмосфера политичког усијања, атмосфера поларизације, каква је прије неколико година била створена у Билећи, нпр.

Ну. То се може постићи у микро средини. Не може на нивоу Државе Српске.

Савез За Промјене није схватио. Он је чињеница произашла из сарајског и страног пораза против СНСД-а.

СНСД је Политику Српске увео у мирне рационалне воде. У шта спада и Референдум, коликогод Сазаповци цичали, цврчали и тихо зубима шкргутали, а њихови Сарајарани завијали и пјенили.

Све то Чавић, ако не зна, осјећа.

Стога и настоји постићи привид равнотеже потуно изванполитичким средствима. Помињањем Баба и Додика.

Па чак и захтјевом да се организује Дуел Кандидата.

Он тиме жели, у подсвијест Бирача, да пусти поруку Ето, ту смо негдје. Небили придобио нешто неодлучних и оних који иначе не излазе на изборе.

Ја му то задовољство не бих пружио.

То су јабуке Петровњаче и Ананас. У корист Радјичића.

Чавић је Петровњача, које више нема. Или је иструла или су је појели.

Оно што је за СНСД, и за Радојичића, феноменално добро, у изборном, политичком, јавнорелацијском смислу, јесте чињеница да на скупове СНСД долазе људи свих доби, долазе супружници, мајке са дјецом, момци и дјевојке, пензионери.

А то је знак Оптимизма и Увјерења.

Да долази само средње-старија мушка популација, забринуо бих се.

Овако, одох, за који дан, да играм фудбал на Мајорци. 

КАМПАЊА

ЋЕ БИТИ

ДУГА И МИРНА

● Пошто је СНСД већ двије године у јавној дефанзиви,

● Пошто су се лажне политичке будале, типа Дроњак, концерн Пиц-Пухало и блогосмлате из трија ВКБ, издувале и избудаласале,

● Пошто је Савез За Промјене остао неђе у Подлуговима, ни тамо ни вамо,

● Пошто је Међузај остао без идеја, па није чак ни финансирао и форисрао разне независне кретеноиде и Покрете за кишобране против амброзије,

Предизборна Кампања за Локалне Изборе 2016е у Републици Српској, могла је да почне политички мирно као што и доличи стабилним демократијама.

То значи само двије ствари.

Прво. Све мање гласовног профита ће бити за маргиналце, егзибиционисте, воајере и манипулативце. Што га буду имали, то ће бити резултат слабости система Бирачких Одбора. У то спадају и разне широке и неповезане коалиције и предизборни договори. Спадају и оне странкуље које увијек играју и на једну и на другу страну.

Друго. Скочиће важност странака које имају велико чланство, своју организацију, мрежу локалних актива и активиста, стабилно бирачко тијело и чврсте оријентире позиционирања у колективној политичкој свијести.

Све то иде на руку Есенесдеу. Чија је организација успјела да се одржи активном, или барем у инерционом стању, упркос небризи и девастацији. Што је, на многим координатама кулимнирало у овим изборима.

Еснесдеу иде на руку и релативно мала излазност или излазност много мања од очекиване и погодујуће анархистима политичке сцене.

За разлику од аналфабета, типа Босића, Есенесдеу Референдум неће помоћи јер је то у седам дана двострука посјета биралиштима. И јер ће на то највише енергије утрошити Есенесде. Други неће мрдати ни репом ни ушима. Али ће помоћи Републици Српској, што је, онда, помоћ и Есенесдеу.

Јасно је да излазак на Референдум даје неку врсту посредног гласа и Есенесдеу.

И то је Есенесдеово улагање у Изборе 2018е.

СНСД треба, након ових избора, да анализира резултате и самјери их са стањем Организације.

Па ће доћи до неочекиваних и непријатних резултата.

Али, то је једини начин да се Организација мијења и припреми за 2018у.

Есдеес је у много лакшој позицији.

Ових избора неће ништа постићи а 2018е ће изгубити.

Они не морају да анализирају ни Организацију, јер је немају, ни Обрена, ни Мићу. Довољно би било само да анализирају Босића и његову велику улогу у Промјенама. На привременим и повременим пословима Измећарења Бакиру Изтебеговићу.

Да. И послије ових Избора, очекујем да Бореновић постане Други Почасни Предсједник Педепеа а да странку преузме Дроњак. Јер је и Партија у дроњцима.

ОКЛОПНИ АКТ

ТРИ ВИЦА

О ЕКОНОМИЈИ

ТРАНЗИЦИЈЕ,

УЗ САДЕЈСТВО ЗАПАДА

Продаје херцеговачки јунак, додуше без бркова и устанака, јабуке. Под платанима, јађеће.

Подне прекренуло већ а нико не купује.

Иако је на валовитој трослојној љепенки од кутије оног Свилајона, уредно нашкрабано Свака Марку.

Заустави се један јунак са брковима. Како ће јабука бит марка. Пошто си ји купио. Па, по марку. По марку. По марку. Ђее, онда, твоја корист. Па, нека се и појие, ето.

*

Странац у Хотелу. Имал соба. Нема соба, јебле те собе. Имал соба, теби сто долара. Мрзим Америку али могу да погледам.

И, рецепционар оде до Ђуре. Види имал слободна соба. И да ти вратим они сто долара. Ђуро устаје и иде до Симеуна. Види имал кака соба. И да ти вратим оније сто долара. Симеун оде до Ђорђија. Видидер имал кака соба. И да ти вратим оне доларе и фала. Ђорђије оде до рецепционара, призва га, позади, да гост не види, Нема соба. И да ти вратим доларе. Млого фала брате. Рецепционар се врати госту, Враћам сто долара. Нема соба, господине.

*

Иду Хусо и Хасо путем.

Хасо ће Морам срат. Сери, јебосети.

Стење Хасо. Хусо разгледа флору и фауну. Бил појио говно за сто марки. Јебло те сто марки. Бил појио за иљаду. Јебло те говно, како не би. Ево паре.

Хасо се заокрену за стоосамдесет степени и поједе говно, узвуче чакшире и сретног лица, милујући џеп, крену ниспут.

Нану му јебем, иако је умрла прошле године, по читавом ће селу причат како сам појео говно а ја ћу паре потрошити и прије нег се рашчује.

Јесам и ја будала, дадо иљаду марки будали.

Морам и ја срат, Хасо.

Сери, благотеби.

Хасо чека и разгледа средње и ниже раслиње.

Бил ти поијо говно за иљаду марки.

Не требаш ме двапут питат.

На. Хусо се заокрену за стоосамдесет степени, на сјевероисток, и поједе говно. Извади флашицу из унутрашњег џепа, мало се подапра, узвуче чакшире и крену сретног лица ниспут, држећи се за џеп.

Шта учинисмо, сити се гована наједосомо а нико не заради.

Хаси се оте наглас, Ма, битно је да се лова обрће. И да се зна поријекло новца.

*

Извјештај Блумберга из БиХ.

Несташица соба и гована.

Цијена јабука ће драстично пасти.

БАКИР

ИЗЕТБЕГОВИЋ

ПРИЈЕТИ РАТОМ

И ПРВОЦИРА ГА

Некувече је Бакир Изтебегвић имао велики интервју на некој сарајској телевизији.

Углавном је то било чаршијско паламуђење, међење, замотавање, увијање, позивање на јевтине географске емоције, транспаренција једног аматера политичара коме је синовство донијело положај Сарај Сулејман Хана.

Дакле, ништа.

Босна и Херцеговина која има оваквог Бакира Изетбеговића, не треба да брине за своју пропаст.

Плавуша га је, мада то није била ОБН тв, питала о томе како је рекао да има нешто вредније и од Мира и да је спреман то бранити. И директно је питала Да ли је Рат опција.

Изетбеговић је рекао да је Све опција

● у одбрани слободе земље

● њеног интегритета

● права да живите тамо гдје сте се родили

● тамо гдје су вам гробови предака

● у одбрани Устава

● у одбрани оног што сте добили једним мировним споразумом.

Сигурно је мислио на Федерацију БиХ и Србе који су се тамо родили. И на Сребреницу као мјесто рођења Душке Јуришић.

Ну.

Мислио је на Републику Српску.

Он у том интервјуу тријумфално помиње да је укњижена прва касарна Републике Српске. Касарна није битна, битна је територија Републике Српске.

Они, и Странци Усранци, Нато Територијалци, би од Републике Српске да начине Прошарицу. Да заузму Плато Мањаче и слично. То што су се Срби, много прије Кочића, горе рађали и што би и они имали право да бране мјесто свога рођења, то ништа.

Тај Бакиров одговор о Одбрани Мјеста Рођења, класични је позив на Рат. Кад им се за то стекну услови. То је мрачна колективизација свијести на запјенушаној тези Крви и Тла.

То је повратак у Златно Шешељево Доба. Свпска Земља је тамо гдје су свпски гвобови.

Без обзира што је Изетбеговићева пушка данас празна, што Нато неће бомбардовати Србе да би Бакир задовољно трљкао своју браду, и што Хрватска Војска, Зенге, ХОС и Говотовина, неће за Геоћаршијски Рачун нападати Србе у БиХ, њега треба узети озбиљно.

На његовој страни је Луди Ердоган. И сви они имигранти из Сирије и турског подручја, међу којима има много оних који ће се сутра уврстити у екипу за игру српскм главама по Озренима.

Он управо на тој релацији, са Ердоганом, може тражити погодан тренутак да се покрене један мали противсрпски рат, као што ће га, кад се стекну услови, и Шиптари покренути против Југа Србије, како би Сарајево ушићарило територију Српске, како би се, нпр Турска мало растеретила и како би се Европа почешала још мало по себи.

Стога Република Српска треба, на основу изворног Дејтона, да стално дјелује против неуставних институција и одлука из Сараја. Али не позоришно, не политикујући, не компромисерски, не београдски консултативно, већ прецизно, одмјерено, парламентарно, институционално.

И да реагује као што се реагује на крстарећу ракету. Десет минута по лансирању.

Бакир Изетбеговић је ладно пуштен да упути своју апелацију Уставном Суду, о Деветом Јануару. Па је произвео ситуацију да сви криве Српску и њено Политичко Вођство. Да се одмах реаговало, он би био кривац за тензије, раздор и обуставу процеса.

Зато је у политици Док Холидеј светиња. Прво пуцаш па онда објашњаваш.

ПОВРАТАК ЉУДИМА

МЈЕСНИ ОДБОРИ СНСД ИЗ БАЊАЛУЧКОГ ПОДРУЧЈА РАКОВАЧКЕ БАРЕ ПРИКУПИЛИ СУ ПОМОЋ ЗА ДЈЕЦУ ДОМА "РАДА ВРАЊЕШЕВИЋ".

СВАКА ЧАСТ.

ЧУВАЈ СЕ

ЛИДЕРСКЕ РУКЕ.

ПОЛИТИЧКА

СНАГА

КАО ТРАЈНА

КАТЕГОРИЈА.

Беспотребно мијешање Вучића и Политичког Вођства Србије уопште, у Референдум Српска, и резултанта тог аматерског сторијала, више него ишта, поручује Републици Српској да јој је потребна Велика Политичка Странка. Потребне су јој и двије. Али, засад, на видику има шансе само за СНСД.

Слаб СНС, скоро непостјећи, а то како Вучића добија гласове, то је за посебну анализу, омогућава овакво понашање Вучића. Које је тешко политички категорисати. Јер то није политика.

Његова изјава о томе да је љут јер се није држало договора пред сусрет у Београду, јер је Додик на некој телевизији изашао и рекао да ће Референдума бити и да је он имао других потеза и тактика, неће Републици Српској донијети неку штету, осим што ће јој отворити очи и рећи с ким и каквим имамо посла, а што је дијаметрално супротно ономе што од Београда очекујемо, Матица, Колијевка, Гарант Дејтона, Наша Браћа, али то може Србији отворити очи, да схвати да са оваквим Политичким Вођством неће далеко стићи. Не само према Бриселу. Неће се одмакнути од Косова увијек ће остати заробљеник тог камена о врату.

Вучић може да валерише и нијансира своје еквлибристике владавине изјавама, патетикама и конференцијама за медије јер СНС није Велика Политичка Странка. Јер није политичка снага.

И то је за Србију погубно. Србији више, као ни једној земљици распада и транзиција, нису потребне Громаде, Војсковође, Вође, Лидери, јер их не може породити и јер не могу ништа учинити. Потребна им је, Србији нарочито, Политичка Снага. Политички Артикулисан Национални Интерес. Кроз Политичку Странку. Јер, без живуће и реалне Велике Политичке Странке, у друштву, држави и нацији, нема Демократије.

Нема Демократије.

Република Српска има Савез независних социјалдемократа. За кога, у појединим такмичарским дисциплинама, гласа четвртина становника Републике Српске.

То је реална Политичка Снага.

Без обзира што се стало у њеној градњи, што се враћа назад, што се импровизује.

А једна од тих импровизација је и обиљежавање 20 година Есенесдеа.

То је отаљан посао.

Појавила се нека брошурица поводом те двије деценије. А ХДЗ је, прије неког времена приредио Енциклопедију. Мада је ХДЗ БиХ много мање учинио за Хрватски Народ него Есенесде за Републику Српску.

Отаљано је и све остало. Вредновање људи и актера. Одбора и изборних резултата.

Чернобилска посљедица Палатизације Странке.

Есенсде ипак има, једини, шансе да израсте у Политичку Снагу Српске. Јер има 180.000 чланова и јер никог другог нема на сцени. Есдеес је у стању Есенеса у Србији.

Што је Држава мања, већа странка јој је потребна. Не већи лидер.

У великој земљи не можеш ни организовати Велику Политичку Странку. Тамо мораш имати Путина.

Есенесде је требао да организује Референдумски Сабор.

Онда то више не би била Политичка Акција коју би ОХР, ЦИК БиХ, Сарајево, па и Београд, развлачили по окрајцима, старачама и рукавцима.

Онда то не би била ствар Милорада Додика и Александра Вучића.

Одласком у Београд, без обзира на став да се сви у Српску враћају јединствени и да ће се Референдум одржати, положај Републке Српске је ослабљен.

Ослабљен је и положај Србије. Само то Вучић не види. Јер, он кад каже Ја, мисли на Србију а кад каже Србија, не мисли нинашта.

СНСД се мора чвршће профилисати на технологији 2 х 3С. Као Странка Самосталности Српске. И као Странка Социјалног Савеза.

То значи, у националном стратешком интересу, идеја водиља, и пракса, мора да буде Самосталност Српске, или у оквиру изворне Дејтонске БиХ или изван БиХ. Та идеја подразумијева Двије Српске Државе. Која је много реалнија од припајања Србији. А ако би ова друга и била реална, Србија би за њу платила немилосрдно велику цијену.

У идеолошком смислу, Странка Социјалног Савеза значи окупаљње, представљање и бирање преставника, најширих слојева становништва Српске. Што мора бити економски потковано кориштењем природних и тржишнх могућности на основу здравог производног Приватног Сектора и државних предузећа као костура и окоснице свега па и НДД Сфере.

То значи да Есенесде треба добро да се престроји, преорганизује, да проведе Повратак Људима, да се ријеши губара, лишаја и мрмака.