SDP – OBMANA BEZ KRAJA
Povodom pokušaja da Suljagića Sokak uđe u Reisovu Mahalu, u Sarajkantonu, i u cijeloj Bosni koja želi da bude pravna, moralna i komunistička nasljednica Bosne i Hercegovine, pomračilo se sunce, mjesec i kaldrma. Nestala je i zadnja nada, nema više Građanskih opcija. Tri vjere dijele sve. Tako tek poneštovideći intelektualci jauču i leleču.
Poneštovideći, jer sve je već vidljivo odavno.
Ovdje više nije bitno to što je Suljagić pokušao ukinuti vjeronauku, jer kad im ukineš ocjenjivanje i petice, učenici neće ni ići na taj alahadvertajzing, nego je bitno to što Esdepe po milioniti put obmanjuje sve živo u BiH a većinom u Bosni.
• Ne znam
kome je palo na pamet da je Esdepe Građanska opcija. Da su građanska opcija ne bi učestvovali u ratnoj vlasti. I oni su tada vidjeli BiH podijeljenu na patriotsku i agresorsku. Kao i svi. Da su građanska opcija ne bi građane slali u Gvantanamo. Ne bi koalirali sa Crnim Ustašama. Ne bi kršili Ustav. Ne bi kršili nacionalnu ravnopravnost jer je ona jedan od temelja građanske ravnopravnosti. Ne bi imali samo kandidata za hrvatskog člana Predsjedništva. Imali bi kandidate za sva tri mjesta.
• Ne znam
kome je palo na pamet da je Esdepe lijeva, neokomunistička, socijaldemokratska opcija. U to više ne vjeruje ni Fridrih Ebert. Kad programski, platformaški, koalira sa Esdea, Strankom Islamske Deklaracije.
• Ne znam
kome je palo na pamet da je Esdepe bosanskohercegovačka stranka. I da od njihovih poteza zavisi Bosna i Građanovina. Čak i kad bi oni to željeli, bosanskohercegovačka stranka nije moguća. Jer nema Bosne i Hercegovine.
• Ne znam
kome je palo na pamet da je Esdepe protiv Reisula i Islamske vjerske zajednice. To što od njih nije tražena zamjena crnih torbi kod početka gradnje Cerić Hana, to je nešto drugo.
Pokušaj reforme/ukidanja vjeronauke u Sarajkantonu je jednako pažljivo planirana akcija kao i Platformersi.
Jer, ukidati vjeronauku u Sarajevskom kantonu jednako je upaljačem topiti led na Antarktiku. Lagumdžija i Esdepe su to znali. Ne možeš na tom mjestu izvoditi građanske niti kakve druge eksperimente. Ministar Suljagić, Žrtva Suljagić, nije tako razmišljao. Vjerovatnmo mu je predočeno: Nasamarili smo sve, uzeli smo vlast, sad ćemo provesti svoj socijaldemokratski, građanski, začovjekov koncept.
Jer, napasti izravno Reisula u njegovom gnijezdu, u trenutku kad mu ističe drugi mandat i kada se vodi rat ko će biti nasljednik, ili kako dobiti i treći, jednako je kao i biti u kavezu sa devetnaest lavova i jednom lavicom. I dati joj ljubičicu. Prijdi, dala ti bom cvet. Lagumdžija je to znao.
Jer, iz takve akcije Reisul i IZ izlaze ojačani. I Lagumdžija, koji je žrtovao ministra. Pustite Druže Ceriću, to je lokalna budala. Ortodoks. Mi smo to u marksizmu odavno prevladali.
Jer, Lagumdžija želi ojačati Islamsku Republiku. Za vijekvjekova nikome više neće pasti na pamet ni sličan ni manji potez protiv IZ za Čovjeka.

SUDDŽIDA BiH I
DEJTONSKI PORAZUM
Sama činjenica da su se na epohalnom događaju za istoriju postdžingiskanove pravne ere, predstavljanju izvještaja Postizanje pravde u BiH - procesuiranje predmeta ratnih zločina od 2005. do 2010., u Sarajevu, za istim stolom, pojavili Geri Robins, predradnik misije Oebsa u BiH i Meddžida Suda BiH, govori o tome da je stanje u tom segmentu, otprilike kao i svjetlucanje crnca u tunelu.
O kakvom Postizanju Pravde u BiH govori Oebs. Ili nepostizanju. Kad je dobrim dijelom za sve ove decenije i polovine decenija bio involviran u praksu i regulaciju. U mnogim oblastima sretnog života Naseobine. Mediji. Izbori. Sudstvo...
Nekidan Sarajevo, jezgro, mada bih, književnim jezikom, radije rekao: grotlo, patriotskog i slobodarskog života na svim ovim i onim prostorima, slavi pobjedu na Pofalićima kao odsudnu bitku koja je spriječila podjelu Grada. U toj bici stradalo je puno civila. Malo čudno što su sve srpski civili. Nisam upoznat sa tom velikom istorijskom bitkom, detaljima i tokom, ali mi se čini da su se civili našli između dvije vatre: jakih Agresorskih snaga Jna i Bgd koje su iz tog pravca nadirale na Jedinstven Grad, STJ, a Patriotske snage Grada i pristrojbe Jovana Divjaka su stajale na barikadama i grubodbranima. Civili, malo čudno što su sve srpski civili, nisu imali kada da pobjegnu iz te vatre. Nisu trenirali sprint na sto metara. I stradali su.
Srpski mediji, pak, izvještaje o stradanju srpskih civila na Pofalićima završavaju rečenicom opijela: za ove zločine niko nije odgovarao.
Nakon nekoliko dana Geri i Meddžida promovišu izvještaj.
Umjesto da se poklope ušima.
Neko je smislio cijelu storiju kao dio projekta zatrpavanja nuklearnog referenduma iz Republike Srpske.
Osim toga, Geri je ispoljio i djelatnost veoma blisku onoj koju je kod Stanislava otkrio pokojni Zoran Radmiliović, Preterano Sereš Stanislave. PSS. Geri Oebs je opetovao preporuku da se takozvani sud i takozvano tužilaštvo zavedu u katastar ustavnih kategorija. Pa da onda decenijama pričamo: Za ove ustavne zločine još niko nije odgovarao.
I, dabome, ponovljena je želja da se porodi Vrhobni sud BiH.
Iz slučaja Pofalića vidljivo je da je Pravda u BiH nedostižna. A takozvani Sud BiH i Takozvano tužilaštvo BiH služe da ona ostane nedostižna. Očigledni zločini protiv srpskih civila, koji nisu dosad ni taknuti, sramota je svih koji djeluju u tim institucijama, pa i Oebsa. Sramota cijele Evrope. Pa, ako je Ketrin Ešton došla kod Dodika da se i jednim slovom založi za opstanak takvih institucija, to je pogrešno. Znam, došla je da se, zasad, spasu referenduma. Taj sud i to tužilaštvo treba da budu ukinuti upravo da bi pravda bila dostižna.
A vrhovni sud BiH. Taj sud nema nikakvu šansu da dobije podršku Republike Srpske. Preciznije, svakim danom daljeg postojanja tzv. suda i tzv. tužilaštva BiH, smanjuju se šanse za bilo šta sudsko na niovu BiH u smislu zajedničkih institucija i nadležnosti. Nemoguće je u Dejtonskom sporazumu pronaći zajedničku nadležnost na nivou BiH iz koje bi se izlegao vrhovni zemljani sud.
Takozvani sud i tzv. tužilaštvo BiH nisu dio nikakve pravde nego dio projekta da se Dejtonski Sporazum pretvori u Dejtonski Porazum. Srba i Republike Srpske. Kao i Vašingtonski Porazum u Federaciji.
Preterano, Geri, Preterano.

KATANIZATOR ZA OPOZICIJU
U REPUBLICI SRPSKOJ
Mladen Ivanić je, vjerovatno, zaposlen kod Vildane Selimbegović. To je ona iz onog Sarajevskog Oslobođenja. Koje neprestano čini velike napore da ujedini opoziciju u Republici Srpskoj. Mada bi, najprije, trebali poraditi na samom stvaranju opozicije. Jer, takve kakva njima treba, i kakva bi im bila mila, nema.
U tu svrhu pokrenut je i tehnološki proces Katanizacija opozocije. Goga Katana je preuzela ulogu Katanizatora. I najavila zajednički nastup na lokalnim izborima. STJ. Odmah je svoje stručno mišljenje dao i Mladen Ivanić: Opozcija se treba ujediniti. Poslodavka Vildana je poslodavka, izgleda, oboma.
Tako Sarajevsko Oslobođenje, pored neprestane Zijine i Gojkove, pokazuje dodatnu brigu za Bosanske Opozicione Srbe. BOS, SIJ.
Ujedinjenje opozcije u sinošnjoj emisiji izveo je i Vedran Škoro, zvani Amplituda. U emisiju sa Đokićem i Stevandićem, doveo je i svu opoziciju Republike Srpske – Čavića i Ivanića. Inače, odmah da pojasnim, oni, ta IČ Opozicija, te Oslobođenje, Sarajevo i Neke Ambasade misle da je najkvalitetnija opozicija ona koja je sastavljena od bivših. Najpošteniji su bivši kriminalci, najodanije su bivše kurve, najbolji igrači su bivši igraši... Očekujem i da onaj usrani EuroBlic pokrene specijalnu jednoipodnevnu seriju tekstova pod nadnaslovom Najveći Opozicionari Republike Srpske. I na kraju da se sve začini FET analitikom, Fridrih Ebert Topić.
Izvinjavam se tetkama onih koje sam gore pominjao. To je samo iz zajebancije. Nisu oni toliko bitni u tom projektu. Cijeli projekt se vodi, i neprestano pokreće, ne da bi se okupila opozicija nego da bi se okupio Esdees.
Dabome, da Esdees nikada neće zavoljeti Esenesde. Niti obratno. Ali jednako nikada neće potrčati u zagrljaj IČ Opoziciji. Jedva su se riješili Dragana Srebreničanina, za njihove vlasti dogodio se zločin u Srebrenici a pod njegovim predsjednikovanjem priznao se kao genocid sa preciznim ali lažnim brojem žrtava, i jedva su pootkidali sa sebe PDK, Partiju Dodbrih Krpelja.
U slučaju Referenduma Esdees je, samo, naprimjer, kroz istupe Stevandića i Tadića, pokazao veliku opozicionu i političku zrelost. Sinošnji istupi IČ Opozicije, a to je njihova prva ekipa, što je također veliki Škorin uspjeh kakav Goga Katana i Vildana nikada neće ostvariti, ostao je, u odnosu na Esdees, prizemno sokačko batrganje po prašini. Stopedesetsedam puta su citirali nekog R. Vasića, JIO. Citatolozi.
Esdees kao ozbiljna politička stranka koja se nevjerovatno brzo riješila dobrog segmenta klasičnih srbljačkih budala, ali i svojih ludih tema i tehnologija iz istorijske torbe, i zaustavila inače zakonit pad takvih stranaka, nalazi i mjeru opozicije i patriotizma. IČ Opozicija nema tu mjeru jer nema ni opozicionarstva niti patriotizma. Njihov ideal i krajnji domet je Lijanović Izmećarstvo d.o.o.
A lokalni izori.
Predlažem da ne Mečkaju Čačku. Šta ako se Esdes i Esenesde dogovore, bratski, poziciono-opoziciono. Neka pobijedi onaj ko je gdje jači.
Kako će proći IČ.

NEKI U BiH VEĆ ŽIVE
U ISLAMSKOJ REPUBLICI
Glava nekog Esdepeovog ministra prosvjetovanja i obraza u Sarajkantonu koju je u giljotinu zabravio Reisul Cerić, pošto je ovaj pokušao da izbaci islamonauk iz škola, može da se tumači pokušajem da Esdepe za Čovjeka postane i Esdepe za Dijete, da ta Partija ne bude Bratija, da se drži nekih socijalističkih trauma iz mladosti rane, da se testiraju moć, sila i vlast, da se na vrijeme ovlada sviješču novih generacija, da se umjesto reketa dobiju neki ustupci...
Sa Esdepeove strane to je, međutim, jevtin propagandni trik kojim se podilazi onima koji glasaju za Esdepe zbog njegove komunistčke prošlosti. Mada ja ne vidim tu ni prošlosti ni komunizma. Jevtin propgandni trik kao i slika Druga Tita kod Neželjka Komšića.
Sa Reisulove, pak, strane, stvar je mnogo prstočelnija. Sa svim se u ovom Reisulstanu možete zajebavati, možete koalirati po principu Ko Koga, možete petokraku bojiti u zeleno a ružu turiti u polumjesec, možete zajebati dva, tri Hadezea, čak i Fahru Esbebe... Ali u stvarnu vlast ne možete dirati.
Uvođenjem islamonauke u škole Islamska zajednica je pokazala ko je stvarna vlast. Sada samo pokazuje da se ono što je jednom osvojeno, ne dira, o njemu se ne raspravlja i ne propituje. Sarajevske drkadžijske intelektualdžije to znaju pa godinama sagorijevaju procesore i prže tastature pljujući po Dodiku i Manjoj Republici Srpskoj a Vlast Islamske Zajednice ne diraju.
Protiv sam vjeronauke u školama. Znam, dabome, da modna većina roditelja to želi. Učenike i tako niko ne pita sve do popravnog.
Protiv sam iz dva razloga. Vjera je stvar duha, unutrašnjeg svijeta, vjerovanja, a škola je stvar obrazovanje. Dva puta dva. Ne vjerujem u Boga ali vjerujem u Vjerovanje. Poštujem one koji vjeruju.
Drugi razlog je što niko nema unaprijed pravo da oblikuje ljudske jedinke i zajednicu, od pelena pa do grobnog doba. Čovjek mora odrasti slobodan, sa svim potrebnim znanjima i orijentacijama. A potom neka radi štogod hoće i neka se svrstava gdjegod želi. U sociookvirima.
Vjeronauka je monstruozni koncept oblikovanja jedinki i kolektiviteta koji se poslije trajno može upotrebljavati u nezamislivim situacijama i u još gore svrhe.
Katolička crkva je, ranije, imala najbolji koncpet. Privlačenje mladeži u crkve. Crkvene škole su takođe prihvatljiv sistem. Javne škole ne može se dati nikome. Zamislite da se uvede teorija i tehnika ratovanja u osnovne škole. Šta u osnovne, u vrtiće. Pa da Generalštab delegira pukovnike za profesore. A? Rat je stariji od vjere.
I sa demokratske tačke.
Većina u školama čiji roditelji odobravaju vjeronauk, neupitno teroriše manjinu. Ti učenici su učenici, bića, drugog reda. Oni su izopšteni iz društva. Njima ne može pomoći pravo na izbor, da ne učestvuju u toj vjeronauci.
Ono što pokušava da promijeni umišljeni kantministar Esdepea u Sarajkantonu jeste pokušaj rušenja Islamske Republike. To napadanje Reisula za ovo i ono, protesti Ukurčenja novinara BiH i druge javne javnosti, mlatimudni je posao po ladnoj vodi.
Recept je prepoznat odavno. Ono što sam jednom podšapio, podšapio sam zauvijek. Neprocjenjivo.

DEJTON JE TU DA OSTANE,
INCKO JE TU DA POVUČE
Neki sarajevski mediji su jeli mamene krave.
Oduševljeno šire vijest kako je Katrin Ešton, čudi me kako je još nisu proglasili Četnikušom od Banjaluke, u Vašingtonu, kod Hilari Klinton, njojzi lično, rekla: Rekla sam Dodiku da ne očekuje izmjene u Dejtonskom sporazumu. Dejton je tu da ostane.
Shvatam da jedna žena najbolje zna šta će reći drugoj ženi. Kao i da je to rečenje najočiglednijeValentinu Incku. Dok je on bio na Ist Riveru, Ketrin Ešton je došla u Banjaluku. Nakon Ist Rivera, on je držao predavanje na Radničkom Univerzitetu u Viskonsinu, ili gdje, a Ketrin se vidjela sa Hilari. Znakovito, što bi rekla braća iz Trećeg.
Ketrin Ešton zna šta želi da čuje Hilari Klinton. Ne diraj u Dobro Dijete Dejton. DDD. Bolje ne umijemo niti imamo čim da pravimo. Nema svrhe njojzi objašnjavati šta radi Barašinosaurus, šta radi Meddžida. I šta Dodik zamjera. Valjda eksperti razumiju.
Problem je u tome što i Dodik može da kaže da je Dejton tu da ostane. Dodik, samo, kaže Slovo a ne Duh. Takozvani Sud BiH je Duh. I takozvano Tužilaštvo BiH je Duh. Te utvare postoje na osnovu zakona koji nemaju ustavni osnov. Mada ima još takvih utvara koje se kriju u njedrima Dejtona.
Mi godinama govorimo da je Dejtonski sporazum politička orijentacija Republike Srpske. Najprije je to bila politička orijentacija Stranke nezavisnih socijaldemokrata, kasnije Saveza, sa programskom postavkom o Dva entiteta i tri ustavna naroda.
Sve što se događalo prije nego što je Ketrin Ešton postala prva dama spoljne politike Eusonga, bilo je protiv Dejtona. Pa i ovaj Sud i njegovo Tužilaštvo. Da nisu, ne bi ona morala iz Brisela potezati do Banjaluke.
Sarajevski mediji, kad prenose to što je Ešton rekla Klinton, misle a će nauditi Dodiku. Na osnovu toga može samo Zija Dizdarević da napiše svoju osteokomunističku kolumnu. A naudiće, u stvari, svom shvatanju stvari. I shvatanju onih kojima se dodvoravaju a koji misle da su Političari za Državu.
Kad je već Ešton rekla Dejton, ja bih se, da sam na Miljacki, češao i gdje me ne svrbi.
Jer, zakoni koji su sada na snazi, oni koji su donešeni mimo Dejtona, vrlo brzo zastarijevaju i trebaće ih mijenjati. Izmjene i dopune. Ko će glasati za njih. Republika Srpska, mislite. Kako će proći svaki budući takav neslučaj nametanja mimo Dejtona. Neće nikad biti izglasan ni u kakvom parlamentu.
Možete se, dakle, pozdraviti sa Jednom Bosnom, Jednom Adresom, Unitarnom Bosnom, Funkcionalnom Bosnom. Ali i sa Evroatlantskim integracijama.
Umjesto likovanja političko Sarajevo bi trebalo da podvije rep i dođe u Banjaluku. Kad može Ketrin.
Mada ima još putokaza.
Dejton je tu da ostane.
Za Vašington ne znam.

BARAŠINOSAURUS
Predlažem da mandat Glavnog Tužioca BiH bude još 327 godina.
A Gospoda Boga molim da učini da odnosni Glavni Tužilac poživi, uprkos prijetnjama, progonima i zastrašivanjima, još 400 godina. 73 godine penzije.
I da se svaki budući Glavni Tužilac BiH proglasi Barašinosaurusom čime bi se zaštitio od ostvarenja prijetnji, pratnji i zastrašivanja.
Toliko, dabome, će trebati, Miloradu Barašinu da završi sve istrage koje su u toku. Štagod Glas Srpske upita, odgovor je genijalan: Sve su to aktivni predmeti. Garnirano sa: U poodmakloj fazi, Radi se nacrt, Kancelarija razmatra prigovore...
Takav Glavni Pregalac. Sunce Ti Jebem. Gdje ga Republika Srpska obara Referendumdumom, gdje mu prijete, ugrožavaju bezbjednost i prate ga. Niko mu ne priznaje Državni patriotizam. Pa došao u Republiku Srpsku da se žali.
Da li je Čovjek iz BiH zalutao.
A on, da citiram njegovu genijalnu misao o Predmetu Dobrokoljačka, Radi aktivno na njemu maksimalno. Mislim, radi na Tužilaštvu BiH.
Tako radi, SMJ, Sunce Mu Jebem, da svaki dan saznam za neki zločin nad Srbima za koji niko nije ni po guzici počešan. Procesuiran. Ili se podsjetim nekog zločina.
Oni u svijetu hoće da procesuiraju Gadafija a on još živ. Ovaj naš Barašinosaurus bi ga lagodno pustio da odapne pa da prođe jedno dvadeset godina pa da onda aktivno radi na njemu.
Da. I glavno pitanje. Šta će Barašinosaurus u Glasu Srpske.
Njemu je mjesto u Glasu Meddžide, Glasu Države, Glasu Sarajeva, Glasu Patriota.
Pritisak. Dabome.

U PULSU HRVATSKE:
LJUBIĆ I RASPUDIĆ I
PET GLUVONIJEMACA
Nevjerovatno. Branimir Bilić kada govori o Srbima i Republici Srpskoj, mržnja mu pada sa revera i curi iz ušiju. A kada govori o političkom holokaustu Hrvata u Federaciji, ili BiH uopšte, onda je agramerski uljudan.
Stoga nije ni čudno što je u emisiju o Krizi Stvora doveo četiri Esdepeovca – Gluvonijemog Živanovića iz Banjaluke, ospičavog Banca, milozvučnog Topića i antisatanizatorskog Filandru. Branimir Bilić je ispao dobar pridruženi član Esdepea.
Zagreb ima specifičnu vrstu sljepila i sada je jasno da Hrvati u BiH imaju još jednog tihog neprijatelja. Takvog su imali i Srbi kada je Milošević uvodio sankcije na Drini.
Ne zna se koliko će Hrvati u BiH još moći da izdrže da to javno ne kažu, u skladu sa hercegovačkom drčnošću, barem na nivou Martine Mlinarević.
Da je meni neko priredio takvu emisiju u Beogradu, seksualizirao bih mu mrtvu babu u ladnom grobu.
Emisiju je trebalo nazvati: Ugodno Esdepeovsko veče sa Branimirom Bilićem – pomozite renesansu Esdepea, lijepe njihove sarajevske partije, i nemojte je demonizirati.
Ovako, to je bila emisija Gluvonijemaca u kojoj su Božo i Nino bili Mirko i Slavko protiv motorizovanih brigada Crvenih Kmera i Crvenog Klera.

ARSENARSENAL
Arsen Venger i Bebe Arsenala nikako da uspiju u svom misionarskom projektu. Da na ostrvo donesu fudbal koji leprša umjesto onog koji odsijeca.
Brojni su razlozi. Štednja. Gradnja stadiona. Dugoročan rad i trud Vengera i Bore Primorca bez imperativa titula.
Meč protiv Aston Vile pokazao je suštinsku lepezu problema Arsenala i Vengera. Aston Vila je pobijedila sa dva udarca prema golu. I trećim, pred kraj utakmice. Bez Igre. Bez Koncepta. Aston Vila je igrala tipičan engleski fudbal. To je fudbal koji konstantno i uporno vuče suštinu seoskog loptašenja polugorštaka koji nogama, rukama i svim drugim dijelovima tijela idu na mjesto gdje se nalazi protivnik i lopta, kao američke rakete koje bombarduju Bagdad, Beograd ili Tripoli. Takav fudbal zahtijeva ogromnu fizičku spremu i oni je imaju. To se može nazvati Dopingovana fizička spremnost iako fizičkog prisustva doping-sredstava nema. Takvoj DFS Murinjo je u Čelziju dodao i određenu količinu kolektivne agresivnosti i motivacije i postizao dobre rezultate. Kada je Murinjo otišao, vratiala se MUN-dominacija koja uključuje i filozofiju i koncept u takvu igru i od velikana na ostrvu najmanje primjenjuje gorštačko loptašenje.
Dakle, i Mančester teško prolazi pored takve mješavine koja je Igru pretvorila u agresivno loptanje. A kamoli nježni Arsenal.
Ovogodišnja pozicija Arsenala na tabeli je veliki uspjeh. Bez obzira što je imao šanse i da osvoji titulu. Barem se u pojedinim fazama ta mogućnost pojavljivala. Igrao je u nekoliko jakih takmičenja istovremeno. Doduše, kao i drugi. Ali sa timom koji je mlad, neiskusan i neiskvaren i koji još do kraja nije izgrađen.
Kolika je muka izgraditi tim u takvim uslovima pokazuje slučaj Aršavina. Nikako da se ustali u ekipi i da počne da pokazuje sve što zna. Tim oko njega se stalno mijenja a pri tome glavni igrači Fabregas i van Persi skoro nikada ne igraju istovremeno. A kad se to dogodi onda je Aršavin povrijeđen.
Povrede su katastrofalna posljedica gorštačkog ostrvskog loptašenja. Igrači koji preferiraju tehniku su mekani igrači. Njihov start na loptu i kretanje, kao i ponašanje u duelu nije začinjeno punom snagom. A skoro nikad se ne povređuje onaj ko ide punom snagom.
Drugo bitno obilježje ostrvskog fudbala je sudijski kriterij koji se podsvjesno diže u gruboj igri. Kod dva gruba tima, i jedan i drugi, igraju „muški“. Prekršaji se manje kažnjavaju. Tek kad jedan tim igra izrazito tehnički, prekršaji onog drugog su vidljiviji i to više nije „muški“ nego obična grubost. Ali sudijski kriterij je već formiran i teško se spušta.
Pri tome i Arsenal pravi greške jer često, ponešen igrom, ulazi u nadmetanje u trci, grubostima ili u nadloptavanju pa ko ju ugrabi. Protiv Aston Vile su igrali potpuno pogrešno. Sto puta su centrirali u šesnaesterac mada nemaju nikakve šanse u skokovima, čak ni kad je ušao Niklas. Kada su spuštali loptu na zemlju i igrali kraćim pasom, dolazili su do gola.
Arsenalu za praktikovanje njegove igre nedostaje nekoliko elemenata:
• Dosljednost. Čak i kada se gubi, od vlastite filozofije igre se ne odustaje. Barselona je u tome otišla najdalje. Naročito je to pokazivala prije Gvardiole.
• Na sredini terena Arsenal mora imati tri genijalca koji će diktirati tempo, ne srljati, odlagati loptu kad moraju, umarati krkane i mesare koji igraju presing, izbjegavati vertikalne centaršuteve koji se najlakše saniraju... Arsenal to nema i nije uspio oformiti brigadu za sredinu terena. Kad ne igraju Fabregas i van Persi, iako ovaj drugi nije sredinaš, stanje je veoma loše.
• Odbrana mora biti fleksibilna da otkloni sve prijetnje. U Arsenalu se odbrana često svede samo na dva igrača i golmana. Zato je i Aston Vila onako lako dala dva gola iz ničega. Igrajući tako, Arsenal je izgubio najmanje tri utakmice, dakle, devet bodova, u ovoj sezoni. Dabome, da nema ništa gore od Daije, ali da je pobijedio, danas bi titula bila na dohvatu.
• Arsenalu nedostaje kontinuirana odgovornost, u toku utakmice i u toku prvenstva. Kolektivna i individualna razigranost, koja često dovodi do pasa ili poteza viška pred samim golom, mora se žrtvovati radi razigrane efikasnosti.

KO NE SHVATA PREOKRETE?
Srbi i Republika Srpska nemaju s kim da razgovaraju u BiH. Hrvati takođe. To što razgovaraju i politički sarađuju međusobno, znak je istog.
Unitarni Skadar na Bojani, Sarajevo, već deceniju i po odbija da razgovara sa sastavnim dijelovima BiH i sa drugom, ljepšom, polovinom Federacije.
Sada, kada je Cara dotjeralo do Referenduma, odnosno Refrendum dotjerao do Cara, najveća spoljnopolitička vlast Evropske unije, Ketrin Ešton, potegla je do Banjaluke. Otkako je ovdje bila Medlin Olbrajt, nije važnija noga kročila u Mrsku Četničku Luku.
Naivci, Lakireri, špahtl glajh majstori, Unitaristi, Miljackaši, Državičari, Sarajmaheri, Iskorišteni Visoki Predstavnici, Laki intelektualci, Sadistički posmatrači, Lijanović-Janjičari, Čavić i Ivanić, preciziram, Istriveraši, Platformaši, Dva Bošnjačka Člana P... predstavljaju ovaj događaj na najvišem nivou, uglavno, na dva načina.
Jedni dodaju neodoljivu mirisnu notu mazohizma sa glavnom niti storije u kojoj je, Oprosti mi Ketrin, Baronica Ešton, zaskočivši se, strgla šubaru sa Dodikove glave i zgazila je Severininom štiklom uništivši i četiri kokarde koje su blještale umjesto se sa šubare drmaju kao cveće i kao što doliči. Dodik je definitivno izgubio a izgubila je i Republika Srpska. Ivanić, prvi Lagumdžijim pik na Draftu Doma naroda, kaže da Dodika niko više nikad neće shvatati ozbiljno. Da, Ketrin nije imala hrabrosti da to lično kaže Dodiku pa zamolila Ivanića da mu to saopšti.
Drugi pokušavaju da zamažu oči. Makar i balegom. Incko River važno saopštava da je najvažnije da je Dodik odustao od referenduma, da ne mora on da ga povuče. Sve ostalo je manje bitno. Kao da mi ne znamo da je njega poslalo u Savjet Bezbjednosti da bi Ketrin Ešton došla ovdje i promovisala dijalog i detant.
I jedni i drugi ne shvataju da je dolaskom Ketrin Ešton nastupila Nova era za BiH. Ali to ne znači i da će joj se do kraja i dogoditi.
Brisel, EU, odnosno Ketrin Ešton je upravo u Banjaluci promovisala Republiku Srpsku kao stranu potpisnicu i stranu tvoriteljicu BiH. Njih troje su upravo u Banjaluci priznali dejtonsku samostalnost Republike Srpske u BiH. U okviru BiH.
Kao što je u Republici Srpskoj Referendum glavni junak cijele storije, a ne referendumsko pitanje, ovdje je Republika Srpska glavni junak. A ne Referendum.
EU i Ketrin Ešton su sa Banjalukom promovisale razgovor a ne panjkanje na Ist Riveru. I na Miljacki. Srbi Fašisti. Srbi Separatisti. Kao da se na Blaknu ne zna ko je sepratist republjik, ko bjelogardejac a ko crnohandžarac.
Mogao je i Visoki predstavnik sa Republikom Srpskom da vodi razgovor. Važna je tema. Ali Sarajevska sila je čudo. I još podupru Neke ambasade. Pa se osile. Zapute se u Stambol River, da Ferman ujagme. Traže Kurban. Glavu. Sankcije. Izolaciju.
Ta nova era je u ovoj fazi samo pokazna vježba. Od Sarajeva, političkog, i od bošnjaštva, političkog, zavisi da li će prihvatiti dijalog i razgovor. I sa Republikom Srpskom i sa Hrvatima u Federaciji. Ponešto zavisi i od Federacije koja, ako riješi svoje probleme neravnopravnosti i nenacionalnosti, odnosno jednonacionalnosti, treba da zauzme mjesto strane potpisnice i strane tvoritetljice, kao i Republika Srpska.
Nova era zahtijeva i novu ekipu. Kada onakav Real mora promijeniti ekipu, i Miljacka Rejsing Tim zahtijeva obnovu. Ekipa čije glavne zvijezde čekaju kad će Brisel za njih uraditi posao, pošto je umro Holbruk, umro Alija, stradao Binladin, kad Ohaer a kad Ist River, mora da se rasproda u staro gvožđe.
Ovdje godinama govorim da bošnjačka politika treba ljude koji imaju realne političke koncepte u interesu Bošnjaka, a ne u interesu Nešto mi se Travnik zamaglio i Maglovite Države za Unitariste, hrvatska politika je u zadnji čas dobila takve ljude, ili će se Naseobina raspasti.
Nisam optimist ni sada. Kada im je Ketrin pokazala da treba biti fin. Sudeći, barem, prema plitkim reakcijama, ocjenama i jetrvskim analizama banjalučkog susreta na najvišem nivou.

ПОРАЗ ИСТРИВЕРАША
Четири највећа губитника блиц-процеса Додик-Ештон, Иванић, Чавић, Лагумџија и Инцко, покушавају спасити позицију празним страховима и паролама.
Чавић и Иванић настоје пошто-пото доказати пораз Републике Српске. Чавић је још једном показао да никада неће научити ништа о политичким процесима јер цитира моје и Додикове изјаве од прије четири дана, што је у оваквим догађајима једнако дуго као четири године у обичним. Осим тога, те изјаве нису супротне данашњем ставу да за сада нема потребе за референдумом.
Иванић опет сије празне страхове о увођењу Врховног суда, који би сигурно већ био у пуном погону да је он остао на власти. Иванић је досад само показао да не умије сачувати ни своју партију а жели да паметује о очувању Републике Српске. Након његове суморне ере распродаје Републике Српске, све изгледа као добитак.
Златко Лагумџија фалсификује разговоре са Кетрин Ештон и покушава да спаси братију са којом је нелегално и нелегитимно издејствовао власт у Федерацији и многим жупанијама. Он, као лажни и лоши портпарол госпође Ештон, саопштава да је у Бањалуци подржан Валентин Инцко што је потпуно промашена тема.
А Валентин Инцко се разбацује паролома о томе како је ЕУ порпуно опредијељена да се поштује Дејтонски споразум, онај исти којег су он и његови претходници извитоперили у многим сегментима, све до потпуне нефункционалности и парализе БиХ.
Након данашњег билатералног сусрета Брисел – Бањалука, јасно је да су четири актера сумрака испали из колосијека. Неки раније, неки ту скоро, на Ист Риверу. Прави губитник је Златко Лагумџија јер покушава лажним и магловитим паролама, о одјељцима из приступних преговора и слично, остати изнад површине. И, успут, бацити појас за спасавање свом кооперанту Инцку. Али највећи губитник је Валентин Инцко јер је имао само толико храбрости да умјесто њега Инцкозборац буде извјесна Радетићка. Он, пак, разговоре у Бањалуци покушава преворити у пристанак о поништавању одлуке.
Четири губитника дјелују асинхроно. Не ради се, дакле о удруженом злочиначком подухвату. Већ о појединачном интересном синдикату.
Вриједности које остају након разговора Додик – Ештон, свакако су:
• Силазак Брисела у Бањалуку. Први пут у новијој историји.
• Први пут обављен дијалог о некој постдејтонској неуставној и наметнутој институцији.
• Након што ју је Инцко промовисао у Савјету безбједности, Република Српска је постала равноправан партнер Европској унији.
• Сарајево је, као главни град и политички центар БиХ, остало потпуно изван игре.
• Бошњачке странке су остале без плијена којег су очекивале и на којег су навикнуте.
• Високи представник није био ни у задњој клупи што се може протумачити као његов коначни пад. Лагумџија и Истривераши су га, чини се, свјесно жртвовали. Умјесто да он отвори дијалог са Републиком Српском, о тим такозваним заједничким институцијама, и тако уведе и БиХ и међународну заједницу у нову еру, интеграцијску и партнерску, на принудни пут је морала Кетрин Ештон.
• Пошто је блиц-процес договаран поподне и ноћу, прије самог састанка, јасно је да је Ештон спријечила авантуризам Истривераша који је могао означити крај БиХ и експлозију тог ескпрес-лонца. Због чега ја, дабоме, нисам сретан.
• Могуће је да је ово висибаба и каћун Европског прољећа у БиХ. Умјесто гвантанамско-колонијалног јесења. Али сигурно није навијест убрзања интегративног пута БиХ у ЕУ. Не треба се заваравати.
• Референдум остаје Чернобил Охаера. И овај, ако се Суд и Тужилаштво реформишу по захтјевима Републике Српске. Али и сваки будући, јер је преседан већ ту.

SRETNO-BOSANSKA ŽUPANIJA
Odlazi i Srednja Bosna. Sretno.
Bošnjačke stranke, i Restlovi, formirali su vlast u Srednjebosanskoj županiji. Novost je što su i ostale sarajevske stranke ušle u lešinarski rezervat.
Taj događaj ne treba shvatiti kao iznenađenje ali ga treba označiti jasnim markerima:
1.
SDP, kao vodeća bošnjačka stranka ideologije Torbe i Države, odustala je od BiH i formiranja vlasti na nivou BiH. Došli smo do zida jer Dodik i SDS predlažu ubrzanje formiranja zajedničkih institucija. Sarajevski Politički Krug o tome ne zbori.
2.
Umjesto Države za Čovjeka, ili umjesto Cjelovite BiH, ili umjesto Jednog Glasa za EU, na sceni je najobičniji teritorijalni grabež. Županije i kantoni najednom dobijaju važnost koju kod bošnjačkih stranaka nikada nisu imale.
3.
Bošnjačke stranke, predvođene Esdepeom, žele prigrabiti vlast na svakoj teritoriji na kojoj se to može izvesti i tako spriječiti da se nit iznošenog džempera para dok ne dotjera cara do duvara. Očito je HNS shvaćen kao opasnost. Lešinarskim teritorijalizmom se nastoji spriječti nacionalni i legitimni teritorijalizam.
4.
HDZ BiH i HDZ 1990 su sada kažnjenici jer su odbili da igraju ulogu Naših Hrvata, odnosno ulogu Lijanovića, Jurišića, Pudarića, Desnice i Karoline. To znači da bi katastrofalna greška bila da su ušli u vlast na osnovu ponuda i kombinacija sarajevskih ambasada i Esdpea.
5.
HNS će nakon ovakvog razvoja događaja dobijati sve više zaokruženo teritorijalnih, autonomnih, ujedinjujućih izvršnih i uopšte vlastničkih prerogativa a stanje u i oko federalnih javnih instituta će se zaoštravati. Ko koga pljačka.
Postavlja se bodiočno pitanje:
Šta, usamljen, radi Incko u svoj vjetranjačarskoj borbi, po svijetu, za teritorijalni integritet, suverenitet i cjelodržavnost dok se time više ne bave ni okorjeli sarajevski unitaristi koji su krenuli u bezočni i neutemeljeni obračun sa Fašistima Srbima samo da bi, vještački, pomogli Incku i da bi prikrili proždiranje kantona.
Tri računa za Pedeve, o kojima govori ministar finansija Tegeltija i Vlada Republike Srpske mogu biti dobar putokaz i odgovor. Dok Sarajevski Politički Krug grabi teritorije jednu za drugom, ne pazeći na ravnopravnost niti na one sa kojima tvori Federaciju, besmisleno je baviti se zajedničkim institucijama i nadležnostima. I njegovati ih.

BRAĆA ZUKORLIĆ I VASKOVIĆ
Kakve budale hodaju svijetom.
Čovjek se u mladosti čudi ljepotama. Kako sam stariji, sve se više čudim budalama.
Muamer Zukorlić X5, vjerski vođa muslimana iz Pizde Lepe Materine, odnosno srbijanskih ostataka nekadašnjeg velikog Carstva Sandžaka i Cijelog Smedereva, izjavio je nekidan, da će, kad On dobije autonomiju, taj Kandžas biti raj kao Monako. A on će, dodajem, biti Princeza od Monaka.
Ali nije to najvažnija karakterna crta Mua Zukija.
Najvažnija je, i najbjelja, najblještavija, činjenica da se i on vozi u Beloj Ikspetici. U kraju gdje je Srbija zatrla sve živo, tako kaže, pa narod nosa poderane fesove koje su miševi izgrizli još u vremenu kada je tuda vršljao Svetozar Vukmanović Tempo, direktno poslan od Tite. Kada su jednog mlađeg seljanina pitali šta znači BMW, a to isto piše na džipu Mua Zukija, on je, kao da se radi o H2O, ispalio: Bem ti vareniku.
I na registraciji je, pored zabezeknutog dvoglavog orla, napisao mufty. Iz bezbjednosnih razloga. Jerbo, Karadžićevi, Šešeljevi i ostali četnici dobiju broj registracije i onda postave eksloziv. Ovako, kad piše mufty, miran je Mua Zuki.
E, ta scena kada se Mua Zuki vozi u Ikspetici ista je kao i scena kada se Vasković, bujne kose, pošto nema turbana, vozi na oklopnom transporteru. I u jedoj i u drugoj sceni narod, kao pozorišna kulisa, hoda poderanih dimija i fesova. I u jednoj i drugoj sceni teroriše se običan čovjek. Knjiga je ista. Mijenjaju se samo glavni junaci. Orić, Vasković, Zukorlić... jednak je teror i Reci ovo ili ode glavuša kao i Živjećemo kao u Monaku.
Muamer Zukorlić je već sada neborojeno puta demonstrtirao činjenice koje potvrđuju da se radi o konstanti provincijalnog primitivizma u vrtlogu velikih događaja. Kao što je i Vaskovićevo ispinjanje na oklopnjak bio pokušaj da se sa dna vrtloga i objetivne svoje mjere, izdigne na površinu događaja koji ga nadmašuju, tako i Zukorlić pokušava da iz memljive džamije, u vrtlogu događaja današnje istorije, pokušava da se izdigne na površinu i uzme vazduha nezaslužene važnosti. Njegov mali um, mali kao i Vaskovićev, njegovog brata po provincijalizmu, odlučio je da ta disaljka bude BMW.
I takvog čovjeka je neko htio u Sarajevo. Umjesto reisa Cerića. Čime su ponizili muslimane BiH. Kao što su takvog provincijalca Vaskovića doveli na Feudalnu javnu, jadnu, TV i tako ponizili poštene pretplatničke obaveznike koji plaćaju i gledaju to balegište.
Galerija takve braće Vasković/Zukorlića iscrpljena je u bratskim krvoločnim ratovima na području bivše SFRJ. Ali, kadgod se oni danas pojavljuju treba znati da se radi o rukavcima i staračama vrtloga koji su uskomešali prašinu, pljevu i otpad uopšte iz kojeg su se na površinu peli Vaskovići i Zukorlići.
Protežiranje Zukorlića kao Mufti muslimana, pouzdan je znak da muslimane, njihovi, drže i dalje u getu. To radi i Tunjo Filipović koji ovih dana u autorskom tekstu veliča Islamsku zajednicu i Merhamet navodeći da opstanak muslimana zavisi od njihovog strpljenja da trpe i čekaju i od te dvije organizacije.
Pogrešno.
Opstanak i razvitak muslimana, kao nacije, vjera se osigurala, zavisi od političkih organizacija. Te organizacije moraju da uobliče realan politički interes, i dugoročan i kratkoročan. Bauljanje od ambasade do Zukorlića, od pisma Hitleru do uzdanja u Bajdena, od Žrtvovanja mira do Države, neće pomoći.
Takvi kao Vasković, ne prave novinarstvo. Oni prave samo budale. Takvi kao Zukorlić ne prave državu. Oni prave samo budale.

KO BOS PO IST RIVERU
Kako je, dakle, prošao Visoki Bosančić u liku Predstavnika, pred Savjetom bezbjednosti UN, na Istočnoj Miljacki.
Otišao je tamo s sepetom laži, naramkom starih i izlizanih formulacija, uhomilnih stereotipa o Ogavnim Srbima i Republici Srpskoj. Otišao je tamo sa podmuklim kvalifikacijama da Republika Srpska krši dejtonsku i teritorijalnu zakonitost BiH, prikrivajući tako svoje, i drugih Visokih Bosančića, antidejtonske i neustavne djelatnosti, sve do posljednje u vidu Oktroisane Vlasti Federacije koja se može nazvati Proinckovo Namjesništvo.
Shvatajući da zadnji ćirin vagon nezaustavljivo mili sa perona u Podlugovima i odnosi instituciju koja je pojela Ovu zemlju i doprinijela da je se pretvori u Naseobinu, Incko je pokušao da i od Savjeta bezbjednosti izdejstvuje retrokativnu podršku za sve svoje i svojih prethodnika, odluke, zakone, oktroide, kolonijalide, diktatorijume i pravno krvološtvo, kako bi sve to ostalo u temeljima Stvora BiH i poslužilo za dalju unitarizaciju tokom pristupa EU i NATO nakon čega bi se ovdje pojavila, jednog dana, Islamska Republika Bosna.
Neki su ga podržali. Neki nisu.
Da je mene pitao, rekao bih mu šta će biti. Prvo bih mu rekao da ne mora ni da ide na Ist Miljacku.
Ali, da vidimo kako ga je podržala Amerika. U liku Zamjenice američke ambasadorke u UN.
"Danas se temelji povijesnog Dejtonskog sporazuma dovode u pitanje prijeteći da unište brojne uspjehe koje je zemlja ostvarila. Sjedinjene Države pozivaju strane da poduzmu apsolutno svaki mogući napor i zajednički prevladaju etničke i stranačke linije razdvajanja, da bi se održali mir i stabilnost. Sjedinjene države još jednom potvrđuju punu podršku instituciji visokog predstavnika“, kazala je Di Karlo, prenosi VoA.
Prva rečenica je veoma neodređena i ne odnosi se ni na koga. U drugoj rečenici SAD pozivaju STRANE da prevladaju etničke i stranačke linije. Dakle, ne kaže Rozmari “entitetske” jer upravo entitete i poziva pošto su oni u Djetonskom sporazumu “strane”. Sjedinjene države još jednom potvrđuju punu podršku INSTITUCIJI VISOKOG PREDSTAVNIKA. A šta bi drugo rekla, ta inistitucija je dio Dejtonskog sporazuma. Nije podržala Visokog Incka. A nije mogla ni reći da ga treba razgaćiti, previti preko vrljika i ispucati mu guzu mokrim konopcem od lijeskinog lika.
"Nedavni zaključci Narodne skupštine RS-a predstavljaju fundamentalni izazov Dejtonskom sporazumu, i najozbiljniji i uznemirujući smjer akcija kojim RS krši taj sporazum. Ove akcije u pitanje dovode spremnost RS-a da poštuje vladavinu prava, i put BiH k Europskoj Uniji te ekonomskom oporavku“.
“Fundamentalni izazov”, “Uznemirujući smjer” i “Dovode u pitanje spremnost” nisu konačne ocjene podrške Valentinu Incku nego čas anatomije kakvih je, u pogledu Stvora na stolu za seciranje u proteklih 15 godina, bilo neizbrojivo. A put ka EU i ekonomskom oporavku su toliko onostrane kategorije da je teško razumjeti o čemu bi se tu trebalo raditi.
"Visoki predstavnik ima našu punu podršku u osudi nezakonitog dovođenja u pitanje njegovih ovlasti, a isto će tako imati i našu punu podršku u koracima koje poduzme kako bi se poštovao Dayton i obranili i sačuvali suverenitet i teritorijalni integritet BiH. U procesu smo i sami razmatranja naših vlastitih mjera kojima bismo podržali i zaštitili Dayton i institucije BiH, ako to bude potrebno“.
Dakle, SAD, Rozmari di Karlo, kaže da Incko ima punu podršku u osudi i u koracima koje preduzme. To znači da je odgovornost njegova. Podršku je imao i prije nego što je stupio na dužnost. Ali se dodaje: Očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Nije rečeno: Povodom Refrenduma. I ključno pojašnjenje: I sama Amerika je u procesu razmatranja vlastitih mjera. Ako bude potrebno.
"Sjedinjene Države su u potpunosti odlučne da se ispoštuje Dejtonski sporazum, u potpunosti podržavaju odluke visokog predstavnika, i nadaju se i dalje da će lideri u BiH konačno ostvariti konsenzus kada je u pitanju obrana, ustav, i druge reforme neophodne za mir, stabilnost i članstvo BiH u EU-u i NATO savezu“.
Ovaj gornji pasus je samo refren.
Jasno je da Valentin Incko nije dobio nikakvu podršku nizašta.
Zaključujem da je to bio oproštajni pjev Visokog Bosančića.
On će, vjerovatno, iz uvredjenosti i iznenadjenosti, poništiti Odluku o Referendumu i tako izjaviti da neće više da se igra, zatražiti svoje krpice i otići u legendu.

DŽELATI MIRA
Prirodno je da je čovjek u ratu krvnik. Rat je prirastao čovjeku. U rat se, barem na ovim prostorima, ide kao na ladno pivo. Dio ratnika postaje nemilosrdan i to je razumljivo. U svakom zanatu ima vrhunskih majstora. Krvništvo je domet kome se teži. Neki su krvnici zbog straha, neki zbog prilika, neki zbog mržnje s kojom spavaju, jedu, hodaju i žive. Rat je veliko takmičenje u kome svaka nacija traži svog krvnika. To je beskonačan rijaliti.
Krvništvo u miru znak je ozbiljne poremećnosti. I pojedinca i kolektiviteta.
Već više od deceniju i po Političko Bošnjaštvo, Bošnjačko Sarajevo i pripadnici Sarajevskog Političkog kruga, ispoljavaju i razvijaju krvništvo prema Srbima. Dželatstvo, da me bolje razumiju.
Najnoviji Dželat jeste Željko Komšić, član Predsjedništva BiH koga su Bošnjaci izabrali da im bude sluga, izmećar, nadničar, nosač tuta i obavljač drugih prljavih poslova.
A najnoviji njegov prljav posao je optužba Srba da su nacisti i fašisti, da su protagonisti i autori regionalnog fašizma. "БиХ се сударила са злом фашизма и нацизма током 90-тих година које је настало у сусједству и ту је било ријеч о регионалном фашизму", рекао је Комшић као уводничар на сесији Асоцијације независних интелектуалаца Круг 99 о теми "БиХ се брани антифашизмом".
Da ostavim po strani etiketiranje onih koji su Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju razbili silom, podmuklo i ne pitajući nikoga ni zašta nego služeći stranim eksploatatorima koji su ih sada pretvorili u grcajuće dužnike ili besprizornike na dnu Eu sokaka, a samu BiH u pljuvaonicu Evrope nad kojom razni marginalci demonstriraju sjećanje na kolonijalizam, torturu i diktaturu, umjesto da su civilizovano i demokratski sjeli da razgovaraju i da se raziđu ko ljudi kad im je već
bog bio dao Tita i ugled u cijelom svijetu.
Pomenuću samo muslimane, ili Muslimane, u čije ime zbori Komšić, da bi sutra imali koga da proglase i konretnim fašistom, kojima je Drug Tito i ona država, koju su, čim je izbila prilika, krenuli i oni da razbijaju i da otmu dio zemlje za sebe.
Ta zemlja ih je stvorila kao naciju. Omogućila im da musliman bude predsjednik Saveznog izvršnog vijeća, da bude na čelu Predsjedništva SFRJ... za tu zemlju su, uglavnom, ginuli Srbi.
Sada Željko Komšić, kao izabrani predstavnik Bošnjaka, koji su nasljednici Muslimana, Srbe naziva nacistima i fašistima. Njegov, priviđajući mu, nacizam i fašizam, došli su iz susjedstva. Trebao je reći „iz komšiluka“ da ga razumiju poslodavci, Izetbegović, Lagumdžija, Tihić, Silajdžić.
Mučno je slušati Jednog Izmećara kako za nacizam i fašizam optužuje one koji su učestvovali u ratu kojeg su izazvali njegovi poslodavci, njegovi komandanti, oni kod kojih je zaslužio Zlatnog ljiljana, oni koji su za Trulu Kobilu Bosnu žrtvovali mir.
Predstavnik Bošnjaka, Željko Komšić, pokušava radikalizovati i ubrzati ono što je program njegovog pokojnog poslodavca zbog čega je žrtvovao mir – Islamska geografija. On i oni misle da će koletivnim optužbama za agresiju, genocid, nacizam i fašizam, steći pravo da Bosnu prigrabe za sebe i da se riješi Srba i ostalih. Pošto su Hrvate u Federaciji već počeli tretirati kao ostale.
Takav pojedinačni i kolektivni politički um nije zaslužio da ima državu.
Postavlja se pitanje koliko Srbi mogu da trpe takve Dželate Mira. Dokle mogu izdržati da žive u istoj Poluzemlji, u istoj Naseobini, u istom Stvoru, sa onima kojima je sada već telal i besprizorni, iskompleksirani, zatureni i skrajnuti Željko Komšić.
„BiH se brani antifašizmom“. Tema Krugomšića 99.
BiH se više ne brani ničim. Onog trenutka kada je pokrenut raspad SFRJ pokrenut je i raspad BiH. Samo je ovdje išlo sporije zbog patriotskih malih i skeprimentalnih scena laži. Koje traju i danas, evo.
Čekao se drugi.

SARAJEVSKIM GOTOVANIMA:

ONO ŠTO NIJE

MOGLO OLOVKOM,

NEĆE NI METKOM
Zanimljivo odjekuje troglas Sarajevskog Političkog Kruga. Lagumdžije, Tihića i Izetbegovića II.
I kuća i baba gore a oni napadaju Luzi Arbur i zalažu se za jednu islamsku zajednicu.
Lagumdžija i Tihić su se obrušili na Baku Luiz ne pitajući se da li je možda ta ICG, Internacionalna krizna grupa, koju ona predvodi, u pravu. Ne pitajući se kako to da više od deset godina govori, po njima, kako treba a sada, najednom, govori pogrešno. Dođe vreme, sve se preokrene.
Tihić je saopštio, optuživši, prethodno Luiz da razbija BiH, da se SDA zalaže za jedinstvenu, cjelovitu i evropsku Bosnu i Hercegovinu - državu ravnopranih naroda i građana na cijelom njenom teritoriju. Zalaže se za multietničko društvo, vladavinu prava, borbu protiv terorizma i kriminala. Insistira na sankcioniranju odgovornih za ratne zločine i podržava rad institucija za provođenje zakona, prvenstveno Suda i Tužilaštva.
Lagumdžija, pak, gleda svoju guzicu i optužuje Luiz da je nešto slagala o njemu. Kao da nije dovoljno da on sam laže o sebi.
Izetbegović II je udrobio. Niko od nas neće razgovarati o trećem entitetu, nakon kraha H-Samoprave. Nisu mogli logorima, puškama i genocidom, kako misle, da je podijele, Srbi, sada olovkom. Zašto svi muslimani ne bi imali jednog reisa sa sjedištem u Sarajevu?
Dakle, na sceni je totalna konfuzija u političkim glavama Bošnjaka. Izuzimajući sitnog Srajevskog Torbara koji nema o čemu da govori, jer njegovo remek djelo, Platforma, ne govori ni o čemu, Tihić i Iztetbegović II su laboratorijski primjeri destruisanog političkog uma. Uma, koji pokušava predočiti politički koncept iz gotovanske posteljice koju su im ušuškavali i grijali međunarodni pumpatori i dadilje tokom dvadesetogodišnje promocije jednog političkog sloja u Državotvornu Žrtvu.
Taj koncept je papagajska domaća zadaća koju recituje Tihić. Cjelovita. Jedinstvena. Ravnopravnih naroda i građana. Konstitutivna na cijeloj teritorji, od guzice do potiljka. Znači, za ukidanje Republike Srpske. A o HercegHrvatskoj nema ni govora.
Taj koncept se uljuljao u toploj gotovanskoj posteljici pa dobija napad Nastavljača Nedjela Svog Babe, kao što pokazuje Izetbegović II. Islamska Geografija kao nastavak Islamske deklaracije. Reisocentričnost kao odgovor na potrebnu decentričnost i nacionalnu ravnopravnost. Njima nećemo dati da dišu a svoje ćemo okupiti oko Sarajevske Medine. Multietničko Sarajevo je zaslužilo da ima Reisa Velikog Dometa.
Sve, dakle, ono protiv čega je Tihić, a što piše Luzi Arbur, ono što neće moći olovkom jer nije moglo logorom, već se dogodilo. Dok su Gotovani Sarajevskog Političkog Kruga bili u toploj posteljici Državotvorne Žrtve, dogodilo se samo od sebe. Skoro sve je podijeljeno. Dok su se Državotvorci bavili Konstitutivnošću, Jedinstvenošću, Reformama, Srpskaranjem, Građaninarstvom i Gotovanstvom, BiH se raspukla.
Nije trebala ni olovka, moj Bakire.
Ono što nije moglo da se sastavi olovkom, neće se sastaviti ni metkom.
Eto, to se dogodilo sa Svijetom vaše Bosne, dok ste vi divanili u Sarambolu, malo sa ambasadorom, malo sa predstavnikom.

INCKO I PUMPATORI

PRIZNALI NEMOĆ
Odlaskom Valentina Incka, Visokog predstavnika, na Ist River, da pribavi podršku Savjeta bezbjednosti za svoje pravno i voluntarističko nasilje nad ustavima, nacijama i pojedincima u BiH, i nasilje drugih visokih predstavnika, višestruk je znak:
• Znak nemoći Visokog predstavnika i njegovog osoblja koje se bombastično naziva OHR,
• Znak da su visoki predstavnici, i ovaj a naročito najveći dio njih prije njega, uništili Aneks Dejtonskog sporazuma koji se odnosi na njih i njihove nadležnosti i potpuno razorili jedan od važnih segmenata koji je omogućavao funkcionisanje i samog Dejtona i same BiH,
• Znak da PIK nema više nikakave instrumente da nešto uradi u BiH jer nema ni stvarnog utemeljenja u bilo kom međunarodnom aktu,
• Znak da se ovdje ne može na neregularan međunarodni način zaobići Rusija i njen stav da se ne mogu primjenjivati Bonska ovlaštenja u Slučaju referendum i da Referendum nije protivdejtinski čin,
• Znak da se pojas za spašavanje, pošto su svi ovdje doveli do propasti svih mehanizama, sada traži od nenadležnog i nemoćnog Savjeta bezbjednosti,
• I znak da će ovaj potez sa pokušajem da se Republika Srpska, u Inckovom izvještaju potpuno neargumentovano, razapne na Sudnji Krst pred Savjetom bezbjednosti, samo produbiti krizu u BiH. Moja omiljena sintagma: Ubrzati raspad.
Incko i njegovi pumpatori, oni koji ga pumpaju na ovakve korake prema Republici Srpskoj i Srbima, pokušavaju da izvedu neviđenu internacionalnu obmanu. Mnogo veću od one sa oružjem za masovno uništenje Sadama Huseina.
Treba pogledati ovaj zahtjev Incka kojim nastoji na Kvrgana da natakne Savajet bezbjednosti:
“У том погледу, затражио бих од СБ УН да размотри изражавање пуне подршке Општем оквирном споразуму за мир, а нарочито суверенитету, територијалном интегритету и уставном оквиру БиХ, као и свим званичним актима од стране Високог представника, потврђујући да су ти акти донесени уз одобрење СБУН поступајући у складу са ауторитетом Поглавља VII Повеље УН.“
Incko navlači SB na suverenitet i teritorijalni integritet, koji u slučaju Referenduma nije sporran i sa njim nema nikakve veze a onda potura kukavičije jaje pokušavajući da izdejtstvje retroaktivne potvrde za svo nasilje i voluntarizam koje su izvodile budale od Vestendorpa, preko Ešdauna do njega samog. Time bi se sve to proglasilo odlukom Ujedinjenih nacija a ne kolonijalističkih divljaka u BiH.
Dvije stvari Incko, i njegovi pumpatori, treba da imaju na umu:
• Ruski ambasador je ovdje još jednom ponovio stav Rusije i praktično najavio Veto u Savjetu bezbjednosti.
• Republika Srpska neće odustati od referenduma.
Republika Srpska nema razloga da, usamljena, kakva je uvijek i bila, odustane od onoga u čemu ima podršku Rusije. Kao što taj luksuz sebi može da dozvoli Srbija. Srbija ima alternativne Stubove Spoljne Politike. Republika Srpska ima kao alternativu samo pokoravanje Sarajevu koje jedva čeka da joj navuče crni veo na ustavnu, političku i teritorijalnu poziciju u BiH.
Šta se može očekivati nakon izleta na Ist River:
• Atrofija Pika i potpuna podjela u tom fantomskom samoustanovljenom tijelu,
• Dalje odlaganje formiranja zajedničkih institucija na nivou BiH,
• Dalje produbljavanje nelegalnosti vlasti u Federaciji BiH,
• Rast upitnika nad drugim zajedničkim institucijama, osim takozvanog Suda BiH i takozvanog Tužilaštva BiH, koje, prividno, funkcionišu, kao što su UIO, TV, RAK…,
• Sve veće nepovjerenje između protagonista Sarajevskog unitarizma i pristalica Dejtonske ravnopravnosti i ustavnosti,
• Sve veće okretanje Hrvata sebi i svojoj teritorijalizaciji.
Kakva su moguća rješenja:
• Da svi ozbiljno ramotre ono što je napisala Luiz Arbur. Svi osim Republike Srpske jer o tim i mnogim drugim stvarima govorimo godinama. Ne vjerujem da je moguća neka međunarodna konferencija o BiH, ni brzo ni kasnije. A to znači povratak Trojnom Rotacionom Dejtonu.
• Da Valentin Incko vrati nadležnost nad finalom izbornog procesa u Federaciji CIK-u i drugim nadležnim legalnim tijelima.
• Da nakon toga podnese ostavku i ode.
• Da se OHR minimalizira i izmjesti iz BiH dok se ne vidi šta s njim uopšte, odnosno, dok se ne formira Partnersko Predstavništvo EU.
• Da Sarajevski politički krug, Divlji Zlatko, prije svih, prihvati činjenicu da postoje dvije Hrvatske Stranke bez kojih nema legalne i ustavne vlasti u Federaciji ali ni na nivou BiH.
• Da Parlament Federacije usvoji zaključak o tome da određeni oblik i stepen ujedinjenja županija nije akt protiv Federacije.
Sad, ako me neko pita kakva je realnost svega ovoga, moram da kažem da nije nikakva.

PROPAO DOGOVOR
KOD OHR KORALA
Izašli iz Ohaera šutke kao da prolaze kraj Turskog groblja.
Bilo bi najlakše sada politički likovati. Posvađali se. Prestrašili se. Razabrali da nisu u pravu.
Situacija je, međutim, u Bosni i Hercegovini, ozbiljnija od jednog Referenduma. Zabranom Referenduma, ili čak nemogućim odustajanjem od njega, ništa se u BiH ne bi riješilo. Zabrana nije svemoguća glet masa za pukotine, rasjede i odrone u BiH.
Pretežno dobro je stanje okarakterisala Luiz Arbur, predvodnica Međunarodne krizne grupe. A čak se i ta Grupa transformisala u odnosu na njeno početno protivsrpsko dejstvo u prvoj Lajonovoj fazi. Samo se Ohaer i PIK ne transformišu.
Luiz Arbur, smirena baka koju sam prje dvanaest godina upoznao u Hagu, potpuno suprotna od one bjeloglave šatjerke, nacrtala im je neke stvari. Jasno rekla da je federalna vlast nelegalna, da Ohaer i Incka treba odvesti nekud iz BiH. Ovdje usra i šefa i stanicu, valerišem ja.
U međuvremenu glupi portparoli Ohaera, pa i Incko sam, lansiraju tezu koje su se dokopali kao čamca sa Titanika – Ni jedan entitet nema pravo da se bavi državnim institucijama.
Pokušavaju na taj način da postignu nekoliko nedostižnih ciljeva. Prije svega, državne institucije i nadležnosti ne mogu biti samoniklice. Te institucije i nadležnosti, objašnjavao sam, mogu nastati samo dogovorom dva entiteta. Nema Visokog predstavnika. Nema Pika kojeg Dejton nigdje ne pominje niti ga je bilo ko ozvaničio, ustanovio i oformio. Nema čak ni Distrikta u tom dogovoru.
A usred svega – od čega se sastoji BiH. Ne sastoji se od državnih institucija i nadležnosti. Ako nema eniteta u toj raspravi, onda nema ničega. Nema BiH. BiH je Stvor koji postoji samo dok se entiteti dodiruju, dogovaraju i sarađuju.
U protivnom, to hoće Ohaer, Državne institucije i Državne nadležnosti raspravljale bi same o sebi. I bile nedodirljive.
Odlazak Incka u Vašington i Ujedinjene nacije može se okarakterisati samo kao nastojanje da se razvodni vrijeme i da se na neki način izađe iz cijelog referendumdum sukoba sa Republikom Srpskom u koji je uvučena cijela međunarodna zajednica na osnovu Gluvog Glamočkog koje su zaigrali Ohaer i Neke ambasade. Ili Neke ambasade i Ohaer.
Taj sukob je bespotreban jer je bespredmetan. Niko normalan ne može imati bilo šta protiv ovog eferenduma. Ljudi su svakodnevno u referendumu. Kad kupuju novine ili gledaju neku televiziju, i to je referendum. Izbori su referendum.
Osim toga, jasno je rečeno u raspravi u Narodnoj skupštini, i jasno je iz svega, da se ne radi ni o kakvom separatizmu, secesiji, rušilaštvu Stvora i slično što bi se moglo podvesti pod Dolje Dejton, Dolje BiH. To demokratsko mišljenje, koje se ne može zaobići i ignorisati jer ono postoji, žmirio Ohaer ili ne žmirio, više od 3.500 mjesnih odbora SNSD-a javlja sa terena da ljudi masovno podržavaju Dodika i skupštinsku odluku i da će i puzajući izaći na Referendum, osnažiće demokratiju u BiH. Ako BiH želi da je prihvati. Nakon tog mišljenja neće više neko moći da bulazni po Briselu i drugdje da političari ne rade ono što birači od njih očekuju. Nakon tog mišljenja neće više Barašin i Meddžida, i njihove udijeljene im institucije, biti zaštićeni srednjovjekovnim zidinama nedodirljivosti. Nakon tog mišljenja neće moći opstati zahtjev da se te nametnute institucije i nadležnosti, i sve druge, ikada retroaktivno unesu u Ustav. Nakon tog mišljenja biće jasno da je cijela ta djelatnost Ohaera rad na crno.
Ohaerovci i Pikovci su uvidjeli realnost. Am Amb je rekao da je situacija ozbiljna i da se mora dobro razmotriti. Ne vjerujem da je mislio samo na Referendum. Ali realnost im je i to da nema nikog u Republici Srpskoj ko je protiv Referenduma. Čak i Ivanić i Čavić srbuju po tom pitanju. Oni će prvi izaći na birališta i biti protiv nametnutih odluka. Znaju da ako sada budu protiv naroda, prdnuli su u čabrić do kraja života.
Ali, zanimljivo, šute i bošnjački lideri i Lider klana KJL, Komšić, Jurišić, Lijanović, Crna Torba. Pičke jedne. Što bi rekao Mihajlica. Čekaju da neko drugi za njih završi posao. Kao i u ratu. Kao i poslije rata.
Možda su i to uzeli u obzir Ohaerovci i Pikovci danas, kod OHR Korala.
Pa poslali Incka u Zemlju Džeronima. Moleći boga da se ne vrati.

INCKO LAŽE

O DRŽAVNIM NADLEŽNOSTIMA
Stiroporska je težina argumenata Incka, Lajčaka, Ohaera i Radikala međunarodne zajednice, protiv Referenduma u Republici Srpskoj o nametnutim odlukama visokih predstavnika, posebno o takozvanom Sudu BiH i takozvanom Tužilaštvu BiH.
Jedan od najvalidnijih argumenata, kojeg tako samo predstavlja Valentin Incko, jeste tvrdnja da Republika Srpska može da provodi referendum iz nadležnosti opštine i nadležnosti entiteta ali ne može da provodi referendum o pitanjima iz državne nadležnosti.
Ako izostavimo podsmješljivu konstataciju „iz nadležnosti opštine“ što je neosporno tvorevina sarajevskih kaldrmaški pravnika koji o Republici Srpskoj misle da je ne mogu smisliti, Inckova teza potpuno je neutemeljena i lažna. On obmanjuje javnost, znajući da običan građanin ne drži dejtonski sporazum i ustav pod jastukom i ne čita ga svaki dan tri pita za molitvu.
No, pođimo redom.
Ponovo ću navesti nadležnosti institucija BiH, dakle ne „državnih inistitucija“ niti „institucija države“.
Članom III Ustava, propisano je da su „u nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine slijedeća pitanja:
1. Spoljna politika,
2. Spoljnotrgovinska politika,
3. Carinska politika,
4. Monetarna politika kao što je predviđeno članom VII (napomena: Centralna banka BiH),
5. Finansiranje institucija i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine,
6. Politika i regulisanje pitanja imigracije, izbjeglica i azila,
7. Provođenje međunarodnih i međuentitetskih krivičnopravnih propisa, uključujući odnose sa Interpolom,
8. Uvođenje i rad sredstava za međusobne i međunarodne komunikacije,
9. Regulisanje saobraćaja između entiteta,
10. Kontrola vazdušnog saobraćaja.
Jedino što se može povezati sa sudstvom i tužilaštvom jeste Tačka 7. Ali ona govori o provođenju propisa a ne o sudskoj i tužilačkoj djelatnosti kao predmetu zajedničkih institucija BiH.
Kako bi sudstvo i tužilaštvo moglo postati osnovna djelatnost neke zajedničke institucije?
Tako što se, osim deset pobrojanih nadležnosti zajedničkih institucija, nisu oni u Dejtonu svi bili budale, pjanci i divljaci pa zato i nisu napisali „nadležnosti Bosne i Hercegovine“, mogu i druge nadležnosti „dići“ na nivo BiH ali zajednička institucija koja bi se formirala za tu djelatnost je stvar dogovora dva entiteta.
To je izričita odredba u Dejtonskom sporazumu, odnosno njegovom ustavnom aneksu.
Da bi neko mogao da preuzima ingerencije Dogovora dva entiteta, neko mnogo jači, odnosno strane potpisnice, garantne potpisnice i svjedoci, moraju da izdejstvuju ukidanje takve odredbe o Dogovoru dva entiteta i da je prenesu na Incka, Picka i ili drugu Pizdu materinu. Međutim, to je međunarodno-pravno praktično nemoguće učiniti. Dejtonski dogovor je dogovor i strana i tvoraca i velikih sila ali i dogovor u tadašnjim međunarodnim, regionalnim i lokalnim uslovima a oni se više nikada neće ponoviti pa je potpuno nerealno očekivati neke eventualne pristanke na tako nešto.
Jasno je da usvajanje nametnute regulative o takozvanom Sudu BiH i takozvanom Tužilaštvu BiH, i VSTS, i tsl, u Parlamentarnoj skupštni BiH, nema snagu Dogovora dva entiteta niti se tako može smatrati. Jer, nadležnost parlameta ne može da bude nešto što ne postoji kao Dogovor dva entiteta, dvije strane potpisnice i tvoriteljice BiH. Tek kada entiteti dogovore izmiještanje svojih nadležnosti na nivo zajedničkih institucija delegati iz entiteta dobijaju mogućnost da kao Predstavnički dom PS BiH mogu donositi zakonsku regulativu o tome. Prethodno, te odluke trebaju potvrditi i entiteske skupštine.
Dabome, da mnogi ne znaju o čemu govorim jer dosad takve procedure nije bilo ni u pokušaju.
Bonska ovlaštenja, kakvegod oktroisane strukture bila, samo su voluntaristička narcisoidna kolonijalna parajusticija i ne mogu poništiti odredbu Dejtonskog sporazuma, odnosno njegovog ustavnog dijela, odnosno Ustava BiH, o Dogovoru dva entiteta.
Dakle, nije moguće uspostavljanje zajedničkih institucija mimo Dogovora dva entiteta i nije moguće na bilo koji drugi način. Pa ni odlukama visokih predstavnika.
Valentin Incko, dakle, laže javnosti Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske, o postojanju državnih nadležnosti ili nadležnosti države. Ne postoji ni jedna ni druga vrsta nadležnosti. Pa ne postoje ni uslovi za formiranje tih omrznutih zajedničkih institucija koje spori Republika Srpska.
Umjesto da se odmah o tome otvori rasprava, pojedini eurokrati, sitnijeg zrna, podstanarski smješteni u BiH, govore o tome kako će se ta oblast regulisati u procesu pridruživanja BiH EU. Ne lipši magarče dok trava ne naraste.
U najčistijoj i najpotpunijoj nadležnosti Republike Srpske je rasprava i izjašnjavanje o svakoj zajedničkoj instituciji u okviru Deset Nadležnosti Dejtona. A naročito o onima koje su neregulanrnim, neustavnim i nasilničkim putem proglašene za tako nešto.
U skladu sa tim, Incko nema nadležnosti ali može poništiti odluku o referendumu. Koja, onda, nema nikakvu pravnu snagu.
Visoki predstavnik, po Dejtonskom sporazumu, njegovom odnosnom aneksu, kojeg je potpisala Republika Srpska, nema nadležnosti da poništava odluke entitetskih parlamenata o nadležnostima entiteta i parlamenata koje nisu izričito svrstane u gorepomenutih deset, pa, dakle, automatski pripadaju entitetima.

INCKO NA LJUTOJ VATRI
Izgleda da je Incko postao arheolog. ČitavBon je prekopao kako bi pronašao Bonska ovlaštenja protiv referenduma. Ali tamo se, pouzdano znamo, ne govori ništa o Referendumu. Jer kada su donošena Bonska ovlaštenja, u vlasti Republike Srpske niko nije smio ni da prdne protiv međunarodne zajednice i nije bilo ni pomisli na takav ohaerohulni čin. A ni u Federaciji. Inače bi oni podržali te slobodarske težnje Manjeg Dijela BiH i usprotivili se Antireferendum ovlaštenjima. Federaciji i Sarajaciji Referendum je u krvi.
Zna to i Incko, bez obzira što ga izvjesni faktori pune visokim naponom naizmjenične struje, sad protiv Republike, sad protiv Srpske. Stoga i nekako bojažljivo prijeti. Te, kad dođe Lajčak, te kad ode u Brisel, te kad dođe Picko...
Bez obzira na haotičnost i jalovost Ohaera i njegovog Visokog osoblja, primjetne su faze u kupovini Antireferendumskog vremena. Očito je da Ohaer, Visoki predstavnik i Radikalni dio međunarodne zajednice, nemaju valjan, pravno i ustavno utemeljen, odgovor. Da imaju, Klub Bošnjaka bi tražio zaštitu vitalnog nacionalnog interesa pred Ustavnim sudom.
Incko & co kupuje vrijeme očekujući da će Republika Srpska načiniti neku balvansku antidejtonsku grešku pa da im se olakša posao.
Jasno je da i od PIK-a nije moguće očekivati čuda. Jer, ambasador Rusije je već izrekao svoj glas. Onda to viče nije PIK nego PIK Minus.
U prvoj fazi, Incko & co su lansirali tezu kako je ostalo još malo vremena, samo koji dan, da Oni u Republici Srpskoj povuku svoju odluku. Tako bi obraz Ohaera, Incka i drugih bio čist a Republika Srpska i Dodik bi potpisali trajnu kapitulaciju.
U drugoj fazi, prijetilo se sankcijama. Te, zabraniće putovanja. Te, blokiraće imovinu. Baš sam se prepao jer sva flota na Lamanšu je u mom većinskom vlasništvu. Ako blokiraju, propao sam.
U trećoj fazi, danas lansiranoj, zavrnuće uši i liderima stranaka koje podržavaju SNSD i Referendum. Tako bi se trebalo uzdrmati političko jedinstvo i pronaći neki mogući srpski Lijanović i Jurišić. Ivanić se već kandidovao. Predlaže da se svi malo povuku nazad. Svi. Kao da je Ohaer nekud išao. On može da se povuče samo u malo manju neustavnost.
To je tipičan poluamaterski scenario pokušaja razaranja javnog mnijenja i njegovog pretvaranja u amorfni konglomerat neopredijeljenosti, poljuljanosti i ravnodušnosti. U tome se koriste i domaći mediji kojima javnost vjeruje i na koje je navikla. Primjetno je da se izbjegavaju proskribovani crnotalasni sudnjedanski ekrani. Stvara se pritisak neprestanim pitanjima: Šta ako bude sankcija, Kako će SNSD reagovati, Kakvi će potezi uslijediti... Time se sankcije predstavljaju svršenim činom. I poništavanje odluke Narodne skupštine. Javnost treba da primi upravo takvu činjenicu i da sankcije koje bi, eventualno uslijedile, i poništavanje, budu primljene sa poluodobrenim očekivanjem, da se javnost nagrize sumnjom da od Akcije referendum nema ništa, Oni su jači, Znao sam ja da od toga nema ništa. Onda bi uslijedio pritisak Srba Ivanića i Čavića, sa pokličom: Jesam li rekao da Republika Srpska ne treba da se igra. Znamo svi šta javnost misli o referendumskom pitanju. Osim što smo Čavić i ja protiv i uzdržani.
To nismo znali, STJ.
Međutim, o Referendumu je sve rečeno. Nema nepreglednih krivina. Nema rezervnih poteza. Jasno je šta će biti potezi Republike Srpske.
Neki su naznačeni a neki su već demonstrirani.
Predlažem da neko, povremeno okrene Incka. Da ne pregori na toj vatri koju neprestano raspaljuje.

POMAMA BIN LADEN
Jedan običan kukavac. Kukavica. Krio se u vili i pružao otpor. Kako se Sadam Bin Husein predao ko čovjek. Sa rukicama naprijed. Kao krtica kad greškom izbije iz krtičnjaka. Još je imao oružje za masovno uništenje. A Osama samo kalašnjikov i to takav da ga niko u Našem ratu nebi uzeo ni pod noge a kamo li u ruke.
Osama Bin Laden je bio jedan od najboljih masovnih proizvoda.
On je bio Osama Multipraktik. Korišten je protiv Rusa. Pa je onda korišten protiv Amerike. Pa je korišten i protiv muslimana diljem svijeta.
Ne zna se kakav je sistem komunikacija imao kad je mogao da vlada, bešumno i neleketronski, tolikom mrežom po svijetu
Sada će njegovo pružanje otpora i sahranjivanje u moru, po starom mornaričkom običaju prinošenja žrtava sabljstim morskim krokodilima koji su zaštitnici ratnikopolovaca hiljadama godinama prije pojave Vikinga, biti još jedno područje teorija sjene i zavjere. Kao što je nesilazak na mjesec ili kao što je samoinsceniran napad na Blizance.
Nastupila je Pomama kad je ubijen Osama. A samo ubistvo nema nikakve veze sa antiterorizmom. Fundamentalistički eliminirajući islamski terorizam nije organizovan po verikalnoj komandnoj dužnosti. Radi se o mnogo složenijim vjerskim, socijalnim, internacionalnim i kapitaloidnim pitanjima. Ništa se nije riješeilo time što je Osama pružao otpor.
Gledajući iz moje struke i mog zanata, Osama Bin Laden je samo jedna velika uspješna izborna jedinica. On je prvi glas na Predsjedničkim izborima. Trampu je bolje da kandidaturu trampi za nešto.