PROPAO DOGOVOR
KOD OHR KORALA
Izašli iz Ohaera šutke kao da prolaze kraj Turskog groblja.
Bilo bi najlakše sada politički likovati. Posvađali se. Prestrašili se. Razabrali da nisu u pravu.
Situacija je, međutim, u Bosni i Hercegovini, ozbiljnija od jednog Referenduma. Zabranom Referenduma, ili čak nemogućim odustajanjem od njega, ništa se u BiH ne bi riješilo. Zabrana nije svemoguća glet masa za pukotine, rasjede i odrone u BiH.
Pretežno dobro je stanje okarakterisala Luiz Arbur, predvodnica Međunarodne krizne grupe. A čak se i ta Grupa transformisala u odnosu na njeno početno protivsrpsko dejstvo u prvoj Lajonovoj fazi. Samo se Ohaer i PIK ne transformišu.
Luiz Arbur, smirena baka koju sam prje dvanaest godina upoznao u Hagu, potpuno suprotna od one bjeloglave šatjerke, nacrtala im je neke stvari. Jasno rekla da je federalna vlast nelegalna, da Ohaer i Incka treba odvesti nekud iz BiH. Ovdje usra i šefa i stanicu, valerišem ja.
U međuvremenu glupi portparoli Ohaera, pa i Incko sam, lansiraju tezu koje su se dokopali kao čamca sa Titanika – Ni jedan entitet nema pravo da se bavi državnim institucijama.
Pokušavaju na taj način da postignu nekoliko nedostižnih ciljeva. Prije svega, državne institucije i nadležnosti ne mogu biti samoniklice. Te institucije i nadležnosti, objašnjavao sam, mogu nastati samo dogovorom dva entiteta. Nema Visokog predstavnika. Nema Pika kojeg Dejton nigdje ne pominje niti ga je bilo ko ozvaničio, ustanovio i oformio. Nema čak ni Distrikta u tom dogovoru.
A usred svega – od čega se sastoji BiH. Ne sastoji se od državnih institucija i nadležnosti. Ako nema eniteta u toj raspravi, onda nema ničega. Nema BiH. BiH je Stvor koji postoji samo dok se entiteti dodiruju, dogovaraju i sarađuju.
U protivnom, to hoće Ohaer, Državne institucije i Državne nadležnosti raspravljale bi same o sebi. I bile nedodirljive.
Odlazak Incka u Vašington i Ujedinjene nacije može se okarakterisati samo kao nastojanje da se razvodni vrijeme i da se na neki način izađe iz cijelog referendumdum sukoba sa Republikom Srpskom u koji je uvučena cijela međunarodna zajednica na osnovu Gluvog Glamočkog koje su zaigrali Ohaer i Neke ambasade. Ili Neke ambasade i Ohaer.
Taj sukob je bespotreban jer je bespredmetan. Niko normalan ne može imati bilo šta protiv ovog eferenduma. Ljudi su svakodnevno u referendumu. Kad kupuju novine ili gledaju neku televiziju, i to je referendum. Izbori su referendum.
Osim toga, jasno je rečeno u raspravi u Narodnoj skupštini, i jasno je iz svega, da se ne radi ni o kakvom separatizmu, secesiji, rušilaštvu Stvora i slično što bi se moglo podvesti pod Dolje Dejton, Dolje BiH. To demokratsko mišljenje, koje se ne može zaobići i ignorisati jer ono postoji, žmirio Ohaer ili ne žmirio, više od 3.500 mjesnih odbora SNSD-a javlja sa terena da ljudi masovno podržavaju Dodika i skupštinsku odluku i da će i puzajući izaći na Referendum, osnažiće demokratiju u BiH. Ako BiH želi da je prihvati. Nakon tog mišljenja neće više neko moći da bulazni po Briselu i drugdje da političari ne rade ono što birači od njih očekuju. Nakon tog mišljenja neće više Barašin i Meddžida, i njihove udijeljene im institucije, biti zaštićeni srednjovjekovnim zidinama nedodirljivosti. Nakon tog mišljenja neće moći opstati zahtjev da se te nametnute institucije i nadležnosti, i sve druge, ikada retroaktivno unesu u Ustav. Nakon tog mišljenja biće jasno da je cijela ta djelatnost Ohaera rad na crno.
Ohaerovci i Pikovci su uvidjeli realnost. Am Amb je rekao da je situacija ozbiljna i da se mora dobro razmotriti. Ne vjerujem da je mislio samo na Referendum. Ali realnost im je i to da nema nikog u Republici Srpskoj ko je protiv Referenduma. Čak i Ivanić i Čavić srbuju po tom pitanju. Oni će prvi izaći na birališta i biti protiv nametnutih odluka. Znaju da ako sada budu protiv naroda, prdnuli su u čabrić do kraja života.
Ali, zanimljivo, šute i bošnjački lideri i Lider klana KJL, Komšić, Jurišić, Lijanović, Crna Torba. Pičke jedne. Što bi rekao Mihajlica. Čekaju da neko drugi za njih završi posao. Kao i u ratu. Kao i poslije rata.
Možda su i to uzeli u obzir Ohaerovci i Pikovci danas, kod OHR Korala.
Pa poslali Incka u Zemlju Džeronima. Moleći boga da se ne vrati.
KOD OHR KORALA
Izašli iz Ohaera šutke kao da prolaze kraj Turskog groblja.
Bilo bi najlakše sada politički likovati. Posvađali se. Prestrašili se. Razabrali da nisu u pravu.
Situacija je, međutim, u Bosni i Hercegovini, ozbiljnija od jednog Referenduma. Zabranom Referenduma, ili čak nemogućim odustajanjem od njega, ništa se u BiH ne bi riješilo. Zabrana nije svemoguća glet masa za pukotine, rasjede i odrone u BiH.
Pretežno dobro je stanje okarakterisala Luiz Arbur, predvodnica Međunarodne krizne grupe. A čak se i ta Grupa transformisala u odnosu na njeno početno protivsrpsko dejstvo u prvoj Lajonovoj fazi. Samo se Ohaer i PIK ne transformišu.
Luiz Arbur, smirena baka koju sam prje dvanaest godina upoznao u Hagu, potpuno suprotna od one bjeloglave šatjerke, nacrtala im je neke stvari. Jasno rekla da je federalna vlast nelegalna, da Ohaer i Incka treba odvesti nekud iz BiH. Ovdje usra i šefa i stanicu, valerišem ja.
U međuvremenu glupi portparoli Ohaera, pa i Incko sam, lansiraju tezu koje su se dokopali kao čamca sa Titanika – Ni jedan entitet nema pravo da se bavi državnim institucijama.
Pokušavaju na taj način da postignu nekoliko nedostižnih ciljeva. Prije svega, državne institucije i nadležnosti ne mogu biti samoniklice. Te institucije i nadležnosti, objašnjavao sam, mogu nastati samo dogovorom dva entiteta. Nema Visokog predstavnika. Nema Pika kojeg Dejton nigdje ne pominje niti ga je bilo ko ozvaničio, ustanovio i oformio. Nema čak ni Distrikta u tom dogovoru.
A usred svega – od čega se sastoji BiH. Ne sastoji se od državnih institucija i nadležnosti. Ako nema eniteta u toj raspravi, onda nema ničega. Nema BiH. BiH je Stvor koji postoji samo dok se entiteti dodiruju, dogovaraju i sarađuju.
U protivnom, to hoće Ohaer, Državne institucije i Državne nadležnosti raspravljale bi same o sebi. I bile nedodirljive.
Odlazak Incka u Vašington i Ujedinjene nacije može se okarakterisati samo kao nastojanje da se razvodni vrijeme i da se na neki način izađe iz cijelog referendumdum sukoba sa Republikom Srpskom u koji je uvučena cijela međunarodna zajednica na osnovu Gluvog Glamočkog koje su zaigrali Ohaer i Neke ambasade. Ili Neke ambasade i Ohaer.
Taj sukob je bespotreban jer je bespredmetan. Niko normalan ne može imati bilo šta protiv ovog eferenduma. Ljudi su svakodnevno u referendumu. Kad kupuju novine ili gledaju neku televiziju, i to je referendum. Izbori su referendum.
Osim toga, jasno je rečeno u raspravi u Narodnoj skupštini, i jasno je iz svega, da se ne radi ni o kakvom separatizmu, secesiji, rušilaštvu Stvora i slično što bi se moglo podvesti pod Dolje Dejton, Dolje BiH. To demokratsko mišljenje, koje se ne može zaobići i ignorisati jer ono postoji, žmirio Ohaer ili ne žmirio, više od 3.500 mjesnih odbora SNSD-a javlja sa terena da ljudi masovno podržavaju Dodika i skupštinsku odluku i da će i puzajući izaći na Referendum, osnažiće demokratiju u BiH. Ako BiH želi da je prihvati. Nakon tog mišljenja neće više neko moći da bulazni po Briselu i drugdje da političari ne rade ono što birači od njih očekuju. Nakon tog mišljenja neće više Barašin i Meddžida, i njihove udijeljene im institucije, biti zaštićeni srednjovjekovnim zidinama nedodirljivosti. Nakon tog mišljenja neće moći opstati zahtjev da se te nametnute institucije i nadležnosti, i sve druge, ikada retroaktivno unesu u Ustav. Nakon tog mišljenja biće jasno da je cijela ta djelatnost Ohaera rad na crno.
Ohaerovci i Pikovci su uvidjeli realnost. Am Amb je rekao da je situacija ozbiljna i da se mora dobro razmotriti. Ne vjerujem da je mislio samo na Referendum. Ali realnost im je i to da nema nikog u Republici Srpskoj ko je protiv Referenduma. Čak i Ivanić i Čavić srbuju po tom pitanju. Oni će prvi izaći na birališta i biti protiv nametnutih odluka. Znaju da ako sada budu protiv naroda, prdnuli su u čabrić do kraja života.
Ali, zanimljivo, šute i bošnjački lideri i Lider klana KJL, Komšić, Jurišić, Lijanović, Crna Torba. Pičke jedne. Što bi rekao Mihajlica. Čekaju da neko drugi za njih završi posao. Kao i u ratu. Kao i poslije rata.
Možda su i to uzeli u obzir Ohaerovci i Pikovci danas, kod OHR Korala.
Pa poslali Incka u Zemlju Džeronima. Moleći boga da se ne vrati.
