САРАЈЕВО

НЕЋЕ

ТАКО ЛАКО

ДАТИ СВОЈ

УСТАВНИ СУД

Ту ће им помоћи и Присарајска Србенда Шаровић, који извикује да је СНСД дао односно земљиште својим  члановима, и да су га, неки, преписали на себе.

Мада је тај проналазак, одавно, први пут примијењен на подручју Рогатице. За вријеме Есдеесове Власти.

Па зато диже панику, грају и галаму.

Ну.

Шаровић жели скренути воду. Није битна Република Српска. Битно је да ови нешто краду. Ни њима није битна Република Српска.

Приједлог Закона о замјени страних судија у Уставном Суду, тешко ће проћи.

Сарајеву је још остао тај Унитаристички Пункт.

И Америчка Амбасада.

Сарај Чадор ће поднијети још једну годину нефункционисања Власти, или више, као и поводом АНП-а.

Сарајеву одговара да Заједничке Институције не функционишу.

Тако ни Хрвати ни Српска, не могу ријешити кључне проблеме свог опстанка.

А када се и пристане на замјену Страних Судија, појавиће се кључни проблем надлежности и функционисања Уставног Суда.

Посебним законом се мора регулисати којим подручјима се бави Уставни Суд БиХ, ко може поднијети Апелацију, које су му редовне процедуре.

БиХ је компликована творевина.

Она није Једноуставна Земља.

БиХ има више Устава, који су прошли процедуре оцјена компатибилности са Уставом БиХ. А то значи са Дејтонским Споразумом.

И, УС БиХ, нема шта да ради у подручјима надлежности других, нижих Устава.

БиХ има више Уставних Судова.

Уставни Суд БиХ, стога, мора да буде ограничен на мали број надлежности.

Те надлежности морају да буду високог нивоа а не из баналности и свакодневице.

То се неће моћи издејствовати са Сарајевом.

Тако да за Босну и Херцеговину, нема наде.

Нема Суда, нема Уда.

ВАЖНОСТ

УСТАВНОГ СУДА БиХ,

У ЊЕГОВОЈ ЈЕ НЕМОЋИ

Да је Кулин Бан имао овај Уставни Суд у БиХ, курац би иједну овцу продао у Дубровнику.

Јер, овај Уставни Суд БиХ, има задатак да Босну и Херцеговину, којој је Дејтонски Споразум отворио и врата договора и врата разлаза, какватаква, држи у Трапу.

Јер. Трап највише одговара Сарај Чадоровом схватању и практиковању Владавине.

Као и Западу.

Стога. Не постоји могућност да се Стране у БиХ договоре о елиминацији Страних Судија у Уставном Суду БиХ.

Они нису инструмент Сарај Чадора, мада му савршеног одговарају и користе му.

Они су инструмент Запада.

Они су гаранција да ће Уставни Суд БиХ, увијек бити против Републике Српске.

И да ће се, онда, она, увијек, моћи да оптужује да је против Дејтона.

Актуелна сједница Народне Скупштине Републике Српске, не може донијети драстичне кораке поводом заласка Уставног Суда у испашу на Пољопривредном Земљишту Републике Српске.

То се не може очекивати, јер склоп околности није довољно повољан.

Ну.

Битно је

◘ да се Тема Усавног Суда држи стално подгријаном.

Онда ће се лако доћи до ситуације да се за неку његову антидејтонску одлуку једноставно обзнани да се неће поштовати нити проводити у Републици Српској.

◘ да се стварају услови да се неке раније одлуке, око симбола, пониште тако што ће се вратити Грб, Химна...

◘ да се Јавно Мнијење индукује Самосталношћу Републике Српске и Рационалним Национализмом.

◘ да се Сарај Чадор и припадајуће западне амбасаде држе у Гету Котлине.

Јер. Што више кидишу на дејтонску позицију Републике Српске, више се изолују. У односу на цијело подручје БиХ. Чак и у односу на Бихаћ и Тузлу.

◘ да се млађем дијелу Јавности предоче чињенице о противницима Опстанка.

◘ да се једна по једна Заједничка Институција, коју су преузели Чадораши и Странци Усрнци Запада, учини нефункционалном, фарсичном и излишном.

*

Стога Политичка Јавност у Српској мора да одбаци авантуристичке, јетрвске и ризичне изливе, типа, Шта би са Реферндумом.

Сваки од ових корака је припрема за Референдум.

Не може се из ништа почети Референдумом.

Референдум мора да буде Круна Процеса.

Засад је довољно да је Референдум добио ЈМБГ и да је уписан у Матичну Књигу Рођених.

УСТАВНИ УД

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Захтијевати да Гаћице једне Курве буду чистије од њене Курвањеске Душе, тешки је психогени идеализам према курви. А насиље према себи.

Таква је и Ваша Држава БиХ.

Курва Прљаве Душе.

Курва Без Душе.

Босна и Херцеговина је наметнута као Курвањска Држава. Која је требала испунити неколико наруџбина, по налогу својих Макроа.

► Резервисати Територију за ЕУ и Нато Пакт.

► Одвојити Србе, ово мало јадничади што је остало у Српској и што нису смјели ни могли избрисати једним потезом, од Србије.

► Не дозволити припајање Српске Србији јер тиме јача Србија и јача Русија на Балкану.

► Створити Државу Чекаоницу. Док не видимо како ћемо јебати Косово и Србију Целу па ће онда цијела Српска тихо пасти.

► Ујебати Хрвате у БиХ. Јер је Хрватска добила све што је хтјела а ови има да се потчине Сулејману Сарајственом.

► Помоћу Српске стално Србију држати на узди и уколијенчену.

Да је Српска Демократска Странка то схватила, одмах по потпису Дејтона, могла је много ствари да спријечи. Они су, као ретардирани, полуписмени рођаци са села, допуштали једно по једно. Сада смо ту гдје смо.

Створен је цијели низ институција и механизама који треба да испуњавају наруџбе Макроа. Али тако да само Српску подводе Курварима.

Таква Институција НЕБиХ је Уставни Суд БиХ.

По конструкту и по подручју којим се бави.

Стога се не треба много узбуђивати око одлуке да остају ти Муслимански Мартови.

И требало је поднијети апелацију, иако је резултат био знан.

Да би се убрзао Распад БиХ и да би њена Немогућност била очигледнија.

Јер, улога Уставног Суда БиХ, као и других Недејтонских Институција Сарајева, почиње да се своди на писање Пичка по тарабама.

СУДСТВО БиХ

НАЈОРТОДОКСНИЈИ ЈЕ

ИЗВРШНИ ОРГАН

УНИТАРНЕ ВЛАСТИ

На правним и другим факултетима у БиХ, требало би, због тога, избацити оне лекције и лектире гдје се помиње Независно Судство, Судбена Власт, Посебан Стуб Власти и сличне аномалије.

Све је почело у Дејтону. Када је програмирано да у Уставном Суду БиХ сједе и три странца.

То је у самом старту било погрешно, пошто је већ био предвиђен ОХР као тумач и надгледач цивилног дијела Општег Оквирног Споразума. У шта апсолутно спада и Устав БиХ, као Анекс ООС. А није предвиђен механизам и рок за елиминацију страних судија.

Уставни Суд, пак, морао је бити предвиђен као алатка већ изграђене демократије и независне, непротекторске, државе. Јер би он тада обављао своју функцију реморкера ка тим ситуацијама.

Инкорпорирањем странаца, Уставни суд је постао адитив за неуређену, недемократску државу и за даље и дубље протекторство.

У каснијој фази, Уставни Суд ће запасти и улогу деструктора БиХ. Својом капиталном распадајућом одлуком о конститутитвности свих на цијелом подручју БиХ.

А формирањем недејтонског Суда и Тужилаштва БиХ, Судство је комплетирано као унитаристичка приручна институција у борби против Републике Српске а за девастацију и поништавање Дејтонског Споразума.

Суђење Србима злочинцима то доказује. Боље речено, несуђење злочинцима из бошњачког народа.

У исту судбену реторту за врућ кестен спада и Високи судски и тужилачки савјет.

Да су судства остала у ентитетима, како превиђа и прописује Дејтон, ООС, Судбена Власт се могла регулисати у случају да потпадне под политички утицај. Постоје Бонска овлаштења ОХР-а или Венецијанска комисија.

Овако, Судбена Власт у БиХ је предата у руке Унитарног Сарајева, Једне Амбасаде и Страних Шаптача Унитаристима.

Она је постала Извршни Орган Сарај Власти.

Одавно је завршена фаза политичког утицаја на БиХ Судство.

Сада је то нагодбени и диктирани пункт у коме се, као у својеврсном интегрисаном колу, неком мега чипу, пројектује помоћу 1 и 0, проток информација, сигнала, струје, односно санкција, ослобођења, чекања, непокретања, адактирања предмета.

То се онда, користи за управљање политиком у БиХ, за вођење Политике.

Преко Судбене Власти се утиче на лидере и странке. Онако како то одговара Сарај Чадору. Однсно Бакиру.

Јер Бакир је један од два лидера на Балкану којима Брисел и Вашингтон све допуштају и толеришу. Вучићу, због тога што испуњава све жеље а Бакиру због тога што ради против Републике Српске.

Тако је Бакиру дозвољено да у Уставни суд инсталира и своје високе страначке људе.

Салиховић је у тој Судбеној Трагедији БиХ, само један мали ратни наплавинац, административац.

2410.
КАДИЈА НАС ТУЖИ,
КАДИЈА НАС СУДИ,
КАДИЈА ЋЕ
ДА НАС ИЗЛУДИ
 

Стога треба бјежати из Насеобине. Сваким даном, сваким божијим путићем. Стога треба подијелити све што се може подијелити. И Дејтон подијелити. Ако се мора.

Бакир Изетбеговић упутио апелацију уставном суду бих због тога што Република Српска слави Дан Републике, 9. јануара. Има сарајевских политичара који ништа друго не раде него само пишу уставном суду. Уставни суд им дође као вечерња школа за рукопис и граматику.

Уставни суд, пак, пресавио табак па, на исту тему, упутио апелацију Венецијанској комисији.

Јесу нашли ћенифу ђе ће обавити уставну нужду.

Венецијанска комисија је У Свјетлу Тога закључила да наставак обиљежавања овог датума, који је наметнут онима који нису Срби,  може довести до дискриминације у вези са чл.бр.прт12,чл2(а),(ц)и(д) међународне конвенције за елиминацију свих облика расне дискриминације.

Сунце Ти Јебем.

Досад сам мислио да је нормално да се негдје мисли да у Босни живе муслимани православне и католичке вјероисповијести. Али да постоје расе, нисам мнио.

Дакле, Кадија Бакир тужи Републику Српску. Кадији УС БиХ па онда обје кадије туже Републику Српску Венецијанском Кадији. Венецијански Кадија суди Републику Српску и црну књигу врће Сарајевском Кадији. Који ће курац да суди друкчије. Онда ће, по обзнани пресуде, и Кадија Бакир да суди, и сере, јавно о томе. И да набија на нос Лагумџији, како се он први сјетио а Лагумџија није ни смио, и да се сјетио, јер је Додиков поданик социјалдемократске вјероисповијести. И издајник Свог Народа. Још мало ко Кустурица.

Трљам руке. Биће ово добра прилика да Република Српска објави да не вриједе одлуке уставног суда бих на Територији Републике Српске.

Па они, у суду, нека то расправе са Венецијанском комисијом.

А теза о Наметнутом Датуму. Никоме није наметнут. Огромна већина је то усвојила. Тако се намеће и демократија. Ко се осећало старнцем и поднаметнутим, нека тај дан иде у рибу, у гљиве је мало непрактично.

NEUSTAVNI SUD BiH

Dakle, Ustavni sud BiH. A kadgod počnem tako, sa Dakle, izražavam gadljivost. Prema Ustavnom sudu BiH, dabome.
To je još jedna zajednička institucija, kako to pripitomljeno zvuči, koja je formirana da bi zloradila, da bi razarala, da bi podjarljimavala, da bi stvarala tenzije i nepovjerenje u BiH.
Nije potreban neki naročiti argument za sve to. Dovoljna je činjenica da su u Ustavni sud infiltrirana trojica stranaca koji su, u kombinaciji sa domaćim državozborcima, donosili odluke preglasavanjem pa su tako dva Bošnjaka u Ustavnom sudu BiH, donijela, mimo Srba i Hrvata, odluke kojima se drastično mijenja Dejtonski sporazum, Ustav i organizacija vlasti.
Takav ustavni sud nije najviši, nezavisni, nepristrani tumač ustavnosti, nego samoregulirajuće neartikulisano konglomeratno tijelo, kao Regulatorna agencija za komunikacije ili kao Konkurencijsko vijeće.
Taj Ustavni sud je, nekidan, razriješio Krstana Simića, sudiju. Koliko shvatam, zbog toga što je pisao pismo Dodiku i počeo sa Šefe...
Dabome, ne želim da pišem o tom slučaju niti da budem advokat advokatu. Zdrava logika govori o tome da se Krstan Simić nije uklopio u neki sistem, pošto je skoro imenovan, ili ga sistem nije prihvatio. Zdrava logika gori i to da se ustavni sud bavi korisničkim predmetima a ne ustavnošću. Sud rješava žalbe. Tako se pretvorio u Nadžalbeni sud a ne u ustavni sud. Neke žalbe se rješavaju preko reda o čemu je govorio Simić ali i bivša predsjednica Suda. Pa se etablirao i kao Prekordeni korisnički sud.
U tom samoodmetnutom institutu, koji sam sebe konotroliše, čim sam može da istjera svog sudiju, pojedinačni mandat traje do sedamdesete godine života.
Te dvije činjenice, o nekontroli i o skorodoživotnosti, dovoljan su razlog ozbiljnog razmatranja svrhe postojanja Ustavnog suda BiH, u ovakvom obliku.
Posljednji slučaj, izbacivanje sudije iz Suda, samo je čaša vode u živi pijesak u kome se odavno nalazi Ustavni sud.
Sud se mora načiniti nekome odgovornim. I neko mora da ga konotroliše. U svjetskoj demokratskoj i sudskoj praksi ne postoji Automatski sud. Kao Automatski pilot. Stoga je korisno vidjeti kako to rade u Njemačkoj koja je savezna država. Sastoji se od država kao i BiH. Jer entiteti i kantoni su države pošto imaju svoje ustave, svoje parlamente i svoje vlade.
Savezni ustavni sud Njemačke bira se dvotrećinski kako bi se spriječio presudan uticaj vladajuće koalicije. Mandat traje 12 godina, bez ponavljanja ali do 68 godina života. Partijska, stranačka proporcija je presudna: dvije velike političke grupacije, CDU/CSU i SDP, od 76. godine, imaju pravo da u svakom od senata suda predlože po četiri sudije. Po jedno mjesto od toga mogu da daju svojim manjim koalicionim partnerima. Trojica sudija svakog senata moraju biti iz najviših saveznih sudova kako bi se osigurala linija iskustva i veza sa ostalim sudovima. Niko od sudija ne može biti član parlamentarnih ili izvršnih tijela vlasti, osim univerzitetski profesor, a kada se uprazni mjesto, predlog i popuna je pod kontrolom one stranke koja polaže pravo na to mjesto. Jasno je da političke stranke, kao direktni dobitnici glasova, kontrolišu sud, prije svega procesom kandidovanja jer kasnije nemaju nikakav uticaj.
Savezni ustavni sud je ustavni organ i u rangu je sa Bundestagom, Bundesratom, predsjednikom države i Saveznom vladom. On nema egzekutivu za sprovođenje svojih odluka ali se smatra gospodarem postupka i ima potpunu slobodu da postigne provođenje odluke na najpogodniji, najbrži, najjednostavniji i najefikasniji način.
Savezni ustavni sud ima ogroman ugled i kredibilitet.
Može se onda zaključiti da je SUS Njemačke odgovoran društvu, javnosti i parlamentu ali da je svoju odgovornost potkrijepio samoizborenim kredibilitetom.
Usporedimo li sve to sa ustavnim sudom BiH, izgubićemo želju da se smatramo demokratskom ljudskom zajednicom.

Ustavni sud BiH je svoj autonomni sitnokorisnički položaj našao između činjenice da je BiH savezna država i postojanja bošnjačko-inostranog konzorcijuma za unitarizaciju pa je, po prećutnom sporazumu, dobio dozvolu da se bavi koristoljubivim predmetima kao što je Slučaj Alijagić a da u glavnom domenu obavlja unitarizaicju za potrebe Alije, Sulejmana...

Ustavni sud je kao gljiva na truloj vrbi, BiH, da prostiš. tvrda i žilava a nizašta ne služi.