МУСЛИМАНСКИ УДАР

НА КОНСТИТУТИВНОСТ

НАРОДА, НОВА МЕТАСТАЗА

УНИТАРИЗАЦИЈЕ

Муслимани, Бошњаци, њихов СПК, Сарај Политички Круг, као и МХС, муслимански Хрвати Сарајева, откивају да је Конститутивност Народа, српска, а, однедавно, и хрватска, подвала Грађанима, љубствујућим Босанскијем Држављем.

Нова сарајевска досјетка, за коју треба очекивати одређене Реформе, и из Брисела, све чешће се лансира као фундманетална одбрана Сарајевског Дејтона, Унитарне Босне, какву је у својој неполитичкој а вјерски аутистичној глави, замислио Алија Изетбеговић.

Њу лансирају сви, од Кеопса Туње, до млађахног Славена, теоретичара муслиманског, а посебице, сарајског хрватства за једнократну упорабу. Теоретичара у успону.

Теоретске поставке, кажу они и ини, не познају Конститутивност на том Западу, који је увијек био наш узор, циљ у чежња цртица стремљење.

Пракса, такође, познаје само Грађанина и Један Грађанин - Један Глас.

Човић жели да подвали и Сарајеву и Европи. Лаже им да постоје Хрвати. А и ако постоје немогуће је да буду конститутивни.

Српска је одавно подваљена. То је Холбрукчедо. Требало је само да се заврши Рат а онда да се настави са изградњом Грађанске Босне.

Практично. Права Славена да се осјећа Грађанином Сарајева су изнад свих права Хрвата да се осјећају Нацијом.

Срби и Српска треба да из ове сулуде тезе из области Уставног Права, извуку неколико поука.

◘ Немогућа је Држава Ислама и Хришћанства.

◘ Немогућа је Држава двију нација и једног вјерског колектвитета. Јер, муслимани у БиХ, коликогод се звали Бошњаци или Босанци, не могу више да постану Нација. Тај процес је завршен.

Међутим. Они и не желе да постану Нација. Тада би имали много више обавеза а много мање утицаја.

Припадништво Исламу даје им много већи значај од реалног. Зато се тако и понашају у БиХ.

◘ Било која идеја, која долази из СПК, идеја је Унитаризације.

Унитаризације је само моја лијепа именица за Алијуну Државу из Исламске Декларацције.

◘ Негирање Конститутивности, није само негирање Дејтона, Завнобиха и осталих срања овдашњих територија.

То је негирање Хришћанства.

◘ Србе Српске не може спасити ништа осим њихове класичне, ортодоксне Државности.

Они су овдје остајали као Крајине, јер су служили као живи штит, остајали су у Завнобишким Љуљашкама, Ни српска ни хрватска ни муслиманска... али у свим другим приликама, кад нису имали државу или државу која их је користиа, истребљивани су.

◘ БиХ је творевина која жели да истријеби Србе.

◘ Циљ Распада СФРЈ било је претјеривање или уништење свих Срба са ове стране Дрине.

◘ Потпуна Државност мора да се постави као главни стратешки циљ Срба и Српске.

БИО САМ У ПРАВУ.

ИВАНИЋУ И

УНИТАРЦИМА

НЕ ТРЕБАЈУ

УСТАВНЕ ПРОМЈЕНЕ.

Прије неколико дана рекао сам, у Новаковићевој емисији на К3 ТВ, да Младен Дел Бој Иванић баца политичке бомбе о томе како он није за Уставне Промјене у БиХ. Јер се око тога нико не слаже. Устврдио сам да њему и његовом начину политичког рада против Републике Српске и не требају Уставне Промјене. Он је са прихватањем једног рачуна за ПДВ урадио више против Српске, а за Сарајево, него пет Харисових Уставних Промјена.

Тако ће радити и сада. Ко Балашевићев Певац. Кад год буде неке шансе.

Његова изјава о томе да Механизам Координације, што је белгијска формула унутрашњих односа Фламанаца и Валонаца при наступу према ЕУ, не треба да иде превише у децентрализацију, типично је политичко играње прстена. Шибицарење.

Не постоји превише ни премало децентрализације.

БиХ се састоји од Федерације и Српске. О свему се споразумијевају та два ентитета. БиХ, односно Заједнички Органи, ту није трећа страна. Она је само амбалажа. Може се уважити и Брчко Дистркт. Мада је то политичко шпрдање.

Постоје прецизне надлежности ентитета у Уставу БиХ. Они имају своје уставе. Дакле, не постоји превише или премало устава у некој држави.

Истовремено, Звиздић, извјесни предсједавајући Савјета Министара, д.о.о. тијела које је себи узело за право да се сматра Државном Владом или сличном ријалити категоријом, изјављује, и то у Гласу Српске, како би било добро да БиХ има Министарство пољопривреде и Министарство руралног развоја.

Дел Бој Иванић је подмукао а Звиздић је наиван.

Није требао да истрчава са таквим мишљењима, која нису његова јер он о томе нема појма, док Иванић не издејствује само мрву децентрализације.

Па би се онда, у тој онанинативној координацији, природно, појавила потреба да се формирају та министарства. И друга.

Дабоме. Неће све ићи тако Ко По Лоју.

Требаће времена и много малих притисака са великом учесталошћу.

Странци Усранци су одустали од Великих Карго Пакета, Априлски, Бутмирски, Сејдић Финци. Ићи ће малим корацима, да се Власи Не Досјете.

За то ће им, за иоле значајније резултате, не на путу ка ЕУ, већ на путу ка Сарајеву, на Турском Друму Унитаризације, требати најмање два мандата.

Стога и јесте сада на сцени предизборни начин рушења и уништавања Есенесдеа. Као да кампања још није завршена.

У ту лицитацију вјешања, гиљотине и разарања укључиле су се све снаге па и неке групе из амрофног миљеа око Руководства Странке. Све више је Првих Петорки које треба одстријелити.

У тој ситуацији одговорност је огромна на онима који су у Заједничким Органима. Србима из Српске. Без обзира из које су Политичке Странке.

Посебна одговорност је на непостојећем Савезу За Промјене. Они се, од самог формирања и прмовосања  Босића у Пробосића, крећу рубом провалије Издајства.

Ну. Питање је да ли они, појединачно, имају довољно личне политичк снаге и храбрости, и колективно, довољно српскијанског везива, да би се супротставили сарајевској ерозији Републике Српске.

Том Политичком Пројекту који се најбоље карактерише синтагмом Клизиште Република Српска.

НАЈЕЗДА

АМОРФНОГ

УНИТАРИЗМА

Реублика Српска неспремна је почела овај мандатни период.

Унутрашња политичка тектонија није довела до опасне политичке и народне поларизације и подјела, како то приповиједају поједини маргиналци који су незаслужено избили у први план, Иванић, Босић, већ је довела до једне много опасније дијагнозе. До гранулације.

Политички блок којег предводи Есенесде ослабљен је. Падом скупштинског рејтинга Есенесдеа, Захтјевима коалиционих партнера и Сталном тијесном скупштинском већином, гдје је сваки народни посланик Четрдесетдруги.

САЗАП, Самостална Занатска Радња За Промјене, вјештачки је политички балон иза којег стоје гласови у броју али не стје гласови у политичкој снази. Што значи да не стоји ни обавеза према бирачима.

Њихова стварна политичка моћ је као и политичка моћ оног Млатиновића у Градишци. Који је за начелника дошао на исти начин како су и Иванић и Босић отишли у Сарајево. На плашту пироког отпора Режиму а не на директној подршци.

Стога ће Сазаповци у Сарајеву да буду кооперативнији више него што је сулудо. У мјери свог комплекса мање вриједности. По основу тога што су Срби у Сарајеву и по основу тога што десет година нису у власти. А овдје десет година није у власти само онај ко је у затвору.

У Сарајеву, пак, замке су, и гвожђа, већ постављене.

Да се Власи не досјете, лансирана је теза Нема уставних промјена. То би било безопасно да је стално не понавља Иванић. Стари добровољни давалац.

Изјава, око које се толико борило, иако изгледа као празан папир, скрпљен збрдаздола, веома је опасна порука. Толико да и сарајмедији у врх вијести стављају ону да је и Додик потписао. Што је толико важно да је потпише Додик Четник Режим, ако не Изјава.

Политичке Странке у БиХ обавезују се Бриселу и Предсједништву БиХ.

По томе је опасна Изјава.

Она је опасна и по томе што је пихтијаста, пластелинска, неодређена, неконцептна. Јер се, онда, иза ње може појавити све и свја.

Не помиње се, около, као грешка, случајно, јединствено образовање, државна матура, један глас према Бриселу. И слично.

У Републици Српској власт је формирана брзо и успјешно. Али она не одаје Стабилност.

Опозиција и медији баве се ситницама, трачевима и подметањима. Баве се и својом непрофесионалношћу, неукошћу и подаништвом.

Министарски ниво у Влади пада. То је тренд који је почео именовањем Џомбића за мандатара.

Министри који падају с неба, и не зна се да ли су крштени или уврштени, нити се зна којој вјери, нацији и странци, односно странцима, припадају, објектвно не могу одговорити потребама тихе инсталације Самосталности Српске.

Нису учни, нису оћни и нису моћни.

А када се погледа дубље, у Владину Адмнистрацију, мрак не пада само на очи већ и на подсвијест.

Политичке странке, нарочито Владајућа, нису ресорно организоване. Као што је то Комунистичка Партија Кине. Па да имају тијела, људе, ставове, мјере, којима ће се кретати владина администрација и сами министри.

Од Кадровске Политике до одлука у Сл Гл, све гола импровизација.

Дабоме. Не мислим да овдје треба инсталисати Комунистичку Партију.

Али знам да Администрација нигдје на свијету не може да постоји сама, да буде неуправљана и да донесе напредак НДД Сфери.

Стога сам, данас, на Петак, Тринаестог, песимист за све Петке овог мнадата. Осим Свете Петке.