3034.

ПРИПУШЋАЈ

ПАШЧАД

НА ТОМУ НИКОЛИЋА

Када сам јучер видио да стрвинари е-Говнина сјекирама анатомизују Тому Николића, Предсидетеља Сербије, због очињеничења Босне и Херцеговине у погледу немогућности њеног опстанка, сјетио сам се како је почетком 2012. на мене пуштено Псето Око Пања, на Беентелевизији.

А сјетио сам се и Исказања 2359 по Томану.

О најбољим појебачким походима ноћним селом први јављају олињали, шугави и гладни пси.

Познато је шта мислим о Српским Радикалима. Постоје и документације о томе. Али не мислим да су мрачна прогноза, или недостатак еуроејакулацијског оптимизма, сагињање и испод кољена мислећи да су бриселска кољена муда интеграциониста а велики ножни прст Главић Са Ноктом, у погледу Босне и Херцеговине и њене стварности, разлози за одстрел Предсједника Државе.

Познато је да се људи веома лако мијењају а да се стварност мијења веома тешко и споро.

Ако се Тома Николић промијенио и формирао Српску Напредну Странку, није се промијенила Стварност. Нарочито не у погледу БиХ.

Босна и Херцеговина је МПП. Међународно Признати Простор. Несрећом, између Србије и Хрватске. Она тако живи још од Калајисања и Анексисања. Гдје смо ми сисали а Аустрија анкетирала.

Босна и Херцеговина никад никоме неће за добро служити а нарочито никад себи. Само се измјењују секвенце тог тужног стрипа. Некад ће служити да се уврне врат Србији, некада Хрватској, некада као мали пробни полигон за одмјеравање односа снага у Европи, или односа снага свјетова Русије и Запада, некада ће то бити вјежбаоница за електронско ратовање Нато Пакта а некада игралиште за Делије Ал Каиде.

Ништа од тога не гарантује опстанак БиХ.

Њена највећа казна јесте опстанак на начин од 1882. до данас.

То што је Тома Николић рекао мелем је за ту Насеобину.

Али. е-Пашчад је најавила напад на Николића од стране ПППВ. Чиме би се требала доказати Бриселица, која замјењује Данашњицу, и свијетли над Сербијом.

Проф. Кецмановић пише данас о бриселсској оријентацији Србије која не заборавља Русију и о руској оријентацији Српске не бјежећи од бриселинтеграције.

Ради се, дакле, о двије државе.

Стога је беспредметно из Београда нешто доказивати Бриселу, преко мојих леђа. И обрнуто.

Србија и Српска налазе се у посве различитим општим културолошким, географским и политичким условима.

Ко то не види, не види реалност. Или има технологију мишљења као и исламски терористи. Да мистични вјерски фундаментализам може да повеже и споји све.

Република Српска ће увијек бити за распад Босне и Херцеговине. Когод дошао на Власт. Јасеновачко искуство није могло утицати на такво опредјељење јер се и сам простор БиХ нашао у истом фашистичком вртлогу и антифашистичкој борби. Али Грађански Рат и муслимански Унитаристички Подрат као и Коцкасто Мјесечарство са заставама, дефинтивно су и трајно опредијелили Србе Овдје према Самосталности.

Однос Србије, током тог грађанског рата, према Србима Овдје и према Србима Хрватске, одлазак Црне Горе, и однос према Косову, не опредјељују Србе Овдје за Припајање Србији ни у краткорочној ни у дугорочној оријентацији.

А Босна и Херцеговина неће добити гаранцију опстанка ако би нека сила данас уништила Републику Српску.

Босна и Херцеговина је истовремено и Пањ и Глава На Пању.

Чека се само неко са сикиром.

А како су се узодали, скоро ће.

Стога је србијански штетно анатомизовати и томизовати Николића. Као Предсидетеља Сербије, мислим. А нама ништа не користи.

2809.

ВУЧЕЊЕ

СРБИЈЕ

Тешка ће борба да буде. Можда чуда да се десе. И изненађења. Да на Дрини никну утврђења. Велики Дринески Зид.

У Београду је Наредбом, СТЈ, забрањена промоција књиге о Лажима Сребренице. И Око Сребренице.

Додуше, организатори нису требали да то смјесте у службене просторије Министарства одбране. Иако је аутор бивши генерал.

Тако су се фондови за хуманитарно право, лажни заштитнице ЈБС, Једностраног Братства Јединства, нашли на коњу. А Србија на Курцу.

Не можеш забрањивати књигу. Боље је да је спалиш него да је забраниш.

Србија се врти у кругу.

Ономад, када је Биљана Плавишић у Хагу написала Сведочим, што је било својеврсно раскрснуће са огромним дијелом политике Есдееса, за чије вријеме је било и злочина, пљачке и прогона, Београд такође није дозволио да се дистрибуира та Српска Књига.

Београд воли да други говоре Србима шта им не ваља.

Београд на овај начин стаје на страну Сарајевске Сребренице. На страну Муслиманске Истине. Али не насупрот Српске Истине. Већ насупрот Истине. 

2756.

УТИЦАЈ

СРБИЈАНСКИХ

НА СРПСКИЈАНСКЕ

ИЗБОРЕ

Прво, Босић, који има Мисију, мораће да одвоји дио кампањског буџета за авионске карте како би, негдје у свијету, пронашао Шеика. Само му то може помоћи.

Друго, апсолутна побједа Партије ППВ може у Републици Српској генерисати својеврсни политички занос и полет, мада то нису чисто политичке категорије.

Питање је која Политичка Странка има организацију, енергију и лидера, три ствари неопходне за полет.

Опозиција нема ништа од тога али Србијански Изборни Ефект може генерисати нове замахе у повицима на К&К, Криминал и Корупцију. И у новим лажима на основу тога.

Треће, гласовна и политичка снага Власти Србије, сада може утицати на предизборне и изборне коцкице Српске, са много мањим и мање видљивим потезима. То ће сигурно бити на сцени јер јака унутрашња власт у Србији мора да се негдје евидентира и као регионални фактор. Надувавање парлманетарних изјава и њихово паковање да су против Вучића, као и ангажман Далекобијељнице, Беентеве, на страни АПВ, довољни су показатељи.

Предзнак тим активностима зависи од количине схватања Власти Србије да ли јој више одговара јака и стабилна власт у Српској или обрнуто.

Бриселкратија ће сигурно сугерисати, и вршити притисак, да је главна ствар јака, стабилна и цјеловита БиХ велики адут Србије на путу еуинтеграција. А знају да на то могу рачунати још добрих година.

Политичка и национално, а и дугорочно, најпрофитабилније би било када би Јака Власт Србије инсистирала на ортодоксном Дејтонском споразуму што би даље утемељило Самосталност Српске и створило услове, једног дана, за Двије Српске Државе. Од рата, и у рату, Србија ни имала овако јаку власт.

Четврто, повећаће се несигурност малих странака због ризика Изборног Прага. Што може да допринесе чвршћем укрупњавању опозиције.

Ну. Не треба све ни шематизовати.

У Србији су ови избори, формално непотребни, на старим чињеницама, неуспјесима и успјесима, без нових и релевантних обећања и без икакве опозиције, ипак Велика Прекретница.

Очито је да се баш овим изборима Србија једном заувијек ријешила Косова и пронашла вођу. Јер Срби су генетски модификовани за посједовање Вође. После Тита су Титулу били додијелили Милошевићу, а ни са њим ни послије њега нису имали среће. Вучић им дошао као из бајке.

Само је већа од Вучићеве жеље за Вођањем, народна жеља да има Вођу. И потреба да Титулу неком тутне у руке па нека се он мучи, и са Вођством, и са Србијом, и са њима, народом.

У Српској недостаје једно од тог двога.

Ми, једноставном нисмо у тој ситуацији. Били би, када би у октобру могли да се ријешимо Босне и Херцеговине. То би била добра тема за Велику Прекретницу.

2752.

ШТА СМИЈЕ,

ШТА НЕ СМИЈЕ

ВУЧИЋ,

ПО НАТАШИ КАНДИЋ

Наташа Кандић, Фондашица некаквог Хуманитарног права, мада тотално нехуманитарног изгледа, прилагођенијег истјеривању ђавола из америчких уклетих кућа, у свом редовном годишњем Просеранију о стању Србије, похвалила је Вучића као реалног типа, као политичара који је одбацио Реторику, а прихавтио Патетику, кажем ја и сви моји и немоји, али му је пукла иза ушију то што је позвао Додика у Београд. То се збило за вријеме Бошњачког Палежа по кантонима, када је Вучић позвао и Босића, лидера Мисије и Опозиције.

Вучић је хтио да мало поправи српство и србовање а да се не опредијели ни за једног ни за другог на политичкој сцени. И хтио је да мало цариградује. Дођите Паши.

Баба Канда је то протумачила као мијешање у унутрашње ствари Босне и Херцеговине. Протумачила као кримизацију Републике Српске. Битно је да се не започињу и не одвијају никакви нови односи Србије и Српске, поручује Хуманитарка.

С друге стране, Карамарко, Црни Марко Хадезеа Хрватске, предлаже да Хрватска минира пут Србије у ЕУ и да јој повлачи ручну на свакој кривини. Небили какогод излетјела с пута.

Обје те минорне личности, за Србију, поручују јој суштинску ствар.

Мекоћа и финоћа Србије, Нереторичност, Кооперативност, Реформичност, Еуроинтегративност, Јаловост Србије, немају граница.

Када једном уђеш у игри нема дуката за излазак.

Онда и Наташа Кандић диже курчић на тебе.

А Републици Српској се, индиректно, поручује да ће се све учинити да је се осами, да је се одвоји од Србије, да Србија не смије да писне поводом Републике Српске. Јер је већ издресирана да не писне поводом Срба и Ћирилице у Хрватској, поводом Косова, поводом Јужног тока.

О, како су данашњи избори у Србији важни за Српску.

2612.

СРБИЈА,

ИЗГЛЕДА,

ПОЧЕЛА ДА

ПРАВИ КУЋУ

Финанцминистар унутрашње штредње и вањских трошкова Србије, објавио да се обуставља заједички пројект Србије и Српске у опремању овдашњих школа компјутерима.

Штедња.

Има онај стари виц о Просјаку и Правикући.

Лијепо обучени Друг, кадгод би наишао, убацио је просјаку, у изврнут качект на тротару, макар неког жућака. Нек звркне.

Једног дана само је прошао. Па другипут, након неколико дана, опет је, замишљено прошао. А онда је просјак, кад је Друг покушао и трећи пут да прође необран, подвикнуо Шта је, Друже, види ми качкета. Почео сам да правим кућу, јебигађуро, штедим сваки динар. Па што с мојих леђа јебемуматер.

Добро. Српска није изврнула качкет.

Хтјели смо да имамо заједнички пројект. Да не будемо као они у Федерацији. Ништа заједничко. Чак ни Комшић.

Хтјели смо да се осјети та трећемиленијумска веза Србије и Српске. Може и Свих Срба. Мада је волим Свакосвојицу.

Хтјели смо. Да нам веза не буде Равна Гора, копање Драже и Голе Гузице Пинка.

Разумијем Кризу и Штедњу. Мада. Кад видим оног Крстића, министрића, како се скупио, Србија неће пара имати ни у Четвртом Миленијуму.

Остаје нам да школама набављамо гусле. Па нек онај Гацковедарица гусла. Мада ме мој ДСК упозорава да су добре гусле скупље од компјутера.

2510.
УКАЗАО СЕ ТОМАН
И ПОЈАСНИО МИ:
КАД НАПУНЕ ГУЗИЦУ,
ИСПРАЗНЕ ГЛАВУ
 

Пуповац, Србин из Хрватске, саборски заступник, Хрватски Сејдић и Финци, пошто Срби тамо све мање успијевају да буду и Мањина, био у Београду гдје је обострано констатовано да је добро што се Србија није укључила у Хрватски Ускипјели Лонац око Ћирилице и Антисрпске Хистерије уопће.

Српски Ганди Хрватске, М. Пуповац, од рата води политику помирљивости, вјероватно у нади да ће Хрватска доћи себи. Пошто је ријешила два тисућљетна проблема. Неовисност и Србе.

Ну. Као што још није завршне Распад Југославије, тако није још ријешено Српско Питање. Онако како су га Велики Кројачи замислили.

Кроз ту призму треба гледати и однос Србије према Хрватској и према Србима у Хрватској. Као и однос према Косову и Србима. Сада више не На Косову него У Косову.

Кроз ту призму треба гледати и однос Србије према Републици Српској и према Сарајеву.

Лист Данас, санџачки лист који излази у Београду, пукао је данас преко цијеле насловнице црвену шлајфну са насловом Србија се дистанцира од Милорада Додика.

Дабоме да нисам Генералић да кажем да је то наредио ППВ Вучић. Имају они друге наредбодавце.

Текст је скаламбурен као Наша прича из Берлина, Сарајева, Бањалуке и Београда. СТЈ. А саговорници су познати босански аналнитичари Топић и Пећанин.

Било би преједноставно да се одмах успостави дијагноза да се ради о новинарству као накурњаку или накурњаштву као новини.

Пошто Велики Кројачи, који имају Мисије, раде на временске периоде у којима је десет година тек један педаљ, јасно је да је садашња власт у Србији само једна етапа која се наставља на етапу Бориса Тадића. Тадић је био зец у тој трци на четиристотине метара колико пута треба.

Пажљива анализа не може однос Тадића и Додика сводити на Give Me Five. Јер, Тадићу је требао Додик ради потпорња у тамошњој јавности. Недостајало је Националног Зачина. Такозване Србгете. Додику није био потребан Тадић већ је Српској требала Србија као Дејтонско залеђе. У цијелој тој представи Додик је кориштен због свог емотивног националног односа према Нацији и према Србији. Сада Србији толико не треба Српство. Главни проблем Српства у Србији било је Косово.

Али Мисији још увијек треба Србија. Док се, како рекоше у Дестинацији Нато, не споје војска, народ и политичари. То значи док не уђе у Нато.

Стога од Србије треба још штошта очекивати.

Зато је тријумфална Данасова жута бомба на црвеној шлајфни убојитија него да је то изјавио сам ППВ.

То је јавно приморавање Руководства Србије да се дистанцира. Да ни не помишља да се станцира. Јер се Мисија узда у то руководство. Тадића рјешавамо у Теленору, у Уникредиту. Конкуренције не смије да буде. А и ако је има, нека се бави Вршачким Виноградима и слично.

Ако неком буде изгледало да се неко понаша као да је празне главе, то само тако изгледа. Није ни Томан све знао.