ЧОВЕК КОЈИ СРБИЈУ

СТАЛНО ДРЖИ

ПРЕД ИЗБОРНИМ

СТРЕЉАЧКИМ

СТРОЈЕМ

Да не буде ово хвалоспев Александру Вучићу, да је пронашао технологију за Perpetuum Mobile Власти и да не мора ништа да ради осим да иде на Изборе, одмах ћу рећи да је то последица Политичког Личног Оболења.

Александар Вучић је самосвесни некапацитирани, за Политику и Владавину, Политички Аутист који ту своју самоспознату бољку, прикрива и лечи радећи управо оно за шта није и што не уме.

Из тог ПЛО потекла је потреба за Перманентним Изборима.

Александар Вучић Изборима лечи своје потребе и прикрива своје неспособности. Из тих болести проистекла је и Кооперативност, Капитулантство, Параповесност и Саможртвеност.

Александар Вучић се неће смирити док не успостави систем да Избори у Србији буду чести као и Ванредне Конференције за Медије.

Ипак. То лечење ПЛО, мали је и за Србију небитан ефект. Да није неколико Нус Појава, које темељно уништавају Државу и Нацију.

● Стални Избори одузимају Бирачима, и Србији, њихову основну вредност. Бирање. Бирачи постају Публика Парова. Аморфна Руља. Која Изборе гледа са стране. А Изборни посао обављају Апаратуре Поданика. У шта спадају и Улизице, Купљеници, Уцењени и Лаковерни. А нарочито они који никад не излазе на Изборе.

● Стални Избори избијају из руку и оно мало Опозиције, две ствари. Компас и Време. Они не могу да се снађу, да се организују. А ако би могли и умели, они немају времена за то.

● Догађа се процес Аполитизације Србије, коликогод медији, група Вуву Мана, Вучић, Вулин, Маја, Ана, сварали илузију Политичког Живота. Народ се масовно сели под Парове, ТЛЗП, Пинкове Звезде...

● Потпуно уништење Политичке Артикулације. Александар Вучић на овај начин уништава и своју Странку, Николићеву, коју је овај отео од Шешеља, за играчку коју је Дете Ацо преузело и не пушта. Али уништава и друге Странке. СПС више није Политичка Странка. Политичка Странка која не уме да буде у Опозицији, и да расте, није Странка. Исти случај је и са Српском Демократскм Странком у Српској. Али из других разлога.

● Дезоријентација, уништење, капитулација, предаја Србије. То ће, на крају, бити Резултат суманутих Избора.

А Вучић. Вучић неће отићи у Историју, као што силно жели. Остаће олињао и јадан, ко куче око ровова, кад се Војска повуче.

Само што ће се, у овом несретном и национално и државно погубном случају, повући Србија.

УСТАНОВЉАВАМ

ПОЛИТИЧКУ

НАГРАДУ

„ИЗБОРИ

ГОСПОДИНА

ВУЧИЋА“

Дакле, Драги Пријатељи, днео сам Одлуку. Не Питање, не Сугестију, не Предлог, не Молбу, већ Одлуку сам донео, ППУС, Први Пут У Историји, да идемо на изборе. Кад их већ сви траже, сви моји Непријатељи бројни... многобројни... и нешто мало мојих пријатеља, од Вебера па до, па до... па да неког не заборавим. До Ангеле, Ћао Ангела.

Овај радованотрећизирани пасус није много неистинит.

Некако ми тако звучи превод онога што је Вучић рекао прије Аплауза.

За Политаналитику једнако је, међутим, занимљива важност и Одлуке о изборима и Аплауза о Вођи.

С тим што, унапријед, треба узети у обзир да је Аплауз много организованији од Одлуке.

Али је Одлука много далекосежнија.

Вучић није, толико, мајстор Јавне Манипулације.

Колико је мајстор Јавне Грабежи.

Послије се, кад приграбиш све инстицуионалне, а нарочито ванинституционалне полуге и моћи, Манипулација се појављује као ситан занатски проблем.

Оно што треба узети у обзир, код Вучића, као озбиљну особину и материјалну политичку снагу, јесте систем с којим он обавља и један и други процес.

У Политичкој Грабежи, и, на основу њених резултата, Јавној Манипулацији, нема ни једне грешке, ни једне импровизације. Све је Систем. Све је темељитост, свеобухватност и далекосежност.

Тако се дошло до одлуке о Изборима.

Драги Пријатељи, хвала, хвала.

Одлука о Изборима, у ситуацији када и Вучић и СНС имају натполовичну подршку, када је ванинституционална моћ Вучића захватила и СНС, када су политички савезници у јајоцјепу а на ниским процентима, када Опозиција не постоји и када ни на видику нема спремишта за јајашца из којих би се излегла, када су Медији прецизно дириговани и фукционишу као најбољи и највећи Интелови чипови, своди се само на дизајн ситница.

Ну.

Посљедице тог дизајна, боље речено редизајна, далекосежне су.

·        Вучић добија још четири године здравог, стабилног мандата.

·        Са њим, те четири године добија и БАН Концерн. Брисел Ангела Нато. Али, добија и Русија.

·        Вучић добија неопходно вријеме да Србију потчини Пријатељима из Брисела и Нато Пакту. А Русија добија неопходно вријеме да га одврати од тога али не и са извјесним изгледима да га привуче себи. Јер Вучићев примарни циљ је први а не други. Иначе би он почео Политички Процес С-300 (Цвијановић Нови Стандард) а не би Рагузин долазио да га инсталира.

·        У блажој варијанти, Вучић добија вријеме да даље игра двоструку игру, мало Брисел, мало Русија, што је на кратке рокове добро за Србију а на дуге је погубно.

·        Вучић, Одлуком Драги Пријатељи, убија сваку могућност да се из нечега изроди здрава Опозиција. Ово што има Србија сада, од Опозиције, убијене су ћелије рака које су организам Србије припремиле за Стање Вучић. Све што сада постоји на политичкој сцени Србије, већ је одавно почело удворничку трку, трку подрепаша у врећама, за Велику Награду Пригрли ме Вођо. Чак и ако нико не види.

·        То значи да је Србија закључана. Јер Општи Јавни Оквир не омогућава стварање Опозиције, Алтернативе, Протеста, чак. А да о Великој Политичкој Странци не сањамо и не трошимо илузије. Народни масовни бунт такође није изледан. Њега, код Срба, могу покренути само двије ствари. Буна против Турака и Будимпештански Амерички Генератор. За прво је потребно петсто година а за друго петсто милиона долара.

Незгодно је рећи, мада је на Балкану, код свих Нација, а нарочито код Србаља, Присрбаља и Одсрбаља, увијек тако, Србијански и Српски просперитет зависи од иностраног утицијама, воље и моћи. Од Русије прије свега.

Нешто мало,  у одређеном склопу околних стања, може помоћи и Самостална и Стабилна Република Српска. Која то треба да буде, прије свега, због себе, јер је тешко сада пргнозирати шта ће бити са Србијом након Одлуке Драги Пријатељи. Односно, након четири године.

КАКО СЕ РАЂА

ДИКТАТУРА

Натуршчик у Главној Улози, Александар Вучић, дигао је Политику на нижи ниво.

Њега више не могу да сустижу нове системске исправке, ажуриране апликације нити нови програмски језици.

Та Политика се води на три нивоа.

·        По собичцима, глубарницима и кафе-предсобљима у Бриселу, понекад и у Берлину. Сногу потписуј и прихватај државност, независност и признање Косова. Те осталу деетатизцију Србије.

·        Лажи, глуми, питај и патетирај у унутрашњој јавности.

·        Кордонима термита, од таблоида до тевеоида, од воајерских политикоида до бјелосвјетских капитал фолера, препусти изједање унутрашег ума, духа и леба Србије.

И тако припреми терен за Нову Балканску Диктатуру.

За то вријеме, Србија, ко да је из Крлежине поезије и прозе, ћути, не мрда.

Напросто је необјашњиво да један Београд, који је европска пријестолница по духу, интелекту и неортодоксу, цијело вријеме, ево седам пуних година, ћути и гледа.

Осим што се може објаснити чињеницом да је трајна Србијанска особина да не умије да створи Вођу, Лидера или само Политичара, који ће да се, из мреже политичке естраде, личних болести и тајкунске конекције, издигне до Националног Интереса.

Све Србијанске Вође, било које провенијенције, чине основну грешку. Желе да уђу у Историју. Али, са погрешне стране врата. Они се, сви одреда, пењу низ степенице. Они сијено дију у бунар. Они димњак граде око куће. Ни воде воду умјесто да воде народ.

Задње што је урадио Вучић, средњовјековни је политички, државни и демократски мрак.

Он, као Предсједник Владе, саопштава да је одлучио да избора неће бити. Прије тога је одлучио да ће одлучити да ли ће и када ће избора бити.

Он, Александар Вучић, не може то да одлучи. Чак ни као Предсједник Странке која има толико и толико процената на изборима.

То није допуштено чак ни у фингираној демократији.

На тај начин су обављене скоро све припреме за успјешно инсталирање Нове Диктатуре. Сву ванинституционалну, ванпроцедуралну и парамедијску моћ, Вучић већ има. Потребна му је само још божанска особина да одређује са колико ће се прстију Срби крстити.

Створена је подлога за будуће иностране оцјене о Посљедњем Диктатору Европе и слично. Што ће коштати никог другог осим Србију и Српски Народ.

Диктатора Вучића ће тај инострани фактор трпити док не измузе и пету сису у корист свог Пројекта Дерегулације Балкана. А онда ће путем свих неуспјешних претходника.

О каквом се Натуршчику ради, видљиво је било на том Седмом Рођендану. Гдје је Кустурица, неполитички човјек, наизглед, једини, редитељски прецизно и визионо, исцртао важне улоге и рекао, ко разумије, како треба кадрирати за документарац Здрава Политичка Србија.

ИЗБОРИ У СРБИЈИ.

НЕСВРХОВИТОСТ,

ФАРСИЧНОСТ,

НАРЦИСОИДНОСТ

ИЛИ ДЕМОКРАТСКА

ТОРТУРА.

Избори у неком Политичком Друштву имају много задатака и функција.

Али када се организују у сврху једне власти, једног лидера и једног вође, њихови циљеви драстично се смањују и сужавају.

Двије дијаметрално различите фунцкије избора, видљиве су ових дана на релативно малој раздаљини. Од Београда до Атине.

У Атини је Ципрас поднио оставку јер је морао да прихвати оно за шта није добио овлаштења на изборима.

У Београду је Вучић отворио могућност ванредних избора иако му већина није угрожена. А нико више и не зна за шта је добио овлаштења и шта је прихватио.

Ципрас је изгубио подршку своје странке – покрета, али би могао да влада уз подршку дијела оних који су му на изборима били противници.

Вучић није изгубио ништа од подршке

Ципрас би могао да влада уз помоћ Ангеле Меркел.

Вучић већ влада уз помоћ Ангеле Меркел.

Чему, онда, избори у Србији. Кад им вријеме није.

Одговор је једноставан.

У Србији нема Парламентарне Демократије ни колико у манипулисаној и пропалој Грчкој.

У Грчкој избори треба да буду прилика да се бирачи поново запитају и одговоре. Да кажу да ли наставити тим путем или одустати. Мада је Ципрас већ морао да прихвати оно што је изван изборне воље већине.

Избори, дакле, тамо служе Политичком Друштву. Држави. Демократији.

У Србији, пак, нема потребе да се било шта пита бираче. Јер они, скоро у проценат, мисле исто о Вучићу као и на изборима. Ти ванредни збори не могу чак ни да депресирају Дачића и замијене га неким новим. И кад би тако било, Вучић не смије да њега, и СПС, не узме у власт.

Стога избори у Србији служе само Вучићу. А не Политичком Друштву и Држави.

Служе му за ново замагљивање јавности. За нову политичку тапету. За одлагање демократије. За куповину још времена како би се испунили захтјеви Меркелове, Кирбија и Вашингтона.

Стога ти ванредни избори, неоспорно, имају подршку Запада.

Пошто није вјеровато да Вучић, када добије подршку која је очекивана и која су истраживања најавила, да окрене ћурак и каже Сад је доста. Ми смо Србија. Ја нисам Држава. Ја више не идем на Колиндацију и Каменацију.

Та варка од избора, шарена изборна лажа, још је једно понижење Србије које јој приређују Напредњаци и Вучић.

Само што ће дубина кратера бити значајно повећана.

И што ће служити за испуњавање нових захтјева уз оправдање да је на изборима добијена подршка за то. Уз повремене нове водене рокове Биће вам боље за две године.

Политички и национално гледано, ванредни избори у Србији, ако их буде, примјер су како и зашто изборе не треба организовати.

2757.

ШТА

ОВИМ ИЗБОРИМА

ДОБИЈА

СРБИЈА

Један јунак је негдје на вебу рекао да ће одсад у Србији полиција приводити грађане на митинг опозиције. Занимљива слика. А лидери опозиције ће долазити у ланцима и са букагијама на ногама. Неке ће довозити у кашикама великих утоваривача. Неће нико у опозицију.

Бизмисмени ће имати лисице са собом, па чим наиђе полиција, сваки, лепо, натакне лисице и каже Ајмо, браћо, где треба. Они који су сигурни да неће убрзо, не морају их имати узасе. Као онај несретник који је на Копаонику, на некаквом Бизмис Форуму, изјавио Ја нисам на реду за апс ове године.

Медији ће да се самодресирају и поставе нове темеље уређивачке политике. Пола године фељтони о хапшењу Шарића а пола године репортаже из непостојећег Београда На Води. Да не би ништа друго објављивали што може бити ризично за ВВС. Велику Власт Србије.

То је за ову годину. За сљедећу ће већ нешто да искрсне.

Политичари који не буду у Влади, при Влади и под Владом, стари и нови, неће смјети да зуцну ништа опозиционо јер на сљедећим изборима не само да неће пријећи праг него му неће прићи на пушкомет.

Организоваће се ОРА, Омладинске Радне Акције, за крчење жбуња и раслиња крај путева у равницама. Дувај Кошаво.

Посљедице избора, посљедице ВВС, по саму Србију, могу да буду озбиљне.

Концентрација одлучивања на једном мјесту довешће до загушења код главног и јединог генератора Јаке Власти Србије. Сви путеви иду према Аци. То ће успорити одлучивање. То ће довести до многих погрешних одлука јер ће се људи врло брзо извјештити да кажу само оно што њима одговара да Аца чује и оно што Аца воли да чује. То ће довести до депроцедурализације и паралелизма, деинституционализације и нетранспарентности.

Пошто су ови избори били својеврстан помор Политичких Странака, једино су се Социјалисти задржали на свом стабилном проценту, и мало га надзидали, великој групи ће се придружити и странка СНС. Која у кампањи, са Вучићем, нигдје није ни помињана. Наставиће се изванстраначко кадровско тријерисање, мада СНС и нема неки потенцијал у том смислу. У самој структури доћи ће до подаништва или незадовољства.

Босна и Херцеговина, која је за Србију знак европског пута, добиће на значају. Београд ће бити бољи према Сарајеву него Загреб.

Косово ће даље да се губи у јужним маглама. Можда ће га Србија понекад видети са Бруса.

Пошто су сви у србијанском парламенту опредијељени за ЕПС, Европски Пут Србије, лешинари из Брисела ће наредне четири године, и Велику Власт Србије, искористити за опште притиске и пристанке на Феформе. Србији ће уши, а и гуза, да зује од Реформи. ВВС неће моћи ништа да каже у своју одбрану јер има могућност да све усвоји и проведе. Не може се позвати ни на опозицију. А сам АВВ, Александар Вучић Велики, у још тежој је позицији. Сви његови и нико против њега, усмјераваће све жареће одлуке према њему.

Од градње Реформског Бриселског Система, Србија, ни Аца, неће успјети да изграде свој систем. Тако ће у Србији да функционишу три паралелана недограђена и полуразрушена система. Досадашњи, Реформски и Нововластни.

Предсједник Томислав Николић све ће више придобијати титулу Седника. Седеће у Председништву. А Вучић ће да створи досад незабиљежен и невјероватан систем Концентрисане Демократске Реформске Европске Самовладе.

2751.

ПОЛИТИЧКЕ

КАТЕГОРИЈЕ

СРБИЈЕ

·         Кад се Опозиција, неприродно и због сушичавости Позиције, тренутно претвори у Позицију, останеш трајно без Опозиције.

·         Свака Опозиција боља је од непостојеће Опозиције.

·         Велика је грешка изградити Милошевића. Од тога само је већа грешка срушити Милошевића а не имати Изведбени Пројект и Грађевинску Дозволу за нормалну НДД Сферу.

·         Недопустиво је непостојање јаке Националне Странке, јаке Социјалдемократске Странке, јаке Народне Странке. Србија је велика и за те три и за још додатне три.

·         Уситњавање политичке сцене увијек се, на крају, претвори у дробљење престарјеле курузе у ускисло слатко млијеко.

·         Само у Србији Дејвид Коперфилд може да проведе Мишковића кроз Београд На Води, умјесто кроз Кинески Зид.

·         Само у Србији бирачи могу правилно да протумаче Колорукољуб.

·         Само у Србији Косово се може преглетовати размазом јевтиног криминалца.

·         Неперспективно је цијеле изборе прекампањисати без помињања барем једне конкретне обавезе према Србији.

·         Трансформерси и Рецикланерси највиши су стадијум дерегулације, декалибрације и денационализације.

·         Запад је цијена Запада.

·         Кад протуве постану равноправни разговорници Лидера и Вођа, сумрак је .

·         Савршенство Петог Октобра је његово саморазмножавање – само први пут се манифестује као фарса а сваки сљедећи пут као фасада.

·         Посљедица лажних раскрсница – И Европа и Косово, лажних Региона Србије и Лажне Нутралности, јесте ово што данас има Србија.

·         Лажне политике, лажне Вође, као и лажне коалиције и лажни избори, увијек претварају земљу у Велику Гранд Параду.

·         Неприродно је да је даљина Русије буде једнака као и даљина Косова.

·         Права политичка артикулација има способност да земљу доведе, барем, на велику раскрсницу а лажна, исфабрикована, има умијеће да је доведе на кружни ток.

·         Чекање познатих изборних резултата увијек се претвара у чекање познатих посљедица.

2733.

ВЕЛИКА СЕ ТМИНА

СПРЕМА, СРБИЈИ

ПОНЕСТАЈЕ ТЕМА

Избори би требали да буду Велике Издушнице. Дани када политичке странке и лидери отворе душе политичке и кажу, искрено, из душе, шта мисле о стању друштва, о његовим сљедећим данима и о томе како ће и сучим да се изборе за неки помак, или барем да ухвате корак са временом.

Добро. Знам. И за изборе се лаже. Мада се то може подвести под обећања. Много више се лаже послије избора. То се може подвести под објективне околности. Најбољи доказ објективних околности је губитак избора. ЈестК.

У Србији, нане, не лаже се за изборе, избори су као омотни папир. Има их неколико врста. Масни. Посуђени. Украсни. Избори се умотавају у теме које су погрешне. С друге планете. Као, рецимо, масну крметину у кравате а палачињке у масни папир.

Теме су Свом снагом за рад, живот, ходање по води, Београд На Води, Славени се враћају сојеницама, СТЈ, хапшење Шарића, чим се затворе бирачка мјеста, нова српска граница на Истоку, умјесто Карловац – Вировитица – Карлобаг, јесте Оштра Лука – Потоци – Угар. Дачићева Србија је на то упозорила Хрвате и муслимане у БиХ. Коју је створио Створитељ.

Та кампања иде кроз остругу, ко ласица, док Стварност Србије, иде аутострадама.

Косово формира војску. Формира Репрезентацију. Хапси Србе. Нико ништа не смије да им каже. Зато ће најебати јадни Хрвати и муслимани у БиХ.

И зато руски амбасадор понавља да Русија није промијенила став о Косову.

Мада би, како србијанска оструга расте, било боље да промијени придјев. Да се каже да је Косово руска земља. Можда једног дана нешто и буде. А и графички и географски, некако, подсјећа на Крим.

Шапу настрану.

Озбиљна је ствар. Изборне теме Србије, које немају везе са стварношћу, нису знак неспособности политичких странака и њихових маркетиншких агенција, нити страха, странака и лидера, да проговоре о Темама Стварности.

То је знак новог умотаног времена које стоји пред Србијом.

Зато су ови избори и организовани. Сви учествују у лоту а сви виде у чијем су џепу паре.

Избори су генијално оправдање за изостанак са будућих часова и наставе.

Да ли ће Србија умети да жмири толико колико ће тмина да је замрачи.

2689.

КАМПАЊА

ОД ВРАТА ДО ВРАТА,

МИСЛИМ, ЗА ВРАТОВЕ

У Србији гори земља.

Под сметовима и на билијарском столу.

Избори су, нане.

Од избора два путића. Антелија, Бели Листић и опанци, по томе се знају Србијанци. Ој Кутијо, тија реко, тија реко, волесмо се, ја пореко.

Видим. Открили и кампању Од Врата До Врата. ОВДВ. Такозвана Овдова. Слуђују градску сиротињу по солитерима, тероришу. За кога ћеш гласати. Траже личне карте и матичне бројеве. Само што им видео надзор нису монтирали изнад врата.

Сто година послије Слобе, и Мире, и Мире, странке у Србији још не знају ко за кога гласа.

Та Кампања ОВДВ је као и добијање, уступање, невиности. Можеш да је организујеш само једном. Не можеш за сваке изборе, и свака божија странка, да лупаш људима на врата и да их узнемираваш. Тај терор над гласачима, та инприватизација стана и куће, тај порезнички однос, контрапродуктиван је.

И знак је да странка нема организацију. Већ подели младима по педесет еура и Ајд, децо, од врата до врата, бре, натенане.

Побједничке, модерне странке, странке које живе у двадесетпрвом вијеку, у вијеку интернета, морају да знају сваког свог члана и сваког гласача, да имају његов телефон и кућни и онај за љубавнице и љубавнике, да контактирају с њим, на разне начине и разним поводима. А не само кад су Избори и Сметови.

Та кампања ОВДВ пећинско је доба. То су странци овдје промовисали у праскозорје демократије, вишестраначја и општег провиђења и свог духа и  телоослобођења.

Након те кампање слиједи градња Хоризонталне Организација која је компатибилна са сваким бирачким мјестом и која може да комунцира са сваким бирачем.

Та организација омогућује странкама да проводе двије пресудне технолгије. ИдентБ и ПланГ. Идентификацију Бирача и План Гласова.

А за врат се скаче само онима који први пут добијају право гласа, које је мјесна структура оцијенила као колебљивог и онима који не излазе на изборе.

Много компликована работа, јеботе.