СИНДРОМ

СРПСКА

ПСИХОЛУДИЈА

ПУХАЛО

У плејади Српских Самоуништитеља, извјесни Срђан Пухало је небитан.

Али може да објасни понешто од тог осебујног мозаика, који Српску Нацију разједа вијековима.

Пухало је занимљив управо због тога што није Српска Издајничка Класика.

Није напустио Српство и узео неку другу Рационалност. Није напустио Вјеру и узео Вечеру.

Он је феномен Импотентног, Малоумног, Квазиинокосног Странпуташа, који у својој правој популацији почива унутар Српског Бића а ради против њега.

Пухало је додао мало зачина па ради за Бошњаке. Муслимане.

Дакле.

◘ Пухало је предани сакупљач муслиманских гробова и њихов бројчаник. За које су, увијек, одговорни Браћа Срби. То је први његов малоумни интелектуални гријех. Никад не постоји шира слика, увијек су у центру муслиманске Жртве од стране Срба а Срби су и почели и водили и завршили Рат и још га воде.

◘ Инокосна карактерологија Срђана Пухала је Некреативнст, адирана са много зачина. Он настоји да своју некреативнст изокрене у своју позитиву и активу у склопу епохалне мисије доказивања Српског Геноцида, са собом у главној доказивачкој и свакодневној улози.

◘ Пухало је отпад из унутарсрпског корпуса који обитава откад и Српство. То су они из ешалона Знам је нас јебо ти нас, од оних који упиру прстом у Србе како код Нијемаца могу да раде а код нас не могу, од оних којима је туђи, Западни Чмар слађи од једног Српског Чварка.

Они, унутар Српства, ниподаштавају све, од Режима, Народа, Државе, Вјере, Рада...

Пухало то чини према вани. Он под обраћањем Браћи Србима, муслиманима шаље пруку у каквом он Шљаму живи.

◘ Срђан Пухало је нарцисоидни умишљеник, подсвјесно упознат са својим немоћима.

◘ Прва Димија Српске, у стању је Потребе Социјалне Потврде. Њему, класичном, минорном Странпуташу, пријеко је потребна било каква социјална потврда, да постоји, да живи, да га неко види.

Сјећам се, кад сам са Пандицом отишао да попијем кафу пред Хотелом Босна у Бањалауци, како је Пухало обилазио, са телефоном, око баште, ко Пас око Месаре.

Као да на тој некој фотки може зарадити милион или Пулицера. Било је и других Болесника, тада, али Пухало је рострфрајни.

◘ Срки Нанин, пљева је Марксове Алијенације. Која је након Комунизма упала у вртлог тог уситњеног отуђења и хомогенизације небитних Грађана које сви тетирају као Протуве, неспособан да се оствари у било чему. Макар у Игри Поклапе.

◘ Срки је класични, универзални Андрићев Ћоркан, чија Ћуприја се увијек гради а и ако постоји опасност да се завршава, он је руши, јер је то рушење његова физичка и ментална егзистенција.

◘ Пухало је формалног али политички оскудног образовања. Тај јаз настоји да затоми свин својим болестима. Најзанимљивије су оне кад почне да набраја десет нечега за нешто. Тако себе убјеђује да је прецизан и егзактан.

◘ Као и сваки незанатлија, воли да ради оно што не зна. Пухало воли да пише. Ефекат је као и кад би Крмак почео да прежива.

◘ Срђан Пухало, Евидентичар Муслиманских Гробова, убијеђен је да ће неко, једног дана, примијетити његову епохалну дјелатност и дати му да буде Реис, Шеф Станице, Амбасадор... све у Сарајеву или у име Сарајева.

◘ Пухалоје Српски Присарајски Болесник. Болесник Око Сарајева. Из истог менталног слоја као и Крајишник. За њих не постоји ништа друго, осим Сарајцентризма. Ни Свијет, ни Вијек, ни Српство, ни Српска, ни Пут ни Пруга. Само Сарај. Као пут у ту Котлину.

◘ Пухало је умишљеник болесне величине у епохалној мисији. Његов покушај да буде духовит на своју штету, када је рекао, Немој да путујемо истим аутом, да не изгине сва Опозиција у Српској, индивидулна је болест дубљих размјера.

◘ Многи здраворазумски човјек ће рећи да минорном Крајпуташу, Пухалу, не треба посвећивати пажњу. И већ је дигао руке.

Али. Будала, ако нема никаквог противљења, сутра ће већ, сматрати да га сви подржавају, да су на његовој страни.

Своја Говна, међутим, морају се кадтад, узети у шаке.

Пухало јесте небитан али је битан знак обољелог Српства.

◘ Срђан Пухало је... ма, Пухало је Пичка Једна.

СРПСКА СМРТ

СРЂАН ПУХАЛО

Са сваким Народом, путује и његова Смрт. Она дијели добро и зло са својим Народом. Пролази кроз ратове, кроз пашњаке, кроз плодине и родине, нариче на гробљима. Она је дио околине сваког Народа.

Ако је природна и добра, смрт одводи појединце, оне који долазе на ред, оне чија нога више не може да стигне пут, оне којима се чини да је пут нешто убрзао па се више немере.

Ако, пак, Смрт, оболи, извитопери се, не ажурира се, она се увуче у Народ и захвати Живе Појединце. Па их врбује као нека вјерска секта или илегална комунистичка партија. Усмјерава их да смртују, смрдују и сврдлују. А често их пусти да они то раде и без усмјеравања.

Има, ту у Бањалци, извјесни Срђан Пухало. Човјек у стању социјалне потребе да буде јаван. То није ништа лоше. И у сватове и на сахране се иде да те људи виде, примијете, загледају.

Али, као што за сватове треба имати китове, тако и за Јавност треба имати твитове. Треба имати Ријеч. Ни у кавану недају Нако.

Ту настаје мали проблем са Пухалом.

Гдје он престаје бити предмет за зајебанцију, као и свако од нас. Или за изливе ставова. Мада су га многи већ окарактерисали као мало сасушено гованце на путу које не треба дирати клипом јер онда засмрди више него што је нормално. Па и мени добронамјерно савјетују Пусти Пухала.

Ја, међутоа, имам ту настраност одувијек. Волим да јебем будале.

Тај мали проблем са Пухалом јесте у томе што му је онај точкић на плугу, напријед, отишо па се све више засијеца у земљу. Забраздио, што кажу људи који не разумију шта то значи.

Пухало се претвара у Србомрсца, Националног Аутодестрктивца, Српску Етикетирку, Колективистички Оцјењивачки Жири за Србе, Српског Бич Дресера. А све у свом настојању да на пиједестал свег зла постави само Српске Злочине. Он прецизно израчунава децимале, броји раке, нишане и крстове. Само од Српске Руке. Он скоро никад не помиње зла која су нанешена Србима. Он се болесно, својој бошњачкој јавности, јер овдје га не јебе нико, обраћа са Браћо Срби.

Јуче је, поводом ослобађајуће пресуде Шешељу имао свој дан. А и његови виртуелни пухољупци.

Сарајевски портал, просрал, вијести.ба, посветио је Брату Србину велики простор и цитирао његове твитове. У којима је он показао сву скученост свог нарученог ума. Сву празнину својих координата јавности, стања свијести, политике и ближе историје.

Јучер је Пухало написао Данас је хаг поштено судио а Караџићу је судио политички суд, браћо Срби ово је шизофренија.

Јасно је да Пухало мисли на оне Србе који одобравају ослобађање Шешеља и сматрају то поштеном пресудома, на оне Србе који сматрају да је пресуда Караџићу политичка и на све те Србе које он, Пухало, смара шизофреним.

Та колективна карактеризација Браће Срба од стране Срђана Пухала, кога сарај просрал представља као политичког аналитичара и социолога, јесте Пухалов Фашизам према Србима.

Само Фашизам натура Народима колективне негативне особине.

Суштина је, пак, посве другачија.

Хашки Трибунал је потпуно Политички Пројект. Када је планирано разбијање СФРЈ, испланиран је и Хашки Трибунал. И Срби као кривци.

Све што је урадио Хашки трибунал, политичка је представа. Баш све. Према било ком Народу и према било ком поједнцу. Тако се никако не може рећи да је ова осуда добра а ово ослобађање лоше. Или обратно.

То Пухало, и други социогологузи, није он сам, не могу или не желе да виде. Лакше им је подметнути Србима Шизофренију.

Алај волем да јебем и Шизофренопотврдодајце.