СИНТАГМЕ,

ОСВАЈАЧИ

21ог ВИЈЕКА

Некад су надирали Кордони, Фронтови, Фаланге, Корпуси.

Прво Ђуладија. Па Сабљаши. Па Копљаници. Па Коњаници. Па резерва здесна.

Данас.

Прво надиру Представници Међународне Заједнице. Па Синтагме. Па Кредити. Па Издајници. Па Уцјењивачи. Па Пљачкаши. На крају ЕУ можда а НАТО обавезно.

Свако ко нема Националну Самосвијест лако прихвата Синтагме као опијум за важност. За савременост. За интернационализам.

Када би у посљедњих четири деценије из новинских наслова прикупили и анализирали Синтагме које су нам сервиране, милион пута поновљене и које смо прихватили, открили би

◘ Њихову апсолутну празнину

◘ 0% реализације

◘ Нашу лакомисленост

◘ Наш Национални Одрон.

Открили би и фазе наших несрећа које су разориле сваки национални колективитет и геграфско подручје, на простору бивше СФРЈ.

Открили би да више немамо куда, да немамо перспективе, да не знамо шта смо ни ко смо.

Поменућу само двије Синтагме које су лансиране против Срба.

◘ Реформе

◘ Компромис

Реформе у Српској, односно у БиХ су ишле у реденицима. Реформа Пореза. Реформа Војске. Реформа Полиције.

И све је било уперено против Српске. Све је било срачунато да уништи Српску.

Двадесет година је Политичкој Сцени Српске требало да хвати да се ради о Унитаризацији.

Компромис је Синтагма која убија Србију.

Њу форисирају Бриселске Курве, Амбасадни Сводници и Домаћи Политичари на челу са Вучићем.

Вучић тражи Компромис са Косовом и тако прикрива чињеницу да се од Србије тражи да га се одрекне. Да се одрекне своје Територије и дијела своје Земље.

Вучић није будала, ако је Политички Болесник, и зна шта то значи.

Зато он, у редовима, као у лошој торти, даје слој Пропасти, Немамо ни метар, па слој Компромиса.

Компромис Србије уопште није на ствари. Не може Србија да прави Компромис сама са собом.

Чак и ако прихватимо да је на сцени Компромис са Косовом, или са САД, то није Компрмис.

То је Ампутација.

Онај ко зна значење синтагме, и непрестано је понавља, Издајник је.

Као и онај ко не зна.

У Националним Пословима нема оправдања.

Зато, данас, Срби морају и прије Ћирилице и прије Српског Језика, да знају значења Синтагми Освајача.

УЛОГА

ПРАЗНИХ СИНТАГМИ

У ПОЛИТИЧКОМ

ЖИВОТУ

Играмо се, мој четверогодишњи Унук Дале и ја, великог релија Париз – Дакар, на тепиху, уз колону тешких камиона који се с муком пробијају преко дина до јастука и камењара од лего коцкица.

Док са телевизора иде неки од дневника. Заокупљен сам техничком службом, јер ја мијењам точкове, поново качим приколице и то. Не могу да региструјем да су у питању политичке вијести. У једном тренутку, Унук Дале заустави тешки волво и рече Борбена Влада, подигнувши обрве.

Од неколико сати телевизисјког баљезгања, њему је тог дана за ухо запала само та синтагма.

Очито су то ријечи које није научио да чује.

Кажем То су чике које се исто боре да превезу камионе, као Деда Рале и Унук Дале.

Сере Вучић, серем ја.

Нит је Вучић увјерио мене, нит ја Далета.

Иако се, наизглед, ради о различитим сегментима живља, Вучићева најновија флоскула на води, Борбена Влада, једнако дјелује на радозналу претполитичку дјечију свијест и на политичку подсвијест равнодушног живља.

Вучић, мада изгледа као политкомуникациони геније, као нека врста Политичког Радована III, као најбољи ђак Врачева Пиара харвардског нивоа, показаће се као највећа Српска Мирнодопска Трагедија.

Бесцијење и безвриједност синтагми и Патетитагми а Патетитагма је патетична флоскула којом се јавност и медији могу да заокупе од 24 до 72 часа, потпуно је супротно са скупоћом и дубином коју ће платити и у коју ће упасти Србија, када се све то заврши.

Ну.

То је проблем Србије.

Додуше, коштаће и Републику Српску.

Јер, боље је имати јаку Србију која нам баш и није наклоњена, него уништену Србију која у нама види сламку спаса.

Инфлација Политичких Синтагми поуздан је показатељ Празне Васти и Магловите Моћи.

Босна и Херцеговина је то искусила на свом простору. А Република Српска и на својим леђима.

Од Уставих Промјена и Реформе Полиције, до нашијех дана.

Том опробаном канонадом, празних синтагми, Брисел и Вашингтон владају свим овим постсоцијалистичким прилудама и просторима. Задивљујућом лакоћом и несхватљивом ефикасношћу. Стране Инвестиције. Европски Пут.

Дио тог лажног знања и умијећа преузео је Вучић. И други лажни цареви и лидери Балкана. Највећи дио им је савјетован и тутнут у ум.

Они који говоре реалнијим језиком, језиком ставова и интереса, они или не пролазе, или се проглашавају криминалцима.

Политичар који користи Празне Политичке Синтагме, према свом НДД, јамствено не ради у интересу ни једног тог сегмента. Ради за интересе З&ФТ.

Политички равнодушни народ прихвата те ППС као двадесетчетверочасовне играчке. Са сазнањем да су оне заваравајуће и безначајне.

Оне, пак, играју улогу лего коцкица. Слажу се у Политичку Подсвијест и једном ће, као народни бунт, спонтан, или с вана инструментализован, букнути у неку врсту револуције.

Која ће очистити плантаже за нове насада Празних Политичких Снтагми.