ЗАШТО СЕ УРУШАВАЈУ

СКУПШТИНСКЕ

ПЕЋИНЕ И ВЕЋИНЕ

Страначки Систем у некој земљи најприје почне да се урушава у унутрашњим страначким технологијама. А не у односима између Странака.

Да би Страначки Систем, којег сачињавају углавном парламентаре политичке странке, обављао своју улогу какветакве демократизације у друштву, потребан је минимум идејне супротстављености, страначке дисциплине и видиљиве заступљености слојева или дијелова друштва.

Када странке почну да разарају, а то могу да раде само оне саме, изнутра, неку или све од тих категорија, цијели Страначки Систем постаје циркуска лажна колонада, Политика постаје сама себи сврха а Политичке Странке постају дегенератори друштва.

Јавност је мртваладна на унутарскупштинска дешавања у Републици Српској. У Народној скупштини и у Скупштини Града Бањалука, нпр. зашто. Зато што су се Странке одвојиле од својих организација и тако и од бирача и грађана.

Мада су сви случајеви разнородни, друкчије везени, са друкчијим разлозима и на различитим територијама лоцирани, они, ипак, имају јединствен узрок. Законита су посљедица стања које се продукује у Политичким Странкама, негдје мање, негдје више,  негдје интензивније, негдје тише, уназад неколико година.

Преласци, одласци, доласци, као и папковање и куповање, напуштања и избацивања, догађају су због непостојања унутарстраначке дисциплине, критеријума и организације. Што сеже све до непостојања Страначке Програмске Политике. Или њеног тихог напуштања, што је исто.

Есдеес и Есенесде су, као двије највеће странке, и најдрастичнији примјери.

Есдеес напушта своју српску и српскијанску политику. Националну и Политику борбе за Српску.

Есенесде је напустио, потрошио, све своје политике осим Референдума и Самосталности Српске.

То може да се догађа јер се страначке организације све мање уважавају, све су анархичније и све либералније, или се све више потискују у дубину терена и тако одвајају од утицаја на политику руководства странке.

Кључни узрок је унутарстраначки процес организацијског кандидовања који се аутира или се одвија по наметнутим критеријумима.

То обично почне са одборничким кандидатурама гдје се деформације најприје уоче и најлакше изведу.

Ако Страначка Организација не даје кандидате, по критеријумима који важе за цијелу Странку, даје их неко други. А тада немају подршку организације. Без те подршке не могу да прођу, да буду изабрани, да дођу до чланова и бирача. Морају преко неког другог. Преко нечега. А то су паре и страначки феудални менаџери.

Есенесде од 340 одборника има само три пољопривредника. То је зато што организација није имала пресудну улогу у кандидовању.

Бањалучка организација већ други пут кандидује катастрогалан састав одборничке листе. И зато је преполовљен број Есенесде одборника. А о квалитету да не зборим.

Кандидати који долазе изван организације, које искрено није кандидовала и подржала организација, нису јој ништа ни дужни. Па се тако и понашају. Ал јебо то. Они у Странку доносе и своју технологију која није страначка и организацијска. Они не напредују природним путем кроз осмозу између страначких слојева већ постају Шефиди, вуку Шефа за рукав. А мисле на Шефов Џеп.

Такви иду преко мртвих. И пред таквима страдају они који су заслужни за странку и организацију. Јер не умију тако да се боре.

Генерално, умјесто Организацијског Заједништва, у Странку улази Индивидуални Терор.

Јединство Организације се растаче. У томе сада води Есдеес. Убједљиво. Есенесде не успијева да се приближи.

А јединство Страначке Организације темељ је свега постојећег, везаног за Странку, и лидера, и политике, и програма, и учешћа у власти, и опозицијства.

Без јединства Страначке Организације, које се реализује кроз њено функционисање и уважавање, сви политички рачуни, који стижу пред изборе, множе се са три.

А испред се додаје минус.

НАЧИН ОРГАНИЗАЦИЈЕ

СТРАНКЕ ГОВОРИ О

СТЕПЕНУ УВАЖАВАЊА

НДД СФЕРЕ

И ОДГОВОРНОСТИ

ПРЕМА ЊОЈ

Под појмом Плитичка Странка треба подразумијевати оне колективитете који имају инсталирану једну од веза са бирачима. Та веза може бити преко организације, на једном полу, али и преко неке врсте амбасадора странке међу бирачима који се активирају у времену избора, на другом крају комуникационе лепезе.

Постоје и политичке странке које то нису али их надлежне друштвене институције, па и ЦИК, тако воде у инвентару. О њима не треба озбиљно расправљати.

У овдашњим политичким равнима,  подручјима бившег супрамасовног Савеза Комуниста, подручјима племенске одушевљености политиком и подручјима схватања политике као најприхватљивијег колективитета са елементима весеља, мржње и самопотврђивања, евидентирао сам четири основна типа сраначке организације који се на различите начине повезују са бирачима.

1.    ОРГАНИЗАЦИЈА У РАВНИ БИРАЧА

То су Политичке странке оспособљене, потпуно или дјелимично, за Перманентну Изборну Активност. Карактеристика њихове организације је огољена страначка вертикала у којој су и Предсједник Странке/Лидер и сви други органи, директно конектовани са организацијом на терену. То је странка чија је теренска организација максимално разуђена и инсталисана директно у Слој Бирача. На тај начин се дјеловање локалне организационе мреже окреће чланству и бирачима а не руководству и Врху Странке. То доноси максимално могуће уважавање Члана и Бирача.

2.    МЈЕСТИМИЧНА ОРГАНИЗАЦИЈА

То су Политичке Странке мање гласовне важности. Њихова организација је релативно добро консолидован Горњи Страначки Слој који је са бирачима повезан тек неким организационим ареалима или повременом вертикалном комункацијом. Таква Странка у свом организационом слоју, одвојеном од бирача, има неколико сегмената који нису компактни и компатибилни али се из различитих разлога држе заједно и не нарушавају стабилност тог висећег вијенца.

3.    ОРГАНИЗАЦИЈА СИГНАЛНИХ ЕФЕКАТА

Политичка Странка са таквом организацијом још је мање гласовне важности. Њу карактерише релативно згуснут Горњи Организациони Слој, који има једног централног лидера, политичког менаџера или мешетара, и неколико подлидерских пунктова, односно личности које су таквог политичког карактера, заједно са лидером, и у таквј корелацији, да онемогућавају било какво омасовљење Странке. Они са бирачима комуницирају својеврсним Политичким Сигналима, неком врстом бљескалица које им доносе лутајуће гласове, отпатке и незадовољнике.

4.    ОРГАНИЗАЦИЈА ПРАЗНОГ ПРОСТОРА

Четврта, и крајња Политичка Странка која се може узети обиљно, јесте Странка која нема никакву организациону везу са бирачима. Чак и када на терену имају нешто што се номенклатурно може детектовати као организациони сегмент, то је тако аморфно и нестабилно да није вриједно озбиљнијег социо-политичког сецирања.

*

Јасно је да стабилност Друштва, и цијеле НДД Сфере, зависи од организације преовлађајућих политичких странака. Дабоме, не само од тога. И од броја странака које су организоване по првом принципу.

У нестабилним и потпуно неизграђеним друштвима, чланство у плитичким странкама је масовно а заинтересованост за политику огромна.

На те чињенице морају да одговоре озбиљне Политичке Странке.

Странке које су на врху моје љествице, или иду према врху, показују:

·        Висок степен одговорности према НДД Сфери

·        Исказују максимално уважавање сваког поједначног сегмента НДД

·        Регрутују и образују најспособније појединце за фунције власти, кандидатску понуду и друштвене послове уопште

·        Пресудно утичу на нека друштвена, вриједносна, културна и економска кретања.

Странке које су на дну, или падају према дну, показују:

·        Висок степен манипулативности

·        Регрутују и емитују искомплексиране и некарактерне кадрове

·        Лажни компромисерски дух

·        Колаборационизам

·        Потенцијалну инсталативност за деструкцију друштва или цијеле НДД Сфере.

Низак друштвени коефицијент везе Страначке Организације и Бирачког Слоја доводи, у првој фази, до тоталитаризма а у другој, до Сириза ефекта.

Ну. То ми је друга тема.