НЕСПОСОБНА ВЛАСТ,

НЕСПОСОБНА ОПОЗИЦИЈА,

НЕСПОСОБНИ ПРОТЕСТИ

Закон Спојених Судбина.

Власт у Србији, највећим дијелом је инсталирана са Запада. Њу Бирачи подржавају, у извјесној мјери, али више него друге претенденте и пратиље, због краткорочности српских особина и незаинтерсованости за Државу и Нацију.

Да није тих српских особина, овакву Власт не би било могуће инсталирати ни тенковима.

Опозиција је још софистициранији производ та два фактора. Деструктивног Запада и Низаштанејебавајућег Српства.

С тим што је преовлађујућа технологија Запада.

Док је, сада, код Власти, обрнуто.

Власт је у предности јер ради за Запад.

А Опозиција има нешто ангажамана преко студентског сервиса. Зато је нервозна, неповезана и нејасна.

Демонстрације, протести, шетње, које се дешавају уназад година, у Србији, па и протекле ноћи, такође су производ та два фактора.

Дабоме, нису тако ударнички индуковане, као 27и Март или 5и Октобар, али су трагови видљиви. Директни и они визуелни, медијски. Да мало палимо и лупамо ко Амери.

Долазак Вука Јеремића, директно у Демонстрације, показао је сву биједу Опозиције. А и будуће Власти.

Јадно је бојкотовати Изборе а онда, први час, потрчати пред Скупштину. Да будем ту у вријеме кад су сви у говнима а ја се појављујем у Белом Оделу.

Маса га је извикала, извиждала и ишћушкала.

То њега и њих, неће омести на путу који су поставили.

Али је то јасна порука да је Србија, коликогод то био мали узорак, пред Скупштином и около, обезвођена. Она нема више Вођу ни у Власти ни у Опозицији.

То није овомјесечна дијагноза. Она траје још од 5ог Октобра. Рушењем Милошевића, срушено је постоље могућег Вође.

То је, дабоме, и био циљ Запада.

Рушење Милошевића, директно је омогућило безболно наметање Вучића.

Не треба нико, ради личног душевног мира, да замишља шта би омогућило рушење Вучића.

Ноћашње Демонстрације су јалова манифестација конгломератизованог типа, којој је највећи домет нешто мало ватре и каменица.

Оне покаују да Србија не зна шта је Држава.

И не занима је.

Показују да нема здравог политичког, националног и државног ткива које може да изњедри Политику и Вођство.

Да нема ниједног питања које је за Србију пресудно. Она га не види и не зна да га искаже.

Зато ће лако да да Косово, да се да ЕУ, да се пода Вучићу или неком новом Вучићу.

Незаинтересована и неспособна Србија, крива је за све.

Она омогућује Власт Вучића и цијеле његове свите, која броји на десетине хиљада људи и која увијек иде уз Власт и опслужује је.

Крива је и за неспособност артикулације националне и државне политике.

Крива је и за даље урушавање Србије.

Са Вучићем на челу или са његовим рушењем.

Улични Политички Систем, нигдје није донио скоковит напредак, нити мали помак.

Донио је само даљи крах Нације Државе Друштва.

Удруживање уличне анархије са селфи воајерима и јаловицом опозицијом, крајњи је стадијум деструкције.

Послије које се никад нико не опоравља.

Украјина је примјер.

Потребно је знати да систем Избора и Парламентарне Демократије, законито омогућава да једна мањина Државе, одлучује о Власти.

У случају УПС, та мањина је лабораторијски узорак.

И, ако она омогући некоме Власт, тај неће да влада него само брже да упропаштава.

ЗА ТЕМЕЉАН ПРЕОКРЕТ

ВЛАСТИ, НИЈЕ БИТНА

САМО ПОЛИТИЧКА

АРТИКУЛАЦИЈА

ВЕЋ И ДУБИНСКА

АНАЛИЗА ДРУШТВЕНИХ

СЛОЈЕВА

Видим. У Србији, Политички Континенти се приближавају, удаљавају, бујају, загријавају, и ерупције се догађају.

Али, Лава јој није близу Лава.

Ну.

Ефекти Вучићеве Власти, одавно, празни су.

А, чини се, и Оптимизам Противника, још је празнији.

Треба, на почетку, разјаснити категоријско стање.

◘ Србија нема класични Страначки Мозаик. Социјалисти нису класична странка. То је маховина која је заостала из Социјализма и интересно се огрупила око боравка у Власти.

◘ СНС, који је на власти, такође није Политичка Странка. А колико и јесте, Вучића не засврби ни гујица.

◘ Опозиционарство постоји, као скупштинска категорија и као катастар малих странака које воде безреферентни ислужени Лидери.

Али. Опозициона Странка не постоји.

Пуно Нејмара, ниједног Мбапеа.

◘ Сав терет је на Противницима. Али. Они да би били успјешни и политички моћни, морају да буду изнимно масовни.

*

У таквим условима, Вучић је изградио Ванинституционални Систем који савршено функционише.

Њега, Вучића, подржава и Запад, подржава и Путин а, у досадашњем начину и омјеру, јачају га и Протестне Шетње.

Стога, оријентација на Београдски миље Протеста, мада се повећава број градова у којима се они догађају, није довољна.

Поред географске анализе, потребно је анлизирати и стварне слојеве Друштва у Србији.

Јер. Кад нема Странака, можда се можемо на их ослонити.

И на тај начин видјети да ли постоји потенцијал за темељан преокрет Власти.

Пошто, очито, скупштинско Опозиционарство није довољно. И пошто, очито, Београд није довољан.

Груба подјела Друштва у Србији могућа је на овај начин.

► Грађански, онанитивни, воајерски, слој. Који је узак и који у свим системима и под свим властима, живи неку своју илузију, која, гдјегод, даље, падне, нигдје не никне.

► Београдско – урбани, који је више повезан са провинцијом него са Београдом. И који је, због тога, нерастресит и тром.

► Приградско – рурални слој. Тај слој је потцијењен и непознат. Али је најмање зависан од екестерних фактора, па и Власти.

► Јавно – административни слој. Који је одан свакој Власти. И коме нико не може да се приближи. Тај слој није тако мали како би изгледало. Србија је велика администрација, са великим бројем Општина.

*

Задња три Слоја, прожима Православље и активно Вјерништво.

*

Који, дакле, од тих слојева има потенцијал да се укључи у темељну промјену Власти, свргавање, на разне начине, Вучића и његовог Парасистема.

Још прецизније, који има интерес за то. Коме је догорило до муда. Коме је грана на којој је, пред ломом и поломом.

Која тема га може покренути. Кад ни Косово више нема ту индукцију.

Нема ни један. Још прецизније, неће ни један.

А један никако није довољан.

Стога је оно што је Вучић објавио као је 55% за њега, скоро близу истине.

То су они који ће рећи да им је боље него прије четири године. И они који ће рећи да им је исто као и прије четири године.

Вучић има пола манипулативних Гласова, пола стварних. Ти стварни су они који су гласали за Шешељеве Радикале. То нису истински Радикали али јесу Бирачи посебног склопа свијести. Зато могу да трпе Вучићеве вратоломије. Они непромјењиво гласају за њега, и сада, кад је Фасадер. Као што би гласали сутра, да почне да радикално Србује.

Уз то, треба узети у обзир и то да је долазак Путина, у подсвијести многог Србина, додатно укотвио Вучића.

Као и то да је српска особина да Власт, кад је изабере, пусти крају, да не зависи од ње и да може да трпи а не лелече.

Дабоме. Странци Усранци, уз садејство са домаћим снагама, могу организовати Протесте, по принципу Петог Октобра. Мада, више, није вријеме, у Србији, за то. И требало би много више енергије и долара.

А и када би се организовали, ефекти би били много лошији од оних послије Петог Октобра.

Ако неко у Србији има добру намјеру да нешто учини, мора кренути другим путем.

Мора створити велику Политичку Странку, пансрбијску, национално-државну. Странку Рационалног Национализма. И ући у Три Слоја Србије, организационо и активистички. И објашњавати програм и његове предности.

То је крвави вишегодишњи, деценијски, посао.

И у Србији нико нема енергије за то.

Због тога Вучић влада лако.

Због тога је са Косовом тако.

Због тога Таблоиди и Ријалити имају толики простор.

Због тога је многи Србин, незадовољник, незадовољан кроз отворен прозор.