3476.

ОПШТИ ИЗБОРИ –

НЕРАВНОПРАВНОСТ 2

Као и све у Босни и Херцеговини, и Општи Избори су полигон неравноправности.

Када се слегну Паре, Папци и Странци Усранци, бројке сијају својим немилосрдним оштрицама.

Неравноправност се шири  као пандемија.

Почиње на унутрастраначком нивоу. Они који монополизују организацију, они који имају изворе приватних или јавних пара, они који посједују менаџерску или неку другу структури и технологију, са које стартају, нису тек у равноправнијем положају од обичних страначких организацијских кандидата. Они су у надмоћном, монополном положају.

То је већ поодмакла фаза болести са којом се странке никад не изборе, кад је једном пусте у организам. Прије пропадну.

Али. То је ствар странака. Па се можемо правити да Нема Везе.

Мада Има Везе. Јер се технологије страначког колективитета шире на цијело друштво. Не баш брзином пандемије али брзином Заразе Прљавих Руку сигурно.

Ну. Указујем на три неравноправности структуралне природе. О њима документују и Вања Малиџан и Крсто Грујић у два добра текста у Есенесдеовом научном часопису Аргументи бр. 23.

I

НЕРАВНОПРАВНОСТ ЛИЧНИХ ГЛАСОВА

Есенесде има у народу, међу бирачима, убједљивије кандидате за Народну Скупштину Републике Српске. Не само због тога што је Игор Радојичић освојио 25.838 гласова, као први по броју личних гласова у Есенесдеу, у односу на Златка Максимовића, Есдеес, који је освојио 14.891 глас.

Већ и због тога што је збир личних гласова Есенесдеа 202.300 а Есдееса 133.918.

Сваки кандидат-посланик Есенесдеа, просјечно, освојио је 6.975 гласова.

А сваки кандидат-посланик Есдееса освојио је, просјечно, 5.579 гласова.

Неравноправност се овдје окреће против Есенесдеа.

Јер се не валоризује у довољној мјери та надмоћ у количини личних гласова. Она је дијелом послљедица боље организације, дијелом посљедица организационог инжењеринга али највећим дијелом посљедица угледа који кандидати имају у јавности уопште па и у сталном бирачком тијелу.

То би се, дијелом, могло наградити једним додатним компензационим мандатом Странци која има најбољи коефицијент личних гласова.

II

НЕРАВНОПРАВНОСТ МАНДАТА У ПДПСБиХ

Република Српска бира посланике за 14 мандата у Парламентарној скупштини, Представнички дом. Федерација, пак добија двапут више. То је та тројна национална расподјела мандата. Чиме је обезбијеђена национална равноправност. И што говори да је Дом народа ПСБиХ непотребан. Као и Вијеће народа у Народној Скупштини. Али, то је друга тема.

Проблем настаје када се зна да у Републици Српској 1.243.265 бирача бира 14 посланика а у Федерацији 28 посланика бира 2.039.316 бирача. Говорим о регистрованима.

У Српској је по мандату 88.804 регистрована бирача а у Федерацији 72.832.

Када се погледа по резултатима странака то је скоро идентично.

СНСД и СДС су освојили 11 мандата у ПДПС и за то „утрошили“ 460.744 гласа. 41.885 гласова по мандату.

СДА и ДФ су освојили 14 мандата и утрошили 424.824 гласа. 30.344 по мандату.

Ту валиднију позицију српских посланика није могуће системски исправити. Јер би се пореметио тронационални однос 3 х 14.

Али је могуће укинути директне изборе за Парламентарну скупштину БиХ. Парламенти Српске и Федерације би могли делегирати 14/28 представника у ПДПС.

III

НЕРАВНОПРАВНОСТ КАНДИДАТА ИЗ ИЗБОРНИХ ЈЕДИНИЦА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

То је стари проблем. И њега је веома тешко ријешити. Због географије и због велике концентрације бирача у четири велика града. Три су изборне јединице за ПДПС у Републици Српској. Изборна јединица 1 има 564.328 регистрованих бирача док ИЈ 3 има тек 294.903 а обје дају по три посланика у ПДПС.

То се може ријешити само лијеком из претходне тачке. Или проглашењем Српске једном јединицом. Мада сам ја генерално против директних избора за парламент БиХ. Земља нема тај степен заједништва и интеграције да би имала такве изборе.

А неравноправност по потребном броју гласова у изборним јединицама за Народну Скупштину Српске, њих је девет, затварањем листа и проглашењем Српске такође једном изборном јединицом.

То би отклонило и многе друге неправилности и криминалне радње.

Знам. Лакше је освојити Тешањ него ту нешто промијенити.

3287.

ЕСДЕЕС  ГУБИТНИК,

ЕСЕНЕСДЕ ГУБИТНИК,

ИВАНИЋ ПРЕВАРАНТ

Есдеес је убједљиво највећи губитник Избора 2014е.

Изгубио је Предсједника Републике.

Није га ни имао али су они мислили да га имају.

То им је била Мисија. Изгубили су Члана Предсједништва и прије него што је дошло вријеме кандидатуре.

Изгубили су српски ореол.

Употријебило их је Пробосанско Сарајево и Странци Усранци причама о историјској улози, рушењу режима и другим лажима.

Остали су без двије важне функције, без два кридибилна кандидата који су могли да себи утору пут за сљедеће изборе, јер су подржали једног Оџачара и једног Добошара, и остали су и без кредибилног предсједника странке. Могу мислити како ће да режи Бијељина на Босића и руководство Есдееса.

Есдеес је добио један број посланичких мјеста. Али то нису мандати који су посљедица раста Есдеесовог кредибилитета, угледа, пробоја и организације, већ су то мандати које је изгубио Есенесде. Због низа фактора које сам углавном набројао раније.

Есенесде је изгубио мјесто Члана Предсједништва.

То је веома неповољна чињеница. Есенесде је био, одавно, носилац тврде српске политике, политике против унитаристичког Сарајева и вјештачке БиХ. А изгубио је од политичког мигољавца који никад није би низашта нити против било чега. Који је углавном предавао Сарајеву српске интересе које нису предали ни Дејтонци и велике силе. Од Младена Иванића.

Есенесде је за то мјесто требао кандидовати некога ко је у јавности познат као крволочни противник Босне и Херцеговине која је изван Устава и изван Дејтона и која је против Републике Српске.

Резултат Оџачара, који је тако близу Додиковом, такође мирише поразом Есенесдеа.

Празни Тадић, политичар без садржине, без концепта и без програма, који дјелује више као да је пошао у рибу него на озбиљно државничко мјесто, и чије су политичке референце само губици разних избора, није заслужио да буде тако близу побједника.

То је могао остварити само туђом кривицом.

Губитак мандата у Народној скупштини један је од забрињавајућих губитака Еснеесдеа. То је наставак губитка начелника из 2012е. Очито је да дијагноза тада није успостављена, конзилијум није засиједао а апотекар није дошао на посао.

Губитак у три традиционалне Есенесдеове средине, и у Бијељини, најављује нове негативности.

Младен Иванић, стари изборни индијанац који је годину, и кампању, пресједио под вигвамом, размејњујући повремено димове са Врачевима, није побједник.

Младен Иванић је Изборни Преварант.

Он је преварио Есдеес и све друге странке које су промјенашиле у великој борби против Режима и за његово рушење. Он је од тих странака добио гласове, и нешто од Бошњака, а није им обећао никакве промјене, нити их може провести. У Сарајеву, са Бакиром и Човићем, нема никаквих промјена за Републику Српску.

Гласачи, тако, бирајући Иванића, нису ни гласали за Промјене.

Осим Есдееса, нико од тих странчица није добио нове мандате.

Тако је њихова бјесомучна борба за Промјене уродила само промјеном лагодног живота Младена Иванића, Првог Политичког Паразита Републике Српске.

3279.

ДОБРО

ШТО АМАТЕРИ

УЧЕСТВУЈУ НА ИЗБОРИМА

АЛИ ШТО АМАТЕРИ

СЕРУ О ИЗБОРИМА

2010. сам сачинио интерну Анализу Избора. Уз помоћ мог друга Вање Малиџана. Који у мојој Обама Соби, иначе, води Аналитички Центар Есенесдеа.

У тој илустрованој енциклопедији избора, ако се зналачки чита и повезује, налази се добар дио онога што ће се десити 2012. и ове, 2014.

Послије те анализе скоро сам прошао као Ђордано Бруно. Мада те двије ствари немају директне везе. Па ми не пада на памет да сада илуструјем енциклопедију о овим изборима.

Имам још два примјерка. Један кошта 75.000 еура. А други 50.000 еура. Онај први је са уводним текстом.

Али на неке глупости не могу баш да шутим.

Оно што је она надничарка, која каже да је новинарка, питала кандидата за Српског Члана, Весну Змијанац, о томе да ли ће своје гласове поклонити неком од друга два кандидата, а он политички важно саопштио да Неће, не спада у глупости. То је фестивал комедије.

Мудо Лабудово и Оријана Кусмучи писали су нешто о катастрофи Есенесдеа у Бањалуци и Изборној јединици и о Игоровом Ватерлоу и о томе како су Стевандић и Тадић растурили Игора Радојичића у тој Бањалуци и о томе како је лош резултат у Изборној јединици 3 за Народну скупштину коштао Жељку пораза.

Ниђе везе. Како би се рекло присарајским језиком двојца без везе.

Избори за листу у Изборној јединици, дакле за парламент, немају никакве везе са избором за појединачног кандидата. У Жељкином случају још очитије. Јер је на столу било само двоје истинских кандидата а за парламент је много странака пута кандидата. Зато пад гласова Есенесдеа у Изборној јединици 3 не може да буде повезан са Жељком.  

Жељка је у Бањалуци добили колико и Радмановић прије четири године. То што је њихов кандидат за српског члана растао, не говори о паду Есенесдеа.

Детаљније, ИЈ 3 обухвата још Челинац (Жељка добила колико и Радмановић прије четири године), Рибник (Жељка добила више него Радмановић), Мркоњић (Жељка добила више него Радмановић), Кнежево (Жељка добила више него Радмановић), Котор Варош (Жељка добила више него Радмановић), Шипово (Жељка добила више него Радмановић 2010.). Не рачунам општинице које не утичу.

Мањак Есенесдеових гласова у ИЈ 3 није умањио Жељкине гласове. То је посљедица оних трендова које сам анализирао у Енциклопедији. И општег уједињена против Есенесде. Такозваног Билећког Синдрома.

Што се тиче Игора у Бањалуци и резултата за Народну скупштину нема говора ни о каквом дебаклу. Игор је имао веома мало времена да ревитализује закочену организацију мјесних одбора. Био је приморан да подмазује и зарђале кугл лагере јер није имао времена да их мијења. Био је принуђен да лоше или непостојеће дијелове замјењује недоговарајућим, само да би стигао водећу групу. Осам година на организације у БЛ није нико радио, осим Гаврановића. Игор можда има сто мана али је успио да заустави пад Еснесдеа у Бањалуци. Рекао сам раније да ће то бити успјех.

Јер, резултат Есенесдеа у Бањалуци се, само од 2010., кретао драстично силазно. Овако.

·         54.305

·         48.621

·         47.410

·         40.162

·         34.292

·         25.283

Ради се о различитим изборима и нивоима па је успоредба, односно низање тих резултата, мало под упитником. Прва бројка је за Предсједника Републике а задња за одборничку листу 2012.

Али силазне су и друге, истворсне, путање. За начелника 2008. добијено је 43.298 а 2012. године 34.292 гласа. За одборничку листу Есенесдеа 2008. гласало је 28.549 а 2012. 25.283 бирача.

За Народну скупштину 2010. у БЛ је Есенесде имао 40.162. А у недјељу, мада није коначно, имао је више од 35.000 гласова. Што је више него што је имао кандидат за начелника. Јесте мање него прије четири године али није Ватерло.

Есдеес је прије четири године за народну скупштину имао катастрофалних седам, осам хиљада али то је посљедица њихове унутрашње конфузије и не може се сматрати правом сликом снаге. Недјељних више од 20.000 гласова за Народну скупштину прикупила је организација Есдееса али им је дао и Есенесде преко оних који су гласали против а нису чланови и стални бирачи Есдееса.

Да је организација Есенесдеа 2010. а нарочито 2014. радила, и постојала, као у Бањалуци, Билећи, Зворнику, Мркоњићу,,, не би Марко, данас, причао о Мандатару.

А што се тиче прорачуна броја гласова, које сам поменуо у неком текстићу, он се, на основу трендова, може заиста прецизно израчунати. Узимајући у обзир мој Први Изборни Закон, да се избори губе и добијају у првој половини мандата, али и Други Изборни Закон, да се ни побједа ни пораз не догађају сада, већ су само задња сличица у низу.

Додик је, нпр, у периоду од четири године у Бањалуци губио 4,31 глас дневно.

Моја математичка операција која употребљава онај силазни низ бањалучких гласова говори о броју 4,7.

То значи да је Додик мање губио него што је тренд налагао.

Трендови су, у правилу, тешко заустављиви и тешко исправљиви. Нарочито ако идеш у круг или ако упаднеш у боб стазу па немаш могућности да креираш атмосферу, испоручиш причу и понудиш три, четири, увјерљиве а памтљиве ријечи. Као што је, ономад, била једна. Референдум. Мада је то читава једна политика, многи Генералић рећи ће да је тек празна ријеч. Генералић је у слици Наивац.

До оног броја 4,31 доводи најмање двије стотине различитих фактора дневно, не само у Бањалуци, и не свих двјеста сваког дана.

Ну. Лаку Ноћ Огњене Тадићу.

    

БУКВАЛНИ

ПРЕВОД

ИЗБОРА

Сваке мечке има на вашару.

Тако и на изборима. Мечкује се, вашари, твита. Парадира. Инцко. Хил. Жбанила објавила снимку листића и гласове које је дала. Инцко позива да се гласа. Немојте да због четири минута пропустите одлуку о будућност, вас и ваше дјеце. Рекао Инцко. То је као кад бих ја Адријани Лими рекао немој да због четири и по минута останеш необљубљена.

Почешала би се по гузици. Као и Бирачи на Инцков апел.

Како би изгледао превод изборних позива, прозива и призива.

Гласајте за будућност – Овим идиотима који су сада на власти ми нисмо задовољни а ви сте прије четири године испали будале па гласали за њих.

Позивамо све да изађу на изборе – Ми не можемо ништа да урадимо па смо зато спремили глогиње а ви имате руке и глогињомлат, па треба да све урадите за нас и умјесто нас.

Одлучно за Промјене – Нама је овако добро а ви треба да ризикујете.

Снага је у јединству – Јединство је само кад га ја сазивам а већ сутра ћу радити на подјелама.

За нова радна мјеста – Не липши магарче док трава не нарасте.

Уједињени – Испуцали смо све фолове, уједините се за нас јер док скупимо човјека по човјека, прође воз.

Преокрет – Дабогда пропали. Прошли пут, кад смо ми пропали, направили сте тотални преокрет за њих. Сад треба за нас.

Придружи се промјенама – Иде Тито преко Романије. Статус кво је кад иде преко Игмана.

Европска перспектива – Скидајте гаће и чарапе.

ППП, Поштено, Праведно, Прегледно – Непоштено, Неправедно, Замотано.

Занимљиво да Сарајевски Политички Круг више не помиње Државу, БиХ нити Човјека. Излизало се.

Овдје, у Републици Српској, Опозиција помиње само изреку Баби мило оно што јој се снило.

Смањен је и број обећања.

Вјероватно су и страначки идиотикули схватили да данас ни Обама не може ништа да обећа. Док не пита Путина. И да су једина права обећања оно што је неко већ урадио док је на власти.

Све остало је гола лаж, погрешан превод и намјерна грешка.

3272.

ИЗБОР

ИЗМЕЂУ

УНИТАРИЗМА И СЛОБОДЕ

Сваки Избори су историјски.

Јер је Историја све бљеђа. Све нижа. И све обичнија.

Сутрашњи Избори у БиХиС, исто су историјски.

Иза и испод њихових кулиса, конструкција и фасада води се велика стратешка битка која би требала да преокрене ток историје у БиХ.

Овим изборима покушава се инсталисати услове за Коначно Рјешење.

Покушава се постићи оно што нису постигли високи представници нити разни Бутмири и Априлски фишеци, а, богами, ни политичке и политикантске амбасаде.

Разлика је минимална. То што је радила претходно наведена протувовштина било је насиље над уставом и демократијом, била је окупаторска сила и било је инострано политичко подземље.

Ово што се покушава урадити Изборима јесте тек украсно умотавање поклона. У демократију, повећану излазност и кобива одлуке грађана о будућности.

Тај украсни изборни демократски грађански омот требао би прикрити добитак и долазак гарнитуре оних који ће Босну и Херцеговину одвести у Унитаризам. Властитим снагама. Добровољно. И уз аплаузе запета овације Брисела и Наталије. Нато Пакта.

Тај подземни, изакулисни, пројект воде искусни играчи. А, овдашњи, мали, нису увијек ни свјесни колико је њихова подсвијест већ подешена на фреквенцију Унитаризма.

Није случајно Адвокат у телевизијском дуелу предсједничких кандидата рекао Босна и Херцеговина када је мислио да говори Република Српска.

Како стоји ствар конкретније.

У Бошњачкој Политичкој Сфери Унитаризам је главна линија свих политичких странака и актера. Код Радончића је он, вјероватно, најмање значајан. Али је код других заступљен у распону од агресивног до прикривеног.

Лагумџија је задњих дана кампање унитаристички потпуно подивљао. Држао је готово диктаторске лекције Човићу и образлагао да нема сарадње с њим само ако помене Трећи и Стони. Дабоме. Нису то лекције Човићу већ Хрватима. Српску је потцјењивао руским олигарсима и њиховим инвестицијама док у Федерацији цвјета мед и расте млијеко. То није потцјењивање Руса. То јке потцјењивање Срба. Изетбеговићева Снага Је У Јединству говори о јасним намјерама монолитизовања бошњачког бирачког и националног тијела, елиминацији свих модернијих опција и кориштење бројности за стварање јаке Државе. Држава је у Бошњачкој Политичкој Сфери, краће име за Унитаризам.

У Републици Српској подземни и подводни стратези подржавају опозицију већ годинама. У тај пројект уложено је много. Купали су и умивали, пудерисали и мирисали, старе раге и ислужене и нереферентне ликове, стварали мозаик пигмејаца који ће срушити Режим. Давали им ону мушку цуцлу из које су сисали Мисију. Али нису дозвољавали да је они и држе својим рукама.

Нису подржавали опозицију из сажаљивости за слабе и нејаке, за сталне губитнике и политички хендикепиране.

Подржавали су Опозицију, подржавају је и подржаваће је, јер су против политике Самосталности коју води Република Српска. Јер су за Унитаризацију БиХ.

Знам да су ријечи претешке. Али, ако изгубе Хадезе БиХ и Есенесде, Хрвати и Срби губе слободу. Хрвати је нису нешто ни имали. Чим не могу да бирају свог представника у тројно предсједништво, немају ни слободе. Срби и Српска ће изгубити надлежности које су у протеклих осам година биле осигуране. Изгубиће уставну позицију коју су гарантовале велике силе. А уставна и државна позиција једног народа је Слобода.

Грађани, пак, немају тај осјећај о митској борби Унитаризма и Слободе.

Њих занима да ли је Тадић шукно Додику или је Додик изненадио Есдеес. Опет јебавши неког њиховог. Занима их да ли је Породица украла једну врећу злата или није. Да ли је Злаја поштенији од Комшића. До јуче их је занимало да ли ће доћи Цеца.

Ну. Од навијача се не може тражити да изводе слободне ударце и дају голове. Они имају своје слободе. Од Мајсторе до Педере. Управа напоље. Погледајте семафор.

Та Слобода је Слобода чак и ако је неко намјестио утакмицу.

3192.

ПРЕДИЗБОРНЕ ИЗЈАВЕ

И ПОСТИЗБОРНЕ ЈАЛОВЕ

Драган Човић је изјавио, ту негдје око Берлина, да Хрвати морају најприје да добију федералну јединицу, Трећи Ентитет, па тек онда да БиХ иде у Европску унију.

То је поптуно логичан политички став.

Али. Има проблеме са реалношћу. Он подразумијева да се унутар Федерације БиХ договоре Хрвати и муслимани око територијалног разграничења по некој од жупанијских граница.

Знајући да је и граничење пало уз бејзболску палицу Америке, цијела сарадња Хавео и Абеиха, као и Федерација сама, то без КНИ. Без Курца Неће Ићи.

Ну. Највећи проблем у томе је што би тај цијели процес Република Српска гледала са стране и тако пред свијетом показала своју суштинску Самосталност.

Читава подмуклина око Уставних Промјена у БиХ јесте да се Република Српска увуче у Бубањ Поток. Никоме није циљ рјешење Хрватског Питања нити Еуропут БиХ.

Након политичког и историјског зајеба муслимана, њиховог политичког, вјерског и војног вођства, што је било и очекивано, највећи политички и историсјки зајеб доживјели су Хрвати у БиХ.

Да ли се ЈКК. Јебеноме Касно Кајат.

Бивши Ефендија Церић нешто изоколи. Бошњаци би требали прихватити сваки договор и не пристати на подјелу. Једнакоправност се мора успоставити.

Колико је то близу Човићу и колико Церић прије воде, то је друго питање.

Али одговор остаје одговор. Ако се доминантно муслиманска БиХ угура у Европу, остала два народа неће више ништа моћи да ријеше.

Стога Република Српска треба успорити путравце према ЕУ. Јер то није циљ ни муслиманима. Они то само користе као изговор за унитаризацији и централизацију.

Нарочито стога што и највећа хрватска снага у БиХ мисли исто.

Дабоме. Човић сада, пред изборе, даје изјаву као да се презива Васић. А кад прођу избори, можда ће промијенити паковање, машну и садржај. Па почети да говори о Путу БиХ у Ивкову Сламу. Што је посебна врста балканске галаксије.

За Србе, и Српску, пак, једнак су проблем они што прије избора не говоре ништа.

Pussy БИЧ, Босић, Иванић, Чавић.

Осим што су рекли да ће искоријенити непотизам, а лакше ће искоријенити амброзију и издресирати кромпирову златицу да, у колони по једна, иде у шпорет пун ватре, да ће дати наду младима и да ће имати предсједника владе.

Иза те нијемости крије се уништење Републике Српске.

За почетак, Огњен Тадић је постао предсјендик градског Есдееса у Бањалуци.

Мада је нелогично. Предсједник Републике предсједава градским одбором. А тамо будибогснамице.

Ето како они схватају важност Републике Српске.

  

3167.

И ОНИ МИСЛЕ

ДА ЋЕ ПОБИЈЕДИТИ.

ТОП ЛИСТА

ЕНДЕПИСТА.

Прастари виц. Иду три жене улицом. Са сладоледима у рукама. Једна га лиже, друга га срче, трећа за сиса. Која је удата. Сви се залете на своје ноћне неоставрене жеље. Удата је она која има прстен.

Тако су и неког несретника, челника Пиар ПОП Групе Фабрика, из Сараја, питали Ко ће побиједити на изборима. Онај ко има највише пара. Није тачно. Побиједиће онај ко је већ побиједио. Само он то, и многи. Још не знају.

Само мање од већине странака, о странкама и побједама, знају они јунаци Пиарлије.

Зато погрешно и мисле о побједницима.

Као и они маскирани омладинци из Ендепеа. То је та јуначка маскирана младалачка Револуција За Промјене.  

Топ Листа Ендеписта.

Дабоме, може се расправљати о томе да ли дјеци треба запослење ули их треба послати у логор на Мањачу, док си на некој функцији.

Као што паре не побјеђују на изборима, тако не побјеђују ни негативне чињенице. Или оне које представиш негативним.

То незнање ко побјеђује говори о неспремности да се дугорочно систематски ради на контактима са бирачима, на организацији, на представи у јавности, на идеји, на паковању и испоруци, на промјени стања.

Ендеписти, а таква је сва Опозиција, да не идем даље, мисле да ће постићи ефекат износећи на неком локалном сокаку оно што је већ било на интернету у сто варијанти.

Мисле да ће нечији син, претпоставно непоштено запослен, побиједити умјесто њих.

Добро што то мисле бјеломаскаши. Али то мисле и челни Ендеписти, Чава Витол и његови инструктори.

Добро што и они тако мисле. Али они имају жељу да владају НДД Сфером. Са овим безидејним ресурсима, са овим маскираним фацама, са прежваканим чињеницама, са погрешно наученим лекцијама инструктора, са овим промјенама. Ко и онај из Фабрике. Побиједиће они с парама. Неће. С парама зна и будала.

Побиједиће паметнији и дугорочнији. 

3150.

ПЕТ

ВЕЛИКИХ

НЕЗАДОВОЉСТАВА

ПРОТИВ

ЕСЕНЕСДЕА

Пошто већ сада свака ГФГ, Гајба Фокус Груп, види да Опозиција у Републици Српској нема муда, мишића и протеина, а мозгове су им затровале Мисије, за квалитетну политичку концептуалну умјетност, нити процесна постројења за представљање јавности, јер током осам година нису урадили ништа осим што су отјерали Чавића из Есдееса и уништили Педепе, Есенесде, и припадајућа коалиција, суочава се са великим изборним проблемом.

Нема противника.

Веома је тешко добити изборе, побиједити у било чему, ако немаш противника.

У том случају те може само спасити велика организација која ће да буде у погону током цијелог мандата. Јер. Организација једина има конекцију са бирачима, грађанима, симпатизерима, па и противницима који живе у вигвамима око бирачких мјеста и чекају изборе. А на тај начин имаш конекцију и са властитим члановима.

Поглавица није Члан Који Сједи. Поглавица је Члан Који Ради.

Јасно је да Чавићева Пчеларска Задруга није политичка странка ни за средњу политичку арену. Можда. Кад би се још удружио са Странком врба и топола те са Покретом Кечига и лигња. Одавно је јасно да Педепе није странка која може да било шта уради осим да изазове сажаљење. Те људе више не треба ни поражавати ни понижавати. Кад видим оног Требињчука, за кога један мој пријатељ каже да је из класе Крмак који увијек предње ноге држи у кориту, јасно ми је колико П има у тој политичкој странци.

Есдеес, пак, стао је, и заостао, на пола пута између Анике, џизлије, шармантне пљачкашице Бони, из дуета Бони и Клајд, и његоване, корзетиране, средовјечне националне даме, такорекућ Половњаче.

Мисија Босић успио је да одржи тор. Али. Тор није успио да прерасте у модерну фарму. То је само Пинк ријалити.

А он, Пробосић, у ситуацији је пчелара аматера коме су се матице раштркале по шљивику и окупљају гроздове пчела, док он трчи, ко мува без главе, носа трнке и зуји, изигравајући матицу над матицама.

Основни проблем Есдееса и Курчалиције За Промјене јесте у томе што нико жив, па ни ГФГ, након треће, не може да схвати и препозна разлог који ће их навести да гласају за њих.

Есенесдеу је то, такође, велики проблем.

Шта год презентује од својих великих политичких оријентира, Самосталност Републике Српске, на примјер, нема одјека у опозицији. Само шуте и ћуте.

Стога се против Есенесдеа уротио кордон Пет Великих Незадовољстава.

А незадовољства су духови бирачких мјеста, ебола бирачких кутија и мрачна подсвијест која управља листићима.

·         Незадовољство осмогодишњом влашћу. За осам година досади, у кревету и гаражи, и најновији Масерати, Адријана Лима и Скарлет Јохансон. На крају, почнеш својој Адријани да набијаш на нос и то што лишће пада у јесен а не у јануару, да га покрије снијег.

·         Незадовољство општом кризом. Бирач настањен око бирачког мјеста не мора да разазна да су за свјетску економску кризу, која погађа и гологузане по шумарцима, криви неолиберални глобалисти, збигњевистички геодети и финансијашки алкапонци. Он за све окривљује првог на видику. Власт.

·         Незадовољство поплавама. Поплаве уништавају сигурност, рутину и комфор колективитета и појединца. Избија те из ципела. Никаква пара, коју да Држава, не може да врати устаљеност у којој се човјек осјећа удобно и задовољно. А, и, пара увијек недостаје. Тај осјећај немоћи пред ријекама и потоцима, најлакше је преточити у незадовољство влашћу.

·         Незадовољство лансираним аферама. Без обзира како стоје чињенице, а не стоје баш најбоље, јер, у супротном, не би Есдеес и остали из Курчалиције, препустили лансирање афера, двојици добошара, а у њихово име. Ту прљавштину измишљених, манипулисаних па и неспорних, чињеница, препустили су њима, не желећи да прљају руке. Проблем са лансираним аферама у томе је што уз њих не иде и апликација за разазнавање вјеродостојности и рибаћа четка за прање од истих.

·         Незадовољство локалним лидерима Есенесдеа који су се претворили у дилере моћи, снаге и угледа Велике Странке. Превише људи је схватило да народ и бирачи схватају да су они богови локалне и регионалне географије, Богови шумарака и ливада, замјеници Милорада Додика у рангу Херцег Стјепана и феудалног власника сиротиње раје. Кроз њих говори лично Бог Милорад. А пошто је Милорад далеко, не имајте другог Бога осим мене.Велика странка може да поднесе такве будале само мјестимично. Мала странка може да буде потпуно састављена од таквих будала. Али онај, ко има стотинушесздесетхиљада чланова, његујући локалне будале, ради против себе.

*

Како, дакле, побиједити Пет Великих Незадовољстава.

Једноставно. Са ових стотинушездесет хиљада чланова. С вјером у организацију.

Пошто сам рекао да Вријеме не постоји, за то је потребан дужи редослијед. Који се не ствара сам од себе. Мора имати свједоке. Организацију помилуј. Сврати и окрепи. Поштуј рјаба организационог у мјесном одбору гдје је глас свети и име његово, гдје почињу путеви одсудни. Не имај луксуза и позоришта, не чини представе и луткарије, јер рјаб на земљи гласачкој види боље и даље од рјаба на небу.

У цијелој тој предизборној ситуацији, која није настала јучер, већ и прије избора 2010. а нарочито прије избора 2012., што је само другачијим словима цитат моје поставке да се избори добијају и губе у првој половини мандата, неке странке пробосанских промјена могу да извуку користи. Есдеес, прије свега. И појединачни кандидати Промјенаша. Штагод им улети у пркно, биће незаслужено. Младен Иванић, напримјер. У току цијеле једне деценије није урадио ништа што би се могло наћи у новинским архивама а камоли у главама бирача. Или Оги Тадић. Једнако ништа. Тома Николић је барем гладовао у Скупштини. Јесте било смијешно. Али људи су то упамтили, какогодко.

Може се догодити, због цијеле те пародије на тему Коалиција и на подтему Промјене, да се гласови свих тих малих пајаца, као неконтролисани бујичњаци, прелију Есдеесу. И да и Есдеес, незаслужено, постане Велика Странка. Са пуно мандата.

Питање је и да ли ће бирачи за промјене бити бирачи за крупно или за ситно.

Као и да ли ће бирачи уопште жељети да ураде оно што су Странке требале да ураде за себе.