МЕТА НИЈЕ БиХ,

МЕТА ЈЕ

ЈЕДНОВЈЕРСКИ

УНИТАРИЗАМ

У БиХ

Којег се систематски претвара у Политички Систем.

Мимо Дејтонског Споразума и његовог Устава.

Стога, Сарајево, опет, обмањује Јавност.

Они протесте против одлука Уставног Суда, против намета ОХР-а... и захтјеве Хрвата за регуларним националним избором Хрватског Члана Предсједништва, проглашавју уцјенама, ултиматумима и нападом на БиХ.

На Државу, како јој они тепају.

Ну.

◘ Уједињено дјеловање Срба и Хрвата, довољан је знак да је процес отишао предалеко.

То је веома чудна сурадња и за простор бивше СФРЈ и за БиХ. Мада је, током Рата, било одређених потеза међусобног помагања и разумијевања.

◘ Елиминација Хрвата из Предсједништва БиХ, у толико мандата, има размјере Нацизма на нивоу највиших политичких институција БиХ.

То је, истовремено, елиминација и Грађана, појма којег толико воле Сарајчадораши да користе за Хришћане.

Јер, када се погледа кретање Комшићевих Бирача, по игралишту, нема трагова на хрватским подручјима.

◘ Мостар Случај и избор Хрвата у Предсједништво БиХ, не треба одвајати. То је иста, противхрватска перманентна офанзива.

◘ Дјеловање Уставног Суда БиХ, никад није било уставно. Стране судије су ту инсталиране по основу Дејтонског Споразума, али не трајно, и не да буду стрелица националног прегласавања.

Сада се Уставни суд јавио као замјена за ОХР.

И ОХР је забрањивао промет земљишта.

То сада наставља Уставни Суд.

Чиме се легитимише као нови извођач Унитаризма у БиХ.

*

Дакле.

◘ Уставни Суд и Изборни Закон су два генератора и инструмента Унитаризма у БиХ.

Два легална рушитеља Дејтона и Устава БиХ.

Два пункта која далеко надмашују разлику између нормативног и стварног, која је присутна у сваком Политичком Систему.

◘ Сарајчадорски Унитаризам је усмјерен не на Територију и Политички Систем, већ против Срба и Хрвата.

Унитаризам треба разликовати од Централизма.

◘ Стога је потпуно природно обједињавање Хришћанства у БиХ, макар и наизглед, на баналним политичким темама.

Које су, у овом случају егзистенцијалне теме, теме опстанка.

*

Јасно је да нико неће преко ноћи пристати на укидање та два генератора. Који раде деценијама. Уз минималне трошкове а уз велику зараду.

Али.

Тема је пред вратима.

Тема је огољена.

Тема УС и Изборног Закона, више се не може игнорисати.

Игрнорисање, које потцјењивачки лансира Сарај Чадор, ради пртив БиХ.

БиХ је распаднута, одавно, али формлано то не може да иде тако брзо. Осим у случају неког европског рата.

Стога тако треба и гледати на цијели овај процес.

Срби и Хрвати морају да буду национално и политички, одлучни и стрпљиви.

И да се никад не повлаче.

Осим, понекад, да се, тактички, прићуте.

ДИНАСТИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ

СМАК ЈЕ ПОЛИТИЧКЕ

АРТИКУЛАЦИЈЕ И ДОКАЗ

 ПОЛИТИЧКЕ

НЕСПОСОБНОСТИ

МУСЛИМАНА

Да није Фахре Радончића, и његове Лове, Сарајевском Политичком Сценом би, поред Есдеа, дрмали Мирнеси, Никшићи и то.

СББ, у Сарају, слови још као једина, коликотолико, озбиљна Политичка Странка.

Стварање Династије Изетбеговић, са кратким прекидом у вријеме Тихића, Алија је знао с ким ће муслимани имати посла, биљег је тежих процеса од зајебанције са Себијом.

◘ Политичка Артикулација, Мозаик Странковља, која се сва темељила на Муслиманском Унитаризму, доживила је апсолутни слом а сада и смак.

Све Странке Сарајева биле су унитаристичке. СДА, Харисова, Лагумџијина. И Радончићева је, само још није дошла на Власт.

Унитаризам је сладак. Али, није идеологија за Политичке Странке. То је везивно ткиво пороба, пљачке, мача и крви а не политичких интереса.

Ако нема Рата и Силе, та се идеологија никад не може опредметити.

Унитаризам залуд троши људе и њихову политичку памет.

◘ Крах Политичких Странака Унитаризма, крах је и самог Унитаризма.

Не можете поништити Друга Два Народа. Макар били и народчићи. Нарочито ако у сусједству имате Србију и Хрватску а изнад себе Дејтонски Споразум.

◘ Крах Унитаризма, крах је и СДА, као Политичке Странке.

Да није, Бакир никада не би за СДА жртвовао Себију.

Бакир је искористио невјероватан склоп односа. Сумрак других политичких странака и владавину Аманетлије у Турској. И потопио СДА. Својим примитивним инстинктом, схватио је да му Странка не треба. Довољно је четири прста, невидљиво муслиманско братство и хоџство у БиХ, и нешто фамилије.

◘ Курбан Себија је једини начин да Бакир влада Странком Демократске Акције.

Странком. То се само тако каже.

Да влада муслиманским ортодоксним, увезеним, мрачњаштвом, хоџилуком и Сарај Чадором.

Њега друго и не занима. А поготову Босна и Херцеговина, ЕУ, Демократија, Економија.

Да је кандидовао Звиздића, или било кога, чак и оног ко би изгубио, Бакир више у СДА не би био ништа.

Овако, не мора ни да буде Предсједник Странке, биће све.

*

Тај Крах Унитаризма Сараја, који се није показао као нутрибулет, према свима у БиХ, осим према муслиманском политичком мајдану, Република Српска треба да искористи.

И да поставља ТТГ. Темеље Трасе Границе.