2687.

АМЕРИЧКА УКРАЈИНА,

НОВИ ФРОНТ

ПРОТИВ РУСИЈЕ

ИЛИ ПРОТИВ ЈЕБЕШЕУ

Барак Обама је у Мексику запријетио Украјини да не употребљава силу против Мирних Демонстраната, иначе ће осјетити посљедице.

Не знам колико Обама познаје америчку Историју Пријетњи. Али. Шпанија је имала несрећу да је тамо негдје у трећој деценији двадесетог вијека, чини ми се, уз обалу Кубе изгорио велики амерички брод УСС Мејн. Америчани су онда јебали матер шпанским трупама уз пријетње Сјети се Мејна. Мада никад није доказано да је шпанска колонизаторска армада имала ишта са експлозијом и ватром на броду.

Питање је Шта је америчко изгројело у Украјини.

Не знам да ли је Обама, послије дужег гледања у Бијонс, без наочара за аутогено заваривање, мало ослијепио, али је тешко, послије данашњег дана, у Украјини уочити Мирне Демонстранте. Чак ни Мирне Демоне.

Видјећемо како ће се даље догађаји развијати. Америка је уложила много у пројект Сиријанизације Украјине.

Један од сценарија свакако је дуготрајни грађански рат који би имао неколико сврха. Враћање дуга Русији за Сирију. Исцрпљивање Русије. Опкољавање немоћне ЕУ.

Мене занима колико је америчка политика једнако безочна и према Русији и према ЕУ.

Након финансијског удара на околне ЕУ земље, и након оне пристојне америчке даме, могу да је импровизовано назовем Лејди Јебешеу, а у сазању да Америка користи ЕУ искључиво за Натолизацију европских, комунистичких и социјалистичких отпадака, тешко је наћи разлику. На тлу ЕУ су меричке војне базе и ракете, које се зову Нато Базе али то не мијења суштину. Америка шпијунира ЕУ као и Русију. Ако почне Највећи Рат, прије ће страдати Европа него што ће Америка разрушити Русију.

Ако нема разлике између односа Америке према Русији и ЕУ, суштинске, не говорим о појавној, театралној и љубавнозападној, онда се нека Украјина може појавити и на другом мјесту. Овај пут са ЕУ као првим Циљем. Права Украјина је инсталирана са Русијом као првим циљем.

Најизгледније је да се појави на подручју Босне и Херцеговине. То би била веома ефектна парализација Европе а значајно би утицало на покоравање и припитомљавање Србије и Хрватске.

Овдашња срећа је само у томе што су Србија и Хрватска већ знатно ујаловљене па се од њих и не очекује неко трзање задњим ногама. Али. Ако требадне колијенчити ЕУ, ту смо.

Форсирање Канистер Федерације, односно Бошњачког Палежа, не личи ми баш на регулатор октобарских избора. Или на само то. Има ту још потенцијала.

Не треба заборавити да су све Сирије, осим Судана, имале мултинационалне и мултивјерске миљее. Босна и Херцеговина душу је дала за дуготрајан регулисани међунационални и међувјерски рат.

Коликогод се чини да ја претјерујем толико се мени чини да Сарајевски Политички Круг о томе уопште не води рачуна.

Или води. Па је припремио нову Жртву Мира.

2408.
БИЋЕ РАТА,
ТО И НИЈЕ
НЕКА ТЕЗА
 

Бесим Спахић, професор из Сарајева, изнио је неколико теза и дијагноза које у свјетлу лагумџијске, ситношићарџијске и калдрмашке политике Сараја, дјелују изненађујуће и сумрачно.

БиХ је буре барута. Само што није пукло. Хушкају муслимане на рат. Вратите им за Сребреницу. Партитократија узела маха. Биће веће клање него што је било.

Дабоме да ће бити рата. Велики Кројачи, који су и скројили задње ратове, још нису извадили све шнитове. А та Бурда Булкана на једном арку има милион кројева. Снађи се Боже. Кренеш зеленом испрекиданом, залуташ на црвену пуну а зачас скочиш на плаву коцкасту.

У једном од својих романа описао сам рат као природну људску појаву. Као начин напретка друштва и цивилизације. Добра уопште. Има ратова, знам, који нису низашта. Непотребни. О томе говори и Спахић. Али. Ко те пита.

Ратови на Булкану. Или су брзогазећи или су самокрварећи. Они први су велике вјетрине свјетских помама и преслагивања. Ови други су наше душе дјело. Намирујемо своје и туђе дугове. Фишек крви за фишек љуте траве. Бубрег за срце. Срце за око. Земљу за небо. Небо за брата. Брата за по рата.

Па опет у сламарицу, да се дјеца праве.

Рат у Босни и Херцеговини лако може да почне. Као и у Македонији. И један и други лако ће се проширити. Што је ратовима у крви. А кад се прошире, онда не можеш натећи оружја у мировних планова.

Босанскохерцеговачка опасност је двострука.

Бошњацима, муслиманима, дуго се предочавало и лагало да су у рату побиједили. А они су, у ствари, изгубили. Тај раскорак, та распуклина, коубила се за инфекцију ратом и крвљу.

Муслиманима се у Босни и Херцеговини, Срби, а и Хрвати, непрестано представљају непријатељима, агресорима, истребљивачима. Једином препреком да БиХ буде чиста национална држава муслимана. Нико не говори о помирењу. Све муслиманске територије су стерилисане. У Хагу се деценијама суди само Србима. У БиХ се хапсе само Срби. По Рогатици, некидан, холивудски сценарио хапшења људи који су ту годинама и који никуда не иду. Да би их се пустило без притвора.

Шта је то ако не психолошка припрема за рат.

Истовремено. У Сарајеву нико не може да нађе пола костију једног Србина. Сарајевски побијени Срби као да су отишли у небо на пернатој змији. Као богови Маја и Инка.

Тешко је рећи да ли ће дуже вријеме без рата донијети његово дефинитивно одлагање или ће донијети само већу крволочност.

Што се тиче партитократије. И ту је Спахић у праву. Али она извире из и истог зденца као и могући рат.

Не окупља се шесторка, или седморка, у Бриселу само зато што неко мисли да је лакше извршити притисак на њих него на цијели механизам посланика, делегата и министара.

Партитократија, лидерократија, наступа када нема полигона за парламентаризам. А парламентаризма, и институционалности уопште, нема када територијални и национални процес није завршен и поустављен. Запечаћен уставом.

Конкретно. Федерација. Она није држава, као ни БиХ. Нарочито није држава Бошњака и Хрвата. Ако је имало држава, онда је држава само Сарајева. Њен парламент не постоји. То што се нешто тако зове, као и влада јој, не значи много. С њима се не може преговарати и договорати. Они не могу донијети никакву одлуку. Зато се бриселски духови обраћају лидерима и очекују да њихове партије ураде оно што не може да се уради институционално и процедурално.

То не мучи само Брисел. То мучи и Републику Српску. Јер и она не може да буде држава до краја. Држава је увијек и према себи али и у односу на нешто.

Да се успостави тројна конфедерација трију држава у БиХ, парламентаризам би био полигон за одлуке а координација механизам за еуроинтеграције и слично.

Тај троножац конфедералних држава затворио би највећи дио зденаца рата. Завршио еру лидерократије, која је царевала и у рату, сјећамо се.

Зато је лидерократија, такође, и вјесник рата.