УДРИ МИЋУ

ПО ЕСДЕЕСИЋУ

Након плејаде малоумних, и кодасу малољетни, шарлатанских, анархистичких, лажљивих, ријалиташких и пинковских Политикоида, на Политичкој Сцени Републике Српске, појавио се Политичар који повлачи Политички Потез.

Мићо Мићић је Политичар који је једини из оне Владе, у којој је био, изашао са надграђеним политичким знањем.

Дошао је као Провинцијалац а изашао као Градоначелник.

Његова технологија владања и побједа на Изборима, била ми је јасна отпочетка бављења Организацијом СНСД.

Знао сам да га Бијељински Организација не може побиједити.

Надао сам да пасјалук Бобара може помоћи али ни Бобар ништа није схватао нити је хтио да слуша, као и сваки дошљо у Странку и Политику. И изгубио је изборе у задњих петнаест дана, јер је најавио Општину Јања.

Мићо се цијели Мандат бави Бирачима, не трза се на обаде који га боду по гујици.

Есенесдеовци се цијели Мандат баве собом. Једни против других. И зову Шефа, да их наметне. Тако укруг.

Има само један Активист који схвата шта је Организација и има снаге да се њоме бави.

Сви остали су Нарцисоидни Шефиди и увијек, у неколико кордона стану испред њега.

Потенцијал је постојао, јер СНСД је на општим изборима увијек боље пролазио од СДС-а.

Али Мићо се није дао.

Сада су се догодиле двије важне ствари.

● Мићо је схватио да СДС никада неће побиједити на републичким Изборима.

● Додик је схватио да његови часови анатомије, и ампутације, у Бијељинској Организацији, никада неће донијети побједу на градским Изборима.

То је мало блажа психолошка категодија од признања, да је његова кривица за константно непобјеђивање у Добоју и Бијељини.

Предсједник Велике Странке, не може да буде Организацони Секретар.

То што је Мићо схватио, само је наставак Распада Есдееса.

Есдеес, дабоме, ништа није схватио.

Есдеес је прешао границу на којој може стати и вратити се.

То што је Додик схватио, знак је да СНСД губи потребну организациону арматуру и постаје Конгломераторијум.

Који се може распасти истом брзином којом је Обрен Група сишла са КВОТ висова и сјела Додику у крило.

Есдеес нема потребе да се више бави Мићама.

Мићо је знак другог процеса а не најава одласка у СНСД.

СНСД не може више, да се бави Додиком, јер је Додик постао прејак.

Што је мали корак за њега а велики назадак за СНСД.

ЦУКО

МИЋЕ МИЋИЋА

У БОРБИ

ПРОТИВ РЕЖИМА

Баш кад сам завршио причуљак о Обрену Петровићу, селоначелнику Добоја, Чика Фејсбук ми донесе причу једне становнице Бијељине, из улице Бранка Радичевића.

То је улица гдје, каже, станује и Мићо Мићић.

Прича иде овако.

На дан када се канал излио, код пицерије Фламинго, и када је вода кренула у улицу Б. Радичевића, која је слијепа улица, према пребивалишту и боравишту Миће Мићића, дошло је возило Цивилне Заштите и евакуисало породицу Мићић.

Остале становнике улице Бранка Радичевића нико ништа није питао нити их је ко погледао.

Сљедећег дана, када је вода стагнирала, у осам ујутро поново долази возило ЦЗ и доноси храну за Цуку Миће Мићића који је остао на тераси куће.

Остале становнике, који нису били пси, нико ништа није питао нити их је ко погледао.

Дотична госпођица, или госпођа, каже да се прича може провјерити у улици Б. Радичевића.

Шта је причонаученије.

Док је Мићо Мићић, у својим медијским наступима, причао против Режима и Власти Републике Српске, Цивилна заштита те Републике хранила је његовог Цуку.

Дотична госпођица, име познато мени и Чика Фејсбуку, каже да је била симпатизер Есдееса али да се то промијенило.

Ја, пак, не тражим да се народ мијења.

Нека само мало боље погледа.

Из бијељинске улице Бранка Радичевића било би нормално да само Цуко гласа за Есдеес.

Било би нормално али тако никад не бива.

Јебем ли ти, Цуко, фамилију.

2561.

КАД ГА МИЋО

ЗАШИЉИ ПА ЛИЗНЕ.

КУД СВИ ТУРЦИ

ТУ И КУРВА ЏАВАХИРА.

Мићо Мићић, један од преживјелих руралних провинциоида из Еседеесових и Педепеових Влада, сјетите се само Букејловића, Ценићке, Ђерића, оног минимистра спорта и омладине, породица је много племенита ствар да бих је ставио у његов ресор, али и данас, тај Мићо, изгледа као да је по живота јео само куване тикве. Буцмасто и антиинтелектуално.

Иначе, у Семберији, изгледа, само успијевају Миће, зуква, тиквењаци и Алекса Милојевић. Сви остали шутом шуте.

Такав Мићо је одлучио, по наговору свог Сектора за ражњеве, пиар и борбу против Максимовића, да напише писмо Предсједнику Републике, Додику.

Под радним насловом Слушај, ти Миле.

Морам да признам да га тако ни Троњак не би могао написати. Чак ни Корпања. Екрем би знао. Али не би знао да прочита.

Мићо Мићић је начелник једног од већих градова у Републици Српској. Бијељине, којој гравитира цијело једно подручје. Као изабрани начелник обавезан је да глуми градоначелника а не будалу. Његова обавеза је, према Републици Српској, да не буде прилуда ни онолико колико је то нормално у Есдеесовским оквирима.

Његова је то обавеза и према бирачима. Ако покаже да је Будалаш, закључиће се да су га такви и бирали.

Његово писмо, стога, понижавајуће је, прије свега, према грађанима Бијељине, бирачима. И Есдеесовцима. Према онима које он, сирома, представља.

Знам да има поштених и нормалних Есдеесоваца. Али није ријеч о њима. Они су ријетки. Ријеч је о цијелој масовној структури коју Мићо Мићић, на овај начин, овим писмом, извраћа јавности на видјело и показује о каквима се ради.

И показује, какви би сутра дошли на власт. Или, какви ће.  

Садржајно је бесмислено коментарисати и разлагати писмо Миће Семберца.

Чак и његове тривијалне разлоге.

Мићо Ражањ видио је да се коњи поткивају, па и он, жабац, дигао ногу. Као и она курва, са турског друма, што је, кад је видјела локалну луду са непрородним удом, дигла обје, насред прашњавог сокака.

Нажалост. Писмо Миће Мићића слика је и прилика политичког концепта Есдееса и снага које му гравитирају. Ништа концептуалнији и смисленији нису телевизијски наступи Босића и Тадића.

Све је то го Пуси Рајот.