3161.

ЕВРОПА

ДАЈЕ ДЕСЕТ

МЛРД €

ЗА БАЛКАН

Какво ново лизало за Балканске Зинуте Гузице. БЗГ.

То је још једна од  Просерица поводом историјског скупа којег организује Ангел Меркел са босанскохерцеговачким лидерима.

Они треба само да се потпишу на нота рачун, у два примјерка, да узму паре Ам Благајнише. И да разгуле кући.

Друга Просерица, у вези тог састанка, јесте да ће им Ангел, на излазу из Благајнише, тутнути у џеп брошуру са новим преустројем Босне и Херцеговине на чијим корицама ће писати Ово је ваш нови Дејтон и не имајте другог Дејтона док ми не јавимо.

Ангел ће и лично рећи сваком Лидеру Не стављај то у задњи џеп, на гузицу, већ у унутрашњи сакоа, лијеви, кодсрца.

Једини ће Представник Лијановића тихо приупитати Пардонише Фрау Таварише Ангел, требамо ли достављати извјештај о утрошку средстава, мислим каемова. Најн. Рећи ће Бизмарк ж.р.

Вијести из Берлина, блиске Бону, кажу да ће се успоставити, након Меркелине, стална конференција за Регију. Сљедећа је у Паризу. Да Оланд има времена да се прижени.

МИЈ, док се сви Французи на власти пожене, Њемачка ће, у облику ЕУ, прогутати Француску. И искрцати се у Нормандији. Сад је ред на њу.

Мислим да је та Стална Регионална Конференција епохална. Историјска. Скоро као Бриселски Споразум. ЈКМ. ЈестК Мој.

Тито није могао владати Регијом. Док је била постројена под конаца. А ви ће те одозго.

Ваш максималан домет је да овдје уприличите рат. То је лако. Јер то је један од Старих Балканских Заната.

И од вас је довољно што сте нам, опет, недавно, уприличили Рат. Јест мало фалио. Није био као онај Велики а ни као онај Други. Али, поклону се не гледа у зубе.

Неморате паре давати. Паре ће створити ново Братство И Јединство. А БИЈ нови рат. И тако укруг.

АНГЕЛА МЕРКЕЛ

SECOND HAND

Медији у свијету објавили сторију о сиротињској психологији Ангеле Меркел.

Све је потекло до њемачких новина Билд, које су из архива извукле фотографије Бизмаркице из 96., 2002. и ове године. И на свакој од њих носи исту шарену тунику дизајнирану тако као да ју је радио шеф дизајнера у ТКБ, Текстилном Комбинату Брдломрчиловци. Из времена прије Крајгерове Привредне Реформе.

Нису се они бавили дизајном већ штедљивошћу госпође Меркел. Назвали су је Модни Понављач.

Гледам је, онако сироћушну. Са разумијевањем. У Србији, јадница, не би могла да буде ни диркетор Жељезница.

Позадина је друга.

Не само Србија, већ и цијели свијет се састоји од Црнаца и Бијелаца.

Глобалистички Бијелци, којих је јако мало, и које треба разликовати од Бљедоликих Бијелаца који су такви јер су сиромашни, наметнули су богаташку представу о свијету као услову и практичног и духовног неолибералног егзистенцијализма.

У том свијету се нека пишуља холивудска жали, недавно, Бјелачким Медијима, како већ мјесецима није купила нову торбу.

Којићетикурац нова торба кад одаш без гаћа (Томан, ευαγγέλιον  о одорама).

Ангела Меркел није потекла из Неолибералне Бјелачке Расе. Већ из Источне Њемачке. А Источна Њемачка, као дио Соцлагера, наметала је друкчија друштвена и лична правила. Не само Ортодоксну Идеологију. Већ и представу о стварима које треба да буду робови људи а не обрнуто.

Дабоме. Сиромаштво је тешко подношљив облик људског достојанства. Ништа не оставља тако дубоке трагове на личностима и карактеру, као сиромаштво. Сиромаштво је легално право богатих, или само мало богатијих, да те понижавају. Као што богатство великом брзином убија, мијења, људе, мимо њиховог карактерног арматуринга, и мимо њихове жеље, тако сиромаштво дугорочно и стабилно обликује карактере.

Више ће човјека промијенити скок из Борово Опанака и Шимецки Шимике него сто доктората на Мегатренду.

Ја, лично, сиромаштво поносно носим у себи али и на себи, сваког дана. Најбоље се осјећам у разгаженим ципелама и искрзаним фармерицама. Јер сам у дјетињству навикао да носим једну ствар док се не распадне.

Признајем и права оних који пристају да их сваки дан носе друге ствари док се, они, људи, не распадну.

То је питање погледа на свијет а не пара.

Паре, поред тога што кваре паре и људе, кваре и поглед на свијет.

Па онда и онима нормалнима, свијет изгледа покварен.

Одушевљен сам двадесетогодишњицом тунике Ангеле Меркел. Што не значи да се модификују моје геогерманске представе.

То је, ипак, њена Руска Мирисна Нота.

А даље кад гледам, увијек су пропадале оне нације и цивилизације које су се златиле. Ријетко оне које су сиротаниле и радиле.