2825.

САНАТОРИЈУМ

УСМРЂЕНЕ

ЈАВНОСТИ

Болесници непостојећих величина, пудлице без педигреа, овисници о нарцисоидностима, ситне душе великих џепова, трачерски полусвијет лажних сазнања, макрои властитог проституисања, новинари с кајасама, окупирали су јавност и подрумске просторије великог привида медијства на начин да смрад излази из сваке поре тргова, тротоара и калдрма.

Након што је Васковић, самозвани журналоид са фацом мравоједа, искористо инцидент Кандидата Вукановића и извјесног директора у Требињу, за позивање Додика да наложи убиство неког новинара, на шта курчева удружења новинара нису реаговала, сада је протурио вијест да извјесни Блицомор Козомара прича по граду да је сад најбоље вријеме да Додик најми убице да утуку Васковића. Најбоље вријеме јер још није утоплило. Неће се брзо усмрдити.

У том миљеу менталног санаторијума нулте изљечивости, доиста је све могуће.

Припуштање у политичке, страначке, јавне, послове свакојаких протува доводи до раширеног умишљаја да још непрогледало куче има способности мунгоса, да одојче може да побјегне лавици и да жирафа треба да носи кравату.

Протуве се толико уживе у улоге маргиналаца и капиталаца, које сами себи додјељују и отимају, да из те септичке јаме квркоље умоболије најопасније врсте.

Мада и будале треба, некада, схватати озбиљно. Коликогод је то могуће.

Могуће је да нека будала нападне неког новинара, или то организује нека служба, а да се за то окриви Режим и Додик.

Република Српска је пуна, сада пред изборе, шпијунских и службачких, утајених и ујављених, актера и агената, да ништа не треба сматрати немогућим.

Чак ни то да Васковић најављује нечије убиство.

2622.

МЕДИЈИ

СЕ ПАРЕ

ЗА ПАРЕ

Томан, учење о медијима, 286.790

Није то нушта трагично. Нико не треба да се љути. Има их који се паре без пара. Без љубави и идеја. Политичари.

Иду, дакле, избори. Иде помама за парама. Свима очи свијетле ко у успаљених мачкова у фебруарској мрзлој ноћи. Сви се надају да ће омастити брке. Медији. Они с рецептима Како добити изборе, Локални Дилери страначке моћи, преваранти разних врста, Агенције за истраживање будућег мјеста злочина, Кандидати, чак. И они који ће их прогурати да буду кандидати.

Што је најгоре, и Народ. Не знам за Федерацију, али Овдје, Босић и Иванић ће да серу о томе како је Све Пропало и како ће они да врате зелену грану на дрво а нас на зелену грану. И сваком тутну у рукице свежањеве и букете долара и еура здраве западне економије. СТЈ.

Бирачки народ ће да трља руке.

Да ли су, при томе, Медији криви.

Дабоме да нису. Све то је стигло у пакету.

То је нормално. Као што Војску прате триК, Киша, Курве, Керови.

Као шти уз рат иде КПЛ. Крв. Паре. Лиферанти.

И ова нова демократија је једна врста рата. Добро. Ни уз један рат не иду Лијановићи, Крсмановићи, Слободни Прдежи, Буљукагићи. Итидићи. Јер нису ни за паре ни за курве.

Шта радити са Медијима кад иду избори.

С Медијима можете

·         Да будете у љубави, коректности, и сусретљивости

·         Да будете у односу хладне коегзистенције

·         Да се парите с њима али тако да им дате паре а они се паре сами

·         Да будете тајно добри са власницима или великим оглашивачима.

Да ли је неко примијетио да нигдје нисам поменуо новинаре.

Прво двије технологије су за процедурална, уљуђена и стабилна демократска друштва. Не сери, Васке.

Друге двије технологије су уобичаје и раширене и изван транзиционих балканским мочвара. И источноевропских. И варшавсколагерских.

Али. Немам баш жељу да детаљишем. Недјеља је.