У КАКВУ

ЛЕГЕНДУ

ЈЕ ОТИШАО

КОПАЊА

Ниукакву.

Јер и Копања је био уништитељ Легенде.

Пошто Копања више неће умирати а пошто је прошло то вријеме жалости и сахране, кад није пристојно бити истинит, ред је да се поставе координате.

Наши народи и народности воле да кажу О покојнику све најбоље. То није ради покојника. То је ради нас живих. Кад умрем, заборавите све моје гријехе, дивљаштва и зло које сам правио и носио са собом. Сахраните ме са добрим, поштеним, смјерним и скромним.

Ну.

То тако не бива.

Сваки човјек у гроб, са собом, носи своју доброту. А његово зло остаје на површини. Као и добра дјела, ко их је чинио.

Зато не може о покојнику све најбоље. Не ради њега. Већ ради живих.

Од Копањине смрти и сахране направљена је велика представа. Сви су се потрудили као он што се трудио да направи Личност Године. Нисам сигуран да би и он то тако урадио.

Пале су тешке ријечи. Копања, новинарска легенда. Власник и Већински Власник, Отац Независног Новинарства. Опсједут Помирењем. Сањао новине које ће се једнако читати у оба ентитета. Отворена је књига жалости.

Све је урађено како приличи вјештачкој Босни и Херцеговини. Вјештачки и без покрића. Неистинито и лажно.

Шта је био Жељко Копања.

● Копања није био Новинарска Легенда. Није био неки нарочити новинар. Његов опус не садржи текстове којих се ико може сјетити. Он, једноставно, није био за тај посао. Био је све друго, фудбалер, алкохоличар, пушач, али не и Новинар.

● Службаш. Испочетка мали а касније употријебљени и на крају услужни. За више страна. Треба видјети, сјетити се, ко је, у гаражи, како то репортажно звучи, с њим покретао Независне Новине. Код Копање су, у егзилу, боравили и Тијанић, Србијанско Службашко Чудовиште, под изговором да га Милошевић прогања, али и други, ситни, који су, послије, хапшени у акцији Сабља, након убиства Ђинђића.

● Страни плаћеник. Сам је говорио да је од САД добио 1,5 милион долара за своје пројекте. А присуство Америчке Амбасадорке на комеморацији, која, иначе, не жели да се види са Предсједником Републике, говори о томе против кога је и за кога је радио Копања. Као Пројект.

● Монополист. Копања је имао новине, штампарију и дистрибутивну мрежу.

● Страшило. Он је политичаре, и друге, нарочито оне без покрића, који не знају, не знају гдје су и не знају шта треба да раде, а немају храборсти да то сами схвате, стражио непостојећим тиражима. Касније, кад се извјештио, чинио је и теже ствари.

● Манипулатор. Пошто су га странци промовисали у Барда Независног Новинарства, нарочито након атентата, који нема везе са слободом, новинарством и независношћу, и учестало га посјећивали, Копања им је не само саопштавао своје селективне ставове о људима већ и селектовао туђе ставове и дијелио их нашима.

● Уништитељ Новинарства. За двадесет година у његовим новинама није одњегован ни један Новинар. Да га се може назвати Новинарчином. Ја сам, као дописник, сиромашни рођак из провинције, за десет година, у предратној ТВСА постао самостални уредник и добио своју емисију. Не зато што сам био паметан, способан и талентован, већ зато што је ТВСА, као и друге куће, његовала и хранила Новинаре.

Копања је био скретничар на раскршћу гдје се сахрањује Новинарство а стварају Медији.

● Типична Ратна Наплавина. Неко ко је постао важан без покрића. И ко је био у прилици да поништи све оне који су нешто створили иза себе, прије рата, а рат им је то све однио на бувљак мира, помирења и усране Босне и Херцеговине.

И нешто сасвим лично.

Копања је био један од мојих најкрволочнијих прогонитеља. За рачун Америчке Амбасаде, Лагумџије и други, ситних, шкевчади. У својим медијима је забранио помињање мог имена  и презимена а то је покушао да проводи, коликод је то било могуће и на РТРС-у.

Ипак. Нека Црна Земља о њему мисли много боље него ја.

3152.

ИСПОД

СВАКОГ СКЕНДЕРА,

КОПАЊА

Начелник Кнежева, које би ускоро могло постати Копањево, или Копањиште, а цијело подручје Угарска Република, док би Угар постао Копањичка Клисура, при чему ме немојте питати како би се звали међеди у Угарској Републици, оптужио је Копању.нн за мијешање у послове власти у тој убогој општини бивше зоби и бившег Марка Челића.

Није то никаква оптужба. То су чињенице.

Боре је још рекао да Копања ништа не ради без интереса. Тачно. Али има и дио који се ради због болести.

Толико је дуг ангажман Независног у Кнежеву да би било ред да постане Начелник Општине.

И у првом мандату, док је садашњи начелник био у Есенесдеу, и потпуно страначки дисциплинован, Копања је организовао Битку На Угру. И практично отјерао тог начелника у неку другу странчицу из које је он побиједио 2012.

То се у стручној литератури зове Екстерна Моћ. Прљава Екстерна Моћ.

Који је интерес Копање у изигравању ровокопача по Скендер Вакуфу.

Извозни.

Бразил је одлучио да у прашумама Амазоније уништи неке биљне и дрвне врсте па му је потребна огромна војска дресираних губара који говоре португалски.

Копања је планирао да отвори мултинационалну компањију Угар Губар & со. И да обучава бригаде губара за дириговано брстење. А, онда, обучене и постројене, авионима шаље у Бразил. Нема још губаровода. Зато су му потребне скендервакуфске концесије на шуме.

Шта ће бити са кнежевским дрвећем које обрсте губари на обуци.

Па, не знам, јебига.

Не морам ни ја све да знам.

2582.

25. ПРИВАТИЗАЦИЈА

ИЛИ

КАКО ЉУДИ

КВАРЕ ПАРЕ

Невјероватно је како се нико не боји Додика. А јаше моћни Режим. Који скаче по десет копаља унапријед, ита се по седам копаља уназад, кроз ноздрве, тај Режим, сикће ватру живу по осамнаест копаља унапријед и по дванаест настрану. А сам Додик, јашући Режим, носи копље од шест копаља. И предзору, предросу, у подне и увече, пробада срцад опозиције и независних новинара и тако постаје још већи страх и трепет.

А сви се боје Копање. Који не јаше ништа и не скаче ни пола копља унапријед.

Свако жив смије да га дигне на Додика. Криминалац. Пљачкаш. Диктатор. Фашист.

Копању нико не смије да помене.

Како су пичкице препичкиле свијет.

Недавно су, упозорили ме, нисам ни примијетио, Фронталерси објавили текст о Копањиној серијској оди нато пакту. Махабхарата и Рамајана. Копањаја Натопактаја. Тамо се помиње Шоне и кћерка му Б. Радмановић. Али Копања се не помиње.

Ал, јебеш Нато. Нико Копању не помиње ни поводом приватизације Гласа Српске. И тих минутица. Киоска којих је пуна Република Српска а не само Бањалука. И који су монопол. Јер онај ко штампа новине не може да има мрежу за продају новина. Како каже демократска плинска Европа.

Сви ти вајни каналитичари и опозиционари немају муда ни колика их има вјеверица. Нико не смије да помене приватизацију Гласа Српске и земљарење Гласовог плаца усред Бањалуке а од стране Копање.

Нико не смије да каже да Вучић зна да броји само до 24.

Мада је добро да је и дотле догурао.

Нико да докучи да није истинита она прича да Паре Кваре Људе.

Људи Кваре Паре. На тим киосцима, Минутицама, сиротиња донесе жућаке да купи цигарете, они који донесу педесет марака, и они су сиротиња, богати не иду на киоске, и чим те поштено и крваво зарађене паре дођу у руке оног којег Фронталерс не смије да помене, постају непоштене. И служе за пропаганду Нато Пакта.

Или та Јахорина, која се помиње ових дана. Пропала сезона. Имају топови за снијег али нема ко да пуца из топова. Јахорина има и Топове, и Лопове, и Попове. Али нема сезоне.

На тој Јахорини мали, обични људи, скупе цркавицу, дођу на скијање, купе карту и плате собицу, а једу месни нарезак, само да би се скијали. Те ситне поштене паре, онда дођу у руке оних који су дали владиних педесет милиона марака у скилифтове и топове, са намјером да купе будзашто Олимпијски центар и хотеле, и плацеве, и земљишта.

Добро. Не дођу паре у њихове руке али такав је план био.

А да су дошле, одмах би се поквариле, ускисле, ко кисели купус у јулу.  

Не треба, дакле, за све кривити паре. Барем не треба за људе. Људи су гори од пара. Немој да бригаш, бригаш, бригаш, док је људи и пара, увијек ће неко неког да кара. У име Срба и Грка, ко има нек крка, ко нема нек дрка.

Само их треба  поменути. Људе, мислим. Копање.