3423.

МАЛЕ ДРЖАВЕ

И МИШЕВИ МЕКИЊАРИ

У ОБРЕДИМА

СУВЕРЕНИТЕТА

У Добра Стара Времена, када су свијетом владали прави диктатори и демократи, Кенеди, Тито, Брежњев, Мао, Хрушчов, нису сви у исто вријеме, дабоме, знало се све по списку.

Није се могло догодити да се нешто трансконтинентално припрема осам година па да се разјебе. Нити се могло догодити да се нешто пита Бугарску. Нити је неки Хан у Београд, или било гдје, доносио неке захтјеве.

Постојала су два Складишта Држава. Нато Пакт и Варшавски Пакт.

Ни у једном Пакту нико није смио да прдне без одобрења и очекивања. То се звало Теорија и пракса Ограниченог суверенитета. А свеукупно се звало Хладни Рат.

У то, дакле, златно, доба, у Софији је био, једне прилике, организован велики парти Варшавског Пакта. Највише столова заузимали су Руси и њихова одликовања. Са њима се није сједило. За другим столовима, према доприносу, били су Чехословаци, Бугари, Румуни, Пољаци, Мађари итакдаљше. Исто са униформама и одликовањима.

Руси пију Вотку, ко Руси, ко из Јужног Тока. Пију и остали. За једним столом кружок Бугара, Румуна и Чехословака. Добро припита одликовања. Каже Чехословак. Видиш оне Русе, да их УДЈ, Удупејебем. Ја кад их видим у Прагу, ја их попљујем. Шта попљујеш, каже Румун Румунеску. Ја пријеђем на другу страну улице, њима окренем гузицу и прднем колико могу. Ви сте нуле нулочке, каже Бугарин. Ја, кад их видим у Софији, ја извадим полни орган и попишам их.

Прошла пијана ноћ. Јутро мамурлука. Доручак Варшавског Пакта. Опет исти распоред. Прво вотка па кајгана. Чехословак, Румун и Бугарин мало унезвијерени. Каже Чехословак. Оно што сам синоћ причао. Мало сам претјерао. Не пљујем по Русима, поздравим али ми није драго. Румун Румунеску. Ни ја не прелазим на другу страну. И не прдим. Поздравим и прођем службено. Бугарин, држећи поглед између ногу. Исто. Ви сте нуле, нулочке. Ја кад их видим у Софији, ја их попишам. Ал га не вадим.

То је та теорија ограниченог суверенитета.

Када би данас био такав састанак у Софији, у организацији Бриселског Пакта, и кад би госпа Могерини стала за говорницу, рекавши У Бриселу смо чули да је неко овдје довезао неке цијеви за неки Јужни Ток, који није про процедурама и по пакетима, Млађано Бугарче би, једно по једно, сваку цевку себи гурнуло у гузицу. Да не види Брисел.

То већ није Пракса Ограниченог Суверенитета.

То је пракса бескрајног понижења.

Да ли то желе претприступне земље.

Србија, БиХиС.

А видим, многа прилуда је одушевљена путем као ЕУ. И многи ликују што је пао Јужни Ток. Сада ће то убрзати пут ка ЕУ.

Не разумијем. Поред толико лијепих земаља, нација и култура, некад сопственог развоја, зашто сви желимо све да бацимо под ноге и сви постанемо Бугарска.

3348.

ДА ЛИ ЋЕ ДОЋИ

ДО НАЈЕЗДЕ ЕВРОПЕ

У БОСНИ И

ХЕРЦЕГОВИНИ

Дабоме да неће. Можда ће то бити нека минијатурна смијешна Осма Офанзива. У виду радних столова, транспарентних простирки на клупама и сесија о људским правима у млаћењу празне сламе.

Европаљани се свакодневно утркују да саопште шта лидери у БиХиС и нова власт, треба да учине још док нису ни стигли тамо гдје се врши нужда. Врши Власт.

И, по обичају, све знају.

При томе никд не кажи шта они, Она, ЕУ, треба да учине.

Једино је нешто другачију изјаву дао Ханес Свобода Црвенооквирац.

Он вели да ЕУ треба да игра проактивну улогу у БиХ јер би Русија могла доћи са бољом понудом.

А овдашњи лидери изјављују како су, у тим Нужди Претприступним Преговорима, усагласили већину политика, СТЈ, чије су окоснице пут ка ЕУ и пратеће Натовање.

Не треба се заваравати.

Као што Еуропљани серу декларативно, тако то чине и наши. Ту смо на нивоу Европске Уније. Ако нисмо и испред. Чак и Адам & Ева каже да је његова странка за Пут Под Ноге. Па у ЕУ.

Свобода открива суштину евроатлантских интеграција.

Никоме није циљ напредак ове или оне земље. Циљ је да се исколчи територија. Да се спријечи Русија.

Нико од лидера, и аукционара за власт, не жели да покаже суштинску разлику између Европске Уније и Русије.

Еунија долази надире само ради Територије. Али на начин да предсобом и засобом, уништи све, од друштва, нације, економије и достојанства. Она диктира правила и процедуре. Банане морају да буду усправне а корнишони величине курчића у смрзнутог Ескима.

А од банане до политике, корак је само.

Мислим, од тржишта до колоније.

И Русија, пак, жели Територију. Али Русија не условљава и не намеће ништа.

Као што ЕУ тражи да промијенимо Државу због Сејдић Финци.

Аукционари, када им понуде прђу, могли би да оду на два студијска путовања. Једно у Хрватску а друго у Мађарску. На првом да виде како пропада Двострука Чланица. На другом да виде зашто се курчи Чланица. И како се бори за властито национално и државно достојанство и економију.