СРБИ СУ, ДОСАД,

ИМАЛИ САМО СЕБЕ

КАО ОПАСНОСТ,

САД ИМАЈУ

САМО ВУЧИЋА,

КАО ПРОПАСТ

Александар Вучић је класично генетско дијете Војсилава Шешеља. Шешељ није имао способности да дође на Власт, нити је за то био пројектован.

Али је имао способности за узбуђује и диже српске масе.

Да се то користипротив њих.

Вучић има способности да слуђује и унижава српске масе.

Да сами Срби то користе против себе.

Западни инжењерци, када су то схватли, омогућили су му Власт.

Вучић је

● Политички неспособан

● Карактерно болестан

● Српски нестабилан.

И, као такав, богомдан је да, коначно, заврши са Србима.

Што кажу у Србији, он је Косово предао, ако не прије, онда Бриселским Споразумом. Чека се, још, само, да сви оду са гробља, збаце тужну фацу, јер, више, нико ни не јауче, и забораве Покојника.

Вучића ће, ипак, држати најмање до Столице Косову у УН.

Оно што је за Републику Српску опасно, јесте то што је Вучић још једина нада Западу против Републике Српске.

Сарај Чадор, Амамб и Охаер, су, редом, прднули у чабар, на том послу.

И све што даље раде, само изазивају Српски Нацицонализам Српске и Идеологију Самосталности Српске.

Вучић, ако му се дозволи, и ако му се приближи, може успјешно да сузбија тај Национализам, да Српску утапа у БиХ, да слуђује Србе овдје, да иде наруку Сарајеву.

Српска никад не смије заборавити срамни Вучићев чин да је отишао у Сребреницу, да га Бакир, тамо, пред цијелим свијетом понижава. Чиме је, Вучић, понизио Србе. И Републику Српску.

Сада, Додик, чини огромну грешку, већ годинама, и нападно се састаје са Вучићем.

А Вучић ни једном није дошао за Девети Јануар. Нпр.

Јуче је Додик био приморан да овдје у Српској укине Васкрс, јер то помаже Вучићу да сломи Српску Православну Цркву. Пошто још само у дијелу те Цркве има оних који сматрају да је Косово Србија.

Иако васкршњи одлазак у Цркве, није никаква опасност, не ради се о стотинама хиљада људи, није ни колико данашња гужва око маркета у Бањалуци.

Додик је тако учинио да Српска, од почетних одобравања у акцији против лажне Короне, дође до тихог незадовољства.

Али, највећи проблем је што је Додик, као и Патријарх, приморан да слуша Усраног Вучића.

И питање је да ли му се може, више, отети.

Патријарх, сигурно, не може.

Посљедице тих блиских сусрета су

● Бриселски папир, НАТО Пакту

● Хладноћа са Путином

● Саучесништво против СПЦ.

Република Српска се мора одмакнути од Вучића.

Вучић има задатак да поништи Националну Свијест Срба.

И сваку другу. Зато је Педеркиња Премијер.

А са испирајућег Пинка непрестано се грле Ружичасте Лезбаче. Милион пута на дан.

Његов задатак је да Срби забораве Косово.

А онда ће бити у статусу Книнских Срба. Биће нико. Само ће их бити више.

Вучић, и Србија са Вучићем, сада је највећа потенцијална опасност за Републику Српску.

Док се у Србији, као Лидер на власти, не појави Национални Вођа, који ће јасно рећи да је Косово Србија и да је 1244 неодустајући оријентир, Република Српска треба да добро гледа кад ће да пријеђе Дрину.

Република Српска се мора окренути Кини и Русији. Иако од тога неће имати никакву материјалну корист.

Али, нема је ни од Вучића.

То што се обзнани, само је симболика. А многима у Србији служи за ширење одбојности према Српској.

Са Кином треба преговарати да Бањалучки Аеродром постане њихов пункт за брзу доставу роба овом дијелу Европе.

Сљедећи кораци ће бити сами од себе.

А, Вучић, ако дође, дође.

ДОДИК – ВУЧИЋ,

ФАЗА ТЕАТРАЛНОГ

УМОЉАВАЊА

Ако су већ тражили да га приведу, Додик би морао да се уозбиљи.

Он је Пријеседник Српске. Није Пријеседник Ћирилице. Нити је Пријеседник на привременом раду код Вучића.

И могао би да се мало мање дружи са Вучићем. Да га не имитира. Замолићу господина Додика. Замолићу Вучића.

Српска је у много озбиљнијој ситуацији него Србија.

И око Вучића се губи вријеме.

Разумијем да Додик мора да држи Вучића на оку јер ће отићи или у Сарајево ил Савезу За Промјене. Или, иако није разрок, и једнима и другима.

Што се мене тиче, у тешкој сам дилеми. Поклонио бих им га. Али не знам коме прије.

Додик је у Ћирилици, политичкој верзији Парова, изјавио да ће замолити Вучића да од Косова не одваја питање Републике Српске.

Замолићу Вучића да не одваја питање расправе о Косову од питања статуса Републике Српске.

Цитат према Спутњику Србија.

Не знам шта је писац хтио да каже али знам да то није требао да каже.

Вучић нема никакву улогу у питању Косова, осим да га дадне.

Он не може да се избори ни за једну кукавну Заједницу Српских Општина. Како ће да се избори за Косово.

А његова улога у статусу Републике Српске, може бити само сарајевска.

Вучић није политички калибар за рјешаање било каквог Статуса и било чијег Статуса.

Вучић уопште није Политичка Личност.

С њим треба имати релацију само зато што се мора. Јер се ради о Србији.

Косово је отета Српска Земља, у току више од сто година. За то је и Србија крива. И краљеви и Тите. И Шумадинци и Срби са Косова.

Република Срска је одбрањена Српска Земља.

Ни по каквом критеријуму, Косово и Српска не спадају у исту политичку и статусну раван.

Вучић не може одбранити Косово. Нити он то жели.

Српска се одбранила у Рату Хрватске, Америке, Нато Пакта, Муџахедина и Сарајева, против ње.

Одбраниће се и у Миру.

Косову, Србима на Косову, више ни један Вођа Србије не може помоћи. Може га само заледити и блокирати. А тога који то хоће и жели да учини, нема.

Србијанце више занимају Парови и Пинкови него Косово.

Српска треба лидера као што је Додик.

Треба много бољег. Али га више не можемо преправити.

Ну. Можемо радити да се ствара онај, или, боље, више њих, какав нам треба, да му путеве рашчистимо, да га зла и порока растеретимо.

Вучић, као представник Србије у много лошијој варијанти од Милошевићеве, може само театрално да тргује Српском. Као што театрално тргује судбинама Срба, боравком доле, поводом убиства Оливера Ивановића.

Сваки ангажман Вучића око Српске, или Србије разјапљује Раље Сарајева. Повећава његове погромашке и унишатавјуће апетите.

Сваки ангажман Вучића, и Србије, око Републике Српске и у БиХ, Републику Српску чини мање битном, мање уваженом и мање питаном.

Није свака Ћирилица, Ћирилица.

ШТА РАЗЛИКУЈЕ

ВУЧИЋА И ДОДИКА

► Додик је направио Странку, Вучић је преотео Странку.

► Додик је Прагматични Националист, Вучић је Политички Трансвестит.

► Вучићево образовање је слузаво, Додиково је тракторско.

► Вучић мисли да је он Србија, Додик мисли да је он СНСД.

► Додик Вучићу треба, Вучић Додику да је наоку.

► Додик воли Паре, Вучић је још у дилеми, да ли воли Брата или Паре.

► Додик, кад види Стране Крволоке, вади га одмах на улазу у село а Вучић га облаже ледом све до руковања. Да буде што му мањи.

► Вучић искрено воли Странце Усранце, Додик неискрено воли Вучића.

► Вучића прогласили Педером, он Лезбијку поставио за Премијрку, Додика проглаили Сепаратистом, он маршно Америчку Амбасадорку.

► Вучић има Дачића, Додик нема Иванића.

► Додику праве Опозицију, Вучић прави Опозицију.

► Вучић потчинио Странку, а и Додик би, сине.

► Вучић се петља у све а не зна ништа, Додик се немаће свему а зна понешто.

► Додик растјерао искрене Сараднике, Вучић окупио неискрене Полтроне.

► Вучић дао Два Милиона Клинтонуши, Додик би окупио и Хилари, и Била, и Монику.

► Вучић може да помогне да се сруши Додик, Додик не може да одмогне Вучићу.

► Додик може у Самосталност, Вучић више нема куд.

► Вучић, да може, прије би дао Косово него Додика, Додик би, да може, узео Вучића у Владу Српске.

*

Збиљу настрану, разлике су огромне и суштинске.

И Додика и Вучића је створила једна и друга Српска Стварност. А оне су немјерљиво различите. И у Историји, и у судбама, и у изгледима.

Додикове и Вучићеве заслуге су ту минималне.

Србија треба да буде срећна да се појавио Вучић, јер постоји потенцијала за још пичкастијег.

Сви око Српске, а понекад и Српска, треба да буду стрећни да се појавуио Додик, јер постоји потенцијал да се појави неко много крволочнији.

У ТРОУГАО

ДОДИК – ВУЧИЋ,

УМИЈЕШАЛИ СЕ

ИВАНИЋ

И НИКОЛИЋ

Свако из својих разлога.

Ако ћу то тумачити на основу заједљивости, тумачићу као настојање да се уђе у игралиште. Јер и један и други су маргинализовани функционери. Николић је тамо, у складу са својом наивношћу, отцијепио све од Шешеља, осим Хага, и формирао странку а онда је дошао Вучић и узео му све. Добро што је Николићу узео све, узео је све и Србији. Али. Ипак. Тај Вучић Осјећа и зна да му нешто недостаје. Рекло би се, недостаје му све. А нарочито Српство. Које не може да изникне од свих тих силних патетисања према Бриселу, Берлину, Веберу у Кирбију. То га држи у троуглу са Додиком. Трећи угао је Српство.

Николић, пак, као Руска Веза, жели да уђе у игралиште, Вучићевим језиком речено, у Екран. Стога је јасно рекао да је за Другу Српску Државу. Случајно је на челу те државе Додик. И Николић то није говорио због њега, јер нема никаквог разлога да га воли, ни природно, ни политички. Тако је, на том терену Српства, претрчао Вучића, као Лато, ономад, у пољској контри.

Иванић је такође маргинализован српски лидер. Мада га ја само тако представљам. Он је доље, у Котлини, код Амбасаде и Бакира, утицао што је утицао. Угурао је Есдеес у власт у Насеобини. Сам он то тако представља, јер то није тачно. Али, правимо се да јесте. Као што је 1 Еуро од Кристал банке, тада, вриједио као данас 76 млрд$.

Иванићева улога се тиме завршила. Он сад нема српског посла. Осим што може нешто да усере.

И он мора да уђе у игралиште. Сарајево није његово игралиште. Као ни Странци Усранци. Република Српска је погодно тло за улазак на игралиште и повратак. Још ако се тим ударцем туче Додик.

Стога је и рекао Николићу да се не мијеша у унутрашње ствари БиХ.

Какве везе има БиХ.

Па, то му је послодавац. Он је, Иванић, због БиХ изабран у Предсједништво. Није због Републике Српске. И Николић је ту поптуно у праву. Без обзира да ли му је то Додик шапнуо или није.

У том склопу повратка у Српску, треба тумачити Иванићев божићни пријем у Предсједништву БиХ. Јевтино српствовање. То је као и кад се ја попнем на Монт Еверест па тамо пјевам Боже правде.

Српствуј тамо гдје су Срби, нема Срба у Сарајеву.

Ако ћу анализирати по ефектима, закључићу да је ово борба, Николића и Иванића, око Вучића.

Николић жели да га елиминише у приступу Српској јер је латентна опасност да га у погодном тренутку Странци Усранци пусте са ланца и да он почне да режи на Додика чиме је Српска у опасности. Не због опасности по Додика већ због тога што ће се инсталирати пичкаста структура у Републици Српској.

Иванић жели да Вучића веже за Сарајево. Па преко Николића, поручје му Није Додик Српска. И ја сам Српска. Српска у Сарајеву. Чиме и он жели оно што и Николић. Да Вучића одмакне од Српске.

Ако ћу гледати по суштини, онда ћу упозорити да је ово сукоб на граници.

На граници напредовања Брисела и Запада према Србији. На граници заустављања Руса јер су једном ногом стали и на страну Републике Српске. На граници напредовања Нато Пакта. На чијој страни је и Вучић па му Додик треба да мало углади јавни визир и да у Србији донесе који српствени поен. Пошто за Натоизацију Србије треба још побједа на изборима.

Ако ћу је напит по политичкој окрутности, онда ћу рећи да се све врти око Републике Српске а да је циљ, у ствари, Србија. Иза које је још један скривени, већи, циљ. Русија.

Због тога је оволика хајка на Српску.

Инсталирањем Пичкастог Вођства, овдје, све би било олакшано. И са Србијом и са потискивањем Русије са њена једина два стуба на Балкану.

Запад ће, у тој борби против Русије, покушати да ухапси Додика, био или не био криминалац. А ако треба да збаци и Вучића, збациће га.

Иванић и Николић, покрајни су српски играчи.