БОСНА ЈЕ

ТУЖНИ

ВИЦ О ХУСИ

Купио Хусо Моторцикл.

Хусо је лик из оних подсмјешљивих и досјетљивих социјалистичких вицева о Хуси и Хаси.

А и Виц је из тог доба.

Из доба Братства и Јединства. Када је свима било нормално да су Хусо и Хасо приглупи.

А Србима било нормално да их воле.

Једне ноћи, са игранке, у Задружном Дому, крене да се провоза по Макадаму.

Усупрот му иде свјетло.

Сад ћу да прођем близу њега да препаднем Инсана.

Ну. То је било ауто којем је радио само десни фар.

Скрши се Хусо. Шест мјесеци Болнице.

Опет купи Моторцикл.

Опет ноћ на Макадаму.

Опет свјетло у сусрет.

Сад ћу да му прођем са друге стране. Да се Инсан усере.

Ну. Било је то ауто коме је радио само лијеви фар.

Скрши се Хусо.

И то.

Трећи пут, што нема везе са Србима, Хусо купи Моторцикл.

Трећи пут ноћ на макадаму.

У сусрет иду два свјетла.

Сад ћу да прођем између њих.

Да се види ко је Паша.

Ну. Било је то ауто којем су радила оба фара.

Скрши се Хусо.

И више није дошао кући.

На Џенази, локални Пјесник прочита Пјесму у прози, о Хуси који је волио Мрак а погино од Свјетла.

*

Босна и Херцеговина је Земља коју нико њен не воли а она воли Охаер.

На Џенази мора да се прочита та пјесма.

Вољела је Охаер а погинула од Српске.

Толико је пута покушала да прође крај ње или кроз њу.

И сваки пута се скршила.

Предлажем да Џеназа буде Првог Марта.

Босна и Херцеговина не постоји.

То је нешто што има територију а и нема.

Нешто што је заједно а подијељено.

Као Подунавска Конфедерација.

Има је а ниђе.

То није Југославија у малом.

То је Југославија у Ћенифи.

Кад хоћу са још већим гађењем да говорим о Босни и Херцеговини, онда ћу да је назовем Босна.

Ни Босна, дабоме, не постоји.

Постојала је док је био жив Моша Пијаде и, евентуално, Мак Диздар.

Босна је само ријека.

Као кад би неко Србију звао Морава.

Ил Хратску, Сава.

Босна је Виртуелна Држава изнад Сарајевске Котлине.

И само у тим политичким и припадничким главама постоји. Већ код Какња, од тога нема ништа.

Босна и Херцеговина је прва Земља Вирус.

ПОГРЕШНА УПОТРЕБА

ТЕРМИНА ВЛАСТ И

КОАЛИЦИЈА,

У БиХ

У својој суштини, Босна и Херцеговина, као Држава, не постоји.

Постоји само Територија која је међународно призната.

У категоризацијама Политичког Система, она такође нема своје мјесто.

Јер је разлика између Нормативног и Стварног, огромна, непојамна.

У корист Стварног.

Уставни Систем у БиХ се може окарактерисати као тронационална и тротериторијална конфедерација.

Што такође нема у Уставном Праву.

Јер, БиХ, натјерана је држава.

Она је, у Дејтону, стицајем геополитичких околности, тада, сјављена.

Њен оквир је импровизовани Тор.

Она има потпуно одијељене три Нације и потпуно одвојене три Националне Територије.

Стога су, Чобани Дејтонски, готово сигурно имали кракторочне намјере са БиХ.

Што не значи да она неће дугорочно умирати и животарити.

За несхватање ових и других чињеница, нису криви Живитељи, Срби, Хрвати, муслимани.

Криве су политичке и националне елите.

Које би то морале знати и непрестано, у погодном облику, обавјештавати Живитељство, изборно, политичко, национално.

Онај ко је на трибинама, не зна и не може да зна као Меси.

Али, Меси мора сваке суботе и сриједе да му то показује и да га подсјећа шта је шта.

Кад Меси то више не могне, мораће да дрес да неком другом.

А, ско публика помисли да може као и Меси, у опаснсости је не само Игралиште, него и Стадион.

Из свега наведеног, у БиХ, код тронационалног Живитељста, изведена је погрешна употреба и погрешно разумијевање појмова као што су Власт и Коалиција.

Већ мјесецима, па и данас у Медијима, кука се о томе како нема Власти у БиХ. Како БиХ још није формирала Власт. Како Паре чекају формирање Власти. Како је посљедња шанса за формирање Власти у БиХ, долазак Ердогана у Србију.

У БиХ не постоји Власт.

Постоје само Заједничке Институције.

А и та синтагма, какво је стање ствари и како је у изворном Уставу, како се Три Нације мрзе, пресвјетлуцаво је тепање.

У БиХ не може, у Заједничким Институцијама, да постоји Коалиција.

Коалиција је немогућа између три одијељене Територије или између представника три Нације које се мрзе и које су ратовале.

Заједничке Институције су строго одређене мозаичке национално-територијалне структуре.

Оне се попуњавају.

Савјет Министара, у Дејтонском Уставу, и Споразуму, чине Србин, Хрват и Муслиман.

Предсједништво БиХ, чине Србин, Хрват и муслиман.

Који се бирају одвојено, у одвојеним изборним јединицама.

И нико се не бира на нивоу БиХ, као једне Изборне Јединице.

То што се у Предсједништву БиХ, веће трећи, трагични, пут налази Жељко Комшић, што је Савјет Министара нарастао на десет чланова, што многи будалаш то назива Владом, што су протекле четири године у Савјету Министара били неовлаштени Срби из ПДП и СДС... само су насилне и противуставне девијације.

Које се у Политичком Систему могу окарактерисати само као покушај Једновјерске Унитаризације.

Са крајњим циљем Мирнодопског Етничког Чишћења Босне и Херцеговине у Босну.

Стога у Републици Српској не треба употребљавати те појмове.

Власт на нивоу БиХ.

Коалиција у Савјету Министара.

СНСД употребљава први појам али други не.

СДС и ПДП употребљавају оба. А нарочито Коалицију.

У њиховом случају, Коалиција је нагуживање Сарај Чадору.

Па би било лијепо да се и СНСД оптужи за то.

Зато СДС и ПДП говоре о Коалицији СНСД ХДЗ СДА.

За шта не постоји ни један аргумент.

Ради се о томе да је свако дошао да попуни свој национално-територијални дио Мозаика.

Да је тако радио и СДС ПДП, побиједивши, претходно, на Изборима у Српској, не би их нико оптуживао за Издају.

И не би их, сада СДА и Сарај Чадор, држали у Савјету Министара.

СУВЕРЕНИТЕТ БиХ

И ЕНТИТЕТА

И ЛЕГИТИМИТЕТ

ПОЛИТИЧКЕ АРТИКУЛАЦИЈЕ

И ИНСТИТУЦИЈА

КОЈИ ИЗ ТОГ НИВОА

ПРОИСТИЧУ

Грађани БиХ, мада Грађани БиХ не постоје, не заслужују да имају Државу. БиХ.

Поред тога што та, ова, Држава БиХ није настала њиховом вољом, чак ни вољом муслимана, и што, оваква, лего држава, нема ничију подршку, то је друга важна чињеница која ће одредити Пропаст Босне и Херцеговине.

Не заслужују БиХ, зато што је јуче главна вијест било препуцавање Николе Шпирића и Драгана Мектића.

А уопште није била вијест да су Изетбеговић, Никшић и Комшић, имали састанак, у Америчкој Амбасади, са Амбицом Кормак. На тему Изборног Закона.

Чак и када се правим будала, па не мислим да је скандалозно и понижавајуће, да Лидери Политичких Странака иду једној дипломатској сукњари на разговор, остаје упитна било каква њена надлежност, чак и у својству посматрача, над Изборним Законом и његовим измјенама.

Али. Главни и почетни проблем и јесте у том одласку у просторије Америчке Амбасаде.

У нормалном свијету, који је такође поткупљен, диригован и манипулативан, као и босанскохерцеговачки свијет, само је то мање видљиво јер тамо још нсу успјели пронаћи провидно стакло и целофан, као што је то код нас, Амбасадор живи у некој врсти Кућног Притвора.

Он излази само када га позову неком пригодом. Или када се, између држава, догоди неко Тешкое Сраније. Па то дође као прилика да се његовој Држави уручи демарш. Или тај позив њему бива сигнал Његовој Држави да понашање и акти нису у складу са међународним нормама и достигнутим степеном развоја билатералних односа.

Она тројица су, међутим, без икакве бриге, и памети, отишли код Амбице Кормак.

А Сарајска Јавност, која претендује да буде Државна Јавност, то сматра посве уобичајеним.

Чиме је свака њихова позиција у тој међунационалној и политичкој сторији око Изборног Закона, од којег је Сарајево, уз помоћ Најнижих Представника, начинило јавну кућу за бесплатно сексуално искориштавање Хрвата, изгубила валидност и легитимитет.

Без обзира колико гласова они и њихова Странка имали иза себе.

То је знак потпуно уништеног суверенитета БиХ. Као и дијелова БиХ, које они представљају.

Једини суверенитет који је, данас, остао БиХ је суверенитет Републике Српске.

Опозиција у Српској, са боравком у Сарајеву, и они који мисле да невјерско клањање најбоље резултате постиже када је без гаћа, рећи ће да је то Изолација Републике Српске.

То се, пак, данас, показује као Аутономија. Као Самосталност.

Да је Република Српска ишла у Америчку Амбасаду, и њени Лидери, данас би била под Сарајевом.

Сувереност, као и Самосталност једне Нације Државе Друштва, па и сваког појединца, не постиже се данас. Она се постиже јуче, прекјуче...

Данас се само наставља.

Зато је јадна БиХ, која сва стане у једну Америчку Амбасаду.

БиХ,

ЗЕМЉА

ФАРСЕ И ФАСАДЕ

Техолошки највредније, не говорим у моралном спектру, што је остало од Отоманске Империје, јесте умијеће потпуно раздвојеног дневног дјеловања и дугорочних намјера.

Неки бошњачки политички лидери су наслиједили ту стару временску касулу, отворили је и осавременили. И примјењују је на савршен начин.

Срби никад нису имали способности за тако нешто. Њих не напушта стара гусларска особина. Све што ти је на уму то је и на гуслама.

Срби су развили систем Ђон Образ. Па тако, данас, Вучић, мртволадно, лаже Целој Србији. Њему је већи посао наћи тему него је облагати.

Бошњачки, пак, лидери и политичари, не умију да лажу. Умију да се попишмане, као Алија Лисабон. Њихова способност је да у очи свакоме, а и цијелој јавности, говоре оно што тог дана треба да кажу а да мисле на вријеме које ће доћи много касније. Та психолошка технологија много је компликованија, и на много већем нивоу, од обичне лажи.

Бакир Изетбеговић, и донекле, некадашњи Реис Церић, сада га је мало попустио талент, развили су те особине несклада Дневног Аваза и Дугорочног Хабера.

Синоћ, Син Бакир, са таквом увјерљивошћу износи тезе о дјеловању Тужилаштва и Суда БиХ против Коалиције СДА – СББ да би неко помисло да је Алија, чим се Бакир родио, одмах му тутнуо запис у бенкицу о томе да је коалиција са СББ темељно питање дуњалука.

И без имало леденог одсјаја на лицу, тражи да се Радончић пусти на слободу и да се тако брани.

Не могу се отети сјећању на неке свијетле отоманске технологије власти. Дављење дјетета у колијевци, нпр, да не би, кад дође земан, постао конкурент на пријестољу.

У ту фантастичну фасадологију Велике Режиране Сцене Бакира Изетбеговића, уклапа се и АмАмбица Кормак. Она је, како кажу сарајски медији, одржала састанак са Човићем.

Човић је Члан Предсједништа БиХ. И с њим не може да се држи састанак. АмАмбица Кормак је, дакле, такође, једна добра Фасадерка у БиХ. У оним пресретнутим разговорима Фахриним, има реченица у којој се каже да ће неко провјерити са Зијом из АмАмб, има ли ишта заведено.

Из чега закључујем да је Амричка Амбасада у Сарајеву, Четни Евидентичар. А то што Амбица Кормак даје овакве и онаве изјаве, и држи састанке, то је фарса.

Фантазмагорична Фасадологија је и Саопштење тзв Суда БиХ да је притисак на њих неподношљив. Људи раде у кесонима, Сунце Ти Јебем.

Какав притисак. Када је онај одлазећи Америчанин из АмАмб, лијепо написао на свом блогу да је СДА тамо инсталирала своје слијепе послушнике.

Тзв Суд БиХ треба да се поспе кантом гована. Притисак трпиш само ако си до краја уклопљен у нешто, ако си дио нечега. Овај пут Политичког Сарајевског Подземља.

Из исте лепезе Ф&Ф је и вијест да је Радончић ухапшен као предигра за хапшење Додика. Мало ћемо узбихузурити муслимане па ћемо, онда, иза леђа викнути Четницима.

Фахрудин Радончић је велики играч Малог Сарајева.

Стога је то велики унутарбошњачки обрачун. Гарниран са међународним специјалитетима и зачинима. Чија мртворођенчад, закопане бебе и крваве колијеве, неће никада, све, изаћи на свјетлост чаршије.

Али, угодно је уживати у Фарси & Фасади.