БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

ЈЕ ЗЛО КОЈЕ

МОРА НЕСТАТИ

Босна и Херцеговина је Земља Мржње.

Није једина на Кугли и у Историји.

Можда је мало до умјерено занимљиво да је то земља равноправне тројне Мржње.

Додуше, Жртве нису тако распоређене.

Али. БиХ је једина у којој се не тражи излаз из Мржње. Разлаз.

И вањске силе, Отоманска Империја, и Аустро-угарска Монархија, и Комунизам, и Дејтон, држале су Тројну Мржњу на окупу.

И Тројна Мржња се држала заједно.

Прва је на излазна врата стала Република Српска.

Али јој то није дозвољено.

Само зато што су у њој остали Срби.

Да су Срби кренули ка излазним вратима нико им не би бранио.

Српска Мржња тражи излаз.

И стварање Републике Српске је излаз.

Муслиманска Мржња, сада Бошњачка, не тражи излаз.

Она тражи Претис Лонац.

Хтвати су наивно, мада су и морали, пристали да буду поклопац том лонцу.

Сада им се то свети Материјалозованом Изборном Мржњом. Цртица Понижењем.

Сутра се изриче пресуда Радовану Караџићу.

То ће бити нови узлет Мржње Муслимана.

Кад би га осудили на смрт, ММ би добила узлет. Имали смо право.

Кад би га ослободили, ММ би добила узлет освете.

Реублика Српска, штагод се пресуди, учврстиће се на путу одласка.

Република Српска схвата да је жеља Сарајева да живи у истој земљи са својим наводним џелатима и још наводнијим геноцидашима, само Мржња која је прерасла у Нагон за истребљењем.

И показује се као свакодневно понижење.

Данас, Насер Орић, на Авазовом порталу, говори о Злочинцу Караџићу.

То је понижење. Не само за више од три хиљаде српских жртава Кравице и тог подручја.

То је понижење за све Србе.

Не можемо бити дио те Земље.

ПРАВДА ВОДИ ДО

ПОМИРЕЊА А ПОМИРЕЊЕ

ДО МИРА.

ДО МИРА ВОДИ САМО РАТ, КРВ

И РАЗДВАЈАЊЕ.

Од свакодевне праксе Мржње, не видимо њену Филозофију.

Као и све, и Мржња се може искористити у доброток.

Кад би људи који воде људе хтјели мало да размисле.

Босна и Херцеговина је расадник Мржње.

Дијелом зато што је овај простор уклет, што је пун гејзира нељудскости. Али дијелом и стога што је настао на сурету крви и сабље, пашњака и брда, вјера и богова, војски и ратара.

Дошло се дотле да се може рећи Да нема Мржње, не би ни Људи било у Босни и Херцеговини.

Кад оде Мржња из Босне и Хецеговине, и Људи ће се иселити.

Мржња је и у Хрватској и у Србији. Само је њима понестало мета, па једни будалашу као фалсификоване Усташе а је једни се јебу у ријалитијама и пинковим звездама.

Једнако је пропадати у Ријалитију и у Мржњи.

Само је цијена крви различита.

Ни једна људска заједница не може опстати на Илузији. Од играња кликера до Државе.

Илузија је непостојеће биће које има највише проливене људске крви.

Братство и Јединство.

Које је искориштено за Сливове Националне Крви.

Након те Илузије, Хрватској је продана Илузија ЕУ. Босни и Хереговини је продана Илузија Помирења. Србији Илузија Региона, Вучића и Пријатеља.

И свако ће своју Илузију платити.

Босна и Херцеговина Крвљу.

Ови остали, гузицом.

Зато Срби из Републике Српске, не може се рећи из Босне и Херцеговине јер их тамо нема, осим у Републици Српској, желе да оду из Босне и Херцеговине. Да се Република Српска одвоји, осамостали.

То смрдљиви Бег Сарајског Сокака назива Сепаратизам.

Добро. Али, откуда тај Сепаратизам код Срба. Када су Срби увијек били за Славенство, Јужнословенство, србехрватесловенце, Југословенство, Пролетери свих земаља и све сличне интеграцијске непогоде.

Србима Републике Српске доста је Крви и Мржње.

Они једини од Срба знају шта је то. Они су једини били убијани у Јасеновцу и једини су свједоци пропасти Книнских Срба. Они су видјели како Срби у другој половини БиХ ни у костима не могу да буду мирни.

И знају да се све то догодило само због заједништва.

Знају да кад им неко каже Помирење, држи јатаган иза леђа.

Пустите нас да будемо Сепаратисти. А помирење стрпајте себи у Гујицу.

Идите у Хаг, и код других исцјелитења по свијету, овјековјечите Геноциде над вама и Злочне. Будите Жртва. И то што сте Жртва, ваш Злочин је.

Немојте више инсиситрати да живите заједно са вашим Геноцидашима и Агресорима. Знам да нисте болесни, па да тако идете у Мазохизам. Ваша Мржња тражи Крв.

А ми никад нисмо хтјели туђу Крв. Своје више немамо.

Пустите нас да се одијелимо.

Боље бити и свој чварак него бутина која се црва. И којој, когод наиђе крај буњишта, пушта Крв.