УЛОГА

МОЈЕ ПОРОДИЦЕ

У ЕВРОПСКИМ

ИНТЕГРАЦИЈАМА

● Ја сам оптужен за Ратне Злочине. Оптужница, која је наређена, потврђена и спроведена, ставила ми је на терет то што нисам спријечио Радована Караџића да даје изјаве и да обилази ратишта а нарочито ми је отежавајуће било то што сам с њим у Удруженом Српском Подухвату јер наше породице славе Славе.

Чека се још само правоснажност Пресуде.

● Моја Ћерка је постала независна, у складу са најбољом европском праксом, и добила је још три страна оца и двије стране мајке.

● Ствари у мојој кући су приватизоване. Шпорет, фрижидер и то, приватизовали су сакупљачи секундарних сировина и продали их на килу а мјеста за Шпорет, Фрижидер и то, продата су Страним Инвеститорима. Тако да су ту сада пумпе за еуродизел и то са цријевима која воде на улицу гдје се пуне резервоари. Паре од тога иду на рачуне страних банака које су овдје ко домаће.

● Дошло је до модернизације, у складу са еколошким стандардима. Ваздух у кућу улази кроз олуке а вода и канализација се одводе вентилаторима.

● Ћерка, која је добила Радну Дозволу, што је велика ствар јер Мигранти углавном добијају боравишну, долази у нашу кућу кад је гласање, приликом Избора. Што много значи за суживот, помирење и толеранцију јер у нашу кућу тада дођу и други који не живе у Босни и Херцеговини а многи о оних који никад нису живјели.

● Моја супруга је формирала Савез Са Рајком и кад ручамо, она сједи са мном за столом а има и посебан свој сто са ручком. Неко јој доноси запршке, однекле.

● У ходнику зграде, кажу, ја нисам могао да изађем, има нови кућни ред са насловом Реформска Агенда. Забрањено је, кажу, пишање низ степенице, паљење јавног свјетла у стубишту и заустављено запошљавање у ходницима.

● Прозори су укинути а умјесто њих су уграђени екрани Телевизија За Промјене и Бибиси и Сиенен. Чуо сам да неки илегално имају уграђене Пинкове, умјесто прозора. Неки гледају РТРС али се њихове слике одмах ујутро нађу на друштвеним бандерама.

● У мојој кући су остала врата. Истина, она се не могу отворити изнутра али могу споља. Не би ни те могућности било, али су рекли да је тако јер кроз нешто треба да уђу Поглавља. Кад буду готова.

● Још прије десет година на нашој згради је илегално надзидан један цијели спрат а сада јављају да ће се инсистирати и на промјени крова, гдје кров више неће имати улогу уставе за кишу, снијег и то и гдје ће мој стан постати заједничка просторија. А ја и моја породица ћемо имати сва права, као и мањине у Хрватској, Аустрији, Њемачкој. И другим земљама ЕУ.

● Слике у мом стану, слике које сам ја насликао, однијете су и замијењене модерном умјетношћу. Плавим и жутим троугловима са звјездицама петокракама. Петокраке сада симболишу пет сексуалних оријентација које су потпуно равноправне. А неке су равноправније од оних старих које смо знали док је петокрака била црвена. Ја, напримјер, одавно општим са једим старим лаптопом. И моја супруга то сматра нормалним. Обуче неку лепршаву хаљину дугиних боја, и док ја то радим, она поносно и достојанствено шета око мене.

● Све у свему, срећна је моја породица и моја кућа. Једва се чекају Избори и Стране Инвестиције. И ја сам срећан. Толико, да једва чекам да одем у Хаг.

АКО ЈЕ РЈЕШИВА

ФЕДЕРАЦИЈА,

РЈЕШИВА ЈЕ

И БиХ.

МЕЂУТИМ,

НИЈЕ.

Босна и Херцеговина, ако није сада на прекретници, поводом најављеног Референдума у Републици Српској, о прихватању или неприхватању наметнутих и неуставних такозваних заједничких институција и још такозванијих државних, врло брзо ће бити.

Из два разлога.

Унутрашњи односи се више неће моћи подносити. Што ће се лијечити све већим удаљавањем и разлазом.

Странци, Охаер, Брисел, Меркел, не могу више ништа урадити. Задњи покушај, кад је то, давно, било, извео је Лајчак. Баш према Републици Српској. И попушио. Па, касније, дијагностиковао Био је то крај Охаера. Зато сам свој Политички љетопис за ту годину и назвао Сарајевски Атентат Мирослава Лајчака. Сви су ме питали Шта то значи. Какве везе има. Био је то пуцањ у Монархију Охаер. Ето шта.

Да би Странци Усранци нешто урадили, треба неколицину, као Милошевића, испоручити у Хаг, некога убити, као Ђинђића, некога потрошити, као Тадића и некога преквалификовати у некој институцији за образовање одраслих, као Вучића.

Ништа од тога није могуће извести у Босни и Херцеговини.

Босни и Херцеговини је потребан унутрашњи договор о повратку на изворни Дејтонски конструкт. Што укључује тројни састав Савјета Министара. Па све даље.

А то је реално као и оно што сам мало прије набројао.

Не због нереалности повратка на изворни Дејтонски конструкт.

Већ због нереалности унутрашњег договора.

Да је унутрашњи договор могућ, догодио би се у Федерацији. Гдје су игралиште и лабораторијум јеноставнији.

Али.

Он је у Федерацији не само немогућ већ нико и не показује жељу да га започне а камоли да га заврши.

Политичко Сарајево се задовољава својим Сарајевским Стамболом и депресирањем Хрвата који неопрезно залутају у тај Чадор.

Хрвати се задовољавају, и полако осамостаљују, чистим Херцеговачким Територијама. Економски, прије свега. И не занима их Сарајево. Осим у смислу какве протоколарне зајебанције као што су пријеми и слично.

Без унутрашњег договора у Федерацији, између Хрвата и Бошњака, нема никакве могућности за тројни унутрашњи договор у Босни и Херцеговини.

Договор у Федерацији није могућ из једног јединог разлога.

То није договор Бошњака и Хрвата, њихових политичких демократких представника, већ договор Сарајева и Хрвата.

Што је нерјешива некомпатибилност.

Дакле.

БиХ је могућа колико је могућа Федерација.

И ту се не ради ни о каквим Србима нити Републици Српској.

Српска, само, као најзаокруженији институторијум Дејтона, има највеће штете од оваквог стања. За разлику од Сарајева, које има највеће користи.

И зато се Републици Српској политички жури.

Сарајевско Стање БиХ њу економски и политички исцрпљује што ће се, дугорочно, завршити нестанком.

Стога Референдум треба схватити као упозорење и позив а не као сецесију, како већ трубе дротови, ботови и трутови из јевтиних трећепозвиних ешалона Међународне Заједнице.

2456.
ИДИТЕ У СРБИЈУ,
УЧИТЕ НА БОСАНСКОМ,
И МИРНА БОСНА
 

Али, не носите ми земљу на опанцима.

Сулејман Тихић је из опоравне викендице код Шамца поручио да је неприхватљиво да Додик негира босански језик а да се више од пола становника БиХ, који се нису изјаснили да су Босанци, изјаснило да говори босанским. И поручио је да је неприхватљиво да његовим унукама у Шамцу, у књижицама пише да уче српски. А чак и у Србији се учи босански.

Ето рјешења. Коначно и Бошњаци Небосанци имају куд отићи. А не само Срби и Хрвати.

Ну. Рекао је Тихић и нешто озбиљно. БиХ је на низбрдици а Добра Нена, Међународна Заједница дигла је од ње руке.

Па је, онда, мало бацао грах. СДПСББДФ. С ким би а ским не би.

Тако је, несвјесно, дошао до извора Бошњачког Хаоса.

Није проблем непостојање босанској језика у Српској.

Проблем је у троуглу Бошњаци – Унитаризам – Босна.

Муслимани су, мислим на њихово вјерско, политичко и паравојно вођство, изгубили Мир по истом принципу по коме су изгубили и Рат.

Играли су на све.

У рату су, најприје, полетјели, са башчаршије, у Исламску Републику, изопштили, на босанском: изопћили, Србе, сваку божију ћенифу прогласили институцијом Босне и Херцеговине, Метеоролошки завод Босне и Херцеговине, Армија Босне и Херцеговине. И тако се одали.

На крају, морали су склопити мнеђународни мир са Државом Републиком Српском.

Да би данас дошли дотле да имају само Медџиду Кресо Босне и Херцеговине.

Немају ни Федерацију. Коју су, такође, преотели Хрватима. С којима је била попола.

И у Миру су хтјели Све.

Међународна заједница је донекле пратила. Али, као и у сваком раубу, дође  тута кад нестане адута.

Оно што може код Иванића и Чавића, не може код Старине Новака и Дели Радивоја.

Све су комбинације покушали, у свом међусобном политичком мозаику Сарајевског Политичког Круга. И са Хрватима. И да их нагузе и да их приволе.

Али. Нису још све испробали. Надају се да је та Рубикова Башчаршијска Коцка сложива. ЈестК.

Сада Тихић најављује пакт са Хадезеом БиХ.

А мирно је гледао док их је Есдепе Комшићирао. Тек кад је Златаган нагузио њих, отворио им се политички хоризонт. Може и Прави Хрват за ЧланаП.

Може све. Мада им није вјеровати. Још увијек, Тихић, цмиздре за Априлским Пакетом. Мада би га радо звали Завежљај.