ИМАЋЕМО ПРОБЛЕМА

И СА РАТОМ,

НИ ОН НЕ МОЖЕ

БЕЗ ВЕЛИКИХ ЛИДЕРА

Шта смо добили смрћу Друга Тита.

Ништа.

Додуше, пошто сам увијек настојао да будем историчан, нисмо нешто нарочито добили ни његовим рођењем.

Али је било пола вијека мира.

Југославија је била уважена у свијету.

Од те половине вијека, половина је садржавала и срећу. Међунационално смо се јебавали само са ногама на раменима.

Данас, не идем да јебем ништа од друге нације ако немам резервну цијев за Осамдесетчетворку.

Шта смо, дакле, добили, опет питам.

Тисућљетница је добила Државу.

То они само тако мисле. Лијепо је пунђирана, као Колинда. Или, раније, пицподшишана као Иво.

То је свана.

Изнутра су Мамићи.

Добили су и Шиптари. Мада њих боли курац за то. Нити их занима држава, нити знају шта је то, нити им треба.

Сви остали су изгубили. Изгубили су и ови за које сам навео да су нешто добили.

То што нико не нагужује Колинду преко стола, то само значи да је добра слушкиња.

Као што су и сви лидери на Балкану.

А посебно ријеч Лидер.

Некад је Друг Тито био Лидер Покрета Несврстаности. Сунце Ти Јебем.

Данас је, овдје, неко Лидер некаквог бујадишта, Лидер ливада коњогриза и амброзије.

Када је умро Друг Тито, остало је Предсједништво СФРЈ. То је оно луткарско позорипте, старији се сјећају, које је одржавало састанке по Републикама СФРЈ, како би се договорили о даље. Одржавали састанке и сликали се за телевизију иако нико ни са ким није могао. Давали су изјаве о томе Како Даље а сваки од њих је мислио, понеки и знао, да Нема Даље.

И данас траје то Предсједништво СФРЈ.

Пахор дошао у Сребреницу. Којићекурац Словенац у Сребреници.

Колинда прву своју посјету уприличује БиХ. Шта Хрватска значи за БиХ. Кад не значи ништа за Хрвате у Херцеговини.

Бакир поручује Предсједнику Србије да не треба да долази јер је Србија тражила Орића. Ко да му је тражила Миљацку.

Вучић долази у Сребреницу. Кад не изгибе. Шта ће Предсједник Владе Србије у Сребреници. Кад се толико залажеш и прокламишеш за Независну и Целовиту БиХ.

Онда, Предсједник Владе Србије, пружа руку и зове Трочлану Ажбаху БиХ у Београд.

Они сви прихватају.

Што ће Предсједништво БиХ у Београду. Кад је Београд Агресор и кад је извршио Геноцид над Бошњацима, тада муслиманима. И кад су хтјели да убију Премијера Србије.

Оне јужније, најтужније, и да не помињем.

Дакле. Цијела слика је у духу наставка Турнеје Предсјендиштва СФРЈ. Само је сада сценографија трула, позорница протрула, расвјета жмиркава, народ незаинтересован, Чланови Циркуса неубједљиви. Понеко од њих да велики интервју кад преузима дужност Предпузавајућег, а и кад предаје дужност. Понеко води велике интервјуе сам са собом. Понеко сломи нокат чешућ се по гујици због тога.

Добро. Знао сам да Друг Тито не може да живи вјечно.

Али ме мори то што смо добили Титиће којима свака Бриселка, Могерини или неки мудоњчић, може да дође овдје и нареди да се сви, појединачно, или колективно, усеру и упишају.

Ну. Врућина је упиздуматерну.

А ја натукао већ 492 ријечи.

Ово ћу рећи.

Како Народ током своје историје, троши своју вољу.

Тако да и не примјети да је све мања и све тања.

СВЕ СЕ МОЖЕ

ЗАПАЛИТИ.

МАКЕДОНИЈА.

Дабоме да сви у својој несрећи, или су свом крволоштву, не водимо много рачуна о околним чињеницама. Поведемо се за нечим што је најрјечитије у једном тренутку, без праве свијести о свему и властитом интересу и дугорочном пробитку. Па кад се прашине слегну, сви постану сретни што је тако, опет не видјевши зашто се нешто баш тад слегло и зашто је нешто легло ту баш гдје је легло.

Срби су умјетници у овој врсти Егзистенцијалне Филозофије.

Муслимани, Хрвати, и други околни, умјетници су другим егзистенцијалистичким дисциплинама.

Морам да кажем да неки, међу њима, изазивају сажаљење а неки гадљивост.

Срби су, тако, на почетку Ратова Братства Јединства окренули главу на погрешну страну. Говорим о оним будалашима Вировитица Карловац Карлобаг. Што је, не са том политиком већ са политиком заштите Срба у Хрватској, подржавала сва Српска Врхушка.

То је било поптуно погрешно и донијело је опустошење Срба у Хрватској и у пола БиХ.

Срби су гледали на погрешну страну. Док је на правој страни за будуће деценије грађено легло ватре, ратова и зла.

Требало је пустити крају независност Хрватске.

Ко је икад помислио да се то може спријечити, будалаш је. Сада би имали Србе у Хрватској као сачувано национално тијело, њихову имовину и, у балканским размјерима, одличан геостратешки позитивни аргумент.

Никоме, јелде, није било сумњиво што Македонија није добила Естрадну Независност него се стално титулисала као Бивша Југословенска Република. Никоме није била сумњива дисциплинована тишина Шиптара и Косова. Никоме трајност Ђукановића.

Србија је, тада, на самом почетку, требала да гледа на ту страну. Да, барем предвиди шта се може очекивати и шта ће се догађати.

Да не кажем да је интелектално-јавни србијански слој требао да пуно унапријед промисли о свему и прихвати и понуди координатни систем практичној политици и националној свијести.

Ну. Тај слој или не постоји или је неспособан.

Да није тако, не би сада нека Биљана Србљановић, која се уврстила у неке независне позоришне писце, европејце, курцепалце, инетелктуалце, водила интелектални ратић против Лепе Лукић.

Или неки други исмевали, бре, Параду у Москви.

Очекујем да неки Академик, негдје у колумни, нападне Џеја.

У том Стању је данас Србија. Срању.

Док се пали Македонија. Што је само корак до паљевине Севера Косова и Југа Србије. Па, затим, Грчке и Црне Горе.

Никоме није било сумњиво и систематско уништавање грчке економије. Као и ни сада што није сумњиво то што нико не жели да помогне већ само да је даље уништава.

Таква уништена земља душу је дала за осовину ратне палежи. А осовина би могла, кад буде коме одговарало, да крене и на сјевер.

Американци су одмах упозорили Грчку да се не грчи пуно око Турског Тока.

Линија Пиреј – Будимпешта, вишеколосијечно је опасна по Територијалистичке Финансијаше Запада. То је линија потенцијалног утицаја Русије и Кине. Ту се Слобода и Мир не смију дозволити.

Тероризам у Зворнику је упозорење да је БиХ лака мета. Српска је мета одавно.

Тај Тероризам може лако да се помакне према Западу. На чиста неједнакоправна хрватска подручја. Чиме се, аутоматски, упетљава и Хрватска.

Све ово Србија дочекује потпуно неспремна као и Ратове Браства Јединства.

И из свега ће изаћи као највећи штетовалац.