КАКО СУ НАМ

ЖИВОТЕ, НАЦИЈЕ,

ДРЖАВЕ, БУДУЋНОСТ,

ПРЕТВОРИЛИ

У РЕЗОЛУЦИЈЕ И АГЕНДЕ

Дабогда испао из Историје.

Нема веће клетве.

То се догодило Народима и Народностима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије када су дозволили да их натјерају грлом у Распад. Гологузе у глогиње. Голоумне у логаритме.

Била је то задња превара на коју су могли да насједну Одвардарци Дотриглавци.

Данас не владају собом, својим НДД Сферама, не утичу нинашта, нису дио ни једног озбиљног процеса у свијету и налазе се у дну данца.

Велики јебачи остали без муданца.

Како се догодило да народи, и подручје, који су у два свјетска рата учествовали, мањевише, у стварању бољег новог свијета за трећи милиенијум, данас не значе ништа.

И да им је судбина у неким канцеларијама, у неком граду гдје никад није била пријестолница ни царевине, ни краљевине, ни диктатуре, ни револуције, која је барем нешто значила у европским и размјерима историје.

И у лошим преводима баљезготина које пишу бирократе из тих канцеларија.

Догодило се лако.

Једном кад предаш кормило, предао си и сидро.

А кормило је управо предано пред Распад СФРЈ.

Због тога данас Балканом управљају Декларације, Резолуције, Агенде, Реформе и Поглавља.

И сви их са зебњом ишчекују.

Једни да их надмоћним учине.

Други да их потчине.

Једни се уздају у Коминике.

Други у Вето.

Некима пишу Историју.

Некима пишу Устав.

Шта данас могу да ураде Одвардарци Дотриглавци.

Нажалост, ништа битно.

Изгубили су своје оријентире, путеве и природне хоризонте.

Државице на простору бивше СФРЈ, и припадајуће Нације и Деривати, могу још да учествују у неком међусобном, или трособном, ратићу који ће такође послужити за већу управљивост овим просторима и живљем.

И да покорно слушају и ишчекују димне сигнале које доносе бирократи на службеном путу или их пуштају овдашњи њихови играчи и ангажманци.

Као Вучић, што предсказује да је наредни мјесец пресудан за Србију. Једини аргумент му је Погледајте моје лице.

Као Иванић, што кука да ће се у наредним седмицама преломити смјер БиХ.

Нације на Балкану би могле учинити један корак који неће скоро донијети ефекта али ће дугорочно помоћи. Мора се успоставити нова и здрава политичка артикулација. Окренута НДД Сфери. Морају се укључити широки слојеви становништва. Политика се не смије препустити Бакирима, Чадорима, Лидерима, Вурстовцима. Мора се подијелити све што се може подијелити. Срби, ако остану са другим у било каквом заједништву, биваће све већи и већи кривци. Што је, такође, један од инструмената свеопштег балканског потчињавања. Сребреница, нпр, потчињава Србе али потчињава и Бошњаке. Мада је и једне и друге тешко убиједити у то.

Уз неки повољан међународни тренд, то може допринијети да се стане на ноге.

Барем у овом вијеку.

2986.

КОМАДАЊЕ

РАСКОМАДАНОГ

ИЛИ РЕЖАЊЕ КРВОЛОКА

НА БАЛКАНСКОМ

БУЊИШТУ

Концентрисање неколико догађаја и најава везаних за балканске одреднице, помаже у сагледавању тамног и невидљивог простора и акције, јединства простора и енергије, који ври иза позорница, јавности, дипломатије и медија. На старославеснком се то каже Балакански Бекстејџ.

Долазак Бечких Филахармонијских Свирала може да се тумачи као повратак Злочинца на мјесто Злочина, може да се тумачи као још једна самозаваравајућа манифестација Сараја о центру свијета, може да се сматра, а и јесте, ревизионизмом историје у коме неће само Срби бити озлочињени, што и није неки оригинал, већ у коме ће Тамна Страна Великог Рата изаћи на позитивније свјетло, може да се тумачи и као још један покушај Унитаризације БиХ, што, такође није новост.

Стварност је, међутим, цјеловитија.

Видовдански сарајски концерт и догађај Против Срба има се сматрати још једном од најезди на Балкан и на српски савско-дунавски територијални појас.

Долазак Оног Малог Турчина у Београд, Давутоглуа, и пријем који му је приређен, са главном поруком о наставку припрема Турске Трилатерале, Србија Турска БиХ, наставак је насељавања ажбаха на Балкан. Турска, одавно, у слабостима ЕУ и процесу њеног понижавања преостале балканске галерије, види своју шансу за повратак и утицај као и за кориштење муслиманског живља за продужење тог утицаја према Европи. Не треба заборавити ни економски утицај и корист коју већ сада Турска има од тог уплива.

Одлазак србијанског премијера на ноге Меркеловој, посебна је врста Конзумације. Јасно је да Њемачка не мијења Америку на Балкану. Она конзумира Србију како би ојачала свој утицај у Европи као и преговарачке позиције према Москви.

Нема најављени долазак Лаврова у Београд, одмах послије посјете Вучића Берлину, директну везу са тим али може да значи.

Лукашенко, такође не долази Нако. Односно, није Нако позван у Београд.

Хистерија која се у одређеној канализацији Србије диже око Енергетске Небезбједности Србије, јер је све у рукама Руса, такође је својеврсна дипломатска активност.

Напад Оебса, који је више амерички него европски, На Слободу Србије, након чега је могуће да се формира Ошубс, Организација Шумадијске Безбједности Србије, такође је најезда на Балкан. Само се у Србији, и над Вучићем, изводи та здружена показна вјежба. Здружена Несуздржљивост.

И, онда, кад нека будала каже На Балкану нема више промјена граница, свако реалан треба да сједне и да се исмије до суза.

Крволочност територијализације Међупростора, какав је Балкан, никад не престаје. Повремено се, за неког Тите, мало примири, санира се бојиште, подмазује се оружје, прегрупишу се кордони, регрутују се новаци. Па опет крене

Сада смо у тој покренутој фази. Која ће трајати или док Руси не побиједе или док се Србија, и Срби, потпуно национално, државно и територијално не разгради.

Incko: Novi Ćerpič na Balkanu
PRVO TREBA ZAVRŠITI RASPAD
Valentin Incko, stručnjak za konzumiranje predbračnih slasti, izjavio je u Crnoj Gori da je u regionu u toku stvaranje nove arhitekture i da neki lideri to shvataju, i učestvuju, a neki ne shvataju. Samo gledaju.
Dakle, Incko Navijač, oduševljava se novom ulogom Turske na Balkanu i Cijeloj Baščaršiji.
Jer, osim Turske, ne vidi se tu neki novi Ćerpič na Balkanu.
Sve ostalo je primitivno regionalno neformalno političko pozorište u dorbom starom stilu Tišu Rafo. Malo Tadić u Opatiju, malo Tihić u Beograd. Jedini pravi efekt tih Balkantura jeste priznanje Republike Srpske od strane Nezavisne Hrvatske, pošto je ovdje boravio njen predsjednik Ivo Josipović.
To nije nova arhitektura.
Naročito nije nova suština, jer ni jedna suvisla incijativa nije pristigla sa tih sesija, od one na Brdu kod Kranja pa do neformalnog sarajevskog susreta gdje Balkanusi nisu predstavljali države i vojne baze nego sebe i Babu Spaseniju.
To je najobičnije balkansko foliranje. Diplomate i ministarstva inostranih poslova dvije, tri važne države, saopštile su, najvjerovatnije putem svojih ambasadora, da Ovi Ovdje treba da pokažu regionalnu i dobrosusjedsku saradnju, da stvore oazu miomirisa na sprženoj zemlji, da je preduslov za euintegracije dobra prekogranična ljubav, peting i posjetljivost. Ako to ostvarite, ubrzaćete napredak prema EU, lagali su Briselaši Balkanusima. Koji su se, onda, dohvatili kulisa, kostima i malih eksperimomentalnih scena.
Sam Incko, nemajući kud jer je nizaštonejebavajući stav prema njemu, i Ohaeru, širi od vala cunamija, otišao je u Crnu Goru. Ne podcjenjujući nove zemlje na Balkanu, naročito one koje graniče sa Vojnom Bazom, nije neko dostignuće otići u CG i tamo nešto izjaviti.
No, bez obzira na ćerpič kojeg donosi Turska, ćerpič je i inače turska riječ, na folpozorište vještih Balkanusa, na šarenu lažu Briselaša, suštinska konstatacija je da se ovdje ne može uspostaviti nova arhitektura jer rušenje još nije dovršeno i ruševine nisu raskrčene.
Najprije treba dovršiti raspad:
• FBiH – ponašanje Bošnjaka, podvornika Federacije, prema Hrvatima, učinili su izglednim raspad Federacije koja je i bila oduvijek vještačka tvorevina. Hrvati Hrvatske ginu za neovisnu i čistokrajoliku domovinu a Hrvati u BiH hrle u zagrljaj Bošnjacima. Nespojivo.
• BiH – insistiranje na genocidu i ukidanju Republike Srpske pukotina je u tkivu BiH koja će se samo povećavati. Žrtve i Dželati, na kojim kodovima insistira Sarajevo, ne žive zajedno u istoj državi. A, cijeli prostor bivšeg Brastva i Jedinstva prevoren je u Etnički Rostrfraj pa samo budala može da očekuje da će se Srbi vratiti u Hrvatsku, Hrvati u Posavinu a BiH će procvjetati kao fildžan komšiluk, kao novo gnojivo, BSH, za multietničko raslinje Zemlje Svebeharije.
• Srbija – Još nije dovršen raspad sa Kosovom. I ne zna se kad će. A već je pred vratima
• Raspad Kosova.
• Makedonija – ta će karta u rukavu biti najdulje i zavisi od raspada Kosova sa svojim sjeverom.
A raspad može trajati dugo. Padati u sjene važnijih događaja. Tinjati radi strateške ili kratkoročne prednosti. Potpaljivati se radi nečega drugog i negdje drugo. Jer, glavni interesenti su se namirili sa Slovenijom i Hrvatskom. Samo konji misle da je sada važan Treći entitet, Sandžak, Sjever Kosova, Makedonija.
Može da traje decenijama.
I zato je Incko smiješni Austrijanin sa šeširom i peruškom koke pirgašice.
Nema arhitekture. Ovo je Balkan, dobro je rekao Brega. Imaju samo nacije. Pa računaj statiku.