3157.

АМЕРИЧКО

ЗЛОСТАВЉАЊЕ

ЦИЈЕЛОГ СВИЈЕТА

Кад постоји Америчка пита, Америчка рестаурација, чак и Америка историја, зашто не би постојало и Америчко Злостављање.

Кад већ постоји а ми се само правимо да га не видимо.

Није више Америчко Злостављање кад неки амбасадор сере о важним стварима у некој Насеобини. Или када неком Пријеседнику, у мало већој држави каже шта да каже. Или га јавно пита и прозива о нечему.

Америчко Злостављање је одавно дигнуто на виши ниво. А ово, уобичајено, само је вјежба за њихове нереферентне и неспособне протуве, као кад се младу змију, у стакленцу, вјежба бацањем омамљене жабе.

Рецимо. Висок ниво Америчког Злостављања је Ирачки случај.

Оптужиш оног убогог Садама за оружје са масовно уништење. Па га масовно, и његову земљу, уништиш. Па прогласиш да је стигла демократија. Па одеш кући и кажеш као је Америчка Изузетност још једно добила зов да се заштити амерички начин живота и поглед на свијет у тим ирачким пјескојебовима.

Да. Прије него што одеш, изабереш им све што треба да изаберу. И Предсједника Владе.

Онда организујеш побуњенике који ће да праве Тузлу од Ирака. Онда пошаљеш медијима вијест да си одлучио да пошаљеш авионе у Ирак. А авиони знају шта треба да раде.

Онда поставиш новог Предсјендика Владе тако што једно јутро само упутиш честитку дотичном.

Дотадашњег Предсједника Владе одјебеш као да га је поставио Путин.

А сјећам се да је тај ЈММ, Јадни Мали Малики, а и свеједо, већ је Јебао Мачку Матер, имао сликање са Обамом.

Што је у свијету важна ствар.

Не баш толико важна као кад бих се ја сликао са Вучићем. Јер би се пола Есенесдеа одмах упишало а сав Есдеес усрао.

Али. Важно је бити Амерички Човјек. То се и у том крају свијета обиљежава Црвеним Словом.

Мада ја мислим да је важније не бити Амерички Човјек. 

2384.
СЕЈДИЋЦИГИШ
 

Шта мислите да се овако зове неки велики српски клуб у фудбалу. Као што се у Америци зову Редскинси.

Та наша множина од њихове множине значи Црвенокошци. То је клуб у оном њиховом спорту носања великог кожног јајета, гурања, трчања и обарања.

Не разумијем амерички практични колективитет и неодгонетиво ми је да се након истребљења Индијанаца, запосиједања њихове земље, уништења њихове културе и свођења на неке резервате, нешто панамерички јавно може звати по погрдном називу из доба тог истребљења кад су били Црвенокошци и Бљедолики. Не разумијем сврху.

То је само зато што цијели свијет не зна Америку. За цијели свијет је Америка Кокакола, Долар, Успјех. Земља Шанси. ЗКМ. Мога.

Десетине милиона гладних и бескућних, сваког дана, сви без минималне здравствене заштите, што је одавно цивилизацијско а не социјалдемократско достигнуће, тоталитаризам капитала, тињајући расизам над Црнокошцима... све је то Америка. И још много горег.

Ну. Све је то само њихов проблем.

Наш постаје када Та Америка почиње да сере о људским правима и пријети силом. Када почиње да, преко својих инструмената, нагони на штедњу а преко неолиберализма мами на потрошњу и извлачи не паре из џепова него национално богатство. Од читавог свијета. Када, преко тих својих алатки, цијели свијет угони у финансијске торове а код куће из провалије у провалију. Из дефицита у дефицит, опет на рачун цијелог свијета.

А онда неко дође овдје, у Насеобину, на импровизовану бину, и каже да је Сејдић Финци услов за еуроатлантске интеграције.

Шта је тамо био услов. Маму Му Јебем.