СПОМЕНИЧКА
ШИЗОФРЕНИЈА
ДЕЗОРИЈЕНТИСАНИХ
ИЛУЗИОНИСТА
 

Није јасно по ком је основу Франц Фердинанд добио право на Споменик у Сарај Чадору.
Ако је по хронологији, има их много прије њега. Ако је по важности, има их, још више, послије њега.
Његов значај је само у томе што је убијен.
Они који су поткивали и напајали Коње у Караван Сарају, много су значајнији за ту географијалију.
Они који су Сарајмуслиманима стварали Илузије, предратне и поратне, они су најзначајнији.
Иако им је у недостатку властитог значаја, тешко одредити чији и какав је који значај важан или важнији.
Пресудно је, у једном времену, било то што је Гаврило убио Фердинанда.
Да није било Гаврила, како би ону Плочу однијели Хитлеру.
Споменици су, у недостатку властитог трајања и рађања артефаката, најбољи ако су скорашњи.
Млади немају појма о Францу.
Али би Спомменици свим Високим Представницима, на челу са Ешдауном, били убједљиви и утицајни на Колективну Свијест Сарајчадораша.
Ешдаун би требао да буде највећи и на челу те колоне Споменика Хај Презерватива. Шмит на крају, без Гаћа. Нема Мухур Ћаге.
Вестендорп би требао да има споменик испред Споменика БХРТ-у.
Затим Споменик Клинтону. А Моника у димијама...
Споменички Хаос у Главама Сарајчадораша започела је она Жаба Карић.
Тај споменик Твртку је неразумљив али није разумљиво ни како ће се све завршити.
Дезоријентација Сарајева, Сарајмуслимана, трајна је категорија.
То у Дејтону, писци Споразума и Устава БиХ, нису схватили. А и схватили су.
Са тим дезоријентисаним колективитетом, у дугом времену трајања, и подсвјесног кајања и мржње, није могуће начинити било какав облик Државе, нарочито не Државе БиХ као братства и јединства тројног Рата.
То их онемогућава да и сами имају Државу.
Дејтонописци су схватили.
Зато су начинили лабаву необавезујућу асиметричну Конфедерацију, са међународним границама и унутар „БиХ“ и унутар Федерације Хрвата и муслимана, границама Жупанија и Кантона.
Политички глупи Хрвати то нису искористили. А могли су веома лако изборити Самосталност и за Херцег Босну и за Републику Српску.
Урођени Нацизам се не лијечи.
„БиХ“ је потенцијални нуклеарни реактор који се може лако запалити а тешко се може угасити.
Он може крваво утицати на цијело ово подручје, од Вардара до Триглава.
А није потребан ни Принцип ни Фердинанд.
Република Српска треба убјеђивати Велике Силе, Кину, Русију и Америку, да је миран разлаз по унутрашњим дејтонским границама, дугорочно најоптималније рјешење.
Иначе, нећемо живи остат од сарајевских споменика.

 

САРАЈ ЧАДОР
НЕМА НИКАКВУ
ПОЛИТИЧКУ ШАНСУ.
ТО ЈЕ КК&К СУЛТАНАТ,
КОТЛИНА
КРИМИНАЛА И КОРУПЦИЈЕ.
 

Сарај Медији тријумфалистички објављују да се Тројка састала са Амбасадорима ПИК-а.
То је оно самопроглашено Тијело за Примјену Мира.
Оног истог Мира којег је мрачњак Алија Изетбеговић, жртвовао ради БиХ. Муслиманске БиХ.
Други Медији, такође тријумфалистички, објављују имена ухапшених припадника Скај Картела, истурено одјељење Сарај Чадор. И слике. Има угледника, шефова Полиције, командира специјалнох јединица, директора... има и добрих Пичака.
Није само Сарајево, има и Зеница.
Шта је писац хтио да каже.
Сарајево је један добар примјер Прожетости у Књижевности.
Прожетост и Испреплетност су књижевни стилови не нарочито високог умјетничког домета. То је штиво за читање на дугим путовањима Возом. А пошто тога више нема, то је штиво за Сиротињу Рају која по Сарај Касабама нема другог посла него да ужива у Гету у коме их држи политички и вјерски Реис, и Реиси, од првих вишестраначких Избора у свијетлој пробехараној БиХ.
Та Прожетост, с једне стране Криминалом и Корупцијом, а са друге стране Марфијем, ПИК-ом и Западашима, знак је да Сарај Чадор, тај ментални политички склоп, нема досег да створи Државу. У било којем обиму.
Ни у кантоналном нити у котлинском.
Федерација је Ајнштајн.
Сарајево је, протјерујући Србе и Хрвате, протјерало и сваку могућност нормалне Власти.
То је постало стјециште шиптарских и санџачких дошљака, представника „угледних“ породица, јавних западашких подрепаша и окорјелих криминалаца, који Сарај Живаљ, муслимане, држе у гротлу и котлу, у кафеезу, и користе га за уновчавање криминала, не само са дрогом, и за одскок из Сарајева, према Криминалној ЕУ. Јер је то из Сарај Чадора лакше извести него из других Градова Региона.
То двоколосјечно Прожимање, онемогућава било какву уобичајену, нормалну Политичку Артикулацију која би у односима двије Државе, Федерације и Републике Српске, на стол изнијела Политички Програм муслиманског дијела Федерације или, на троконститувни стол, Политички Програм муслимана БиХ, као једног од три Конститутивна Народа.
Судбина Касабалија је тешка.
Одоздо, Муда уврћу КК&К.
Одозго, Главушу уврће Марфи&ПИК.