МАРФИЈАШИ
ЈЕЗДЕ
УСРАНОМ БиХ

 
Бијељински Сиенен преноси шта је причао Марфи, Амамб који је у Сарај Чадору усрао и Шефа и Станицу и усран отишао са Мјеста Злочина.
У Парламентарној Скупштини БиХ, још покушавају да растјерају Функционере Есенесдеа, што је Марфијев Пројект.
И Шмитхозе Штурмбанфирера.
У Сарај Чадору, у том миљеу Сарајског Политичког Круга, не разумију шта је Парламентарна Скупштина.
То није Парламент, Скупштина, неке Државе.
То је Састајалиште Делегација које су изабрале Државе Чланице.
Парламентарна Скупштина нема надлежности Парламента Државе и не може се користити за прекомпозицију Власти.
Политички Аналфабети Сарај Чадора, на разне начине покушавају створити илузију Државе БиХ.
Па ту Парламентарну Скупштину, зову Државни Парламент.
На то нико не реагује.
Све што раде, од Један Човјек, Један Глас, до неуставног прогона Предсједника Републике, срачунато је на стварање привида Државе БиХ и стварања стварности да је Држава у Сарајеву.
Парламентарна Скупштина, и њени Представнички Дом и Дом Народа, Савјет Министара, Предсједништво БиХ, тројне су мозаичке институције.
Тројна мјеста су у њима зајамчена.
Тројно Мјесто Републике Српске, недодирљиво је.
Република Српска бира оне који ће заузети Тројно Мјесто Републике Српске.
Само Република Српска може да мијења поставу своје Трећине у било којој од тих Институција.
Сви они који се бирају, бирају се у Републици Српској или њеним Изборним Јединицама.
Сви који се именују, именују се од стране Републике Српске.
Од стране Народне Скупштине или од Странака Већине у Народној Скупштини.
То нико други не може да именује нити да мијења.
Нико и ништа се у БиХ не бира на подручју, ИЈ, које прелази Међуентитетску Границу.
Република Српска треба да нађе начин да се заштити од таквих политичких диверзија које проводе Маргиналци.
Тројкаши, Конаковићи, Есемесаши, Цвитановић, Вукановић, Педепе, непостојећи Есдеес...
Треба извидити могућност да Народна Скупштина донесе одговарајући Закон о представљању у четири Институције.
Док се не раздвојимо од тог Ћенифа Ћумезлука.

 

САРАЈЧАДОРАШИ
И МАРФИЈАШИ
НАМЕЋУ ГЛАДИЈАТОРСКУ
ПОЛИТИКУ У БиХ

 
Сарајчадораши нису у првим редовима.
Јурише предводи Амамб Марфи.
Увијек има неки Марфи.
Јесте да спало с коња на магарца, однос Ешдаун – Марфи, али фаланге и даље масовно пуштају Хришћанску Крв.
И даље се према Србима и према Хрватима понашају као порема робовима које бацају Лавовима у Арени.
Хрвати, неки фини људи.
Све гола уљудба, оптимизам и журни напредак.
Просто несхватљиво да су они организовали Јасеновац, Дракулић, Јадовно, Пребиловце...
Република Српска је преживила Сјечу Предсједника, и друга тамничења, преживила голу отимачину надлежности, уставних и дејтонских.
И још се бори.
Хрвати четири пута суставно пуштају да их представља Комшић, једна од Чланица Хурем Харема.
Сада су сви изабрани муслимани мобилисани да истјерају Плиновод из Хрватске којим ће они управљати.
Човић се журно изненадио том мобилизацијом, у Емисији ТВ Херцег Босне.
Хрвати не могу у Федерацији да се супротставе томе, ни у Представничком Дому ни у Дому Народа Федерације.
Али.
Оптимист Човић изјављује да у сљедећој години треба донијети Изборни Закон, без одлагања.
И изрекао је кључну констатацију.
Марфи лаје у Јавности, ја увијек будем уљудан.
(конфигурација моја)
Сарајмуслимани не лају у јавности. Мудро се лињају крај међе и чекају да Амамб обави посао за њих.
Политика Хрвата је на њихову, хрватску, штету у Федерацији која је попола.
Али је и на штету Републике Српске.
Превласт муслимана у Федерацији смањује број актера у борби против Унитаризма.
Република Српска остаје сама.
Нема ни Хрвата, ни Загреба, али нема ни Београда.
То, само, значи, да се одустати не смије, по било какву жртву било ког политичара.
Сви морају да буду у приправности да заузму положај који је држао Страдалник и да наставе борбу.