ИЗМЕЂУ ДВЈЕСТА И ТРИСТА
ХИЉАДА НЕАРТИКУЛИСАНИХ
АНАРХИЈСКИХ ГЛАСОВА,
ОПАСНОСТ ЈЕ ЗА
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Република Српска има три велике Групе Гласача.
▫ Гласачи Власти, прецизније Есенесдеа и Додика
▫ Гласачи Опозиције, без прецизног одређења
▫ Константни Апстиненти.
-------
▪ Гласачи Власти темеље се на Чланству Есенесдеа, које, евиденционо, броји 200.000 Чланова. Ту су и Коалиционари са непрецизним бројем. Ту си и они који у појединачним Изборима, иду, по један, уз свака два Члана. Дакле, триста и више хиљада Бирача.
▪ Гласачи Опозиције су главни Играч болесне Политичке Сцене.
На превременим Изборима за Предсједника Републике Српске, кандидат Опозиције је добио 200.000 Гласова.
Есдеес и Педепе, немају ни близу страначке Организације тог капацитета.
Кандидат је Професор Универзитета али је политички аналфабет и потпуни анонимус.
Ну.
Добио је побједничке Гласове у неким Есенесдеовим Општинама и у Општинама гдје СДС, који га је кандидовао, скоро и не постоји.
▪ Бирачи Апстиненти су редован пратилац Парламентарне Демократије.
Они гласају унапријед.
Неизласком гласају за одлуку било које већине и слажу се са њом. Да имају своје опредјељење, да се не слажу са једном од страна на Изборима, изашли би и гласали.
------
Број Гласова који је добио Кандидат Незнануша, темељи се на колективној свијести оних 50.000 које је двапут добио Балоначелник у Балоњуци.
То су Гласови Против.
Они су увијек постојали. Њихов број се може смањити стварним Странкама и страначким Организацијама. Пасивизација Организације највеће Странке, повећава њихов број, не само проценат.
Унутар тог контигента Гласова Против, догађају се прегруписавања.
Прилив у велике Градове, повећава њихов број, што је нарочито случај у Бањалуци.
Колективна особина Гласача Против није веза за неког Кандидата или Странку Опозиције.
Они ће галасати за балавог средњошколца исто као и Универзитетског Професора.
Они не траже уважавање од Странке и Кандидата. Своје захтјеве испуњавају гласањем Против и тако искаљују свој протест, неку освету, незадовољство собом, дезоријентацију и несиурност у новој средини...
Њих не занима Политички Програм.
Не занима их реализација Програма и обећаног.
Они ће Гласати једнако за бесплатне градске аутобусе и за Политику Шмита и Унитармуслимана.
Јучерашњи Кандидат је био Кандидат Шмита и Сарајмуслимана Унитариста. Странке Опозиције које су га подржале, подржавале су и Шмита, ни ниједном политичком реченицом, нису му се супротставили.
Гласачи Против једнако ће гласати да у Бањалуци изгуби Есенесде и да Српска даље губи Дејтонску Позицију, Дејтонску Самосталност.
Ирационалност, анархија и рушилаштво, тог квантума од двјеста хиљада Гласова, који могу да се попну и до двјеста педесет или двјеста седамдесет хиаљада, највећа је национална Опасност за Републику Српску.
То нису Опозициони Гласови.
Гласови који подржавају друкчији Политички Програм, националну и државну политику Републике Српске. Такав Програм и не постоји. Странке Опозиције никада не помињу Републику Српску и никада се не залажу за своје виђење пута. Главна теза им је Додик Криминалац, СНСД Криминалци.
То је понижавајуће према Србима Српске.
Да постоји Криминал, Додик или неко други, прошао би као Санадер или као Новалић, за пет и по минута.
Криминал се не пресуђује на Изборима, чак и ако постоји. То морају да раде Институције и Органи.
Избори пресуђују Политичке Програме.
У овом случају само пола Бирача излази због Програма.
Она друга половина, у овом случају, подржавају нелегалног Шмита, нелегалне противуставне и противзаконске судске и елиминационе процесе против легално изабраног Предсједника Републике.
Они су Жонглери Избора, без икаквог обзира за посљедице.
Гавни проблем је што Гласови Против не траже никакву бригу за себе а Гласови За траже да им Организација приступи и уважава их, на разне начине.
Ако они који имају Чланове и Гласове За, мало застану, константа Гласова Против побјеђује.
То, практично, значи, да, сутра, може да побиједи било ко.
 

 

ГЛАСОВИ ПРОТИВ
РАЗАРАЈУ И ОВО
МАЛО, ЛАЖНЕ,
ПАРЛАМЕНТАРНЕ
ДЕМОКРАТИЈЕ

 
Гласови Против, посебан су феномен, ријетко забиљежен у западним демократијама.
Он је настао у постсоцијалистичким друштвима у којима је Запад „донио“ Демократију и упуте о употреби, убиједивши широке народне масе, које ни Комунизам није хтио у Партију, да су богомдани и способни за све, за Политику, нарочито, и да их је Комунизам онемогућавао у томе још у њиховој пренаталној фази. Још док су били Зигота.
Сјетимо се да су се одмах уз појаву Западаша, ангажовали Новинари који раде против Власти, против своје Државе, против свог Народа.
То изгледа да је само код Срба. Али није. Да је требало, било би и код других.
Срби су били одређени за уништење и такви Новинари су ангажовани први, да стварају Мнијење и ту масу Против.
Код Политичких Странака Опозиције, а то није Опозиција, то су они који су неспособни да добију значајне Гласове или да добију довољно да побиједе, такође је развијан искључиво Фронт Против Власти а никад Западаши нису обучавали за квалитетне Политичке Програме, или, недобог, за Националну Политику.
Запад никад није говорио о важности Државе.
Ако у Странкама нема оних који то знају, који су образовани за то, а не може их бити јер су у Странкама они које је Запад убиједио да су у Комунизму дискриминисани, онда је Странка вјечни послушник деструкције.
Њено једино Сидро је бити Против Власти. А ако је Лидер Велике Странке која је на власти, познат у Јавности, онда је обавезно бити и против њега.
Гласови Против не настају на основу Политичког Програма, на основу „организованог политичког рада“, на основу неке Страначке Организације.
Гласови Против су опијум за подсвјесно анархистичке масе и појединце.
Настају окупљањем помоћу разних инстрментализованих догађаја, мобилизације преко Медија и ДМ, инсценираним, подметнутим убиствима, као што је био случај у Бањалуци.
То су, дакле, у самој сржи, манипулативни Гласови.
Они се дају искључиво Против.
Њихова намјера није да буду За.
За било шта. Ни за оне који тако побиједе.
Њихова мисија се завршава Гласањем.
Они немају потребу да контролишу да ли је изабрани, онај за кога је дат Глас, остварио оно због чега су они били Против. А За њега.
Тако добијамо изабране актере Парламентарне Демократије, у Општини, Граду, Држави, које нико не контролише, који никоме не полажу рачуне и који могу да, у Политици, раде шта хоће. На сљедећим  Изборима неће имати никакву гласовну казну.
То се види у Бањалуци, у Бијељини, у Народној Скупштини Републике Српске, у рушењу позиција Српске у Заједничким Институцијама „БиХ“.
Овом Против Феномену, погодује и неактивност оних који имају Велике Странке и Организације.
Све те индукције биле би много слабијег ефекта, да Велика Странка ради са Бирачима и својим Гласачима.
Тај Против Феномен, не разара само Политичку Сцену, доводећи ААА Класу, Аматере Аналфабете Анархисте, он разара и Нацију и Државу.