ЂОЛЕНОЛЕ,
ОД
ХОДАЈУЋЕ ЗВИЈЕЗДЕ
ТРЕБА
ДА СЕ ОКРЕНЕ
МАШИНИ
КОЈА ИГРА
И
ПОБЈЕЂУЈЕ
Пораз
Ђоковића на старту Олимпијаде није случајан.
То је низ
са поразом на Вимблдону.
Али ни тај
низ није нешто што се догађа једном у хиљаду година. Спортска игра, у било ком
спорту, не зависи прецизно од односа снага, знања, рејтнга, искуства и важности
такмичења.
Однос људског
ума и тијела и тренутна технологија која се одвија између тога двога, одређује
побједе и поразе, квалитетне игре и лоше дане.
Несрећа је
што је Новак Ђоковић постао Наш Глобални Србин. Наша замјена за свако Српство. Нарочито
за оно лоше и за одуство истог. Новак је постао све оно што ми нисмо, у својим
малим дометима, или што никада нећемо бити.
Сада
Нолетов пораз почиње да постаје и наш пораз.
То је једна
од фаза каријере Новака Ђоковића, коју он није могао да избјегне.
Досад је
све фазе водио савршено. И све сам. Јер није имао помоћи ни од неких савеза,
државе а нити од српске јавности.
Двије фазе
му се, међутим, отимају.
Та
Српствујућа Фаза и Свејавна Фаза.
Ђоковић је
постао некадашња мултинационална компанија. Он више не може да повеже Српство и
високопрофесионални тенис. И од тога мора да одустане. Мада он, рукунасрце, не
инсистира превише на Српству али је сада створена српственост око тог
Олимпијског Злата. Мада је он кренуо у то јер њему недостаје у мозаику трофеја.
Што је била прва грешка. Као и код Вимблдона. Побједе и злата у спорту нису Совјетски
Госплан који се мора остварити.
Свејавна фаза
је много опаснија по завршетак каријере Новака Ђоковића.
Он је
досада стварао имиџ миљеника свјетске јавности. И у томе имао огроман успјех. Јер
је такав човјек, прије свега. Такав карактер.
Сада је
дошао до чињенице да није успио да постане и уважен и омиљен код публике. Јер
га мало публика по свијету воли. А он троши много времена на то.
То значи да
мало времена троши на игру.
Јер, са
својих близу тридесет, он добија проблем сервиса, нпр. Анализа првог и другог
сервиса, уназад двије године, говори да ће Ђоковић имати проблема са врхунским
резултатима. Он не може појачати свој сервис али може урадити друге ствари. За шта
му треба вријеме и савршена концентрација.
Већ дуго он
те концентрације нема. То се види код оних непрецизних лобова. Или код
једноставног остајања у мјесту након неког потеза из којег Ноле очекује поен.
Дакле. Ноле
мора смањити своје присуство у Јавности, по бијеломе свијету. Окренути се,
хладно, федереровски, игри. Јер, нема много времена. Моторика и повреде ће
почети да раде против њега. Ако и глава почне то да чини, тужни ће мечеви бити
за гледање. Тај Квери и Дел Потро нису капацитети да побиједе Ђоковића. Али су
га, релативно глат побиједили. О они ће се умножавати.
Такође треба
престати са планом уласка у Историју Тениса. Федерера се тешко може стићи. Што се
више на том инсистира, више ће грешака бити.
А што се
тиче Српства, то је више проблем Срба него Ђоковића.
