ДВИЈЕ СУ ВРСТЕ
СРПСКИХ ИЗДАЈНИКА,
ИЛИ ЈАЈАРЕ КОЈЕ ПРОДАЈУ ЗАПИСНИКЕ
ИЛИ ПИЧКЕ КОЈЕ КЛЕЧЕ ГОЛОГУЗИ
ПРЕД САРАЈЕВОМ И СТРАНЦИМА УСРАНЦИМА

 
Остало ће да обаве или они који су на власти или они који гласају.
Они који су на власти, понекад, могу да имају оправдање да констелација и властита снага није омогућавала отпор.
Они који гласају, увијек имају оправдање. Њихова одговорност се завршава гласањем, Изборима. Тад одговорност предају у руке изабранима.
Ово што СДС и ПДП, у Републици Српској, показују, већ три четири Мандата, најпризменији је облик Издаје.
Они показују да ће све учинити што је Сарајеву и Западу мило, да би дошли на власт.
А онда ће све учинити да све дају Сарајеву.
Они се тако етаблирају као Опозиција Српској а не опозиција гарнитури на власти.
Они се не нуде као алтернатива у Републици Српској.
Они се Сарајеву нуде као алтернатива.
Онај Станић из СДС, данас у Народној Скупштини, отворено предлаже да се скине тачка дневног реда у којој се тражи од Инцка да поднесе Извјештај Скупштини.
Таква очигледна, бестидна, јавна, понизност тешко може нечим да се правда. На другој страни ваге, једноставно, не постоји једнак тег.
Људи који могу пред очима цијеле српске јавности да бране Инцка, који Србе, колективно, означавају као Злочинце, само зато што поштују некога ко је у некој фази радио посао за Републику Српску.
То што је Станић урадио, за стријељање је.
Само да је Ратно Стање.
СДС је промијенио генетски код. Одмах послије Рата. Када се Караџић морао повући, нису подржали Биљану Плавшић, већ Крајишника. А он је демонстрирао своју „сарајевску важност“, коликогд глумио тврдог и одбојног, и показивао слабости кооперативности које ће преплавити СДС.
Након тога почела је да се селектује таква камарила у оквиру СДС-а. Они који се нису уклапали, који су настојали да задрже националну линију, или су отјерани или су отишли.
Данас, у Есдеесу, нема никога ко је задрти националист. Нема чак ни благог суверенисте.
У Педепеу, пак, такав код је инсталиран од почетка.
Зато су експерти, професори и интелектуалци, врло брзо отишли из Педепеа.
Иванић је добровољно распродавао и давао Републику Српску. И о томе се јавно хвалио Сарајеву и Федерацији.
Интелектуални људи с почетка Педепеа, одмах су схватили да се тражи јевтина српска роба.
Што је довело до појаве Бореновића, Црнатка и, на крају, Станивуковића.
Есенесде мора одговорити Рационалним Национализмом и извикивањем станићевских издаја на свакој раскрсници. А оне су од стране СДС-а и ПДП-а, свакодневне.
Јавности се милијарду пута мора поновити и банална ствар.
Најбаналније Чињенице се морају убацити у Подсвијест Бирача.
А, онда, то уоквирити Страначком Организацијом и мноштвом јавних иступа Актера и Активиста.