НЕ ТРЕБА НАМ ОСКАР
ТРЕБА НАМ ДОСТОЈАНСТВО

 
Један мој Твит, Не треба нам Оскар за Дару из Јасеновца. Треба снимити још један филм. Треба сваке године снимити по један филм о Јасеновцу, Пребиловцима, Покољу Срба на Дрини... имао је више од 26.000 Impressions.
Нисам баш пратио, али сумњам да је неки имао толико.
Твит је уобичајен. Не открива неку суштину, није стриктно уперен против некога или нечега, није дневно таблоидан. Имао сам намјеру да кажем, Јебо вас ваш Оскар, јебите се са вашим вредновањима и обезвређивањима. За нас је боље да о себи, о страдању, урадимо један филм него сви ваши Оскари који би нам нанос изашли...
Не могу да потпуно процијеним зашто је тај Твит наишао на толико погледа, прегледа, утисака.
Да ли су сви схватили асоцијацитет.
Многи су због њега улазили и у мој профил, да виде Ко је то.
Мислим да је суштина у два историјска процеса над Србима.
Један је дуготрајан. Други, много краћи.
Један је истребљивачки, други је самоистребљивачки.
Један је геноцидни, други је самопонижавајући.
Први је учинио много зла над Србима.
Уништио је њихове Животе и њихове Земље.
Био је толико насилан и свеобухватан да су Срби, и добровољно, прелазили у другу Вјеру и другу Нацију.
Био је толико темељит да су многе Српске Земље очишћене од Срба. Стерилисане, трајно вакцинисане.
Паралелно је текао процес окривљавања Срба за све то што им се догодило.
Апсурди су тешки, несхватљиви и необјашњиви.
На Земљи, која је њихова и са које су протјерани, означени су и осуђени као Агресори. Као Геноцидаши.
То је, само, превод поставке да Срби немају право на постојање.
Њихова несрећа је да се налазе уз Живицу Самјуела Хантигнтона.
И да је једна страна те Живице, Католички Запад, агресивна и територијално посесивна до истребљења.
Други процес, аутошовинистички, издајнички, превртљиви, глобалистички, неолибералистички, западофилски... новијег је датума. Замах је добио распадом Сфрј.
У том новом добу, Срби се не сналазе. Као што се нису снашли ни у краљевини СХС, ни у титовини СФРЈ, ни у Социјализму, ни у Капитализму.
Сада се ради на томе да овај други процес надјача онај први. Да га прекрије и премрежи, затрпа и заборави. На томе ради Вучићева Србија. И да, тако, сва кривица за опстанак и неопстанак, буде сваљена на Србе.
Људи, полако, губе вјеру у Запад.
Увиђају да је то лаж и понижење без престанка.
Поводом Филма Дара из Јасеновца, Запад, Америка, Србе је опет понизио. И скоро их окривио да су сами себи организовали усташки, нацистички Логор Јасеновац.
Запад је тиме поручио да нас трајно жели у Логору. Да нас трајно види као Логораше.
Стога је нека зрака излаза да снимимо барем филм о свакој великој Српској Трагедији. Као што је, у Пребиловцима, Владика Григорије подигао Храм.
Ни Филм ни Храм, нису Ровови, нису Тенкови, неће много учинити да Срби опстану.
Али ће утицати на Свијест и Подсвијест, на Филозофију Опстанка. Окретања себи.
Срби морају да врате своје Достојанство.
Да поврате своју Свијест Опстанка.
И сопствене одговорности.
А потом да гледају ко им може помоћи, ко хоће да помогне, а ко не удара на достојанство, егзистенцију и Српску Земљу.
За све то нису задужени Срби, Народ, Нација.
Задужено је Вођство Срба.
У обје Српске Државе.