НЕЗАВИСНОСТ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
СТРАТЕГИЈА МАЛИХ ПОТЕЗА

 
Хрватска је учинила кључни корак у затварању Српског Питања у Хрватској, Поништавању Етничког Чишћења и Егзодуса Срба.
Довођењем малог глупог Милошевића, у Книн. На Обљетницу Велике Побједе.
То је феномен, у Националној Политици и Државству,  велике улоге малих глупака.
Стипе Месић, Лех Валенса, Михаил Горбачов...
Овдје, пошто су у питању лабораторијски узорци, не ради се толико о Великим Будалама колико о Малим Потезима.
Република Српска не може остати у Босни и Херцеговини.
Имала аспирације Самосталности, не имала.
Кадтад, ово подручје ће попуцати по Хантингтоновој Линији. Или по Линији Новог Пута Свиле, да се осавременим.
Да ли ће на њему опстати Срби и Српска, или ће то заузети неко други, то може да се расправља.
Али о томе да ће попуцати, и да ће, прије тога, Распад СФРЈ да се заврши у БиХ, о томе не треба расправљати.
Срби Републике Српске, којима је главна Национална Карактеристика, Опстајање, опстали су послије Јасеновца, Пребиловаца, Крваве Дрине... морају дугорочно управљати својим Националним Послом.
Самостално а не везано за Београд.
У томе су Мали Потези од велике важности.
Национално Вођство Републике Српске мора да преузме Националну Одговорност.
Не може да се крије иза Срба и иза Народа.
Улога Народа у Политици, завршава се са Изборима.
На изабранима је сва Одговорност. Жртва. Дугорочност.
Република Српска мора непрестано да даје јавке о својој политици Самосталности и одлучности да постане Самостална Држава.
Као што су Хрвати у СФРЈ давали сигнале преко емиграције и терориста, преко пјевача, преко Маспока...
Тада ће други знати шта је дугорочна намјера.
Тада ће Велике Силе то да узму у обзир.
Тада ће неко да је подржава.
Нико не може да подржава Српску ако не зна шта она дугорочно намјерава.
У те намјере никако не треба да истиче припајање Србији.
Јер то је пањ и за Србију и за Српску.
Запад то и чека јер на основу тога може даље да унитава Србе. Што је и био циљ Распада СФРЈ.
Само Самосталност.
За дугорочне циљеве треба обезбиједити, и обавијестити пријатељске Велике Силе.
Као што су то радили и Хрвати за вријеме СФРЈ.
Стога Република Српска мора стално да повлачи Мале Потезе.
Не размишљајући много.
Битно је да су они у оквиру Дејтонског Споразума.
А Дејтонски Споразум је толико унакажен да је простора веома много.
Најопасније би било ако се Српска доведе у ситуацију да је Дејтон далек и заборављен, да га се одриче.
Као што се Србија довела са Резолуцијом 1244.
Стога су Локални Избори, које би Република Српска провела сама, у законском року, били богомдани дар.
Али, нико од Националног Вођства Републике Српске, није смио ни да мисли о томе.
*
Без Курца то неће ићи.
Свети Иван Златоусти.