ИМАМО

НЕБИТНУ МАЊИНУ,

КОЈА ЈЕ ПРОТИВ СВЕГА,

И НЕБИТНУ ВЕЋИНУ,

КОЈА ЈЕ ЗА СВАКУ ВЛАСТ

Јавност не постоји.

Ово је само варка. Која, штагод уради, више користи другима, него првима.

Јавност је Овца Јаловица.

Као Сеоски Збор за Илину.

Има цура, све љепша од љепше, али ни са једном немереш ни улад, а камо ли у шумарак.

Ови први, коју су увијек против и који су против свега, агрегатизовани су конгломераторијум настао из два извора.

Западног дјеловања по радионицама и семинарима.

И из појединачног схватања лажних права и слобода, увјерености у лажи обећаног Запада, Либерализма, Тржишта, Приватизације... након рушења Државе, што је важније, и након рушења Социјалистичког Самоуправљања, којег они зову Комунизам, што је потпуно неважно.

Из тог слоја, Запад, и понеки домаћи Генералић, настоји да створи Опозицију.

Што не би могла ни Армија Сизифа.

Ови други, који се састоје од оних који искрено гласају за Власт, и оних, знатно мањих, који гласају манипулативно, на разне начине, те од оних који никад не излазе на Изборе а којих је више него првих из ове групе, они показују да могу да гласају за сваку Власт.

Зато што је Српско Биће умртвљено, пресирано, изманипулисано и преварено.

Ова велика група показује да је разочарана у Вишестраначје. У које се заклињао и Међед у Босни.

Западу то одговара.

На Власт може да инсталира и Ану Брнабић. А и тај који није Анто Брнабић, њега се лако врати на фабричка подешавањаљ, да слуша Запад, а да његова гласајућа и апстинирајућа већина, неће реаговати.

Зато, данас, имамо, у Српском Националном Бићу, те које не занимаму Избори, чиме Националне Послове дају уруке било коме ко наиђе путем, те који гласају за Власт, јер Србин радо гласа за Власт, а кадгод може и иде у Власт. И те који су против попа, против боба, против причешћа, против докторице, против удовице, против министра, против полиције, против нове године, против пет ге, против надзорне камере, против педера... против Пантитја с педери.